Rundek predvodio protestnu šetnju za očuvanje zagrebačkog potoka!

01.04.2019

Volonterska građanska inicijativa “Spasimo potok Črnomerec” i platforma “1POSTOZAGRAD” usmerena na poboljšanje grada i javnih dobara su u subotu 30. marta organizovale protestnu šetnju s ciljem očuvanja potoka Črnomerec u Zagrebu. Prema saopštenju organizatora, u povorki je bilo više od 500 građana, a među njima su bili i njihovi četvoronožni ljubimci. Predvodnik šetnje je bio poznati umetnik Darko Rundek koji je skup ulepšao svirajući gitaru u pratnji Igora Pavlice na trubi i još nekoliko muzičara.

“Voda je čista i divno je biti kraj nje. Tu je i deo divlje zone i važno je da to i ostane tako, da se u drveću i grmlju gnjezde ptice. Tu je celi jedan mali grad života. Lepo je gledati da priroda živi svoj tihi, tajni život. Pravo je blago tuda prošetati i nadam se da će tako i ostati”, zaključio je Rundek te se potom s okretišta tramvaja na Črnomercu s brojnim građanima zaputio u šetnju kraj potoka.

Pročitajte još:

Po želji Darka Rundeka – trajne plastične čaše na koncertima u Beogradu

Okupljeni Zagrepčani i prijatelji Zagreba su vlastima poslali jasnu poruku da žele da se ovaj vodeni tok uključi u prostorno planiranje, a ne da se njegova egzistencija poništi.

Učesnici protesta se protive odredbama Generalnog urbanističkog plana hrvatske prestonice za betoniranje potoka kako bi se sačuvali otvoreni tok, zeleni koridor i živi svet zarad ublažavanja klimatskih promena, istovremeno se zalažući za izgradnju šetališta duž Črnomereca, od Medvednice do Save. Oni hoće da nadležni organi odustanu od ideje nastale početkom ovog milenijuma da se Črnomerec pretvori u saobraćajnicu zato što smatraju da je prevaziđena.

Prema tvrdnjama aktera, u poslednje vreme se u mnogim gradovima otkopavaju potoci i oko njih niču staze za pešake i bicikliste kako bi se urbane sredine koliko-toliko oživele kroz postojanje zeleno-plavih oaza.

Hrvati nastoje da i njihov glavni grad ide u korak sa ovom praksom i da se prostorno planiranje odvija prema standardima 21, a ne 20, veka.

Jelena Kozbašić

Otvorena obnovljena Golubačka tvrđava

01.04.2019

20190329_105410 — Foto: Stefan Stanojević

Obnovljena tvrđava Golubački grad je svečano otvorena u petak 29. marta u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, evropskog komesara za susedsku politiku i pristupanje EU Johanesa Hana i velikog broja građana, prenosi Tanjug.

Golubačka tvrđava, srednjevekovno utvrđenje iz XIV veka, podignuto na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, obnovljena je uz finansijsku podršku Evropske unije.

Vučić i Han su tokom obilaska kompleksa Golubačke tvrđave posetili Palatu i izložbu o vitezovima postavljenu u kuli 8.

Prisutne su na svečanom otvaranju pozdravili direktorka Društva za razvoj turizma Tvrđava Golubački grad Iskra Maksimović, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i ambasador Austrije u Srbiji Nikolaus Luteroti.

Obnova Golubačke tvrđave počela je u septembru 2014. godine i u nju je uloženo, kako je za Tanjug rekla direktorka Društva za razvoj turizma tvrđave Golubački grad Iskra Maksimović 8,5 miliona evra, od toga 8,36 miliona evra u rekonstrukciju.

Sredstva su izdvojena iz dva IPA fonda (2011. i 2016), a jedan deo je dala Austrijska razvojna agencija.

Država je uložila oko 400. 000 evra u opremanje Vizitorskog centra i razvoj infrastrukture u podnožju tvrđave.

Turisti koji će u subotu moći da vide celokupan obnovljen kompleks i koje čekaju brojna iznenađenja, zapravo do sada nisu imali mogućnost da uđu u samu tvrđavu iz bezbednosnih razloga.

