Naš sagovornik je naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“ iz Beograda, gospodin prof. dr Aleksandar Rodić, dipl.inž. koji čitaocima Energetskog portala predstavlja prototip pokretnog i prenosivog robotizovanog solarnog generatora, na čijem razvoju je proteklih godinu radio tim istraživačkog Centra za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“ iz Beograda.
Reč je o uređaju ciljno projektovanom za primenu u poljoprivredi za navodnjavanje; sa „off grid“ sistemom koji se ne vezuje na elektromrežu. Pored toga što je primarno namenjen agrosektoru i kojim se u relativno kratkom roku mogu otkloniti posledice suše, može se koristiti i u drugim granama privredene, u saobraćaju i turizmu, u planinskim centrima gde nema izgrađene elektromreže i infrastrukture, za navodnjavanje kap po kap, za grejanja plastenika, pored ribnjaka, mogu ga koristiti kamperi i putari i drugi.
Snaga ovog uređaja je 2,2, kw što omogućava pokretnje vodenih pumpi snage 1,5-2,2kw; to su uglavnom vodene pumpe koje sa crpne dubine do 50 m izvlače vodu i omogućavaju navodnjavanje. Okvirni kapacitet je 10 m3 vode za 1 sat; dnevno u kontinuitetu može davati 4-5 sati struje, a preostalo vreme se nadopunjava. Za to vreme uređaj ispumpa toliko vode da može pokriti površinu od 10 ari što znači da je ovaj uređaj idealno rešenje za porodična poljoprivredna gazdinstva, manje i srednje veličine od nekoliko hektara do desetak hektara. – objašnjava prof. Dr Aleksandar Rodić.
On je naglasio da ovaj uređaj nije za velika poljoprivredna gazdinstva, već je ciljno pravljen za kategoriju malih poljoprivrednih proizvođača kojih je najviše u Srbiji.
Procenjuje se oko da se 10 odsto stanovništva bavi poljoprivredom, što je oko 800.000 ljudi koji žive od poljoprivrede i ima oko 200.000 malih i srednjih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava; a 90 odsto njih imaju poljoprivredna imanja od 5 do 10 hektara obradive zemlje.
Prema rečina gospodina Rodića, mobilni robotizovani solarni generator je upravo idealno rešenje za njih, a naročito je koristan u oganskoj proizvodnji hrane, zato što konkurentni proizvodi ovom solarnom agregatu su benzinski odnosno agregati na fosilna goriva koji ispuštaju CO2 u atmosferu i po ratarskim kulturama što nije u celosti organska proizvodnja.
Prednosti mobilnog robotizovanog solarnog generatora
Prednost ovog uređaja je mobilnost, odnosno prenosivost i pokretljivost; lako se dovodi u transportni modus jednostavnim kačenjem za kuku jednog standardnog putničkog vozila ili se može zakačiti na traktor tako da korisnik može vrlo lako da transportuje uređaj sa jedne na dugu lokaciju. Iz transportnog modusa rada u roku od 15 minuta lako i brzo se postavlja u funkcionalni rad, pri tom od korisnika se ne zahteva nikakvo posebno tehničko obrazovanje niti znanje.
Uređaj je napravljen od uvoznih sertifikovanih komponenti od renomiranih distributera koji posluju na teritoriji Srbije. Potpuno je hermetizovan, odnosno prilagođen spoljašnjim uslovima, zaštićen od vlage i niskih temperatura i od prašine. Može se dopunjavati na bazi korišćenja solarne energije, a isto tako ako je urgentno može se, i u kućnim uslovima, dopuniti na mrežu pa da služi kao rezervoar energije. – istakao je naučni savetnik Instituta „Mihajlo Pupin“ gospodin Rodić.
Do leta na domaćem tržištu
Mobilni robotizovani solarni generator tržištu će biti ponuđen u osnovnoj verziji koja je poluautomatska što znači da ga korisnik aktivira neposrednim fizičkim prisustvom pritiskom na taster.
Prototip mehaničkog dela biće kompletiran do juna meseca i potpuno stavljen u funkciju pre početka letnje sezone. Do tada, predstoji ispitivanje uređaja u eksploatacionim uslovima na njivi, u bašti, optimizacija parametra i nalaženje investitora koji bi organizovao serijsku proizvodnju ovog uređaja.
