Runda koju ne smemo da izgubimo

Luka Strezoski nastoji da, rame uz rame za svetskim imenima iz sveta nauke, doprinese potpunom prelasku na obnovljive izvore energije i ukidanju fosilnih goriva jer, nasuprot sportskom geslu „nije važno pobediti, važno je učestvovati”, ovu rundu ne smemo da izgubimo.

Fosilna goriva, kao epicentar klimatskih potresa, trebalo bi što pre zameniti obnovljivim izvorima energije. Sa ovom tvrdnjom slaže se i Strezoski ističući da će svoju karijeru smatrati uspešnom samo ukoliko sa svojim timom doprinese ostvarenju energetske tranzicije.

Kao docent i šef Katedre za elektroenergetiku i primenjeno softversko inženjerstvo na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka, Luka se bavi razvojem modela, algoritama i metoda koji će omogućiti elektroenergetskim preduzećima nadzor, kontrolu i zaštitu elektroenergetskih sistema zasnovanih na proizvodnji velike količine električne energije iz obnovljivih izvora.

Naš sagovornik sa ponosom ističe da je njegov tim, zajedno da Katedrom za energetsku elektroniku i pretvarače na novosadskom FTN-u, u izboru velikog broja evropskih univerziteta, odabran da bude domaćin najvećeg evropskog naučnog skupa na temu Pametnih elektroenergetskih sistema. Reč je o konferenciji „IEEE Innovative Smart Grid Technologies (IEEE ISGT)” koja će se održati u Novom Sadu, u oktobru sledeće godine.

„Održavanje ove konferencije predstavlja ogromnu stvar za naš Univerzitet, za grad Novi Sad, pa i za celu našu državu, s obzirom na to da ćemo na ovaj način u Novom Sadu imati priliku da slušamo najveće svetske stručnjake iz oblasti elektroenergetskih sistema, i time se zaista pozicionirati kao centralno mesto u svetu elektroenergetike i integracije OIE. Ovo je kao kada biste u tenisu doveli Vimbldon turnir u Novi Sad”, kaže Strezoski.

Korak po korak do prelaska na OIE

Ma koliko ubrzani prelazak na OIE bio primamljiv, Strezoski napominje da su čisti izvori zasnovani na potpuno drugačijim tehnologijama od tradicionalnih naizmeničnih mašina, pa samim tim njihova integracija nosi mnoštvo izazova. Ovo je posebno izraženo sa aspekta celog elektroenergetskog sistema i velike količine OIE rasutih svuda po sistemu, pa Strezoski napominje da nas do potpunog ukidanja fosilnih goriva očekuje dugačak i težak put.

„Izazovi i problemi su potpuno drugačiji nego kada razmatramo jedan OIE i samo njegovu tačku priključenja (o čemu se mnogo češće govori u javnosti). Želim da naglasim da je potpuno zasebna oblast posmatrati da li će jedan OIE ugroziti rad u svojoj tački priključenja na elektroenergetski sistem, od analize kompletnog elektroenergetskog sistema sa ogromnom količinom OIE, i njihov uticaj na rad celog sistema. Tu su problemi potpuno drugačije prirode i mnogo ih je više. Time se mi bavimo”, ističe mladi naučnik.

On upozorava na to da ne smemo biti zavedeni isključivo koristima zelene energije i srljati u neplansku integraciju ogromne količine OIE vođeni nerealnim ciljevima kao što su „100 odsto OIE do 2030. godine”.

Iako naglašava da je zamena elektrana na fosilna goriva sa onima koje koriste OIE jedno od najvažnijih pitanja današnjice koje će spasiti milione života ugroženih prekomernim zagađenjem vazduha, energetsku tranziciju potrebno je izvršiti tako da ne ugrozi stabilnost i pouzdanost elektroenergetskih sistema.

„Moramo pristupiti oprezno i planski, pa postepeno zamenjivati elektrane na fosilna goriva obnovljivim izvorima, deo po deo. U suprotnom ćemo napraviti više štete nego koristi”, istakao je mladi naučnik.

Spoj nauke i privrede garantuje uspeh

Strezoski veruje da je bavljenje naukom bez praktične primene rezultata nije potpuni uspeh, dok je privreda bez nauke osuđena na stagnaciju, a kompaniju, koja to ne shvata, konkurencija će pregaziti u vrlo kratkom roku.

Prema njegovim rečima, ideal kome treba težiti je skladan spoj nauke i privrede, gde nauka prednjači razvijajući inovativna rešenja, a zatim se najbolja od tih rešenja primenjuju u industriji, odnosno u realnom svetu.

„Na taj način, nauka i privreda jedna drugu značajno unapređuju. Nauka pružaju privredi inovacije i napredak, a privreda usmerava nauku u pravcu koji je realan i primenljiv”, dodaje Strezoski.

