Najveći problem sa solarnom energijom jeste kako je akumulirati za onaj period kada sunce ne sija. Jedno od mogućih rešenja podrazumeva elektrolizu, odnosno pretvaranje energije u čist vodonik.
Ideja je da električna struja koju proizvode solarni paneli razdeli molekule vode na hidrogen i kiseonik i to zato što je čist vodonik je lako skladištiti za kasniju upotrebu, za proizvodnju struje, pa čak i kao gorivo. Ali, upravo ovde se stvari komplikuju.
Iako su se različite tehnologije koje podrazumevaju izdvajanje vodonika pokazale vrlo efikasne u laboratorijskim uslovima, ovo je zasad vrlo nestabilno i skupo rešenje i potrebno je još mnogo istraživanja da bi ono uopšte bilo primenjivo u praksi, a naročito u široj komercijalnoj upotrebi.
Međutim, pristup koji su zauzeli švajcarski EPFL i CSEM istraživači, koji podrazumeva kombinovanje komponenti koje su se već pokazale kao efikasne u industriji, obećava razvoj jednog stabilnog i efikasnog sistema.
Njihov prototip sastoji se od tri međusobne povezane solarne ćelije nove generacije, napravljene od kristalnog silicijuma, prikačenih na sistem elektrolize, ali nema potrebu da se oslanja na upotrebu retkih metala.
Ova naprava u stanju je da pretvara solarnu energiju u vodonik po stopi od 14,2 odsto, a u kontrolnim uslovima uspela je da radi preko 100 punih sati bez prekida. Proizvodnja vodonika bez oslanjanja na retke metale za ovaj tip silicijumskih solarnih ćelija predstavlja svojevrsni svetski rekord.
Da stvar bude još bolja, čitav sistem se pokazao vrlo stabilnim. Proizvedeno je dovoljno goriva da se solarnim automobilom pređe 10.000 kilometara godišnje.
Novi metod, koji prevazilazi sve dosadašnje napore u dostizanju stabilnosti, performansi, životnog veka i, u konačnici, cene, predstavljen je u časopisu “Journal of The Electrochemical Society”, a više o projektu možete pročitati ako kliknete ovde.
