Prvi međunarodni skup posvećen zaštiti, monitoringu, očuvanju i unapređenju populacija crnog ibisa-ražnja (Plegadis falcinellus) u svetskim razmerama (1st International Glossy Ibis Workshop), održan je u Andaluziji (Španija), na području Nacionalnog parka „Donjana“ uz reku Gvadalkivir i obale Atlanskog okeana.
Učešće na skupu je uzelo preko 30 predstavnika naučnih i stručnih institucija, organizacija i fondacija, upravljača zaštićenih područja i eksperata, iz velikog broja zemalja Evrope, Azije, Afrike i Australije. Srbiju je na skupu predstavljao dr Slobodan Puzović iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode koji je izložio prezentaciju pod nazivom „Status of Glossy Ibis in Serbia and central Balkan countries“. Sponzorsku podršku učešću na skupu pružili su Francuska fondacija „Tour du Valat“ i Biološki institut iz Sevilje (Estacion Biologica de Donana). Osnovni cilj ovog međunarodnog skupa bio je jačanje transkontinentalnih veza stručnih i naučnih organizacija i institucija, u cilju boljeg sagledavanja populacione dinamike, protoka gena, selekcije staništa za reprodukciju, odmor, ishranu, migraciju i zimovanje, kao i zaštite ove veoma osetljive vrste.
Eksperti iz pojedinih zemalja izložili su postojeća znanja o crnom ibisu-ražnju sa svojih teritorija, sa posebnim osvrtom na nekadašnje i savremeno stanje, trendove, ugroženost i preduzete-planirane mere zaštite i aktivnosti vezane za monitoring, posebno za markiranje jedinki i uzimanje uzoraka za genetske i druge analize. Većina izlagača je istakla da je u poslednje dve decenije došlo do značajnog rasta popualacije ove vrste u zemljama zapadnog Mediterana (Španija, Francuska, Italija, Maroko, Alžir), ali i smanjenja u zemljana istočne Evrope i Mediterana (Srbija, Hrvatska, Rumunija, Turska, Azerbejdžan). Jedan od ključnih razloga za povećanje populacije je unapređenje uslova za ishranu (ogromna prostranstva pod poljima riže) kao i uticaj klimatskih promena zbog čega mnoge jedinke ne preduzimaju seobu sa svojih gnezdilišta u zapadnom Mediteranu, dok su razlozi opadanja brojnosti na istoku Evrope povezani sa nastavkom uništavanja (nestajanja) prikladnih vodenih staništa za gnežđenje i ishranu, nelegalan odstrel i uznemiravanje, posebno na ribnjacima.
Posebnu pažnju učesnika skupa pobudilo je izlaganje vezano za stanje u Srbiji i aktivnosti na Obedskoj bari u poslednje dve decenije u okviru programa „Povratak Ibisa“ koji zajednički realizuju Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Mladi istraživači Srbije, JP „Vojvodinašume“, Opština Pećinci i brojni drugi partneri. Na skupu je konstatovano da su aktivne mere zaštite i unapređenja prirodnih vodenih, barskih i livadskih staništa pogodnih za gnežđenje i ishranu crnog ibisa-ražnja, preduzete na Obedskoj bari, jedinstvene u širem montekstu i da pokazuju da je moguće ponovo uspostaviti nestalu lokalnu populaciju, čak i kada u okruženju nema ljudskom rukom kreiranih i održavanih povoljnih staništa za ishranu (ribnjaci, polja riže, akumulacije, solane, itd).
Kao neophodnost uspostavljanja tešnje saradnje na evropskom i širem nivou, posebno je na skupu naveden slučaj crnog ibisa-ražnja, koji je kao mladunac prstenovan-markiran u Nacionalnom parku „Donjana“ u močvari sa tamariksom uz obalu Gvadalkivira 20. maja 2011, da bi ista jedinka bila fotografisana od strane Ištvana Hama u mešovitoj koloniji kod Dubovca uz Dunav, u okviru Specijalnog rezervata prirode „Deliblatska peščara“, gde se gnezdila 2013. godine.
U završnom delu skupa u Španiji, posebno se razgovaralo o formiranju zajedničke međunarodne grupe za crnog ibisa-ražnja, koja bi bila koordinisana od strane stručnih organizacija iz Španije i Francuske i uz podršku IUCN specijalističkih grupa. Dogovoreno je da se unapredi monitoring na nacionalnom nivou kroz redovno praćenje stanja i promena u kolonijama ove vrste, kao i da se pojača rad na markiranju jedinki i uzimanju uzoraka (pera, itd) za genetske analize. Posebno je naglašeno da treba štititi preostala povoljna staništa za reprodukciju, odmor, ishranu i migraciju i gde god je to moguće formirati nova ili revitalizovati uništena-degradirana. Od Srbije se u tom kontekstu očekuje aktivno učešće u radnoj grupi i nastavak aktivnosti na postojećim i potencijalnim gnezdilištima vrste na Obedskoj bari, u Potamišju, Podunavlju i Potisju.
izvor: pzzp.rs
Sandra Jovićević
