Strategijom razvoja Grada Banje Luke definisano je da ova lokalna samouprava teži da bude ekološki održiva, komunalno opremljena, energetski efikasna i bezbedna sredina – zeleni grad (Green City) sa ostvarenim prioritetnim aktivnostima. Ovaj koncept podrazumeva uređenje zelenih urbanih površina, parkova, rekreativnih zona, uređenih obala Vrbasa i pritoka i upravljanje prirodnim resursima na odgovoran i kreativan način. U ovom nacrtu sagledani su estetski i funkcionalni aspekti, sa izrazitim fokusom na zaštitu životne sredine. Nastoji se da se na javnim prostorima obezbede što inspirativniji i kvalitetniji sadržaji, koji omogućavaju bolju interakciju, angažovanje i brigu o zdravlju stanovnika, kako bi se oni osećali što bolje u sredini u kojoj žive, rekao je Draško Stanivuković, gradonačelnik Banja Luke.
– Dostizanjem svih ciljeva zacrtanih konceptom zelenog grada doprinelo bi se njegovom boljem integrisanom razvoju, kvalitetnijim komunalnim uslugama, uštedama energije, atraktivnijem izgledu. Cilj Banja Luke je da bude primer inovativne, pametne i održive komunalne i saobraćajne infrastrukture, podržane efikasnim sistemom korišćenja zemljišta i povećanom otpornošću na klimatske promene i druge elementarne nepogode. Sa zdravom i dinamičnom sredinom mreža zelene i plave infrastrukture zaštitiće i unaprediti vodne resurse, kvalitet zemljišta i biodiverzitet, ali i održati reputaciju Banje Luke kao grada zelenila.
Koji su najpovoljniji modeli za finansiranje projekata za unapređenje energetske efikasnosti? Koliko ste investirali sredstava za tu namenu i kako ocenjujete rezultate?
– Banja Luka teži da bude lider u Bosni i Hercegovini u energetskoj efikasnosti, kao i u primeni savremenih modela finansiranja. Pokrenuli smo niz projekata iz ove oblasti i uložili značajna sredstva. Među značajnijim projektima je i sistem za upravljanje i nadzor javne rasvete, koji je implementiran na više od 480 mernih mesta. U nekoliko faza oko 5.000 starih svetiljki zamenjeno je svetiljkama LED tehnologije, ukupne vrednosti oko 563.000 evra (1.100.000 konvertibilnih maraka KM), a projekat je realizovan u saradnji sa UNDP. Grad će nastaviti aktivnosti na modernizaciji sistema javne rasvete, sa namernom da smanji potrošnju električne energije. S obzirom na to da u Banjoj Luci ima oko 30.000 rasvetnih tela, od čega oko 25.000 starih svetiljki sa natrijumovim, metal-halogenim i živinim izvorima visokog pritiska i sa novim LED svetiljkama najnovije generacije u cilju smanjenja potrošnje energije i smanjenja emisije štetnih gasova, potrebno je izvršiti energetsku obnovu koja podrazumeva obnovu infrastrukture i zamenu svetiljki energetski efikasnijim, ali i primenu mera regulacije intenziteta svetlosti, čime će se postići značajne uštede. Sa postojećim sistemom Grad za održavanje javne rasvete i troškove električne energije izdvaja godišnje oko 1.250.000 evra, a sa poskupljenjem cene električne energije ovi troškovi se uvećavaju na oko 1.800.000 evra. Zamenom kompletne rasvete energetski efikasnijom mogla bi se smanjiti potrošnja za više od 65 odsto, a ukupni troškovi bi bili umanjeni za oko 500.000 evra.
