Razvoj trižišta solarnih sistema Evropske unije, veoma je značajan faktor u tranziciji prema neto nuli do 2050. godine, ali i dostizanju cilja nezavisnosti od fosilnih goriva, što je bila možda i najvažnija tema na ovogodišnjoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28).
Novi izveštaj objavljen od strane Solar Power Europe, pod nazivom ,,EU Market Outlook 2023-2027’’, upravo ukazuje na značajan rast koji je nastavljen i u 2023. godini.
Razlog ovakog trenda jesu dešavanja i energetska kriza do kojih je došlo u 2022. godini, preciznije nagli porast cene električne energije i gasa, ali i strah od prekida u snabdevanju i energetske sigurnosti.
Iako su se veleprodajne cene električne energije vratile na nivoe iz perioda 2019-2021. godine, investicije u velike solarne elektrane ostale su privlačne u mnogim zemljama Evropske Unije.
Pročitajte još:
- EKSPANZIJA SOLARNIH ELEKTRANA U HERCEGOVINI – U OVOJ GODINI NA MREŽU IH PRIKLJUČENO 80
- PADEJ DOBIJA SOLARNU ELEKTRANU INSTALISANE SNAGE 3 MWP
- VOJVODINA – ZA NABAVKU FOTONAPONSKIH SISTEMA 105 MILIONA DINARA
Sve izneto potvrđuju konkretni podaci – instalirano je 55,9 GW novih solarnih fotonaponskih sistema u svih 27 članica, što zapravo predstavlja porast od 40 odsto u odnosu na nivoe iz 2022. godine, navodi se u izveštaju.
Trend rasta kontinuirano se beleži šest godina u zemljama Evropske unije, a prisećanja radi početkom 2017. godine tržište je imalo instalirano samo 5,1 GW, a snažniji rast instalisanih solarnih sistema počeo je od 2018. godine kada su i ukinute trgovinske zaštitne mere za solarne fotonaponske sisteme.
Energetski portal
