Forum ekonomskih politika – Razvojne mogućnosti prirode u Srbiji, održan je u Privrednoj komori Srbije (PKS), a domaćin je bila organizacija za zaštitu prirode – World Wide Fund for Nature – WWF Adria, uz podršku PKS, a u okviru projekta “Bezbedna priroda i klima”. U oblasti zaštite životne sredine razgovaralo se u okviru tri panel diskusije u vezi sa zaštićenim područjima, klimatskim promenama i zaštitom voda.
Na forumu su učestvovali stručnjaci, predstavnici lokalnih samouprava, Komore, WWF, kao i prošlogodišnji korisnici WWF malih grantova, koji su predstavili rezultate svojih projekata i izneli preporuke za unapređenje javnih politika iz oblasti zaštite životne sredine u Srbiji. Posle svakog panela formulisani su zaključci koji će, zajedno sa zaključcima predstojeća dva foruma, biti upućeni nadležnim institucijama, u cilju doprinosa pozitivnom unapređenju relevantnog zakonodavnog okvira.
Sara Pavkov, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine na otvaranju skupa je rekla da se razvojne mogućnosti prirode u našoj zemlji iz godine u godinu povećavaju, i da Ministarstvo čini sve da reši goruće probleme i unapredi stanje u ovoj oblasti, kao i da vrlo cene rad civilnog društva i prestavnike nevladinog sektora. Ona je istakla da u Srbiji ima 473 zaštićena područja na 765.000 hektara, odnosno 8,6 odsto površine zemlje, a ako računamo Beljanicu i Staru Planinu taj procenat je i 9, 1 odsto. Izvori sufinansiranja su u porastu: od 2020 godine kada je za zaštićena područja bilo izdvojeno 229 miliona dinara do toga da je Vlada Srbije donela Uredbu o korišćenju subvencija za zaštićena prirodna dobra od nacionalnog interesa u 2024. godini u ukupnom iznosu od 500 miliona dinara, što je za 145 miliona dinara više nego prošle godine za iste namene. To je najveći iznos do sada, a za 40 odsto je veći u odnosu na prošlu godinu.
,,Pored toga, prošle godine smo prvi put doneli Uredbu da se pomogne lokalnim samoupravama da realizuju infrastrukturne projekte u funkciji održivog razvoja za koju je u ovoj godini opredeljeno 100 miliona dinara i uskoro će samouprave dobiti pozive da implementiraju šta je značajno za zaštitu prirode. Ove godine Pravilnikom o finansiranju zaštićenih područja prvi put je određen procenat za finansiranje javnih dobara. U zakonu je donešena novina o oslobađanju plaćanja naknada za aktivnosti koje pozitivno doprinose zaštićenim područjima“, rekla je Pavkov.
Pročitajte još:
- WWF FORUM EKOLOŠKIH POLITIKA – RAZVOJNE MOGUĆNOSTI PRIRODE U SRBIJI
- WWF POZIVA ZEMLJE DA OSTANU ČVRSTE U BORBI PROTIV PLASTIKE
- WWF IZVEŠTAJ: ZAGAĐENJE PLASTIKOM VIŠESTRUKO VEĆI TROŠAK ZA ZEMLJE SA NIŽIM I SREDNJIM DOHOTKOM
Za pošumljavanje u ovoj godini je izdvojeno 200 miliona dinara, kako bi se nadomestili gubici izazvani olujom u 2023. godini, a Ministarstvo je intenziviralo i međunarodnu saradnju i sjajno je ocenjeno za izveštavanje i sprovođenje mera za Ramsarska područja.
,,Državni organi žele da učine sve da buduće generacije pamte ove godine kroz dobro zakonodavstvo za trajno očuvanje prirode“, rekla je Pavkov.
Projekat ,,Bezbedna priroda i klima” se realizuje uz podršku Evropske unije u Srbiji.
Antoan Avinjon, projektni menadžer Delegacije Evropske unije u Srbiji je rekao da je Evropski parlament usvojio Zakon o obnovi prirode koji podrazumeva da EU mora da obnovi najmanje 20 odsto kopnenih i morskih područja do 2030. godine i sve narušene ekosisteme do 2050. Ovaj zakon bi trebalo da pomogne da države članice obnove degradirane ekosisteme, doprinese postizanju klimatskih i biodiverzitetskih ciljeva EU i poboljša sigurnost hrane. Više od 80 odsto evropskih staništa je u lošem stanju. Zakon je i odgovor na očekivanja građana u vezi sa zaštitom i obnavljanjem biodiverziteta, pejzaža i okeana.
