Vlasti italijanskog gradića Sambuke prodaju 12 stanova za po jedan evro!

20.01.2019

1024px-Sambuca-de-sicilia-chiesa-del-carmine — Foto: WIkipedia/Miboesch

Gradonačelnik malog gradića na zapadnoj obali italijanskog ostrva Sicilija na prodaju daje stanove i kuće za cenu šoljice kafe, odnosno 1 evro.

Zbog sve veće imigracije stanovništva u urbane sredine, vlasti grada Sambuke ovom neobičnom odlukom svoj grad žele da spasu od izumiranja, prenosi Novac.hr.

Naime, na prodaju se nudi 12 stanova koji su u oronulom stanju. Veličine nekretnina kreću se od 40 pa sve do 150 kvadratnih metara.

Iako ovo nije prvi put da jedan italijanski grad pomalo suludim ponudama mami strane ulagače, gradonačelnik Sambuke Đuzepe Kaciopo tvrdi kako nije reč o propagandi već o pravoj potrebi za novim investicijama.

Vlasti su do sada već prodale 10 stanova, a zainteresovani kupci najviše pristižu iz Švajcarske, Francuske, Španije, ali i ostalih delova sveta.

Naravno, u ovoj idiličnoj ponudi postoji jedna caka. Naime, novi se vlasnik prilikom kupovine mora obavezati da će u roku od tri godine u obnovu stana uložiti minimalno 15.000 evra (1.775.700 dinara). Plus, pre kupovine potrebno je položiti depozit od 5.000 evra koji će biti vraćen nakon obnove.

“Obećavamo da kupci neće biti razočarani”, rekao je gradonačelnik.

Inače, Sambuka se nalazi na zapadnoj strani Silicije u provinciji Agriđento. Smešten je u prirodnom rezervatu, a prema popisu stanovništva iz 2016. godine u tom gradiću živelo je 5.878 ljudi.

Izvor: Novac.hr

Ekspertski obrok za spas planete

19.01.2019

Komisija sastavljena od međunarodnih eksperata “otkrila” je kako da spase planetu, ljudske živote i da nahrani milijarde gladnih.

“Planetarno zdrav način ishrane” koji su osmislili eksperti, zahteva pre svega drastično smanjenje crvenog mesa u ishrani.

Kako piše britanski “Gardijan”, nov način ishrane otkloniće opasnost od ekološke katastrofe do koje bi došlo zbog rasta svetske populacije, a povoljno će uticati na uzgoj stoke, klimatske promene, zagađenje reka i okeana…

Eksperti kažu da meso ne treba u potpunosti izbaciti iz ishrane, kao ni mlečne proizvode, ali tvrde da je neophodno da ljudi više koriste povrće, voće, mahunarke i orašaste plodove.

Prema njihovim proračunima, stanovništvo Severne Amerike, recimo, trebalo bi da smanji unos crvenog mesa čak za 84 odsto, a da istovremeno šest puta više koristi u ishrani pasulj i sočivo.

Kod Evropljana to izgleda ovako: oni bi trebalo da jedu 77 odsto manje crvenog mesa, a 15 puta više orašastih plodova i mahunarki.

Stanovnici istočne Azije trebalo bi da manje jedu ribu, a Afrikanci da smanje količine skrobnog povrća.

I da nije reč o očuvanju planete, napominju eksperti, ovakav će način ishrane godišnje sačuvati bar 11 miliona života, jer je spas od smrti izazvane nezdravom ishranom.

Oni upozoravaju da je sadašnji način ishrane neodrživ, jer vodi sve većim zdravstvenim problemima i sve izraženijem globalnom zagrevanju, a imajući u vidu da će do 2050. godine na Zemlji živeti deset milijardi ljudi.

U tom smislu, a i da bi sistem ishrane koji su osmislili imao efekta, eksperti predlažu da se posebno oporezuje crveno meso, a stanovnicima planete savetuju da smanje i količine ribe i piletine u ishrani, te da što više jedu mahunarke, leblebije, voće i povrće i to svakodnevno.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Crveni surlaš uništava palmine drvorede po Budvi

19.01.2019

Nekada lep drvored palmi na neizgradenoj parceli između hotela Avala i zgrade Dukley residence, potpuno je uništio crveni surlaš. Od 20 stabala, njih 15 je unisteno, a po svemu sudeći ista sudbine čeka i preostale.

Tačnog podatka koliko je palmi stradalo u Budvi nema, Komunalno preduzeće je nedavno saopštilo sa na javnim površinama surlaš je uništio oko 160, ali broj onih koje je surlaš “pojeo” na privatnim posedima se ne zna.

Palme uništava krupan parazitski insekt, tvrdokrilac crveni palmin surlaš (lat. Rhynchophorus ferrugineus).

Insekt živi u unutrašnjosti palme, gde završava ceo životni ciklus.

Odrasla ženka polaže jaja u krošnju palme, u meko tkivo mladih listova, ili u unutrašnjost debla, praveći tunele i šupljine.Iz jaja se legu bele, beznoge larve. Larva se hrani, terminalnim pupoljcima i mekim vlakanima, bušeći tunele kroz unutrašnje tkivo drveta oko mesec dana. Larva može porasti u dužinu 6-7 centimetara. Na prelasku u stadijum lutke larva napušta drvo i formira čauru (kokon), od suvih palminih vlakana u ostacima opalog lišća u podnožju drveta. Ukupan životni ciklus insekta traje 45-139 dana.

Larve crvenog palminog surlaša u deblu palme mogu da kopaju rupe dugačke i do jednog metra, što dovodi do slabljenja biljke domaćina i na kraju do njenog uginuća.

Zbog toga se ovaj insekt smatra glavnom štetočinom u plantažama palmi, uključujući kokosove palme, urmine palme i palme iz kojih se dobija palmino ulje.

Poreklom iz tropskih predela Azije, crveni palmin surlaš proširio se i na Afriku i Evropu, a do Sredozemlja je stigao 80. godina 20. veka.

Prvi put je zabeležen u Španiji 1994. godine. Zaraza je primećena i na Malti i u Italiji (Toskana, Sicilija i Кampanja), kao i u Francuskoj 2006. godine. Surlaš se takođe razmnožio širom Portugalije, posebno na jugu. Crveni palmin surlaš rapidno se širi i duž Jadranske obale, pa je poslednjih godina njegova pojava konstatovana i u Albaniji, Sloveniji i Hrvatskoj.

Na teritoriji Crne Gore prisustvo ovog insekta prvi put je primećeno u Ulcinju, oktobra 2012. godine, te je Uprava za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove sačinila 2016. godine Akcioni plan za sprečavanje širenja i suzbijanje crvenog surlaša palmi.

Milisav Pajević

Beograd najveći generator građevinskog otpada

19.01.2019

Samo u srpskoj prestonici mesečno se renovira, adaptira, rekonstruiše i sanira oko 1.500 stanova. Možemo samo zamisliti količinu otpada koji se stvara i gde taj otpad završava.

Kad se zna podatak da imamo oko 4.000 divljih deponija prepunih građevinskog materijala, razmere našeg rasipništva su za ozbiljnu zabrinutost, jer na tim deponijama se nalazi kvalitetan i skup materijal koji nerazumno gubimo i koji nas košta, u svakom smislu.

Uz sve to logično se nameću i druga pitanja: da li je izvođač legalan? Radi li prema projektu ili elaboratu? Da li su radovi prijavljeni? Ima li u objektu opasnih materijala, poput azbesta, na primer? Gde se odvoze taj šut i ostali materijal?

Samo u poslednjih godinu dana u Beogradu je srušeno šest ogromnih zgrada, među kojima su i Savezni MUP i zgrada američke ambasade, napominje predsednik Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu Dejan Bojović i dodaje: ,,Umesto na nekoj od 4.000 deponija, sav taj materijal mogao se preraditi i ponovo upotrebiti.Ako smo ove godine uložili više od pet milijardi evra za infrastrukturne projekte, mogli smo bar 10 odsto te sume da uštedimo upotrebom recikliranih materijala. Pravimo duple troškove i ponašamo se kao bahati naslednici.”

