Jedan od vodećih svetskih proizvođača plastičnih slamčica za jednokratnu upotrebu izjavio je da proces konstruisanja alternative koja bi činila manje štete našem životnom okruženju – stagnira.
Džon Sidanta, izvršni direktor Primaplast, rekao je da je svestan rastuće globalne zabrinutosti zbog nivoa plastičnog zagađenja u okeanima i smetlištima. Ipak, pristupačnu „zeleniju“ alternativu svojim proizvodima još nisu uspeli da razviju. Ekološke cevčice koštale bi sto puta više u odnosu na plastične.
U svojoj fabrici u Indoneziji, za tržišta Evrope i Japana, ova kompanija na mesečnom nivou proizvede čak 600 miliona polipropilenskih slamčica koje se prodaju uz sokove, milkšejkove i jogurte u tetrapaku. U toku svog životnog veka one su korisne tek nekoliko minuta, dok ne popijete svoje piće, da bi, nakon što završe na deponijama, prirodu zagađivale do dvesta godina koliko im treba da se razlože. Čak i njihov proizvođač, gospodin Sidanta, svestan je da su dani tradicionalnih cevčica odbrojani.
Pojedina preduzeća već počinju da ograničavaju njihovo korišćenje. Lanac pabova JD Wetherspoon i restorani Pizza Express već su najavili njihovo potpuno izbacivanje iz upotrebe, a All Bar One ima planove za značajne rezove dostupnosti plastičnih slamčica u svojim lokalima.
Kornval u Ujedinjenom Kraljevstvu mogao bi da postane prvi okrug u kojem će da se uvede potpuna zabrana tradicionalnih cevčica nakon sprovede kampanje grupe Poslednja slamka (Final Straw Cornwall).
Tržište višenamenskih alternativa, napravljenih od bambusa, metala i stakla, čija je cena nekoliko funti, raste. Privlačnost papirnih slamčica nije visoka zato što se brzo raskvase i nepraktične su, pogotovo za decu. Cevčice bi mogle da se proizvedu i od paste krompira ili kukuruza, međutim, Sidanta je skrenuo pažnju da je proces pravljenja slamčica od tih materijala – skup.
Dodao je da je rok trajanja napitaka iz tetrapaka bar 18 meseci i da cevčice od alternativnih sirovina verovatno ne bi mogle da traju jednako dugo, a koštale bi na desetine puta više.
Prema Sidantinim tvrdnjama, polipropilenske slamčice je definitivno moguće reciklirati. Pozvao se na primer Japana gde one bivaju iskorišćene za pakovanje, plastične pločice ili čak pojedine oblike kancelarijskog pribora. Na drugim tržištima ovo nije uobičajena praksa zato što lakoća cevčica znači da je potrebna ogromna količina istih kako bi njihova reciklaža bila isplativa.
On smatra da je na globalnom nivou potrebno uspostaviti zakonski okvir za korišćenje plastičnih materijala za skladištenje ili konzumaciju hrane i pića. Na meti nisu jedino proizvodi Primaplast, već svi oni za jednokratnu namenu. Po njegovim rešenjima, bojkot svakako nije efikasno rešenje.
