Kada je 2021. godine Švajcarska pokušala da isprati Evropu, Pariski sporazum i sveukupnu agendu EU i UN-a o klimatskim promenama, među građanima predlozi nisu podržani demokratskom većinom na referendumu.
Klimatska neutralnost do 2050. godine, koja je u skladu sa pomenutim Pariskim sporazumom, izazvala je tada debatu u državi. Debata se vodila upravo oko predloga Zakona o CO2 koji je završio pred građanima na referendumu.
Cilj ove nacije bio je smanjenje emisija staklene bašte na 50 odsto do 2030. godine u odnosu na onu količinu iz 1990. godine. Dve strane – za i protiv, javno su iznosili svoje argumente zašto ovakvi zakoni hoće ili neće promeniti klimatsku sliku.
Pročitajte još:
- VLADA DONELA NOVU UREDBU ZA SMANJENJE EMISIJA GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE
- EU: SAVET USVOJIO PET ZAKONA ZA SMANJENJE EMISIJA GASOVA STAKLENE BAŠTE
- SRBIJA PREDSTAVILA STRATEGIJU NISKOUGLJENIČNOG RAZVOJA ZA PERIOD 2023-2030
Različite mere iz 2021. godine imale su za cilj smanjenje emisije izduvnih gasova vozila, aviona, industrije, sistema za grejanje i drugih zagađivača. Međutim, najveći kritičari su pre svega bile privatni vlasnici kuća, udruženja automobila, ugostitelji, naftne kompanije i drugi. Problem sa ovim predlogom bili su dodatni porezi koje je trebalo uvesti kao destimulaciju korišćenja fosilnih goriva, što su mnogi smatrali nepravednim dodatnim teretom.
Kako referendum tada nije prošao, Švajcarska je ponovo zakazala referendum ovog juna na istu temu – klima.
Na jučerašnjem održanom referendumu, većina švajcarskih birača sada je ipak podržala nacrt zakona. Prema rezultatima, predložen klimatski zakon podržalo je 59,1 odsto birača, a protiv je bilo 40,9 odsto, dok je 51 odsto bio protiv kada je u pitanju bio predlog zakona 2021. godine, prenose svetski mediji.
Najveća promena ovog puta jeste što ovaj predlog zakona nije uvrstio kao meru povećanje poreskih obaveza na određene aktivnosti, što je verovatno mnoge navelo da ovog puta odobre predlog zakona, za razliku od onog 2021. godine.
Zaživeo je plan koji nalaže Švajcarskoj da dostigne ‘neto nultu’ emisiju do 2050. godine.
Ovaj put javnost je očigledno bila spremnija da podrži zajednički cilj i zaštiti između ostalog njihova prirodna bogatstva od suša, poplava, globalnog zagrevanja i drugih nepogoda koje klimatske promene svakim danom ubrzavaju, i prete prirodnim lepotama i ove zemlje.
Država tvrdi da će Zakon o klimi pomoći zemlji da se odvikne od zaliha nafte i gasa koji i Švajcarska kao i mnoge zemlje nema u sopstvenim zalihama, već uvozi.
Energetski portal
