Svi koji žive na obalama reke Save, znaju da se njihov grad razvio upravo zahvaljujući njenom ekonomskom, kulturnom i ekološkom značaju u regionu. Nijedna reka, naročito ne Sava, nije samo obična vodena površina, već je za svakodnevni život ljudi značajna koliko i arterija u organizmu. Izazovi koji su nas sačekali u ovom veku svakim danom nas podsećaju na to. Posledice klimatskih promena, suše koje prete Evropi, požari koji plamte Kanadom, temperature koje rastu, lednici koji se tope, naša su realnost. Stoga, podsetimo se zašto je 1. jun značajan za Istočnu Evropu.
Danas se obeležava međunarodni dan reke Save – dragulja ovog dela Evrope. Jedna od većih i kulturno važnijih plovnih reka na kontinentu. Ona je treća po dužini pritoka Dunava, a duga je 944 kilometara. Države i gradovi koji joj odaju počast su Slovenija gde reka započinje svoj put, i to prolazeći kroz Ljubljanu, potom Hrvatska, gde prolazi kroz njihov glavni grad – Zagreb, kroz ravnice Slavonije, duž granice sa Bosnom, da bi se na kraju u Beogradu susrela sa Dunavom i formirala čuveno ušće.
Pročitajte još:
- MEĐUNARODNI DAN PROTIV BRANA: ZA REKE, VODU I ŽIVOT
- POKRENUTA INICIJATIVA ZA BOLJU ZAŠTITU VLAŽNIH STANIŠTA U SRBIJI
- JEZERO ĆELIJE – DOM ZA PTICE, ZAŠTIĆENE VRSTE I PLUTAJUĆI OTPAD (FOTO)
Umesto izvora života postaje kanal kontaminacije od svih materija koje u nju dospevaju. Plastika kao sveprisutni zagađivač ugrožava vodeni ekosistem, jer je reka Sava sa svim drugim rekama odvodi direktno u mora i okeane. Već smo pisali o tome šta mikroplastika radi organizmima i lancu ishrane uopšte. Tu je i neprečišćena ili neadekvatno prečišćena kanalizacija koja se ispušta direktno u reke, i to nažalost vidimo i u velikim gradovima Srbije. Ova praksa rezultira prisustvom štetnih bakterija i virusa, što dovodi do širenja bolesti koje se prenose vodom, naročito ako u gradu postoje i javna kupališta. Takođe, ovo povećava nivo organske materije u vodi, uzrokujući pad nivoa kiseonika što šteti vodenom životu. Poljoprivreda i industrija su veliki faktor zagađenja reka. Prekomerna upotreba đubriva i pesticida može dovesti do oticanja bogatih hranljivih materija sa zemljišta, što može izazvati cvetanje algi u rekama. Ovi cvetovi iscrpljuju kiseonik u vodi, a vodeni svet ne može da preživi. Štaviše, ovo oticanje može kontaminirati izvore vode za piće nitratima i fosfatima, što predstavlja rizik po zdravlje ljudi. Industrijske otpadne vode koje se ispuštaju direktno u vodu svakodnevno ubijaju blagodati reka.
Gradovi kroz koje Sava protiče danas imaju različite akcije i inicijative povodom očuvanja reke i njene obale. Međutim, važno je znati da rešavanje problema zagađenja zahteva zajednički napor pojedinaca, zajednica, gradova, industrija i vlada. Od vitalnog je značaja sprovesti stroge propise o kontroli zagađenja, promovisati održive poljoprivredne prakse i podići svest javnosti o važnosti održavanja naših reka čistim.
Setimo se da je njen basen dom za preko 8 miliona živih bića, i da obezbeđuje najznačajnije resurse – uključujući vodu za piće, navodnjavanje i hidroelektranu.
Budimo odgovorni – čuvajmo reku Savu.
Energetski portal
