Ulaskom u industrijsku eru , čovečanstvo je ušlo u eru klimatskih promena na planeti. Aktivnost ljudi prema svim istraživanjima direktno doprinosi povećanju emisija štetnih gasova i efektu staklene bašte , pored toga postoji opasnost da će odumreti 20 do 30 % životinjskih i biljnih vrsta. Nivo mora i okeana se povećava , a sve to utiče na novu migraciju i dalekosežne socijalne i ekonomske promene. Globalno zagrevanje uzrokuje ozbiljne meteorološke promene, čiji smo svedoci. Na primer: poplave , suše , elementarne nepogode , oluje … Sve ovo je bilo razmatrano na konferenciji COP21 o kojoj smo razgovarali sa ambasadorkom Francuske u Srbiji , gospodjom Christen Moro . Ona je u ime zemlje domaćina govorila za naš portal o organizaciji konferencije u Parizu , značaju ovog događaja , aktivnosti Srbije kada je ova tema u pitanju i još mnogo toga…
EP: Konferencija Cop21 je najveći diplomatski događaj ikad koji je održan u Francuskoj, očekivalo se 195 delegacija i delegacije EU. Da li očekujete da će efekti ove manifestacije biti grandiozni kao sam događaj?
CHRISTEN Moro: Grandiozno nije prikladna reč, mi ne tražimo efekat “show-a”, a u pregovorima koji su već predugo trajali nema konkretnog rezultata ni napretka, dok se klimatski uslovi naglo pogoršavaju.
Pregovori u Parizu su pripremljeni unapred, kao rezultat bliske saradnje između aktuelnog predsedavanja COP (Peru je predsedavao COP 20) i predstojećeg predsedavanja Francuske, koja je odgovorna za COP 21. Koristili smo sva metodološka sredstva da pozicije približe našem cilju: univerzalni iako različit sporazum, obavezujući sporazum, redovno praćenje i rastući mehanizam revidiranja.Na putu do konferencije COP21, priprema je već proizvela veoma dobre i ohrabrujuće rezultate: do sada je 167 zemalja je dostavilo nacionalne obaveze („INDCs“ Intended Nationally Determined Contributions), koje pokrivaju 91% globalnih emisija štetnih gasova I efekat staklene bašte do 2011. Ovako dobar odziv na neki način pokazuje da razumeju svrhu ovog pregovora i da o njemu širom sveta govore. Srbija je doprinela uspešnoj pripremi ovog dogadjaja: bila je među prvim zemljama , prošlog juna, koja je ispunila svoje nacionalne obaveze prema UNFCCC. Sa prikupljenim obavezama svih ovih država, mi smo na pravom putu: INDCs ( Intended Nationally Determined Contributions) je već napravio značajan pomak , iako to još nije dovoljno da se ograniči porast prosečne temperature ispod 1,5 do 2 stepeni Celzijusa – što je cilj.Dobar pomak je postignut u poslednjih nekoliko nedelja baš uoči konferencije , a sve u želji da se pronađe zajednički imenitelj u preostalim uzrocima neslaganja . Najvažnije je da su politički lideri svesni da se odluke moraju doneti SADA , a mi računamo na njih i to da će da pruže potrebni impuls . Deklaracija na sastanku G20 u Antaliji doprinosi ovom političkom impulsu.Uključivanje civilnog društva pre i za vreme konferencije je takođe veoma važno . Uprkos nedavnim dramatičnih događajima u Parizu odlučili smo da se održi sama konferencija – koja će biti trenutak nade i poverenja u budućnost. Uključujući i događaje sa civilnim društvom – dok god se budu održavali u prostorima u kojima bezbednost može biti garantovana .
EP: Francuska želi da ima uzornu ulogu u ovom procesu. Države članice EU su se obavezale da za 40% smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine, a Francuska ide korak dalje želeći da se smanji emisija štetnih gasova za 60% do 2040. godine. Kakvi su resursi i potencijali potrebni da bi Francuska praktično sprovela ovaj plan?
CHRISTEN Moro: Klimatske promene su prioritet francuske vlade još od početka devedesetih godina. Dok god predstavlja samo 1,2% globalnih emisija, i dok učestvuje sa 4,2% globalnog BDP-a (bruto domaćeg proizvoda), Francuska je među industrijski razvijenim zemljama koje emituju manje štetnih gasova. Između 2008.-2012. godine, Francuska je smanjila za više od 10% emisije gasova staklene bašte zahvaljujući tehnologijama niskih emisija zagađujućih gasova u oblastima transporta, korišćenja zemljišta i poljoprivrede. Nedavno smo usvojili zakon o energetskoj tranziciji, koja utire put ka još racionalnijoj ekonomiji u potrošnji energije, dok obnovljivi izvori energije povećavaju svoj udeo u proizvodnji energije. Uvereni smo da je moguće da se razvije zelena ekonomija bez žrtvovanja privrednog rasta, i izbegavanja velikih troškova za štetu prouzrokovanu globalnim zagrevanjam. Planiramo da će energetska tranzicija obezbediti oko 100.000 novih radnih mesta u različitim oblastima, uključujući renoviranje objekata, obnovljivih izvora energije, reciklažne ekonomije, itd.
Industrije i kompanije su koristile pogodnosti ili politički pritisak za delovanje. Danas , oni pokazuju volonterizam : oni su postali svesni da je njihov ekonomski interes da se obavežu na tehnologije sa niskim emisijma zagađujućih gasova . Shvatili da borba protiv klimatskih promena predstavlja izvor inovacija i konkurentnost . Više od 1500 francuskih kompanija su već objavile svoje kvantifikovane obaveze prema klimatskim promenama .
EP: Francuska ambasada u Srbiji je aktivna, pokrenula je niz izložbi, tribina, seminara koji su uključivali lokalne zajednice na temu COP 21. Koji su rezultati tih aktivnosti?
CHRISTEN Moro: Srbija je shvatila gde njeni interesi leže, i svesna je ograničenja i štete izazvane efektima klimatskih promena: prirodnih katastrofa kao što su suše i poplave, posledice globalnog zagrevanja na poljoprivredu, zdravlje … U nekoliko poslednjih godina Francuska je je imala dobru saradnju sa Srbijom u tim oblastima i mi razumemo jedni druge. Našli smo u pripremi konferencije COP 21 osnove za zajedničko djelovanje sa Vladom, lokalnim vlastima, školama i Univerzitetima … Takođe, radili smo zajedno sa istraživačima i inventivnim zainteresovanim strananama, nevladinim organizacijama i građanima. Opsežno uključivanje je bitno, ne samo u vezi sa COP 21, već i u periodu nakon konferencije COP 21. Uspeh uz preuzete obaveze neće biti moguć bez učešća i podrške na svim nivoima i oblastima u zemlji. Preduzete akcije su podigle svest javnosti, koja razume sada bolje šta je u pitanju. Šta je cena neaktivnosti, koje su prednosti delovanja i šta se može učiniti na individualnom i kolektivnom nivou.
*United Nations Framework Convention on Climate Change
Intervjuisala: Vesna Vukajlović