U FOKUSU:
- NOVI SAD ZAKORAČIO U SVET ELEKTROMOBILNOSTI
- ENERGETSKA SANACIJA DOPRINOSI UŠTEDI ENERGIJE I ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE
- KAKO BRŽE RAZVIJATI ELEKTROMOBILNOST U SRBIJI
Pored toga, izgradnjom Eko-toplane Banja Luka, kojom je umesto mazuta za daljinsko grejanje obezbeđena upotreba biomase, pristupljeno je izradi Studije izvodljivosti modernizacije sistema daljinskog grejanja i implementacije obnovljivih izvora energije, koju radi Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). U toku je automatizacija podstanica u sistemu daljinskog grejanja, kao i rekonstrukcija postojeće mreže i izgradnja nove. Pojedinačne investicione aktivnosti će realizovati Eko-toplana Banja Luka, a zatim i kroz ugovore sa investitorima. Pored toga, u proteklom periodu sanirano je više školskih i predškolskih objekata.
Koliko ulažete u unapređenje energetske efikasnosti stambenih objekata?
– U okviru projekta Dekarbonizacija u stambenom sektoru Bosne i Hercegovine, koji finansira Švedska, a realizuje Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) u partnerstvu sa Gradom Banja Luka, u toku je izrada Studije energetske efikasnosti celokupnog stambenog sektora. Cilj Studije je da pruži ključne alate koji će omogućiti razvoj i uspostavu efikasne i efektivne politike i mehanizama finansiranja koji će podstaći značajan rast investicija u povećanje energetske efikasnosti stambenog sektora. Glavni cilj je razviti Studiju energetske efikasnosti celog stambe nog sektora grada, koristeći uzorak od 400 individualnih kuća i 30 stambenih zgrada.
Grad već nekoliko godina sprovodi i aktivnosti na sufinansiranju radova na sanaciji fasada stambenih objekata, uz očekivano smanjenje potrošnje energije u iznosu od minimalno 30 odsto. Do sada je uspešno obnovljena fasada na osam objekata kolektivnog stanovanja, a novim javnim pozivom u planu je obnova još 12 zgrada na području grada. Ukupna vrednost investicije iznosi nešto više od 511. 291 evra, od kojih Grad izdvaja više 255. 000 evra.
Koji su prioritetni projekti koji doprinose unapređenju zaštite životne sredine koje realizujete?
– Banja Luka je jedna od vodećih jedinica lokalne samouprave po pitanju zaštite životne sredine u Republici Srpskoj, prema oceni glavnog revizora. Redovno, u skladu sa zakonskom regulativom, donosimo sve planske dokumente i realizujemo ih u skladu sa budžetom. Provodimo monitoring aerozagađenja i buke. Imamo organizovan sistem prikupljanja otpada, kojim je obuhvaćeno čak 95 odsto ukupne teritorije grada (urbanog i ruralnog dela). Svake godine realizujemo akciju Čisto lice grada, u okviru koje građani o trošku grada mogu odložiti kabasti otpad. Posebno smo ponosni što smo očistili vodotoke od otpada, a naši građani sve više razvijaju svest i u manjoj meri bacaju otpad u korita reka i potoka. Grad je podržao i projekat Lečenje prostora, čija je zamisao da se nastajanje divljih deponija spreči postavljanjem umetničkih skulptura i uređenjem zelene površine. Na ovaj način na više lokacija na području grada na mestima divljih deponija postavljene su skulpture i zasađeno je ukrasno bilje.
U planu je izgradnja tri reciklažna dvorišta na području grada, čime nastojimo smanjiti količinu deponovanog otpada na regionalnoj deponiji, a povećati mogućnost reciklaže. Reciklaža je jedan od projekata kojim ćemo se više baviti u narednom periodu. Osim toga, kroz izgradnju velikog gradskog parka, zelenih oaza, dečjih igrališta, šetališta uz reku, teretana u prirodi nastojimo, pored estetskog i funkcionalnog doprinosa gradu, da damo pečat zaštiti i unapređenju životne sredine i prostora.
U toku je i izrada Studije otpadnih voda i upravljanja čvrstim otpadom, koju finansira Evropska investiciona banka (EIB), a trebalo bi da bude završena do maja 2024. godine. Kao i tenderska procedura za sanaciju i proširenje Regionalne deponije u Ramićima.
Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA.
