Beton je najrasprostranjeniji korišćeni građevinski materijal u svetu zahvaljujući svojoj neverovatnoj čvrstini, ali nije izrazito izdržljiv pri savijanju. Istraživači sa Univerziteta Svinburn razvili su novu vrstu betona koji ne samo da može bolje da se savija, već njegova proizvodnja ne zahteva cement, čime se bitno smanjuje uticaj ovog procesa na okolinu.
Ako stavite ogromni teg na vrh betonske ploče, taj materijal će jedva osetiti njegovu težinu, ali ako se ta sila primeni na sredini ploče, ona će se saviti i relativno brzo pući. Ova pojava rezultat je velikog pritiska, ali slabe zatezne čvrstine betona. Kao odgovor na ovaj problem napravljen je, a tokom poslednjih nekoliko decenija i unapređen, savitljivi beton. Istraživački tim australijskog Univerziteta Svinburn sada je još više unapredio recepturu betona, smanjivši količinu energije koja je potrebna za proizvodnju materijala, kao i količinu emisija ugljen-dioksida koje nastaju tim procesom.
Najveći zagađivač u procesu proizvodnje betona je cement, „lepilo“ koje spaja vlažnu mešavinu. Proizvodnja cementa zahteva visoke temperature pa je zbog toga za taj proces potrebna ogromna količina energije, a njime se pritom ispušta i velika količina gasova staklene bašte. I koliko god je savitljivi beton koristan, sastavni deo njegove proizvodnje još uvek je ovaj proces.
Pročitajte još:
Proces proizvodnje novorazvijene vrste betona u potpunosti odbacuje upotrebu cementa. Umesto toga beton je napravljen od industrijskih otpadnih proizvoda poput letećeg pepela, komadića u vazduhu koji se ispuštaju iz elektrana na ugalj. Geopolimerni materijal može se dobiti na sobnoj temperaturi te je tako njegova proizvodnja znatno pogodnija za okolinu. Ovaj alternativni proces koristio se u prošlosti za proizvodnju običnog betona, ali tim navodi kako je ovo prvi put da se primenjuje u proizvodnji savitljivog betona. Za proizvodnju konačnog proizvoda potrebno je u tom slučaju znatno manje energije i ispušta se manje gasova staklene bašte, a sam beton je znatno savitljiviji od običnog betona.
„Proizvodnja ove nove vrste betona zahteva oko 36 odsto manje energije i ispušta do 76 odsto manje ugljen-dioksida nego proizvodnja konvencionalnog savitljivog betona napravljenog od cementa“, navodi dr Behzad Nematolahi, autor istraživanja. „Rezultati naših laboratorijskih ispitivanja pokazali su da je ovaj beton oko 400 puta savitljiviji od normalnog betona, a ima sličnu čvrstinu.“
Čak i kada materijal napukne, sitna polimerna vlakna u mešavini osiguravaju da se ne razbije. Umesto toga, materijal će nastaviti da izdržavaju pritisak s više sitnih napuklina. Tim navodi kako bi se ovaj savitljivi beton mogao koristiti u gradnji građevina na području sklonom zemljotresima gde bi ih građevine mogle izdržati bez slabljenja. Smanjenje doprinosa ugljen-dioksida trebalo bi ga učiniti primenjivijim. Istraživanje je objavljeno u časopisu „Construction and Building Materials“.
Autor: Žarko Šaravanja
Izvor: Ekovjesnik
