Od 2020. do 2021. godine, proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije porasla je za skoro pet odsto. U istom periodu ipak, zbog ekonomskog oporavka nakon ukidanja ograničenja usled korona virusa, porasla je i bruto potrošnja električne energije, piše Eurostat.
U odnosu na to, učešće obnovljivih izvora energije u bruto potrošnji električne energije u Evropskoj uniji poraslo je za samo 0,1 odsto, sa 37,4 odsto u 2020. na 37,5 odsto u 2021. godini.
Energija vetra i hidroenergije činile su više od dve trećine ukupne električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora (37 odsto i 32 odsto). Preostala jedna trećina električne energije dolazi iz solarne energije (15 odsto), čvrstih biogoriva (sedam odsto) i drugih obnovljivih izvora (8 odsto).
Pročitajte još:
- GEOTERMALNA ENERGIJA – NEISKORIŠĆEN POTENCIJAL SRBIJE
- POČELA JAVNA RASPRAVA O IZMENAMA ZAKONA O KORIŠĆENJU OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
- SRBIJA VEĆ MOŽE DA PRIHVATI DALEKO VIŠE VETROELEKTRANA, KAŽU DOMAĆI ISTRAŽIVAČI
Gledajući obnovljive izvore, solarna energija je najbrže rastući izvor, zato što je u 2008. činio samo jedan odsto električne energije potrošene u EU.
U 2021. godini više od tri četvrtine bruto potrošnje električne energije u Austriji (76,2 odsto, oslanjajući se uglavnom na hidro) i Švedskoj (75,7 odsto, uglavnom hidro i vetar) proizvedeno je iz obnovljivih izvora. Nakon ovih zemalja članica Evropske unije slede Danska sa 62,6 odsto i to uglavnom iz energije vetra, zatim Portugal sa 58,4 odsto iz energije vetra i hidroenergije i Hrvatska sa 53,5 odsto, uglavnom iz hidroenergije.
Sa druge strane, najniži udeo električne energije iz obnovljivih izvora zabeležen je na Malti sa 9,7 odsto, Mađarskoj sa 13,7 odsto, Luksemburgu sa 14,2 odsto, Češkoj sa 14,5 odsto i Kipru sa 14,8 odsto.
Energetski portal
