Godišnji kalendar ispunjen je datumima koji nose neku simboliku. Od države do države, kulture ili religije, obeležja su drugačija. Svaki dan na kalendaru negde je u svetu zaokružen kao podsetnik da nešto važno dolazi, bilo da je reč o rođendanu bliskih ljudi, Novoj godini, verskim praznicima, danu zaljubljenih ili drugom i uglavnom – radujemo im se. Međutim, postoji jedna vrsta datuma koja kod ljudi na prvu ostavi utisak nečeg lepog, ali njihov naziv – naslov je jedne drugačije priče.
Svetski dani posvećeni ekologiji uglavnom proizilaze iz gorućeg problema, kao nada da će odjeknuti širom sveta i dopreti do svesti ljudi. U prilog tome govori Svetski dan morske trave, koji je prvi put obeležen 1. marta ove godine, nakon što su ljudi koji donose važne odluke shvatili koliko je važna morska trava, a kolikom brzinom je gubimo. Tako je isto, u nekom trenutku njihovog nastajanja, bilo i sa Svetskim danima okeana, kitova, polarnih medveda, močvara, šuma, planina, planete, klime, zemljišta…
Večeras nakon ponoći biće jedan od tih dana, Svetski dan divljih vrsta. Kao kruna svim Svetskim danima posvećenim biljkama i životinjama, ali i njihovim staništima i svim drugim ekološkim problemima koji utiču na njihov opstanak.
Ove godine navršava se 50 godina od kako je na današnji dan potpisana Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune, zbog čega je simbolično i izabran za datum ovog Svetskog dana.
Kao potvrda prethodno napisanom, prvo je trebalo da dođe do ugrožavanja divljeg biodiverziteta, kako bi zaslužio da dobiju svoj dan.
Zbog toga, umesto – Danas proslavljamo, napisaću – Danas obeležavamo, borimo se i molimo za Svetski dan divljih vrsta, nadajući se da će neke budeće generacije moći da kažu – proslavljamo!
Vesti o Svetskim danima posvećenim različitim vrstama flore i faune nisu tu da nam pruže interesantne podatke o tome zbog čega je krzno životinje braon ili bele boje, a latica crvene ili žute, već da nam istaknu upozorenje da ukoliko se ne preduzme ništa, boje više neće biti važne.
Prema podacima Svetske fondacije za prirodu, od 1970. godine do danas zabeležen je pad od oko 70 odsto u populacijama divljih vrsta.
Na IUNC Crvenoj listi, nalazi se preko 42.000 ugroženih vrsta, što je 28 odsto svih vrsta flore i faune.
Na fotografiji možete da pogledate pojedinačno koliko u procentima postoji ugroženih vrsta sisara, ptica, reptila, ajkula i raža, četinara, koralnih grebena, vodozemaca, izabranih rakova i cikasa.
Katarina Vuinac