Pored svoje akademske vokacije, Strezoski se trenutno nalazi i na poziciji glavnog konsultanta razvojnog centra kompanije Schneider Electric u oblasti integracije velike količine obnovljivih izvora energije u elektroenergetske sisteme, kao i na mestu člana tehnološkog odbora u istoj kompaniji.

„Od početka moje saradnje sa kompanijom Schneider Electric, ja se bavim razvojem sveobuhvatnog softverskog rešenja za nadzor, upravljanje, kontrolu i zaštitu elektroenergetskih sistema sa puno OIE, odnosno razvojem sistema Distributed Energy Resource Management – DERMS. Reč je o centralizovanom softverskom rešenju namenjenom kontrolnim centrima elektroenergetskih preduzeća, koje operatorima i inženjerima omogućava kompletan nadzor, komunikaciju i mogućnost optimalnog vođenja elektroenergetskih sistema sa velikom količinom OIE, kao i alate za zaštitu ovakvih elektroenergetskih sistema od kvarova i drugih neželjenih pojava. Ovo je vrlo kompleksan softverski alat, zasnovan na najmodernijim tehnologijama, i s obzirom na ogromne i vrlo dinamične promene u elektroenergetskim sistemima, i softvere DERMS je potrebno konstantno adaptirati i unapređivati, razvijajući konstantno nova i inovativna rešenja. Ovakav pristup je po mom mišljenju jedan savršen primer spoja nauke i industrije”, kaže Luka.

On dodaje da je pre nešto više od godinu dana u kompaniji oformljen Tehnološki odbor. U sklopu ovog Odbora, on vodi nekoliko radnih grupa sa ciljem spajanja nauke i industrije kako bi podstakli mlade eksperte da razvijaju inovativna rešenja i učestvuju na svetskim naučnim skupovim. Najbolja od tih rešenja bila bi primenjena u komercijalnim proizvodima.

Svetski, a naš

Ne iznenađuje podatak da je Luka stekao brojna znanja i veštine u inostranstvu, Ipak, sve što je naučio, odlučio je da primeni u svojoj zemlji.

Tokom master studija mladi naučnik je dobio stipendiju da jedan deo školovanja provede u Londonu, na univerzitetu City University of London, dok je tokom doktorskih studija boravio u Americi gde istraživanja nastavio na jednom od najboljih univerziteta na svetu Case Western Reserve University, u Ohaju. Po povratku u rodni grad, Strezoski je odbranio doktorsku disertaciju i postao najmlađi doktor nauka na novosadskom FTN-u.

On otkriva da mu je školovanje u inostranstvu mnogo značilo jer je, između ostalog, zavirio u svet elektroenergetike danas i upoznao se sa globalnim problemima koji i dalje nisu rešeni.

„Stekao sam vrlo važne i jake kontakte sa nekim od najznačajnijih naučnih institucija u svetu, koji će svakako pomoći da se naša Katedra, Fakultet i Univerzitet, pozicioniraju na globalnoj sceni elektroenergetskih sistema”, objašnjava mladi doktor nauka.

Strezoski ističe da mu je inostranstvo donelo drugačije poglede na svet elektroenergetike, na odnos prema studentima, kao i na samo izvođenje nastave, eksperimenata i drugih naučnih poduhvata.

„Smatram da mi moramo izaći u svet, pokazati se u najboljem svetlu na svetskoj sceni i kroz saradnju sa svetskim naučnim institucijama dokazati da smo jedan od najjačih istraživačkih timova u oblasti elektroenergetskih sistema na svetu.”

U zdravom telu zdrav duh

Ono što je Strezoski u nauci, to je i u sportu – profesionalac koji ređa uspehe. Priznaje da je sportska karijera imala ogroman uticaj na razvoj njegove ličnosti jer, kako kaže, svaki sport, a natočito borilačke veštine, najbolje izgrađuje i kasnije održava „oštrinu”, karakter i disciplinu u čoveku.

Kao jedan primer koji to najbolje oslikava, Luka navodi činjenicu da je pred svaki meč morao da izgubi po 15 kilograma kako bi mogao da se bori u svojoj kategoriji do 77 kilograma. To znači da je svaki meč zahtevao izuzetno naporne pripreme, kako fizički, tako i psihički, a mlad čovek koji stekne ovakvu disciplinu i kasnije je pravilno primeni u životu, imaće gotovo zagarantovam uspeh.

„Zato je moj savet svim roditeljima da svoju decu upisuju na sport (posebno borilački) u što mlađem uzrastu, jer smatram da će im taj „ulog” doneti neverovatno velike koristi kasnije u životu”, zaključuje Luka.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala RECIKLAŽA.