Šta je nedokučivije i misterioznije za čovečanstvo – podvodni svet ili kosmos? Okeani zauzimaju 70 odsto naše planete i ljudi njima plove već stotinama godina, dok se prvi uspešan odlazak čoveka u svemir odigrao 1961. godine. Logično bi bilo zaključiti da ono što je manje, bliže i dostupnije duži vremenski period poznajemo bolje nego ono što je veće, van domašaja sidra i rezervisano samo za retke pojedince. Kao što to obično biva, istina je potencijalno nešto drugačija od zaključka koji nameće logika!
Prema proračunima Američke nacionalne službe za istraživanje okeana i atmosfere (NOAA), više od 80 odsto okeana nam je nepoznanica. Pojedini stručnjaci smatraju da procenat nepoznatog života u morima ide i do 95 odsto.
Astronomi, pak, tvrde da je oko 96 odsto univerzuma čak i njima nerešivi rebus.
Hajde da stavimo dva podatka u komparativnu perspektivu!
Zamislite da vam je poznato tek 5 odsto aktivnosti vaših ukućana, a 4 odsto aktivnosti stanovnika vile u Ulici Ljutice Bogdana na Dedinju – „zahvaljujući“ žutoj štampi naravno. Kontraintuitivno, zar ne?
Novi projekat mogao bi da rasvetli dešavanja u dubinama!
Otvoreni centar za izučavanje okeana Fabijen Kusto (FCOLC) dizajnirao je istraživačku stanicu Proteus po uzoru na međunarodne svemirske stanice.
Prema mišljenju osnivača FCOLC Fabijena Kustoa, proučavanje podvodnog sveta je 1.000 puta bitnije u odnosu na istraživanje svemira zato što je direktno vezano za naš opstanak.
Iako je i sam Kusto svestan sebičnosti ovakvog pristupa, u razgovoru za medjisku kuću CNN je naglasio da okeani predstavljaju naš sistem za održanje u životu i da su oni, pre svega, razlog zbog koga postojimo.
Pročitajte još:
Kako je FCOLC zamislio upoznavanje nepoznatog?
Proteus je osmišljen kao dvospratni kružni objekat koji će se nalaziti na dnu Karipskog mora, u zaštićenom području, na dubini od oko 18 metara. Smeštajni kapaciteti neobične građevine biće 12 osoba. Koristiće solarnu energiju i energiju vetra, ali i tehnologiju konverzije termalne energije okeana.
Eksperti će imati priliku da u moru provedu nekoliko nedelja, pa čak i meseci. Na raspolaganju će im biti laboratorije i spavaonice na prostoru od gotovo 400 kvadratnih metara. Radi odlaska na ronjenje, Proteus će imati odgovarajući otvor za izlazak.
Ako ste mislili da će se istraživači hraniti konzerviranom hranom, prevarili ste se! U sklopu FCLOC-ove stanice biće i prvi podvodni plastenik.
Projekat je nastavak Misije 31 kada su Kusto i pet drugih akvanauta postavili rekord u vremenu provedenom pod vodom.
U stanici površine manje od 40 kvadratnih metara su živeli 31 dan. Tokom svog jednomesečnog poduhvata prikupili su obim informacija za koje bi inače trebalo tri godine. Ovo je rezultovalo pisanjem 12 naučnih studija i 9.800 naučnih članaka.
Cena Proteusa? Prava sitnica – 118 miliona evra za izgradnju i prve tri godine rada. Kako bi se otisnuli na još jednu misiju – ili više njih, Kusto trenutno prikuplja novac za njeno finansiranje.