Srpske firme trebalo bi da se osposobe za rad prema evropskim standardima, pošto trenutno nijedna nema licencu da novi materijal stvara iz otpada.

Strogim zakonima trebalo bi destimulisati odlaganje građevinskog otpada na deponije i povisiti naknade za odlaganje na njih.

Neophodno je, smatraju stručnjaci, promovisati stručno rušenje građevina, unaprediti tržište reciklaže građevinskog materijala, promovisati kvalitet recikliranog građevinskog materijala, a arhitekte podsticati da projektuju objekte koji će biti jednostavniji za demontažu i reciklažu.

Prema važećim propisima, građevinski otpad u Srbiji završava na deponijama komunalnog otpada, iako se ponovo može upotrebiti i do 80 odsto šuta i drugog građevinskog otpada.

Evropski prosek pokazuje da je u novoizgrađenim objektima oko deset odsto recikliranog materijala, a u Sjedinjenim Američkim Državama i znatno više. Suština je u zaštiti životnog prostora i daljoj upotrebi materijala dobijenog iz građevinskog otpada, što je razlog više da oni koji se bave ovim poslom moraju biti sertifikovani na određeni vremenski period.

Na taj način možemo da pratimo njihov rad kroz procese i time zaštitimo i investitore i državu.

Neophodno je projektno rešiti upotrebu recikliranih materijala dobijenih iz građevinskog otpada, zakonski odrediti procenat tih materijala u novoizgrađenim objektima, kao i upotrebu ovih materijala na održavanju objekata.

Rušenjem se dobijaju i metali, obojeni metali, keramika, staklo, drvo, cigla, kamen, plastika, koje bi trebalo uvesti u produkte rušenja i predati na dalju obradu.

Ovaj tekst je preuzet iz štampanog izdanja januarsko-februarskog broja Nove ekonomije.

Izvor: Nova ekonomija

Najveća vetrenjača na svetu napajaće energijom 16 hiljada domova

19.01.2019

Screenshot from 2019-01-18 14-39-10 — Photo: Twitter @GErenewables (screenshot)

Holandski grad-luka Roterdam poširiće uskoro svoje kapacitete za proizvodnju obnovljive energije najvećom vetrenjačom na svetu.

Vetroturbinu snage 12 MW, nazvanu Haliade-X, razvila je kompanija GE Renewable Energy. Njen prototip biće postavljen u Roterdamu na leto 2019. godine, a potpisani ugovor obuhvata pet godina testnog perioda i petnaest godina rada i održavanja.

Kada bude podignuta i puštena u rad, Haliade-X preuzeće titulu najveće i najsnažnije vetrenjače od modela proizvođača MHI Vestas snage 9 MW, koji je smešten u okviru “plutajućeg” vetroparka na morskoj pučini (offshore) u Aberdinu, u Škotskoj. Izumitelji tvrde da samo jednim okretom oko svoje ose može da proizvede dovoljnu količinu energije neophodne za napajanje prosečnog domaćinstva u Ujedinjenom Kraljevstvu u toku jednog dana.

“Širenje broja vetroelektrana na moru treba nam radi borbe protiv klimatskih promena. Ushićeni smo zato što je GE kao svoju testnu lokaciju za najveću vetroturbinu na svetu izabrao baš našu luku i na taj način nam pomogao da ubrzamo prelazak na čistu energiju“, izjavio je Alderman Bonte, odgovoran za energetsku tranziciju Roterdama.

