Svetlosno zagađenje u Hrvatskoj je ozbiljan problem, zato što negativno utiče na životnu sredinu, kao i zdravlje ljudi i životinja, a javna rasveta je veliki deo problema. Nebo iznad Zagreba noću je svetlije od neba iznad mnogih većih evropskih, pa i svetskih metropola.
Ovakvo zagađenje u Zagrebu veće je nego u Beču, Budimpešti i Hong Kongu, čak i od američke prestonice blještavila.
,,I iz Las Vegasa i iz drugih mesta. Merili su ih ljudi širom sveta i uvek smo bili zadivljeni. Naši gradovi su u proseku pet puta svetliji od Augzburga’’, rekao je astronom Korado Korlević.
On dobro zna koliko je svetlosno zagađenje opasno. Zbog javne rasvete bio je ugrožen čak i rad svetski poznate opservatorije u Višnjanu. Pored toga, negativno utiče na telesnu temperaturu osobe, krvni pritisak, srčani ritam i hormonsku ravnotežu.
Pročitajte još:
- DUBROVNIK U BORBI PROTIV ZAGAĐENJA BUKOM
- HRVATSKA: OD POŽARA OVE GODINE SAČUVANO 91 ODSTO HEKTARA ŠUME VIŠE OD PROSEKA
- PROJEKTOVANJE PRUGE OD BEOGRADA DO HRVATSKE GRANICE
,,Promena svetla i tame utiče na sva živa bića na zemlji, a i mi smo deo toga. Takođe imamo deo u našem organizmu u mozgu koji se bavi unutrašnjim satom i organizuje cirkadijalni ritam. Sada imamo uličnu rasvetu koja se pali u tri ujutru na mnogim mestima u Hrvatskoj kao da je devet sati uveče, potpuno nepotrebno’’, rekao je Korlević.
Posledice mogu čak dovesti do nestanka pojedinih životinjskih i biljnih vrsta.
,,Slepi miševi dolaze da se hrane na mesta gde je osvetljenjo jer tu ima mnogo insekata, međutim, slepi miš tada postaje plen jer će ga sova mnogo lakše uhvatiti na osvetljenom nego ako mora u potpunom mraku’’, objasnila je biolog Mirna Mazija.
Hrvatska je pre četiri godine usvojila novi Zakon o svetlosnom zagađenju, ali se on u potpunosti primenjuje tek od februara ove godine, kada su usvojene dve poslednje uredbe. Tada je počeo da teče rok od 12 meseci, tokom kojeg jedinice lokalne samouprave moraju da donesu Plan osvetljenja.
,,Trenutno smo u procesu izrade plana osvetljenja. Plan osvetljenja kao takav definiše površine i osvetljenje pojedinih površina prema njihovoj nameni i treba da bude u skladu sa prostornim planom. Ima neki obavezni sadržaj koji treba usvojiti, ima tekstualni deo, grafički deo itd.’’, rekla je Ana Pavičić Kaselj, lider Ureda za privredu, ekološku održivost i strateško planiranje Grada Zagreba.
Rok za donošenje Plana ističe za samo četiri meseca. Nakon toga, gradovi i opštine imaju rok čak 11 godina da spoljno osvetljenje usklade sa zakonom, a situacija je već alarmantna.
Izvor: HRT
