Energetska kriza, ekstremni toplotni talasi, šumski požari, rat u Ukrajini, ekološke katastrofe, stalna borba za čist vazduh i nekoliko konferencija posvećenih klimatskim promenama, obeleželi su 2022. godinu.
Krenimo redimo, energetska kriza i rat u Ukrajini, obeležili su godinu za nama. Energetska kriza, koja je počela 2021. godine, eskalirala je tokom 2022., na šta je u velikoj meri uticao i rat u Ukrajini. Rusiji su uvedene sankcije, a to je prouzrokovalo smanjenje isporuka gasa zemljama Evropske unije, što je uticalo i na cenu ovog energenta. Naravno da se to odrazilo i na privredni rast, dovelo je do siromaštva i bojazni da li će biti dovoljno energije za grejanje tokom ove, a i naredne zime. Energetska kriza u velikoj meri utiče na inflaciju, ali i na ponovnu upotrebu uglja, što značajno usporava prelazak na obnovljive izvore energije.
Ekstremno topli talasi širom sveta doneli su vatrenu stihiju, gotovo da nema mesta na planeti na kom nije izbio bar jedan šumski požar. U Evropi se zabeležene visoke dnevne temperature koje dosezale i do 43°C, što je dovelo do ozbiljnih nestašica vode i čestih proglašenja vanrednog stanja. I dok se Evropa borila sa restrikcijama vode za piće, prekomerne padavine zabeležene su u Nigeriji, Tajlandu i Vijetnamu, a uragani ni ove godine nisu zaobišli planetu.
Ogromna snežna oluja koja trenutno besni Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadom, snegom i ledom okovala je ove zemlje.
I naravno da sve to utiče na biodiverzitet, životinjski svet, poljoprivredu i ljude širom planete.
Da postoji tračak nade i da će doći do promena pokazuju aktivisti koji se svakodnevno, neumorno bore da dođe do promena. Čini se da su ove godine i predstavnici vlasti, konačno, shvataju da je vreme za promene. Na Konferenciji Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama (COP27), doneta je odluka da se osnuje Fond za pomoć siromašnim zemljama koje su najviše pogođenje klimatskim promenama.
Dobre vesti stižu i iz Montreala, gde je na Samitu Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu došlo do istorijskog dogovora za spas prirode: najmanje 30 odsto kopna, sveže vode, obalnih predela i okeana treba da bude zaštićeno do kraja decenije, a fokus se stavlja na oblasti od posebnog značaja.
U želji da do promena zaista dođe, da konačno, svi zajedno napravimo pomak u zaštiti i spasu planete, SREĆNU NOVU 2023. GODINU, želi vam tim Energetskog portala!
Milica Radičević