Iako je i Haliade-X predviđena za pučinu, zbog olakšanog pristupa tokom testiranja i dostupnosti podataka, ona će ipak da bude montirana na kopnu. Vetrenjača će biti visoka 260 metara, a lopatice turbine, duge 107 metara, proizvedene u Francuskoj. Postoji mogućnost da na godišnjem nivou generiše 67 GWh. U uslovima koji vladaju u Nemačkoj na Severnom moru može da proizvede dovoljno energije za 16 hiljada kuća.

Preduzeća ulažu novac u sve veće offshore turbine zato što one hvataju više vetra i posledično proizvode više energije. Ovo svojstvo džinovskih vetrenjača posebno je privlačno rukovaocima vetroelektrana zato što manji broj vetrenjača pojednostavlja rukovođenje i pojeftinjuje troškove održavanja. Na ovaj način energija vetra postaje sve pristupačniji i konkurentniji obnovljivi izvor.

Pogledajte kako će roterdamska luka da izgleda kada se nad njom zavrti najveća vetroturbina na svetu:

Ako vas zanimaju drugi primeri iskorištavanja čiste energije, “prelistajte” naš novi magazin: https://energetskiportal.rs/bilteni/84948/.

Jelena Kozbašić

Potpisan Memorandum o razvoju inovacija u sektoru električne energije

18.01.2019

Antićpotpisujee — Foto: Vlada Republike Srbije

Poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji bila je prilika da se potpišu Memorandum o razvoju inovacija u sektoru električne energije i Memorandum o razumevanju za razvoj projekta proširenja kapaciteta PSG Banatski dvor.

Tu su i dokumenta iz oblasti gasne privrede, razvoja proizvodno-distributivne infrastrukture cevovodnog i tečnog prirodnog gasa, o srpsko-ruskoj saradnji u oblasti razvoja inovacija u sektoru elektroenergetike između Vlade Republike Srbije i akcionarskog društva “Rošeti”.

Parafiran je i Sporazum o saradnji između Fonda za direktne investicije Ruske Federacije i Razvojne agencije Srbije,

Memorandum o saradnji između Univerziteta u Novom Sadu i Ruskog državnog univerziteta za naftu i gas “Gubkin”, kao i dogovor PAO “Silovije mašini” i “EPS“-a o rekonstrukciji hidroelektrane Đerdap-2.

Milisav Pajević

Deca roditelja koji ostave duvan od turskog grada dobijaju bicikl

18.01.2019

boy-2945584_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

U turskom gradu Kilisu pokrenuta je nesvakidašnja kampanja tako što su deca, čiji su roditelji prestali da puše, na poklon dobila bicikl.

Naime, turska opština Kilis je uručila bicikle za 500 dece, pošto je bar jedan njihov roditelj prestao da puši. Svečana ceremonija uručenja bicikala održana je na lokalnom stadionu, gde se okupio veliki broj dece i njihovih roditelja.

Cilj ove nesvakidašnje kampanje, koja se održava pod nazivom “15.000 bicikala za 15.000 domova”, jeste motivisati što veći broj građana da prestanu da puše.

Gradonačelnik Kilisa Hasan Kara je prilikom rekao da su do danas podelili ukupno 11.500 bicikala. Istakao je kako se nada da će uskoro podeliti i preostalih 3.500.

Dodao je da je kampanja privukla ogromnu pažnju, posebno na društvenim mrežama, gde je na hiljade osoba napisalo da je reč o vrlo originalnoj i pozitivnoj ideji, predlažući kako ovakvi projekti treba da se nastave.

Izvor: FENA

Zabrana namernog dodavanja mikroplastike u kozmetiku, deterdžente i poljoprivredna đubriva

18.01.2019

Evropska agencija za hemikalije (ECHA) predložila je zabranu namernog dodavanja mikroplastike u proizvode kao što su kozmetika, deterdženti i poljoprivredna đubriva u EU do 2020. godine, u sklopu borbe protiv zagađenja.

– Cilj je izbeći da skoro 30.000 tona mikroplastike završi u prirodi, izjavio je portparol ECHA-e Mati Vajnio na konferenciji za novinare u Helsinkiju, a prenosi Rojters.

Evropska komisija, koja procenjuje da između 70.000 i 200.000 tona mikroplastike svake godine završi u životnoj sredini, zatražila je predlog od ECHA u vezi s tim pitanjem.

Potpredsednik EK Jirki Katainen kaže da bi zabrana EU mogla uspostaviti standard za industrije širom sveta.

– Evropska unija je prva u svetu koja je pokrenula sveobuhvatnu strategiju o plastici, a koja ima za cilj i smanjenje mikroplastike, izjavio je Katainen.

Sićušni komadi plastičnog otpada završavaju u vodotokovima i okeanima, što je kod naučnika probudilo sve veću zabrinutost zbog negativnih posledica po morske ekosisteme.

Milisav Pajević

Nastavak radova na ozelenjavanju Novog Sada

18.01.2019

Povoljni vremenski uslovi omogućili su radnicima “Gradskog zelenila” nastavak radova na ozelenjavanju grada. Između ostalog, radi se na očuvanju i unapređenju zelenila između Rumenačkog puta, Avijatičarske, Pančevačke i ulice Oblačića Rada.

U toku su pripremni radovi koji obuhvataju orezivanje 111 stabala lišćara, uklanjanje preraslog šiblja sa površine od 50 kvadratnih metara, kao i 27 prestarelih, oštećenih i bolesnih stabala.

Planirana je sadnja 49 sadnica lišćara, a najzastupljenije vrste su lipa, grab, žalosna sofora i purpurna leska.

Na mestima gde postoje podzemne instalacije, drveće će biti posađeno u polipropilenske cevi.

Za zaštitu sadnica u otvorima na parkingu, planirano je postavljanje metalne ograde.

Projektom je predviđena i sadnja 892 komada ukrasnog šiblja. Travnate površine koje su oštećene, a radi se o 602 kvadratna metra, biće obnovljene. Na 169 kvadratnih metara ovaj deo grada krasiće nova cvetna rundela. U ovom bloku biće postavljeno i šest parkovskih klupa.

Javno komunalno preduzeće “Gradsko zelenilo” izvodi radove i na prostoru između ulica Veselina Masleše, Janka Čmelika, do ulica Franje Kluza i Nikole Mirkova.

Pripremnim radovima obuhvaćeno je uklanjanje 60 i orezivanje 99 stabala. Biće uklonjene manje divlje deponije građevinskog otpada. Ovaj deo grada biće bogatiji za 152 sadnice lipe, divljeg kestena, koprivića, ukrasne trešnje, žalosnog bresta i piramidalnog jasena.

Kod stabala čiji bi korenom sistem mogao da ugrozi podzemnu infrastrukturu planirana je ugradnja 17 komada polipropilenskih cevi, dok će stabla u okviru parkinga biti ograđena metalnim stubićima. Na površini od 818 kvadratnih metara biće obnovljen travnjak.

Milisav Pajević

“Guardian” pakuje svoje novine u biorazgradivi materijal od krompira, umesto u plastični omot!

18.01.2019

guardian screenshot — Foto: Twitter @guardian (screenshot)

Britanski magazin “Guardian” odbacio je svoju dosadašnju “plastičnu ljušturu” i omotač za štampana izdanja je zamenio biorazgradivim pakovanjem.

U cilju smanjenja plastičnog otpada, “Guardian” svoje novine od skoro pakuje u providni omot napravljen od krompirovog skroba koji se kompostira u potpunosti u roku od 6 meseci. Izdavač je skrenuo pažnju da u izradi pakovanja nisu korišteni genetički modifikovani materijali.

Britanska medijska kuća savetuje čitaocima da ambalažu ne bacaju u kante za reciklažu, već da ga uskladište zajedno sa otpacima od hrane ili iz bašte ili da ga kompostiraju. Kompostiranje predstavlja prirodnu razgradnju organske materije dejstvom bakterija, crvića, kao i malih insekata, i mnogi ovaj proces obavljaju kod kuće kako bi samostalno proizveli đubrivo od odbačenih organskih materija.

“Guardian” je prvi štampani medij koji se u Ujedinjenom Kraljevstvu odvažio na ovaj poduhvat. S obzirom na to da je proizvodnja plastike jeftinija u odnosu na proizvodnju biorazgradive sirovine, ovaj korak je posledično rezultovao u poskupljenju njegovih izdanja za od 20 do 30 penija. Ipak, odbacivanje plastike bilo je podstaknuto upravo mišljenjem čitalaca.

Za nekoliko meseci “Guardian” od “krompira” biće dostupan u čitavoj zemlji, a shema je započela Londonu, Kentu, Eseksu, Hertfordširu, Norfolku i Sufolku.

Urednica Katrin Viner naglasila je da je istraživačko novinarstvo teško, skupo i da zahteva mnogo vremena. Zahvaljujući čitaocima koji kupuju i pretplaćuju se na “Guardian”, ova medijska kuća opstaje i utire put ka finansijskoj održivosti. “Ekonomski uslovi za novine ostaju vrlo teški. Njihova prodaja je u istorijskom padanju. Oglašivači novac radije izdvajaju na tehnološke kompanije nego na izdavače, a troškovi za papir, štampu i dostavu rastu”, rekla je Viner.

Jelena Kozbašić

U Senti radi nova toplana

18.01.2019

toplana boiler-1060755_960_720 — Foto: pixabay.com

Posle višegodišnjih problema u funkcionisanju sistem daljinskog grejanja u Senti, izgradnja i početak rada “Nove toplane” konačno bi trebali da reše probleme snabdevanja toplotnom energijom za više od 2.000 korisnika.

Posredstvom Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije, za izgradnju nove toplane u Senti država je izdvojila oko 200 miliona dinara.

Posao proizvodnje i distribucije toplotne energije u Senti poveren je JP “Elgas”, a zahvaljujući pre svega podršci Vlade Republike Srbije, efikasno funkcionisanje daljinskog grejanja u tom gradu rešeno je izgradnjom nove toplane.

– Oko 220 miliona dinara izdvojeno je za izgradnju kotlarnice, odnosno “Nove toplane”. Vlada Republike Srbije obezbedila je 200 miliona dinara, a 20 miliona lokalna samouprava. Opština je izdvojila dodatna sredstva za sanaciju najkritičnijih delova mreže, što je podrazumevalo dodatna ulaganja u iznosu od više desetina miliona dinara, dodaje on.

Kompletna izgradnja i opremanje toplane bili su povereni firmi “Termomont” iz Beograda, a čitav posao završen je za pet meseci. Novoizgrađena toplana u Senti koristi prirodni gas kao osnovni energent, a dva kotla kapaciteta sedam megavata dovoljna su za potrebe grejanja svih korisnika u gradu.

– Nova oprema biće značajno ekonomičnija, a u poređenju sa starom toplanom, stepen iskorišćenja novih kotlova doprineće da ova investicija bude isplaćena u najkraćem mogućem roku, veli Tibor Šari, rukovodilac “Nove toplane”.

Da bi bio obezbeđen pun efekat rada nove senćanske toplane, neophodna je revitalizacija kompletnog toplovodnog sistema. Taj projekat biće realizovan fazno, kako bi svi neophodni radovi bili završeni do kraja 2020. godine.

Milisav Pajević

Vlada Crne Gore donela Uredbu o načinu, uslovima i vremenu davanja na korišćenje dobara nacionalnih parkova

18.01.2019

Vlada Crne Gore je na 105. sednici donela Uredbu o načinu, uslovima i vremenu davanja na korišćenje dobara nacionalnih parkova kojom se dodatno uređuju pitanja davanja na korišćenje dobara nacionalnih parkova u pogledu načina, uslova i vremena.

U tom smislu, precizirani su subjekti prava korišćenja, određeno vreme davanja na korišćenje za pojedina prirodna dobra, definisano da se postupak po javnom pozivu sprovodi u skladu sa uredbom o prodaji i davanju u zakup stvari u državnoj imovini i druga pitanja od značaja za sprovođenje zakona.

Milisav Pajević

Srbija i Rusija potpisale sporazum o saradnji na polju razvoja nuklearne energije u mirnodopske svrhe

18.01.2019

Generalni direktor “Rosatoma” Aleksej Lihačov izjavio je da međudržavni sporazum o saradnji na polju razvoja nuklearne energije u mirnodopske svrhe, koji su Srbija i Rusija danas potpisale, sadrži izvesne novine.

Prema njegovim rečima, s jedne strane, to je okvirni sporazum koji služi kao osnova za saradnju, a sa druge strane, podrazumeva određene novine.

Prvi put, odredbe o saradnji u inoviranju i u digitalnoj oblasti direktno su unete u sadržaj sporazuma”, rekao je on novinarima, dodavši da su “Rosatom” i nadležne srpske kompanije već počele sa radom.

Nakon sastanka srpske i ruske delegacije, koju predvode predsednici Srbije Aleksandar Vučić i ruski Vladimir Putin, svečano je juče u Beogradu razmenjeno više od dvadeset potpisanih sporazuma, memoranduma, ugovora, protokola o budućoj saradnji dve zemlje.

Medju najznačajnijim sporazumima je onaj koji se tiče korišćenja atomske energije u mirnodopske svrhe, a koji su parafirali generalni direktor “Rosatoma” Aleksej Lihačov i ministar zadužen za inovacije u Vladi Republike Srbije Nenad Popović.

Milisav Pajević

Srbija računa na gas iz Turskog toka

17.01.2019

gasovod-turski-tok_660x330 — Foto: gasprom.com

Srbija može pouzdano da računa da će imati snabdevanje gasom iz pravca Bugarske, kroz “Turski tok” i to će biti jedna od tema o kojoj će se danas razgovarati u Beogradu sa ruskim partnerima, rekao je generalni direktor JP “Srbijagas” Dušan Bajatović.

Bajatović je ocenio da “bez saveza velikih sila ne mogu biti rešavana ključna pitanja ” i dodao kako je “najbolja saradnja sa velikim silama zajednički interes”.

– Sigurno će krak Turskog toka, mada je to interni srpski gasovod, biti jedan od predmeta razgovora danas. Srbija može pouzdano da računa da će da dobije snadbevanje iz tog pravca. “Srbijagas” i “Gasprom” rade intezivno na tome, potpisana je mapa puta, sve se odvija u okviru datuma kako smo predvideli, izjavio je Bajatović za Hepi tv.

Bajatović je najavio i da se sutra održavaju pregovori sa Energetskom zajednicom oko pozicije “Srbijagasa” i da se nada da razgovori neće otići na “politički teren”.

– Optimista sam da ćemo uz podršku Putina dobiti krak tog gasovoda, kaže Bajatović.

U slučaju da prestane da funkcioniše dopremanje gasa preko Ukrajine, kaže, Srbija ima rezerve gasa “za crne dane”.

Inače, danas će u Beogradu biti potpisan memorandum o proširenju skladišta gasa u Banatskom dvoru na 750 miliona metara kubnih, što je povećanje od 60 odsto kapaciteta.

– To je za potrebe Srbije više nego dovoljno za bilo kakvu kriznu situaciju, istakao je Bajatović.

Milisav Pajević

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) uložila u Srbiju 395 miliona evra

17.01.2019

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je u 2018. godini 395 miliona evra za 18 novih projekata u Srbiji, čime njene ukupne investicije u Srbiji od 2001. sada premašuju pet milijardi evra, saopšteno je danas iz te banke.

– Podsticanje konkurentnosti privatnog sektora, podrška regionalnom širenju srpskih kompanija, veća povezanost u regionu i podrška zelenoj ekonomiji ostaju glavni prioriteti za ulaganja Banke u Srbiji, poručuju iz EBRD-a.

