Precizna poljoprivreda zasniva se na konceptu „proizvoditi više sa manje unosa“ koji ima kao krajnji cilj ublažavanje uticaja na okolinu. Kreatori politika Evropske unije se nadaju da će ovaj plan staviti u kontekst ZPP-a.
„Precizna poljoprivredna praksa, uključujući digitalnu poljoprivredu, najbolji je način da strateški ciljevi Evropske unije postanu zeleni, pametni i sigurni i trebaju da budu deo nacionalnih planova za oporavak i otpornost svih država članica“, izjavio je član Evropskog parlamenta Petros Kokalis za EurActiv.
„U skladu s instrumentom „EU sledeća generacija“, države članice imaće dodatna sredstva u iznosu od 15 milijardi evra za Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj (EAFRD), što je odlična prilika za digitalizaciju i zeleni prelaz poljoprivredno-prehrambenog sektora“, nastavlja.
Za ruralna područja 750 milijardi evra
Naime, u svom Fondu za oporavak od 750 milijardi evra, Evropska komisija predložila je dodatni novac za ruralna područja uz onaj koji su izdvojile države članice za period 2022. do 2024. godine, srazmerno sredstvima za ruralni razvoj namenjenih u 2018. godini.Ipak, o finansijskom okviru za oporavak od pandemije KOVID-19 se još uvek raspravlja i treba da ga odobre i države članice i Evropski parlament, a ključne rasprave očekuju se 17. i 18. jula.
Kokalis je naglasio da bi precizna i digitalna poljoprivreda mogle da budu jedan od alata za postizanje evropskih ciljeva Zelenog dogovora i strategije „Od njive do trpeze“. Precizna poljoprivreda zasniva se na konceptu „proizvoditi više sa manje unosa“ koji ima za krajnji cilj ublažavanje uticaja na okolinu. To bi, na primer, bilo smanjenje upotrebe pesticida ili đubriva. Kreatori politika EU se nadaju da će ovaj plan staviti u kontekst Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP).
Prioritet zeleni projekti i digitalizacija?
„Za podsticanje takvih inovativnih praksi potreban nam je snažan proračun za budući ZPP, bar na istom nivou kao i trenutni. Ulaganje je potrebno za poboljšanje digitalnih veština farmera, savetodavnih usluga, infrastrukture, koja može da se finansira u okviru EAFRD-a“, rekao je Kokalis.
Pročitajte još:
Dva prioriteta EU su digitalizacija i zeleni projekti koji će njenu privredu učiniti otpornijom. Za Kokalisa to se savršeno poklapa sa misijom preciznog uzgoja. „Naučno je dokazano da precizna poljoprivredna praksa, koristeći visokotehnološku opremu, može da smanji emisiju gasova staklene bašte, uglavnom smanjenjem inputa koji su usmereni na prostorne i vremenske potrebe useva i povećanjem sposobnosti tla da skladištite ugljenik„, napomenuo je.
„Sa razvojem digitalne poljoprivrede koja dosledno primenjuje i metode precizne poljoprivrede, uveren sam da imamo odlične alate za postizanje ambicioznih ciljeva strategije ‘Od njive do trpeze'“, dodao je.
Znanje, finansijska i tehnička podrška poljoprivrednicima
Evropski komesar za poljoprivredu, Januz Vojčehovski, deli isto mišljenje, rekavši da cilj navedene strategije čini celokupni prehrambeni sistem održivijim.
„Precizna poljoprivreda može značajno da doprinese održivom poljoprivrednom sektoru i pomogne u postizanju utvrđenih ciljeva kao što je smanjenje upotrebe i opasnosti od pesticida za 50 odsto i smanjenje upotrebe đubriva za najmanje 20 odsto“, rekao je Vojčehovski.
Međutim, naglasio je da je za uvođenje pametnih tehnologija uzgoja potrebno pravilno znanje, kao i finansijska i tehnička podrška farmerima.
„Ne zaboravimo da i sama precizna poljoprivreda neće biti dovoljna. Potrebno je da joj se pruže savetodavne usluge, razmena znanja i izgradnja kapaciteta. Pored toga, potrebne su i druge vrste inovacija koje će dopuniti precizno poljoprivredno gazdinstvo, poput rešenja koja se zasnivaju više na prirodi”, napomenuo je.
Loš savetodavni sistem?
Isto tako, Tasos Haniotis, direktor za strategiju, pojednostavljenje i analizu politika iz Uprave za poljoprivredu i ruralni razvoj, objasnio je da kada su u pitanju savetodavni sistemi na gazdinstvima, koji poljoprivrednicima pružaju javne informacije o tome kako da poboljšaju proizvodnju, postoji vrlo neujednačena situacija zavisno od države do države.
„I dalje postoji ozbiljni digitalni jaz između ruralnih i urbanih područja. Dok 83 odsto stanovništva EU ima pristup brzom internetu, samo 53 odsto domova u seoskim područjima ima tu mogućnost. Ovo je važna prepreka razvoju novih preduzeća, radnih mesta i prosperiteta u ruralnim područjima“, rekao je komesar Vojčehovski.
Autorka: Martina Popić
Izvor: Agroklub.rs
