Peticija za ukidanje suvišne jednokratne plastike iz vrtića

Za manje smeća i više sreće, Zero & low waste Serbia poziva na ukidanje suvišne jednokratne plastike iz vrtića u Srbiji.

Foto-ilustracija: Pixabay

Članovi ove grupe naglašavaju da živimo u trenutku u kojem civilizacija shvata da korišćenje jednokratnih predmeta nikako nije održiva praksa. „Govorimo našoj deci da treba da čuvaju prirodu, da treba da recikliraju, da prave manje smeća, a istovremeno od malih nogu im primerom pokazujemo suprotno – 1748  jednokratnih, nereciklabilnih plastičnih čaša dnevno se baci u  samo jednom vrtiću sa 350 dece, što je oko pola miliona čaša godišnje. Naša deca se ne pitaju, ona o ovome ne odlučuju, ali ona su ta koja u nasleđe dobijaju planine otpada„, konstatuju zabrinuto i zaključuju da možemo bolje.

S tom idejom na umu, sprovode peticiju za ukidanje suvišne jednokratne plastike iz naših vrtića pod sloganom „Moja šolja, za prirodu bolja!“.

„Potrebno je da ponovo počnemo da masovno koristimo višekratne čaše za vodu u našim vrtićima“, ističe Za manje smeća i više sreće – Zero & low waste Serbia, a kao moguća rešenja nudi uvođenje kutije sa čistim metalnim čašama i kutije u koju se odlažu prljave čaše ili višekratne plastične flaše o čijoj higijeni brinu roditelji ili neko treće, višekratno rešenje, u skladu sa propisima.

„Na nivou Srbije postoji Pravilnik o opremljenosti objekta (vrtića). U njemu se navodi: ‘Ustanova je dužna da obezbedi optimalne uslove za normalan i nesmetan psiho-fizički razvoj deteta.’ Vrtić je uslužna firma i u zakonskoj je obavezi da obezbedi pribor koji je neophodan da bi dete tokom celodnevnog boravka zadovoljilo svoje potrebe. Mnogi vrtići u Srbiji su prešli na praksu korišćenja jednokratnih čaša i vlažnih (takođe plastičnih, nereciklabilnih) maramica, za koje se od roditelja traži da ih donose, doniraju vrtićima, na mesečnom nivou“, pišu u svom saopštenju, pozivajući nas da zamislimo tu količinu jednokratnog, nereciklabilnog otpada.

Podsećaju da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u članu 8, tački 5, kao osnovni cilj obrazovanja i vaspitanja definiše i razvijanje svesti o značaju održivog razvoja, zaštite i očuvanja prirode i životne sredine i ekološke etike, zaštite i dobrobiti životinja.

Ovo je trenutak u kojem je potrebno da se mi – roditelji i vrtići zajedno, izborimo za to da životna sredina koju predajemo našoj deci bude sredina u kojoj se zaista može živeti, smatraju članovi grupe.

Ukoliko smatrate da treba ponovo da počnemo u vrtićima da koristimo višekratne čaše ili šolje za vodu kako bismo smanjili količinu otpada koju stvaramo, potpišite OVU PETICIJU i podelite je na društvenim mrežama kako bismo sakupili što više potpisa i podigli svest o ovom problemu i mogućim rešenjima.

Jelena Kozbašić

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti