Kad na zelenim površinama niknu deponije, a plutajući otpad istisne ribe iz reka, umesto lepote pejzaža dobijamo ruglo, koje može dugo da čeka da mu se vrati čisto, zelenoplavo ruho. Čini se da novonastala slika šalje snažnu poruku. Iako to nije uvek dovoljno za promenu, ponekad se ipak javi tračak nade kad se prepletu ekologija i umetnost, pa se u toj novoj simbiozi stvori jedinstvena energija. Takva je umetnost koju živi muralista Andrej Josifovski, docent na Departmanu za arhitektonske tehnologije na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji je javnosti možda poznatiji po nadimku Pijanista. S njim smo razgovarali o njegovim umetničkim stvaralaštvima posvećenim ekologiji i snazi poruke koje nose u sebi.
„Zadatak umetnosti je da svojim stvaralaštvom oplemenjuje ljude, budeći lepa i uzvišena osećanja, čime ujedno ukazuje i na sve ono što je ružno i što treba menjati da bi svet bio lepši i bolji“, kaže Andrej.
Jedan od njegovih velikih projekata je Zlatni kontejner kojim je, polazeći od sociološkog aspekta siromaštva, trebalo skrenuti pažnju na ideju da je odnos prema đubretu zapravo gledanje na svet i njegovu budućnost. Sa ovim radom učestvovao je, kao deo autorskog tima arhitekte Branka Stojanovića, na Bijenalu Arhitekture u Veneciji 2018. godine predstavljajući Republiku Srbiju.
U FOKUSU:
- UGROŽENOST ZELENIH PROSTORA U GRADSKIM PODRUČJIMA
- ODRŽIVO POSLOVANJE, ZAŠTITA KLIME I SMANJENJE EMISIJE CO2 NA VRHU SU AGENDE KOMPANIJE OMV
- KO OD NAS MOŽE DA SPREČI EKO-KATASTROFU?
Iako je priroda „bogata“ otpadom koji je ovom umetniku potreban za rad, do njega nije uvek lako doći, zbog čega mu značajnu podršku pružaju njegovi pomoćnici, kao i organizacije koje se bave otpadom kao što su EkoStar PAK i KappaStar Recycling.
Rezultat zajedničkog truda je rad Save Our Home, u kom je od plastičnih flaša skupljanih po reci napravio lik Jovana Memedovića, velikog borca za očuvanje zdrave životne sredine. Jovan je u javnom nastupu prvi skrenuo pažnju na zagađenost naših reka, navodi Andrej.
Projekat Eko čikice privukao je posebnu pažnju građana. Inspiracija za projekat potekla je od Andrejeve omiljene dečje zabave – slaganja lego kockica napravljenih od plastike.
,,Plastičnog otpada je najviše, i to je najveća pretnja planetarnom ekosistemu, a time i opstanku živog sveta na Zemlji. Igra je tako dizajnirana da razvija kreativnost i maštu, budući da slaganjem jednoličnih kockica oživljava jedan nov, lep dečji svet budućnosti. Početak igre uvek je nov izazov, a da bi igra mogla da se ponavlja i traje, na kraju se sve razgrađuje i kockice se pakuju u svoje kartonske kutije“, kaže Andrej.
Reč „lego“ je složenica dveju reči danskog jezika „leg“ i „godt“ i znači „lepo se igraj“. ,,Tako sam i vaspitavan, da se lepo igram i u tom duhu bi trebalo da se deca vaspitavaju, jer budućnost sveta pripada njima“, kaže Andrej.
Nakon višednevne izrade Eko čikice našle su mesto na divljim deponijama da odatle poruče da razbacivanje otpada nije lepa dečja igra, već ružna i opasna navika. Ono što važi za decu treba da važi i za odrasle i dokle god bude trebalo, Andrej će to svojim radovima isticati, a tome se kraj još ni izdaleka ne vidi.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.
