Sombor je odvajkada poznat kao najzeleniji grad u Srbiji, grad bogat alejama i gustim krošnjama.
Novim planom rekonstrukcije Fruškogorske ulice, predviđeno je uklanjanje višedecenijskih platana.
Somborci strahuju da će platani biti posečeni, tako da su pokrenuli peticiju „Sačuvajmo platane“.
Razlozi protiv seče platana: Održavanje javnih površina (opalo lišće) obaveza je JKP „Zelenilo“, Sombor; Drveće iz familije Platanaceae su slabo do umereno alergena. (Izvor: “Dendrologija sa osnovama fitocenologije”, prof. dr. Branislav Jovanović; Enciklopedija alergenih vrsta drveća pollenlibrary.com). Nijedno drvo ne cveta duže od 15 dana (ambrozija cveta četiri meseca); Stabla platana u Fruškogorskoj ulici nisu obolela, niti su entomološki i fitopatološki ugrožena. (Katedra za zaštitu šuma Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu); Ono što je najvažnije jeste da je u međuvremenu urađen “Katastar somborskog zelenila” koji je pokazao da su platani u ulicama Prvomajski bul., Fruškogorska i JNA najzdravija drva u čitavom gradu, ocenjena sa 4 i 5 .
U Evropi je platan najzastupljenije drvo u ozelenjavanju gradova zbog svoje otpornosti na zagađenje, visokom prilagođenošću na gradske uslove i svoje dugovečnosti.
Organizatori peticije kažu da je Fruškogorsku ulicu potrebno rekonstruisati, ali nije neophodno ukloniti stabla platana.
Neki od načina rekonstrukcije po njima su: trasiranje trotoara uz zgrade, daleko od platana i saobraćajnice, čime bi se građani koji šetaju udaljili od izduvnih gasova; širina regulacije je dovoljna da bi se ogranizovali svi sadržaji, bez potrebe za sečom platana; izdizanje trotara i saobraćajnice u odnosu na zelene površine; pomeranjem trotoara prema zgradama bi se dobilo prostora za postavljanje klupa, možda neki estetski element, žardinjere, kandelabere i naročito žbunja, koje bi bilo još jedna barijera buci i zagađenju sa puta. Fruškogorska ulica može biti velika atrakcija u gradu; orezivanje krošnje za maksimalno 30 odsto, bez sečenja komplente krošnje i grana debljih od 10 centimetara (u čitavom svetu napušten metod, jer skraćuje drveću drastično životni vek i pretvara ga u večitog bolesnika).
Na osnovu navedenih razloga protiv seče platana, a i ponosa građana Sombora na svoj „Zeleni grad“ koji je poslednjih godina sve manje zelen, na osnovu značaja, vrednosti i usmerenja na zdraviji način života i suživot sa prirodom uopšte.
Nosioci peticije su Jefimija Topalović, nastavnik srpskog jezika i književnosti Beatrisa Olovčić, pedikir-manikir Miroslav Pujić, radnik Mileva Kapusta, diplomirani psiholog, Monika Prišing, diplomirani psiholog Daniel Prišing, diplomirani inženjer šumarstva i Borka Dunkler, nezaposlena iz Sombor.
Peticija se može u celosti pročitati i potpisati ovde.
