Oko 40 odsto površine Srbije je pod šumom. Više nego ranije, ali nedovoljno. Štetu im nanose i klimatske promene i nemar, pokazalo je istraživanje srpskih šuma, prvo nakon 17 godina. Za održanje vitalnosti šumskih ekosistema ključno je bolje gazdovanje, jedan je od zaključaka zajedničkog projekta Ministarstva zaduženog za šume i Ujedinjenih nacija.
Uprkos klimatskim promenama, Srbija ima čak dva i po puta više šume nego pre 90 godina. Najviše šumskih prostranstava je oko Žagubice, najmanje u Kikindi. „Šumovitost Srbije je 2006. bila 29,1 odsto. Sagledavajući parametre dubećih masa, prirasta, povećanja same površine pod šumama ukazuju da je stanje šuma mnogo bolje nego što je bilo“, napominje Saša Stamatović, direktor Uprave za šume MPŠV.
Pet godina je više stotina inženjera istraživalo srpske šume. Dobijeni su podaci i o površini i o zdravstvenom stanju.
Pročitajte još:
- UKUPNE ŠTETE U DRŽAVNIM ŠUMAMA SRBIJE U 2022. IZNOSE PREKO 150.000 M3
- ZNANJE STARO 2.500 GODINA MOGLO BI DA OBNOVI AMAZONSKU PRAŠUMU
- ČIPKO POKRET – ZAGRLJAJEM PROTIV SEČE DRVEĆA
„Te informacije su nam neophodne da bismo na odgovoran i pametan način upravljali našim šumama. Tema ovog projekta je bila stvaranje sistema adaptivno otpornih šuma. Tema je i gazdovanje gde su naše šume otpornije na klimatske promene“, dodaje Stamatović.
Da bi stanje bilo još bolje svaka šuma, kažu, mora da ima gazdu. Šume i dalje muku muče sa požarima, sušom, ilegalnom sečom…
„Jedan od glavnih ciljeva projekta je da dobijemo jasnu sliku o stanju srpskih šuma kako bismo mogli da napravimo konkretne predloge i politike za budućnost. Samim tim i da uvećamo potencijale šumskih ekosistema“, navodi Norbert Vinkler Rathonji, predstavnik za šume Kancelarije Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija za Evropu i Centralnu Aziju.
I to ne samo ekološke već i ekonomske potencijale. Šuma ima više od 300 funkcija. U okviru projekta predložena su rešenja – za zaštitu šume, smanjenje ilegalne seče, uređenje šumskih puteva.
Izvor: RTS
