Slab odziv za solarne panele, ugradnje nema do jeseni

Foto-ilustracija: Pixabay (wooolff)

Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) u junu prošle godine ambiciozno je krenula sa idejom da do 2024. godine na krovove 50.000 domaćinstava u Srpskoj postavi solarne panele i građanima omogući da po povoljnim uslovima proizvode struju za svoje potrebe.

Međutim, odziv na poziv za program energetske održivosti koji je objavljen u junu prošle godine bio je jako skroman, a broj prijavljenih i dalje je ispod 5.000.

Oni koji su se prijavili do danas nisu dobili nikakvu povratnu informaciju. O tome svedoči banjalučanin Danijel Bojić koji je među prvima aplicirao.

„Službenica ‘Elektrokrajine’ je uzela detaljne podatke o mojoj kući, nagibu krova i njegovoj orjentaciji, čak me je pitala i da li je na krovu lim ili crep. Dobio sam potvrdu o prijemu zahteva na kojem piše da imam 48 bodova. Kazala mi je da će mi se neko uskoro javiti, ali od tada nikakvih poziva nije bilo“, priča Bojić.

Kaže da je tom prilikom na uvid dao i građevinsku dozvolu, kućnu listu, potvrdu o primanjima o domaćinstvu te svu ostalu dokumentaciju predviđenu javnim pozivom za čije je prikupljanje potrošio dosta slobodnog vremena.

„Iskreno, očekivao sam se da će sve ići puno brže. Struja je značajno poskupela tako da je prilika za postavljanje panela bila idealna“, zaključio je Bojić.

Pročitajte još:

Inače, kada su shvatili da se malo ljudi prijavljuje, u ERS-u su spustili kriterijume.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Odlučili smo da svi zahtevi koji ispunjavaju osnovne tehničke uslove budu prihvaćeni. Međutim, odziv je veoma loš, čekamo da se prijavi makar 5.000 ljudi pa da krenemo u realizaciju projekta“, kaže za CAPITAL direktor preduzeća Luka Petrović.

Prema njegovim rečima, svi koji su podneli zahtev u maju mogu očekivati da ih neko iz službe ERS-a poseti kako bi se proverile i tehničke mogućnosti za postavljanje panela.

„Po mojoj proceni realizacija projekta bi mogla početi tek na jesen“, rekao je Petrović.

Podsećamo, ERS se obavezao da će finansirati izgradnju i puštanje u rad elektrana, koje će domaćinstva otplaćivati u ratama. Krajni kupac će svoju elektranu plaćati u jednakim mesečnim ratama u visini prosečne mesečne potrošnje umanjene za 10 odsto.

Nakon što je isplati, ostatak njenog radnog veka imaće besplatnu struju.

U slučaju da elektrana manje proizvodi struje nego što je to potrebno domaćinstvu, vlasnik objekta uvek može kupovati struju po važećim cenama koje je zaključio sa snabdevačem.

U slučaju da se pojavi višak, on će se isporučivati u elektromrežu, a razlika između utrošenog i proizvedenog će se obračunavati na kraju godine.

Ekonomista iz Centra za održivu energetsku tranziciju – RESET, Damir Miljević ocenjuje da je od samog početka plan bio previše ambiciozan, ne samo za ERS nego i za veće zemlje i elektrosisteme.

Dodaje da se na promociji i edukaciji stanovništva jako malo radilo.

„Očigledno je da se za jedan ovakav koncept mora uraditi više na promociji, ne da se samo ponude paneli domaćinstvima, nego treba uopšteno pojasniti koncept energetske tranzicije i toga šta nudi“, rekao je Miljević.

Izvor: Capital

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti