U solarni sektor trenutno se ulaže više novca nego u bilo koju drugu tehnologiju koja proizvodi struju, a prethodne godine je sa 56 GW postavljenih solara u Evropi, oboren rekord po snazi koju sunce donosi našem kontinentu.
Čak 30 miliona novih domova u Evropi može se električnom energijom snabdevati isključivo od solara instalisanih prošle godine, istakla je Valburga Hemetsberger, direktorka SolarPower Europe-a, na Danima obnovljivih izvora energije (Dani OIE) koji se, u organizaciji Obnovljivih izvora energije Hrvatske (OIEH), od 12. do 14. juna održavaju u Puli.
“U Evropi u ovom je trenutku instalirano 260 GW solarnih elektrana, očekujemo da ćemo u sledeće četiri godine dostići pola teravata, a u obzir moramo uzeti da je do 2030. cilj jedan teravat”, kazala je Hemetsberger, dodajući da je u industriji solara trenutno zaposleno 800.000 ljudi.
Gaj Brindli, direktor tržišnih analitika u WindEurope-u, rekao je da su u Evropi instalirana 272 GW vetroelektrana, a 20 odsto evropskih potreba za strujom dolazi upravo od vetra. U Hrvatskoj, vetar “pokriva” 14 odsto potreba za električnom energijom.
Pročitajte još:
- DA LI JE HRVATSKA NA SUNČANOJ STRANI EVROPE?
- OTVORENA JE TRODNEVNA MEĐUNARODNA KONFERENCIJA DANI OIE U PULI
- SOLARNE ELEKTRANE SVE ISPLATIVIJE ZA DOMAĆINSTVA
“Trenutno je snaga vetra u Hrvatskoj 1,3 GW, a sa “offshore” vetroelektranama moglo bi biti 22 GW”, rekao je Brindli, koji je kao glavne ciljeve za razvoj elektrana na vetar istaknuo masivno ulaganje u mrežu dalekovoda i ubrzanje izdavanja dozvola investitorima.
U panelu naziva “Win Win(d)“, koji je moderirala Marijana Baričević, direktorka WPD Windmanagera Croatia, stručnjaci su govorili o dugotrajnosti razvoja vetroparkova, ali i o lancima snabdevanja i izazovima investitora s energijom vetra.
“S razvojem, a onda i izgradnjom, za realizaciju projekta vetroparka potrebno je više od deset godina, a u tom razdoblju se najčešće promeni direktiva. Na primer, kad smo mi gradili, ishodili smo sve dozvole, a pred samu odluku o izgradnji razmišljali smo hoćemo li isprva planirane 3-megavatne agregate menjati 4-megavatnima. Odlučili smo, na kraju, da nećemo, iako bi to bilo bolje za projekt, jer ponovno bismo morali u sve procese dozvola ispočetka”, ispričao je Dražen Lovrić, direktor Energetskog parka Korlat.
Mirna Mazija, direktorka SUPERNATURAL-a, istakla je da investitori sve teže nalaze nova područja u Hrvatskoj s energetskim potencijalom.
“Od zaštićenih područja sve je teže naći poziciju za elektranu. Planovi za budućnost, što se energije iz obnovljivih izvora tiče, uzlazni su, a kapacitet okoline je silazni, i to treba imati na umu. Radi se trenutno na karti za područja na kojima bi se elektrane na obnovljive izvore mogle smestiti, što je vrlo važno jer će se dobiti jasnija slika o tome gde su osjetljiva područja i u kojem smeru svi zajedno trebamo ići”, kazala je Mirna Mazija.
Tekst u celosti možete pročitati ovde.
Izvor: OIE HR
