Udvostručenje nivoa atmosferskog CO2 moglo bi uzrokovati povećanje prosečne temperature na Zemlji za sedam do 14 stepeni Celzijusa. Ovo je pokazala analiza sedimenata iz Tihog okeana blizu Kalifornije, koju su sproveli istraživači iz NIOZ-a i univerziteta u Utrehtu i Bristolu. Rezultati su nedavno objavljeni u časopisu Nature Communications.
Ova analiza otkriva da bi porast CO2 mogao imati veće posledice na temperaturu nego što se ranije pretpostavljalo. Naime, ranija predviđanja UN-ovog panela za klimatske promene, IPCC, govorila su o povećanju temperature od 2,3 do 4,5 stepeni Celzijusa.
Istraživači su koristili jezgro bušotine staro 45 godina, izvađeno sa dna Tihog okeana, gde dno već milionima godina nije izloženo kiseoniku. Ovo je omogućilo očuvanje veće količine organskih materija koje se inače brzo razlažu. Profesor Jaap Sinninghe Damsté iz NIOZ-a objašnjava da je ovo jezgro posebno privlačno za proučavanje zbog očuvanih ugljeničnih materija.
Gornjih hiljadu metara jezgra obuhvata period od poslednjih 18 miliona godina. Istraživači su iz ovog zapisa uspeli da izvuku podatke o temperaturi morske vode i nivoima atmosferskog CO2 koristeći nove metode.
Pročitajte još:
- Koral star 600 godina zabeležio kako su se temperature Tihog okeana menjale
- Kakav uticaj na emisije CO2 imaju globalno zagrevanje i promena vegetacije na severu
- Zemlja na Aljasci erodira brže zbog klimatskih promena
Metoda TEX86, razvijena pre 20 godina, koristi specifične supstance prisutne u membranama arheja, posebne klase mikroorganizama, kako bi izračunala temperaturu iz prošlosti. Pored toga, istraživači su razvili novi pristup za procenu nivoa CO2 u atmosferi koristeći hemijski sastav hlorofila i holesterola iz algi. Ovaj pristup je jedinstven jer se holesterol i hlorofil koriste za kvantifikaciju CO2 u ovom vremenskom periodu.
Kada istraživači uporede temperature i nivoe CO2 iz poslednjih 15 miliona godina, otkrivaju snažnu povezanost između njih. Na primer, pre 15 miliona godina, prosečna temperatura na Zemlji bila je preko 18 stepeni Celzijusa, što je bilo oko četiri stepena toplije nego danas. Ovo je približno isto povećanje temperature koje UN-ov klimatski panel, IPCC, predviđa za 2100. godinu u najekstremnijem scenariju.
Pojašnjenja radi, pre 15 miliona godina, kada je nivo CO2 bio mnogo viši nego danas, prosečna temperatura na Zemlji bila je za oko četiri stepena Celzijusa viša nego sada. Istraživanje je pokazalo da istorijski podaci o temperaturi i CO2 mogu pomoći da razumemo kako bi buduće promene u CO2 mogle da utiču na globalnu temperaturu. Ako je nivo CO2 pre 15 miliona godina bio povezan sa većim porastom temperature, sličan trend bi mogao da se ponovi ako CO2 nastavi da raste u budućnosti.
