Hrvatska vlada je brzo reagovala na katastrofalne posledice zemljotresa u Zagrebu prošle nedelje (22. marta) koji je odneo jedan mladi život, ali i oštetio, po prvim procenama, gotovo 30.000 objekata, od kojih na pregledanih 20 odsto trebati rušiti bar 500.
Potpredsednik Vlade, ministar građevinarstva Predrag Štromar predstavio je juče, 31. marta, stručnjacima predlog posebnog zakona koji bi uređivao obnovu Zagreba, u koji su uključena iskustva posleratne obnove, obnove Gunje stradale u poplavi u maju 2014. godine i srodna iskustva. Zakon će ići po hitnoj proceduri – jedno čitanje.
Privatne kuće, javni objekti i višestambene zgrade
Tri su kategorije. Prvo – vlasnici porodičnih kuća.
„Prvenstveno je to da se onima čije porodične kuće treba srušiti osigura zamenska nekretnina, da se osigura krov nad glavom“, najavljuje Štromar.
Dakle, vlasnicima porodičnih kuća bi se izgradio novi objekt, u zavisnosti od broja članova domaćinstva, ili bi im se isplatio određeni iznos novca.
Druga kategorija su javne zgrade – škole, vrtići, bolnice, muzeji i drugo – i to će država u celini pokriti.
Treća kategorija su višestambene zgrade, od kojih nijedna nije za sada proglašena kategorijom za rušenje, nego su u raznim stadijima oštećenosti. Tu će država učestvovati u troškovima obnove do nivoa rohbau (konstrukcija školjke, prim. prev.), dok će vlasnici sami popravljati manje pukotine, stavljati pločice i plaćati radove oko oslikavanja soba. Briga vlade je da se osigura statika i krovovi, najavljuje Štromar.
„Njima ojačanjem treba osigurati kvalitetnu statiku, da mogu da izdrže i jače zemljotrese od ovog. Svesni smo da se takve zgrade vrlo brzo mogu srušiti i ako ne bude sanirano krovište. I tu smo razgovarali kako pomoći građanima, i pomoći ćemo“, obećao je ministar.
Novac države i Grada Zagreb, a traži se i od EU
Obnova će se raditi sredstvima države i Grada Zagreba, tražiće i sredstva od Evropske komisije, već se javila Evropska banka za obnovu i razvoj, a organizovaće se i međunarodna donatorska konferencija, najavio je resorni ministar.
Kako bi se ubrzao postupak obnove Zagreba, ovaj zakon će suspendovati u tom delu Zakon o gradnji i Zakon o javnoj nabavci, već će biti javni pozivi.
Uz obnovu Gunje od poplava koje su se dogodile 2014. godine u medijima su objavljivane brojne priče o navodnim malverzacijama i skoku nekih troškova do neba. Kako to izbeći, zanimalo je novinare?
„Iako nećemo raditi po Zakonu o javnoj nabavci, imaćemo javnu nabavu, samo što će ona biti ubrzana i dobro pripremljena. U zakonu će biti definisan nadzor svih radova, ali i nadzor potrošnje novca. To nam je isto jako bitno“, kazao je ministar građevinarstva.
Šest do osam meseci samo za izradu projekata
Dekan Građevinskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu Stjepan Lakušić prenio je novinarima da je akademska zajednica dala predlagačima zakona više preporuka i da je važno da popravak zgrada i statička ojačanja ne budu samo estetika, već ozbiljan posao. O rokovima je rekao:
„Tri meseca ili šest meseci – to je samo ako se govori o izradi projekata ili dovođenje nečega u stanje da se može koristiti. Ali sanacije i rešenje čitavog problema – to su sigurno godine, a ne meseci“, upozorio je dekan Lakušić.
Pročitajte još:
Do 31. marta je zaprimljeno 28.000 zahteva za procenom štete, a Hrvatska komora inženjera građevinarstva je angažovala svoje članove, više od 500 osoba, da idu na teren i besplatno rade statičke procene. Neki drugi inženjeri u tuđoj nevolji traže svoju priliku, požalio se novinarima profesor sa zagrebačkog Građevinskog fakulteta Josip Atalić.
„Ima dosta inženjera koji sada pokušavaju loviti u mutnome i daju ponude za sanacije zgrada, dok drugi inženjeri volontiraju. To nije pošteno i po mom mišljenju bi trebalo na neko vreme stati sa svim aktivnostima, osim onim nužnim i hitnim“, kaže Atalić.
Prve procene su da bi trebalo srušiti bar 500 zgrada, kazala je medijima predsednica Hrvatske komore inženjera građevinarstva Nina Dražin Lovrec.
U međuvremenu, 457 Zagrepčanki i Zagrepčana čiji stanovi i kuće zbog potresa nisu više sigurni za život smešteno je u Studentskom domu Cvetno naselje.
Autor: Enis Zebić
Izvor: Radio Slobodna Evropa
