Porast osvešćenosti društva o njihovom pravu na bolje i sigurnije uslove za život i na zdravu životnu sredinu neizbežno je dovela do snažnijeg pritiska na kompanije koje imaju značajnu ulogu u omogućavanju ovih potreba. Kompanije se suočavaju sa velikim pritiskom zato što ostvarenje uspeha ne zavisi više isključivo od proizvoda ili usluge koje nude već i od uticaja njihovog poslovanja na šire društveno i prirodno okruženje. Zbog toga se sve više kompanija okreće odgovornosti u smislu životne sredine, socijalnih i upravljačkih pitanja, odnosno takozvanim ESG principima.
Prema jednoj od definicija koja je ponuđena u Kratkom vodiču kroz ESG, objavljenom u okviru projekta Promocija održivih investicija, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu drugih institucija i organizacija, ESG jeste skup faktora koji se tiču životne sredine, socijalnih i upravljačkih pitanja koje kompanije uzimaju u obzir pri upravljanju svojim poslovanjem, a investitori prilikom ulaganja, u pogledu rizika, uticaja i prilika koje ovi faktori nose.
Iako ne postoje univerzalni ESG standardi, kao ni pravila u smislu koji faktori bi trebalo da se svrstaju u koju kategoriju, okvirna podela kroz akronim ESG može da se ponudi.
E predstavlja životnu sredinu (eng. environmental) i u nju se svrstavaju ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje njima, očuvanje resursa, zatim voda, vazduh, zaštita biodiverziteta, zagađenje i upravljanje otpadom, kao i energetska efikasnost.
S jeste socijalni standard (eng. social) i ovde spadaju radni uslovi, raznolikost, jednakost i inkluzija, zdravlje i bezbednost, ljudska prava i angažovanje u zajednici.
G predstavlja upravljanje (eng. governance) i obuhvata sastav uprave, inkluzivnost i raznolikost, zatim naknade rukovodilaca, kontrolu i upravljanje rizicima, prava akcionara, transparentnost i objavljivanje informacija, a pored toga i pitanja korupcije, mita i sukoba interesa, kao i etički kodeks.
U FOKUSU:
- RECIKLAŽA AMBALAŽE U LIDLU: DONIRAJ ILI UMANJI RAČUN
- SOLARISE PRECIZNO IZRAČUNAVA BROJ PANELA POTREBAN ZA JEDAN KROV
- KUĆE OD BRODSKIH KONTEJNERA
ESG izveštaji
Stručnjaci kažu da ESG predstavlja koncept kojim se vrši kvantifikovano ocenjivanje održivosti kompanije. Shodno tome, kompanije u okviru procesa implementacije ESG principa treba da kreiraju i objave izveštaj o uticaju njihovog poslovanja na tri kategorije koje čine ove principe.
Evropska unija ozbiljno pristupa ovome, zbog čega je u januaru 2023. godine na snagu stupila Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD), kojom su ojačana pravila u vezi sa informacijama koje kompanije moraju da prijave.
Međunarodni odbor za standarde održivosti (ISSB) ove godine objavio je svoja prva dva globalna standarda izveštavanja za ESG kriterijume, koji se tiču oblasti klime i održivog poslovanja. Ovi standardi treba da obezbede da kompanije, uz svoje finansijske izveštaje dostavljaju i informacije o primeni ESG principa.
Takođe, treba pomenuti i nekoliko organizacija koje se bave standardima u vezi sa izveštajima o ovim temama. Jedna od njih je Globalna inicijativa za izveštavanje (Global Reporting Initiative), koja predstavlja međunarodnu nezavisnu organizaciju za standarde, a čija je ideja da pomogne kompanijama i drugim organizacijama u saopštavanju njihovih uticaja na klimatske promene, ljudska prava i korupciju. Druga jeste Radna grupa za finansijska obelodanjivanje u vezi sa klimom (Task Force on Climate Related Financial Disclosures), koja investitorima pruža informacije o tome šta kompanije preduzimaju kako bi ublažile svoj uticaj na klimatske promene. Kao treći primer treba navesti Globalni dogovor Ujedinjenih nacija (United Nations Global Compact), kao neobavezujući pakt UN, koji treba da podstiče kompanije da usvoje održive i društveno odgovorne politike, uz izveštavanje o njihovoj primeni.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE
