Solarna energija razvija se brže od svih ostalih obnovljivih izvora. Postoje različite vrste panela, kao i brojni načini na koji mogu da se postave. U najvećem procentu i dalje ostaju solarne elektrane na zemlji i na krovovima. Neprestana istraživanja koja se sprovode sa ciljem što efikasnijeg iskorišćenja energije sunca, dovela su do toga da solarni paneli mogu da se postave na različitim predelima u prirodi, objektima, prevoznim sredstvima, čak i na predmetima. Primera radi, to su solarni prozori, solarno drveće, solarni crepovi, paneli se ugrađuju i u automobile, a postoje i eksterne baterije za punjenje malih elektronskih uređaja koje se napajaju na sunčevu energiju.
Sve češće se govori i o solarnim elektranama koje se instaliraju na vodenim površinama, takozvane plutajuće solarne elektrane. Naime, solarni paneli instaliraju se na plutajuće strukture, uglavnom na mirnijim vodenim područjima, kao što su jezera ili brane. Njima se dodaju sistemi za sidrenje, kako bi se osigurala stabilnost postavljenih panela.
Istraživanja su pokazala da ovako izgrađene solarne elektrane imaju nekoliko prednosti u odnosu na one, može se reći, uobičajene na zemlji i krovovima. Naime, stručnjaci iz ove oblasti kažu da na rad solarnih panela utiče temperatura vazduha, zato što se prilikom zagrevanja panela smanjuje njihova efikasnost. Upravo se ovde ogleda prednost toga što se solani paneli nalaze na površini vode, zato ona pruža prirodan efekat hlađenja. Podaci govore da ovako regulisana temperatura panela može da poveća njihovu efikasnost i za 15 odsto.
Pročitajte još:
- AZIJA SVE BOGATIJA PLUTAJUĆIM SOLARNIM ELEKTRANAMA
- ITALIJA BI MOGLA DA DOBIJE PLUTAJUĆU HIBRIDNU ELEKTRANU
- SEVERNA MAKEDONIJA: PLUTAJUĆE SOLARNE ELEKTRANE U NACIONALNOJ MREŽI ZA NAVODNJAVANJE
Još jedan je razlog zbog kojeg prisutnost vode povećava njihovu efikasnost – albedo efekat. Preciznije, ovaj efekat odnosi se na sposobnost određene površine da reflektuje svetlost nazad. Poznato je da vodene površine snažnije reflektuju sunčevu svetlost od kopna. Zahvaljujući tome, sunčeva svetlost se usmerava nazad na solarne panele, čime se povećava njena količina i tako ujedno pospešuje efikasnost proizvodnje električne energije.
Ipak, postoji i nekoliko nedostataka. Ovakvi projekti uglavnom su veliki, što znači da ukoliko neko želi da električnu energiju proizvodi za sopstvene potrebe, kao što je napajanje doma, praktičnije ostaju instalacije na krovu. Dalje, ne mogu sve vodene površine da se iskoriste za solarne elektrane, zato što je potrebno da one budu mirne. Kao još jedan primer treba navesti i čišćenje panela, koje je potrebno kako bi njihova efikasnost bila dobra. U ovakvim uslovima ono je otežano, pa neretko zahteva više finansijskih sredstava i posebnu opremu.
Ono što se i dalje dovodi u pitanje, jeste kakav uticaj ovakve elektrane imaju na vodeni ekosistem. Neka istraživanja pokazala su da može da ima pozitivne efekte. S obzirom na to da stvaraju efekat senčenja, odnosno prave hladovinu na površini na kojoj su postavljeni, solarni paneli doprinose tome da se smanji temperatura vode i na taj način smanji stepen njenog isparavanja. Kako se navodi, ovo je posebno značajno u predelima koja su sušna i gde postoji opasnost od nestašice vode. Drugo, time što sprečavaju prodiranje sunčeve svetlosti ispod površine vode, smanjuje se razmnožavanje algi. Do takozvanog cvetanja algi, koje može da izazove negativne posledice po vodeni ekosistem, dolazi usled prevelike dostupnosti sunčeve svetlosti i hranljivih materija, koje se smanjuju prisustvom plutajućih solarnih elektrana.
Ipak, ukoliko se ovakve elektrane postavljaju bez posebnih opreznosti, one mogu imati i negativan uticaj na živi svet. Kao što je pomenuto, prisutnost panela utiče na temperaturu vode ali i na druge karakteristike, menjajući način razmene kiseonika, ugljen-dioksida, efekat koji vetar ima, kao i količinu sunčeve svetlosti koja prodire ispod površine. Kako bi promene ostale kontrolisane, postoji ograničenje o stepenu pokrivenosti vodenih područja. Prisutna su i druga pravila, kao što je ono da plutajući solarni sistemi treba da budu udaljeni najmanje 40 metara od obale. Priobalni deo, stanište je za mnoge biljne i životinjske vrste, među kojima su i ptice, dabrovi, insekti i druge. S obzirom na to da i dalje ne postoji dovoljno istraživanja koja mogu da potvrde da li bi solarne elektrane i u kojoj meri imale negativan uticaj na ovaj deo biodiverziteta, odnosno na njihovu ishranu, razmnožavanje i mogućnost da dođe do povreda, priobalni deo mora se ostaviti čistim.
