Trgovina ugroženim vrstama: Slonovača pronađena na bilijarskim stolovima u 10 država Evrope

Da li ste znali da su dirke na pojedinim klavirima i bilijarske kugle izrađene od slonovače?

Foto-ilustracija: Pixabay

Grupa Avaaz kupila je, u periodu od 4 meseca, ukupno 109 predmeta od slonove kosti koje je podvrgla radio-karbonskim testovima da bi utvrdila datum njihovog nastanka. Avaaz se bavi aktivizmom na poljima klimatskih promena, prava ljudi i životinja, korupcije, siromaštva i sukoba.

Uprkos zabrani trgovine kljovama slonova koja je na snazi od 1989. godine, istraživači ovog globalnog udruženja, sa sedištem u Njujorku, došli su do saznanja da je čak jedna petina kupljenih dobara proizvedena od slonova nezakonito ubijenih nakon 1990.

Tri četvrtine objekata datiraju iz perioda pre 1947. i za njih zabrana ne važi. Retroaktivno važenje nedozvoljene trgovanja kljovama nemoguće je sprovesti u delo zato što su u prošlosti mnogi klaviri, bilijarski setovi i umetničke skulpture bile napravljene od nje, te su ti predmeti našli svoje mesto na policama mnogih antikvarnica i bilo bi zaista teško iskoreniti ih.

Foto-ilustracija: Pixabay

Međutim, aktivisti se zalažu za strožu primenu postojećih restrikcija na prodaju i kupovinu slonove kosti kako bi se osiguralo da današnje lovokradice ne zarađuju novac od ubijanja životinja, a posledično i da ih ne ubijaju. Princu Vilijamu, s druge strane, to nije dovoljno – on teži potpunom „brisanju“ tržišta kljovama slonova i rogovima nosoroga, zato što smatra da krivolovci antikvitete zloupotrebljavanju kao paravan za svoje nezakonite radnje i nezakonito oduzimanje života.

Direktor Avaaz-a, Bert Vander, izjavio je da krvavoj trgovini treba stati na kraj. „Svaki naredni dan tokom kojeg se prodaju tričarije od slonovače dan je bliže nestanku ovih neverovatnih stvorenja – zauvek“, istakao je Vander.

Predmete su, zahvaljujući malim donacijama 50 hiljada svojih pristalica, testirali u laboratorijama Univerziteta u Oksfordu kako bi se utvrdila njihova starost. Dobavili su ih iz Belgije, BugarskeNemačka, Francuske, Irske, Italije, Portugala, Španije i Velike Britanije.

Istraživači iz Međunarodnog fonda za blagostanje životinja proveli su, pak, šest nedelja kako bi ušli u trag internet tržištu ugroženim životinjskim vrstama u četiri evropske zemlje – Nemačkoj, Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Rusiji. Otkrili su više od 5 hiljada oglasa za gotovo 12 hiljada komada u vrednosti od 3 i po miliona evra. Sve vrste pod zaštitom su Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore.

Foto-ilustracija: Pixabay

Grupa za zaštitu divljih životinja sarađivala je sa internet prodavcima poput eBay, Gumtree i Preloved, a nalazi su se u odnosu na njihov prethodni izveštaj poboljšali. Tome je možda doprineo i savez dvadeset i jedne kompanije iz polja tehnologije, poput Google, Facebook i Instagram, Globalna koalicija za okončanje trgovine životinjama na internetu. Cilj tehnoloških giganata je da se do 2020. godine smanje za 80 odsto.

Dvadeset odsto otkrivenih oglašivača prodavalo je slonovaču, a posebnu zabrinutost budi činjenica da prodavci razvijaju šifrovani jezik koji je teško odgonetnuti.

Posebno zastupljena grupa u oglasima bili su gmizavci (37 odsto), koji su uglavnom nuđeni kao kućni ljubimci. Akcenat je stavljen na kornjačama. Ugrožene vrste ptica su takođe bile čest predmet prodaje (31 odsto). Najčešće bi to bili papagaji, ali su istraživači u nemačkim, francuskim, engleskim i ruskim oglasima pronašli i 500 sova i 350 ptica grabljivica.

Većina velikih živih životinja prodaje se i kupuje u Rusiji gde velike mačke ili medvedi predstavljaju statusne simbole. Ruski zločinci prema prirodnom svetu nude leoparde, geparde, jaguare, orangutane, lemure i gibone.

U Ujedinjenom Kraljevstvu najčešći predmet trgovine su kože velikih mačaka, poput lavova i tigrova, kao i polarnih medveda.

Pojedinim ugroženim vrstama može da se trguje u granicama zakona ako se uzgajaju u zatočeništvu, što dodatno usložnjava situaciju. Oglasi nude nedovoljno informacija pa je lako napraviti lažni privid da je određena prodaja zakonita i kada nije.

Jelena Kozbašić

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti