U prvih deset meseci ove godine broj krmača u Holandiji se smanjio za oko 70.000, a prema procenama kompanije za veštačko osemenjavanje, piše pigprogress. Glavni razlog tome je politika otkupa i subvencionisanje sa ciljem manjeg broja životinja zbog emisije azota.
Najveća redukcija rasplodnih svinja se desila u julu i avgustu, i to njih 50.000, a iz proizvodnje su izuzete i u novembru. U odnosu na januar ove godine, manje ih je za 75.000, odnosno za osam odsto.
U toj gusto naseljenoj i vrlo urbanizovanoj zemlji ostaće još oko 800.000 krmača što predstavlja značajan pad zaliha. Na godišnjem nivou to bi moglo značiti i razliku od otprilike dva miliona prasića.
Azotna kriza
Ovi rezovi deo su sanacije i niza mera za smanjenje azotovih oksida u toj zemlji. U 2019. godini u Holandiji su ukinuti postojeći zakonodavni akti u vezi sa taloženjem tog elementa. Doneta su pravila koja će biti u skladu s Naturom 2000 budući da su 162 holandska područja pod tom zaštitnom mrežom, a poznato je da visok nivo azotovih jedinjenja u zemljištu određenim vrstama bilja pogoduje dok drugima smeta što dovodi do gubitka bioraznovrsnosti.
Pročitajte još:
Posledice novih odluka najviše je osetio građevinski sektor te je bila upitno sprovođenje 18.000 projekata. Osim toga, mere su se odnosile i na promet pa sada maksimalna brzina na auto-putevima iznosi 100 km/h tokom dana. Ali, bile su im potrebne i druge metode koje su, konačno, zahvatile i poljoprivredu.
Podsetimo, u julu je holandske farmere na noge diglo to što njihova ministarka poljoprivrede, Karola Šouten merom redukcije proteina u hrani za stoku želela da smanji emisiju azota jer je, kako je tada rekla, dužna da omogući realizaciju projekata izgradnje kuća i puteva.
Vlasti su od tada na poljoprivredu počele da gledaju kao na jedan od prostora gde će moći da smanje emisije tog elementa. Sanacija, poput ove sa krmačama je jedna od inicijativa, a druga je potencijalna promena ishrane muznih krava.
Subvencije 455 miliona evra
U početku je bio dostupan iznos od 180 miliona evra u svrhu redukcije broja krmača. U junu je ministarka, poznata zagovornica cirkularne ekonomije, povećala dostupne subvencije na 455 miliona evra. Uslovima subvencionisanja udovoljavalo je 407 farmi, iako je Šouten očekivala i veći broj.
Još uvek nije poznato kako će ovo uticati na industriju prerade svinjskog mesa i koliko bi pogona zbog provođenja ove politike moglo nestati. Prve procene kreću se između njih 300.000 i 350.000.
Očekuje se pad izvoza
Sve u svemu, situacija će dovesti do tržišne neravnoteže, verovatno manjeg broja izvezene prasadi. Trenutno ih Holandija izvozi oko 6,5 miliona godišnje, a stručnjaci očekuju pad za 20 odsto.
Međutim, verovatno je da će potražnja za svinjama dugoročno rasti. U Nemačkoj, najvažnijem trgovinskom partneru Holandije, učinci kombinacije afričke svinjske kuge i koronavirusa itekako se osećaju. Povrh toga, od januara 2021. obavezno je primenjivati anesteziju tokom kastracije. Kad se tome doda sve veća potreba za socijalnim snabdevanjem, broj farmi krmača verovatno će se smanjiti i u Nemačkoj.
Izvor: Agroklub
