U protekle tri godine očišćeno je više od 900 divljih i uređeno desetak nesanitarnih deponija koje se nalaze u blizini naselja. Uredba o upravljanju otpadom od građenja i rušenja umnogome je doprinela da – se menja odnos prema toj vrsti otpada.
Sadašnji način rušenja i uklanjanja objekata pogubni su po društveni sistem. Prašina zagađuje životnu sredinu, a nepropisno odlaganje otpada degradira prostor u gradovima. Uredba nalaže – otpad treba sortirati i odlagati na mesta predviđena za to. U Evropi se reciklira više od 70 odsto tog otpada.
,,Mi imamo zajedničke smernice u Evropi, kako da se ukloni azbest, kako da se ukloni PCB – za neke materije imamo. Situacija je sada takva da nemamo u svim zemljama iste materijale, nismo gradili na isti način. U Evropi imamo jednu bazu znanja i udžbenika i prakse kako treba da se sklone te materije”, kaže Igor Keskes Makonkai, potpredsednik Međunarodnog komiteta EDA.
,,Mislim da Srbija u ovoj oblasti može da bude na dobrom putu ukoliko formira pravni okvir, ukoliko formira standarde koji će pratiti ideje da je građevinski otpad resurs”, rekao je prof. dr Đorđe Veljović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.
Pročitajte još:
- KAKVA JE STOPA CIRKULARNOSTI BILA U EU PRETHODNIH GODINA?
- NA MESTU NEKADAŠNJEG GIGANTA NIKLA DIVLJA DEPONIJA
- GRAĐEVINSKA DOZVOLA SE NE MOŽE DOBITI BEZ BRIGE O OTPADU – KAKO TREBA ODLAGATI ŠUT
Prema uredbi, investitor ne može da dobije ni građevinsku, ni upotrebnu dozvolu ukoliko nema knjigu o pravilnom toku otpada. Upućeni kažu da će uredba morati da pretrpi izmene i dopune, pa čak i uvođenje kaznene politike.
,,Ovde jeste ideja da se loše navike, praksa koja je bila pogubna i pravila koja su bila nepisana izmene i da dobije neku formu. Kao prvi korak mislim da je ovo sjajna stvar i mi kao asocijacija i mislim da je sjajna stvar”, kaže Dejan Borojević, predsednik srpske asocijacije za rušenje, dokontaminaciju i reciklažu.
,,Biće teško, dok se ne ispune prethodni uslovi kojih ima dosta. Ja mislim da će najviše profitirati građani zato što će se krenuti konačno u uspostavljanje sistema upravljanjem ovom vrstom otpada imajući u vidu koliko je gradilišta na teritoriji cele Srbije”, napominje Tatjana Živković, diplomirana pravnica.
Pravilnim tretiranjem i odvajanjem uz adekvatno znanje, opasni i neopasni otpad postaje novi resurs, štedi se na rezervama mineralnih sirovina, ali i smanjuju površine divljih deponija.
Građevinski otpad i otpad od rušenja čini otprilike 25 do 30 odsto ukupnog otpada koji se stvara u EU, dok je u Srbiji taj procenat veći od 75 odsto.
Izvor: RTS
