U Hrvatskoj je prethodnih godina aktuelna tema bila plan za povećanje kapaciteta LNG terminala na Krku , jednom od najvećih ostrva države, na kome se radi, zbog čega bi terminal u budućnosti trebalo da obrađuje više prirodnog gasa.
Prirodni gas smatra se prelaznim gorivom na putu zelene tranzicije, jer emituje dosta manje štetnih gasova u odnosu na druga fosilna goriva, a dodatni modul za gasifikaciju omogućava i veću energetsku bezbednost.
Planirano je, kako smo naveli, dodavanje novog modula za pretvaranje gasa iz tečnog u gasovito stanje i omogućavanje veće količine gasa za obradu – do 250.000 kubnih metara na sat, sa godišnjom duplo većom isporukom u odnosu na ranije, između 6,0 i 6,1 miliona kubnih metara, saopšteno je na sajtu Ministarstva privrede i održivog razvoja Hrvatske.
Generalno, kada LNG stigne na terminal, potrebno je da se ponovo pretvori u gasovito stanje pre nego što se može koristiti kao energent, zbog čega su ovakvi moduli za gasifikaciju deo važne infrastrukture.
Radovi bi trebalo biti gotovi krajem 2025. ili naredne 2026. godine.
Pročitajte još:
- CG: POČINJE REALIZACIJA PROJEKTA SOLAR SJEVER
- KANTON SARAJEVO PLANIRA SMANJENJE 90 ODSTO EMISIJA IZ INDIVIDUALNIH LOŽIŠTA
- HRVATSKA SE ČETIRI DANA NAPAJALA IZ OBNOVLJIVIH IZVORA
Pripreme za ugradnju dodatnog modula za povećanje kapaciteta LNG terminala na Krku traju, uključujući dizajn, naručivanje potrebnog materijala i početak proizvodnje čelika za njegovu konstrukciju.
Pored ovoga, u planu su i drugi projekti kao što su izgradnja dodatnih stanica koje će pomoći u distribuciji gasa, izgradnja solarne elektrane za snabdevanje terminala energijom, planovi za skladištenje CO2 kako bi se smanjila emisija štetnih gasova i slične teme.
Kao deo zelene energetske tranzicije radi se i zamena podmorskih kablova Krk-Cres-Lošinj, radi modernizacije i digitalizacije mreže.
Energetski portal