,,Da bi postigli ciljeve EU, države članice moraju da obnove najmanje 30 odsto staništa, obuhvaćenih novim zakonom (od šuma, travnjaka i močvara do reka, jezera), iz lošeg u dobro stanje do 2030. godine, povećavajući taj procenat na 60 odsto do 2040. i na 90 odsto do 2050. godine. Države će takođe morati da usvoje nacionalne planove obnove sa detaljima o tome kako nameravaju da postignu ove ciljeve. Zakon predviđa da ciljevi za poljoprivredne ekosisteme mogu biti suspendovani u izuzetnim okolnostima ako ozbiljno smanje zemljište potrebno za dovoljnu proizvodnju hrane za potrošnju u EU. Zakon je veoma značajan, jer se prelazi sa zaštite i očuvanja prirode na njeno obnavljanje. Novi zakon će pomoći da ispunimo mnoge međunarodne ekološke obaveze“, rekao je Avinjon.
WWF Adria i PKS potpisali su prošle godine memorandum o saradnji s ciljem da unaprede delovanje u privrednom i nevladinom sektoru, uvedu održivo poslovanje u svakodnevnu praksu poslovanja i podignu nivo zaštite prirode na viši nivo. To je korak ka daljem unapređenju delovanja.
Mihailo Vesović, direktor sektora za strateške analize PKS je na otvaranju istakao da je saradnja između PKS-a i WWF Adrije važan korak u približavanju pojmova “zaštita životne sredine” i “privreda” i otvara vrata sistematskom pristupu za sve privredne grane Srbije. Dok WWF ima veoma korisna znanja i alate za samoprocenu preduzeća i korporacija, PKS ima pristup i način sektoru čije poslovanje je moguće organizovati tako da bude održivo i u korist prirode i ljudi.
,,Koordinacija i partnerstvo za zaštitu životne sredine mogu da pomognu da sredstva koja daje EU imaju jači efekat. Privredni interes je zelena transformacija, a to privreda neće moći da ostvari ako ne ispuni zelene kriterijume, a bez toga nećemo moći u EU i ovo za nas predstavlja poslovni interes. Potrebna je koordinacija svih nadležnih ministarstava, a da bi postigli dobre rezultate neophodna je koordinacija i sa privrednim subjektima. Održivost je u kompanijama sada važna tema . PKS će podržati sve nevladine i druge organizacije koje će iskoristiti sve što im je na raspolaganju za zašitu prirode. Bitno je da se današnje teme više čuju u javnosti, a u tome pomaže i organizacija ovakvog skupa“, rekao je Vesović.
Organizacija foruma nastala je sa idejom okupljanja u kojem će se razgovarati o razvojnim mogućnosti i unapređenju zaštite prirode i životne sredine. Razlog okupljanja je projekat u okviru kojeg je uloženo do sada 250 miliona evra za male grantove
Petra Boić Petrač, direktor komunikacija i donacija u WWF Adria je na otvaranju rekla da je budžet dupliran, a PKS kao pratner će pomoći da se priroda u Srbiji očuva.
U diskusijama o kojima se razgovaralo zaključeno da je praksa u lokalnim samoupravama, kada je reč o zaključenim područjima prilično šarolika. Postoje primeri dobre prakse, ali i oni u kojima se zaštićena područja loše štite i gde organizacije u opštinama i ne znaju da su upravljači.
Aleksandra Ugarković iz WWF Adria je rekla da je u diskusijama zaključeno da svi zajedno moraju da izaberu kvalitetne upravljače koji će znati da održe zaštićena područja. Važni su i finansijeri i jača pravna regulative, koja će pomoći da se svi zahtevi, kao i zahtevi korporacija usklade.
Učesnici skupa su saglasni da mora da se radi na ublažavanju klimatskih promena, a veliki broj organizacija čiji predstavnici su bili prisutni, smatra to izrazito važnim i imaju projekte koji mogu da pomognu kako da se to reši, imajući u vidu da je veliki broj sektora koji treba da se uključi.
„Kada je reč o vodama postoje dva problema, jedan je neprepoznavanje potreba lokalnih samouprava vezanih za vode, a drugi nedostatak resursa, i zbog toga ćemo morati da razgovaramo i pregovaramo na nacionalnom, ali međunarodnom nivou, da se ljudski resursi koji će biti uključeni u rad na rešavanju ovih pitanja udvostruče. Ponuđena su rešenja regionalnog rešavanja problema koji će uticati na vode i biodiverzitet„, rekla je Ugarković.
Organizacije civilnog društva su sve više informisane i vrlo organizovane za delovanje, a to je šansa da svi zajedno mogu bolje da deluju u pravcu intenzivnije zaštite prirodne sredine u Srbiji.
Mirjana Vujadinović Tomevski