U cilju daljeg podsticanja zelene ekonomije u Srbiji, EBRD je realizovao prošle godine i program “Zeleni inovacioni vaučeri“, kojim se stimuliše kapacitet srpskih kompanija za uvođenje inovacija na polju zelenih tehnologija i resursne efikasnosti.

U prvoj godini ovog programa EBRD je vaučerima u ukupnoj vrednosti od 435.000 evra podržao 29 projekta, a realizaciju tog programa će nastaviti i u 2019.

Uz podršku Evropske unije i Energetske zajednice, u Srbiji je prošle godine pokrenut program “Kreditna linija za zelenu ekonomiju”, u koji je uključena EBRD, a koji građanima omogućava da iskoriste kredite zajedno sa podsticajnim bespovratnim sredstvima za unapređenje energetske efikasnosti svojih domova i smanjenje računa za struju.

U sektoru poljoprivrede, EBRD je, u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i udruženjem “Žita Srbije”, pomogao Srbiji da ispuni potrebne fitosanitarne uslove za izvoz pšenice u Egipat, koji je najveći svetski uvoznik ove žitarice.

– Ovaj uspeh dolazi 30 godina nakon što je Srbija prestala da izvozi pšenicu u Egipat i verovatno će dovesti do većeg prometa žitom, čiji izvoz ima najveću vrednost u sektoru poljoprivrede u Srbiji, ocenjuje EBRD.

Kada je reč o malim i srednjim preduzećima, u 2018. godini su savetodavne usluge i obuku dobile 63 kompanije iz Srbije kroz EBRD program “Advice for Small Business”, a još veći broj žena preduzetnica je unapredilo svoje liderske veštine, navodi se u saopštenju.

Milisav Pajević

Zimbabve je zemlja sa najskupljim benzinom na svetu

17.01.2019

gas-station-727162_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Zimbabve je zemlja sa najskupljim benzinom na svetu, a neslavnu titulu država je ponela nakon odluke vlade te zemlje o udvostručenoj ceni goriva.

Ovakva odluka izazvala je ogromno nezadovoljstvo građana, koje je rezultiralo trodnevnim štrajkom širom južnoafričke zemlje.

Zimbabve je usred ekonomske krize i nedostatka deviza, što je dovelo do nestašice hleba i goriva, a mnoge kompanije prestale su da rade jer ne mogu da uvoze sirovine.

Nakon hiperinflacije iz 2009. godine, Zimbabve je ukinuo nacionalnu valutu zimbabveanski dolar i umesto njega koristio američki dolar i južnoafrički rand.

Međutim, ekonomska kriza i nedostaci deviza doveli su do toga da vlada tokom vikenda objavi da će u narednih godinu dana sama uvesti novu valutu.

Ipak, ovakvo stanje u državi nije dovelo do protesta, već naglo povećanje cena goriva tokom vikenda.

Prema rečima predsedniku Zimbabvea Emersona Mnangagve, koji je 2017. godine nasledio predsednika Roberta Mugabea, udvostručenje cena goriva olakšalo bi nestašicu goriva.

“Zbog trenutnog nedostatka na tržištu goriva, odlučili smo da delujemo i to odlučno. Nedostatak, koji se može pripisati povećanoj potrošnji goriva u rastućoj ekonomiji i koji je dodatno otežan nezakonitim aktivnostima trgovine valutom i gorivom neodrživ je i Vlada je odlučila da cena goriva bude 3,11 dolara po litru za dizel i 3,33 dolara po litru benzina”, napisao je Mnangagva na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici.

Cena benzina od 3,33 dolara po litri je sada najveća na svetu.

Prema podacima GlobalPetrolprices.com, od 7. januara 2019. godine, svetska cena benzina bila je 1,08 dolara po litru ili 4,09 dolara po galonu.

Najskuplji benzin na svetu pre povećanja cene u Zimbabveu bio je u Hong Kongu gde cena za galon iznosi 7,71 dolar.

Izvor: Nova ekonomija

1...970971972...1,677 Page 971 of 1,677

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM