Svetska meteorološka organizacija (SMO) saopštila je nedavno da su koncentracije ugljen-dioksida (CO2), metana (CH4) i azot-suboksida (N2O) u vazduhu dostigle nove rekorde tokom 2017. godine.
Nepostojanje naznake da će situacija da se preokrene i da će vrednosti početi da padaju zabrinjava više od samog skoka štetnih gasova. „Zemlja je sličnoj koncentraciji CO2 poslednji put bila izložena pre 3-5 miliona godina kada je temperatura bila viša za 2-3 Celzijusa, a visina mora za 10-20 metara“, izjavio je generalni sekretar SMO Peteri Talas.
„Nauka je jasna. Ukoliko nivoi CO2 i drugih gasova sa efektom staklene bašte ne budu srezani, uticaj klimatskih promena na život na našu planetu biće razornog i nepopravljivog karaktera“, dodao je on.
Naučnici su zabeležili uspon vrednosti CO2 od gotovo 50 odsto u odnosu na predindustrijsko doba (pre 1750. godine).
Količine metana porasle su 2 i po puta. Ovom gasu visoke štetnosti pripisuje se 17 odsto odgovornosti za globalno zagrevanje, a najviše ga „oslobađaju“ pirinčana polja, stoka i curenja nafte i gasa.
U vazduhu lebdi i više od 20 odsto azot-suboksida više nego pre Industrijske revolucije. Oko 40 odsto njegovih emisija dolazi od ljudskih aktivnosti, poput uništavanja zemljišta, korišćenja pesticida i industrije.
