Istraživači Univerziteta u Kvinslendu pronašli su način da efikasnije i brže pretvore šećernu trsku u sastavni blok goriva i drugih proizvoda.
Usmeravanjem na određeni enzim, tim istraživača koji sarađuje sa Tehničkim univerzitetom u Minhenu ubrzao je najsporiji korak u preradi šećera u hemikaliju zvanu izobutanol.
Profesor Geri Šenk sa Univerziteta u Kvinslendu objasnio je da bi izobutanol iz obnovljivog izvora mogao da se koristi za proizvodnju goriva, plastike, gume i aditiva za hranu.
„Naše istraživanje ovog konkretnog enzima znači da možemo da ubrzamo proizvodnju i prinos izobutanola iz šećerne trske, što na kraju omogućava bioproizvođačima da prave različite proizvode u velikim razmerama na održiv i efikasan način“, rekao je profesor Šenk.
Kako dalje navodi, u ovom istraživanju enzimi koji pretvaraju šećer funkcionišu van ćelijskog okruženja, i to znači da se zapravo zaobilaze mnoge zamke tradicionalnijih metoda.
“Ovo je dovelo do mnogo većih prinosa izobutanola sa manje neželjenih sporednih proizvoda“, naglašava profesor.
Pročitajte još:
- OD FARME DO PUMPE – ITALIJANI OD STOČNOG OTPADA PRAVE GORIVO, I TO UPOLA JEFTINIJE
- BIOMASA – OBNOVLJIVI IZVOR ENERGIJE ZA SPAS PLANETE
Inače, proizvodnja izobutanola iz šećera na bazi ćelija stvara oko 25 grama po litru tečne ćelijske kulture, ali sudeći po ovoj studiji, metoda bez ćelija je proizvela najmanje 10 puta veću količinu.
„Metoda bez ćelija daje bioproizvođačima veću kontrolu i donosi mnogo veće prinose, što znači veći povraćaj njihove investicije i održivije proizveden proizvod – to je dobitna kombinacija“, rekao je profesor Šen.
Profesor Damijan Hine sa istog univerziteta napomenuo je da je istraživanje dokazalo ogroman potencijal bioproizvodnje bez ćelija.
„Iako su postojala komercijalna ograničenja za proizvodnju enzima, sada imamo dovoljno dokaza da pokažemo da je proizvodnja velikih razmera korišćenjem procesa enzima bez ćelija komercijalno održiva i da bi trebalo da igra glavnu ulogu u budućoj bioproizvodnji“, rekao je on.
Energetski portal
