U duhu Dana žena koji je obeležen ove nedelje, želela bih da one koji nisu znali – upoznam, a one koji jesu – podsetim, na ženu koja je nekoliko godina pred svoju smrt ostavila pisani trag koji je značajno uticao na ono za šta se i danas glasno borimo. Iako prava današnjeg vremena pružaju mogućnost da naša misao odjekne, šezdesetih godina glasno su mogli da misle najhrabriji. Među njima bila je Rejčel Karson, koja je svoju misao pretočila u knjigu, koja iako se glasno i daleko čula, u svom nazivu ponela je reč ’tiho’.
Rejčel Karson bila je američki zoolog i biolog, a svoju ljubav prema prirodi pretočila je u knjige. ,,More oko nas’’ knjiga je iz 1951. godine koja je ubrzo postala bestseler i pobrala priznanja i nagrade. Umetničkom notom, Karson nas kroz knjigu upoznaje sa naučnim otkrićima morskog života. Ovo nije jedino delo koje je posvetila morima.
Iako nijedna njena knjiga nije ostala nezapažena, najveći uticaj izvršila je ona pod nazivom ,,Tiho proleće’’ iz 1962. godine. Ovi ispisani listovi smatraju se pokretačima kasnijih modernih pokreta za zaštitu životne sredine. Stoga, naziv knjige mogao bi da se tumači i kao tiho rađanje ekološke revolucije. Od 1957. godine, Karson je živela u kući u Merilendu, u kojoj je odgajala svog maloletnog nećaka nakon što je njegova majka, a njena sestra, preminula. Živeći u Merilendu, počela je da uočava probleme koje izaziva upotreba DDT-a (insekticida) na sav živi svet, što ju je i navelo da napiše njeno najuticajnije delo.
Nakon osam godina od smrti Rejčel Karson, u Sjedinjenim Državama zabranjeno je korišćenje DDT-a u poljoprivredne svrhe. Iako je upotreba ovog insekticida bila zabranjena, još u to vreme pojavljivalo se stotine drugih. Ipak, značaj njene knjige nije u samoj zabrani DDT-a, već u osvešćivanju svih i podršci da se glas protiv ovakvih i drugih zagađivača prirode pusti i čuje.
Treba pomenuti da su postojali oni koji su oštro kritikovali uticaj koji je knjiga izvršila, zbog širenja malerije i drugih bolesti. Međutim, Karson se nije zalagala za potpuno zabranu DDT-a, već za njegovu nekontrolisanu upotrebu.
Upravo nekontrolisanom upotrebom je populacija ćelavog orla, američke nacionalne ptice, svedena na svega 500 parova, zato što je DDT kroz lanac ishrane doveo do toga da ljuske jaja postanu toliko tanke da pucaju pre vremena. Nakon što je upotreba DDT-a zabranjena, populacija je drastično porasla. Stokholmska konvencija o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama iz 2001. godine, učinila je upravo ono što bi Karson želela zabranivši upotrebu DDT-a i drugih organohlornih insekticida za različite upotrebe, međutim ostavila je mogućnost korišćenje u svrhu kontrolisanja malerije.
Kuća u kojoj je živela Karson kasnije je proglašena nacionalnim istorijskim obeležjem, kao mesto u kojem je rođeno Tiho proleće. Nedugo nakon njene smrti, park od 650 hektara simbolično je dobio naziv po njoj ,,Rachel Carson conservation park’’ i postao zaštićeno područje.
Njen duh i želja za borbom i danas živi kroz svaki pokušaj da se ovim zagađujućim materijama stane na put i pronađe alternativno rešenje.
Razmišljajući kako da završim ovaj tekst, shvatila sam da ne bih mogla bolje da nanižem reči od nje same.
,,Za nas je zdrava i neophodna stvar da se ponovo okrenemo zemlji i da u promišljanju njenih lepota spoznamo osećaj divljenja i poniznosti’’ – Rejčel Karson (1907-1964).
Katarina Vuinac