Profesor Rodić ističe da su sada u fazi traganja za industrijskim partnerom čija će zona odgovonosti biti da, po njihovim nacrtima i projektu, napravi mehaniku, dok će Institut „Mihajlo Pupin“ i Centar za robotiku zadržati proizvodnju ekektronike. Početna godišnja proizvodnja solarnog generatora za navodnjavanje je planirana na oko 500 komada. posledice od suše.
I pored toga što je najoptimalnije rešenje za ublažavanje posledica suše izgradnja kanala, to je skupa investicija pa se procenjuje da bi brže i jeftinije bilo da se sa desetak hiljada solarnih uređaja za navodnjavanje u Srbiji u samo par godina ublaže posledice suše.
Ovo rešenje može veoma brzo da da pozitivne efekte po proizvođače, ali isto tako da postane značajan izvozni proizvod koga nema u Evropi. To bi omogućilo pokretanje proizvodnje i nva zapošljavanja, a uticalo bi i na pozitivna demografska kretanja i povratak ljudi na napuštena imanja, svih onih koji su sada na ivici egzistencije u gradovima. U godinama za nama ljudi su masovno migirali iz sela u gradove u potrazi za poslom, ostavljajući kvalitetna porodična imanja jer nisu imali mogućnosti, mehanizaciju, ni motiva da se bave poljoprivredom.
Podsticaj koji bi došao iz Ministarstva energetike i Ministarstva poljoprivrede ovakav uređaj bi mogao da približi korisnicima što bi podstaklo reverzibilan proces vraćanja u sela. – naglasio je širi značaj i korisnost ovog uređaja prof. Rodić.
Za ovu savremenu tehnolgiju, koja je pritom efikasna i čuva čovekovu životnu okolinu, ima interesenata iz Slovenije i Italije za plasman na njihovom tržištu, kao i njihovih zainteresovanih investitora koji bi da učestvuju u finansiranju pokretanja proizvodnje u Srbiji gde je jeftinija, a veoma kvalitetna radna snaga.
Ipak cena ovog solarnog sistema za navodnjavanje neće biti lako dostupna bez podsticaja države ili povoljnih bankarskih kredita.
Procena gospodina Rodića je da će uređaj koštati kao jedan IMT traktor: Uz kredit ili podsticaj države realno je kupiti jedan ovakav uređaj ili pak omogućiti seljaku da mobilni solarni generator nabavi, a da se obaveže da u narednih par godina isporučuje sve viškove proizvoda.
Mehanizmi državnog podsticaja poljoprivredi
Republika Srbija ima mehanizme za podsticanje poljoprivrede. Ranijih godina davala je podsticaj poljoprivrednicima za kupovinu sadnog materijala, u otkupu, ili u podizanju štala i uzgoju junadi. Rukovodilac Centra za robotiku naglasio je da se poslednjih godina sve više govori o podsticaju nabavke uređaja za poljoprivredne opreme za navodnjavanje i podsticaj nabavke opreme za uštede energije uz korišćenje obnovljivih izvora.
Upravo ovaj uređaj je spoj IT tehnologija, tehnologija obnovljivih izvora energije i kvalitetne mašinske industrije. Ukoliko postoji dobra volja može se naći model koji će omogućiti da uređaj zaživi, da ne bude samo „hi tech“ proizvod koji će biti prikazivan na sajmovima. – rekao je gospodinRodić za Energetski portal i dodao da je Srbija zemlja kojoj je poljoprivreda strateška grana i veliki izvozni dohodak.
Ako se već prepoznaju privredne grane koje daju najveći obrt, hajde onda da ih još više pomognemo i podstaknemo da taj učinak bude još značajniji. – naglasio je.
Doprinos Instituta „Mihajlo Pupin“ tome je ekološki čist uređjaj koji predstavlja vrhunske tehnologije i ima univerzalnu primenu.
Motiv Centar za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“ da radi na ovom projektu jeste da naprave robota koji će pomoći da se nahrane ljudi, ističe profesor Rodić, odnosno da se napravi proizvod koji će omogućiti da proizvedena hrana bude jeftinija i da onaj koji proizvodi hranu bolje i ekonomski stabilno živi.
Ovakav pristup nauci govori u prilog tome da naši naučnici drže korak sa problemima i potrebama stanovništva, naročito u oblasti robotike koja je posvećena istraživanjima koja su kako se smatra privilegija bogatih, i da svojim dostignućima daju merljiv doprinos kvalitetnijem životu.
B.R.