Sada će moći da obiđu sedam od devet kula i Palatu, prostor od 600 kvadratnih metara, u kojoj će biti digitalna prezentacija istorijata tvrđave i projekcije filmova o rekonstrukciji.

Palata, izgradena blizu Dunava, sama po sebi je vrlo atraktivna, a uz hologram sa 3D modelom tvrdave i digitalnim prezentacijama bice još zanimljivija posetiocima.

U kuli 5 koja se naslanja na Palatu, na četiri sprata, različite prezentacije dodatno će približiti turistima istoriju Golubačke tvrđave, a u kuli 8 biće predstavljena izložba o golubačkim vitezovima i čuvenoj bici koja se dogodila 1428. godine.

Fascinacija tvrđavom Golubac traje još iz vremena kada je podignuta, što se vidi i iz zapisa srednjovekovnih putopisaca, pre svega zbog mesta na kome se nalazi.

Podignuta na Dunavu, na ulazu u Đerdapsku klisuru, sa devet kula, od kojih je najviša Donžon kula, koju je Feliks Kanic nazvao Šešir kulom zbog njenog oblika, Golubačka tvrđava je građena da bude neosvojiva, zbog čega kule nisu povezane i svaka predstavlja malo utvrđenje.

Izvor: Politika

Kako kreativne Nišlije upozoravaju vlast na zagađenje vazduha?

01.04.2019

urbana-gerila-niš — Foto: Facebook (screenshot)

Neformalna grupa “Urbana gerila”, koja često ukazuje na goruće društvene probleme, oblepila je glavno niško šetalište porukama o zagađenom vazduhu tokom poslednje svoje akcije. Njome žele da skrenu pažnju javnosti na to da moraju da pitaju zašto je dozvoljeno da udišu tako zagađen vazduh. Nadležnima je pitanje – zašto ne reaguju.

Aktivisti iz Niša poručuju građanima da su tu da pomognu, a nemarnoj vlasti – da su tu da žuljaju kad god zatreba.

Ko ima potrebu da skrene pažnju na neki problem koji se ne rešava, a neće u udruženje, niti da se sve završi statusom na nekoj od društvenih mreža, može da postane “urbani gerilac”. Treba da stvarno veruje u to da građanin mora da nešto uradi i sam, kako bi naterao institucije da obave svoj posao.

“Mi smo kao jedan veliki kamen u cipeli koji žulja i trudićemo se da budemo što veći i da žuljamo što više”, kaže jedan od članova neformalne grupe “Urbana gerila” iz Niša.

Ovaj model društvenog aktivizma daje rezultate u Nišu, gde neformalna grupa nekoliko kreativaca, koja je sebe nazvala “Urbanom gerilom”, “bode oči” nadležnima različitim, duhovitim, satiričnim akcijama i porukama. Sadili su cveće u udarnim rupama u gradu, slavili im rođendane… Kroz “Bulevarsku olimpijadu”, opominjali su građane koji, na jednom od najrizičnijih mesta u gradu, godinama unazad prelaze kolovoz – na zabranjenom mestu, uprkos mnogim fizičkim preprekama. Svi oni su, ustvari, bili “takmičari”.

“Kad posadimo cveće u rupi (na kolovozu) naravno da oni dođu i asfaltiraju je, kada ukažemo na neki problem i ljudi reaguju”, dodaje jedan od ovih aktivista.

“Dešavalo se da problem bude rešen u roku od pola sata”, dodaje drugi.

Reaguju vrlo brzo i Nišlije. I podržavaju ih. I na društvenim mrežama i uživo. Isto tako ih “pomno prati” i vlast, koja čitave zime nije reagovala na veliku zagađenost vazduha u Nišu. Zato su na plakatima “Urbane gerile” morale da “ožive” neke čuvene ličnosti koje se vezuju za ovaj grad.

Izvor: N1

Monsanto mora da isplati 80,3 miliona dolara odštete Amerikancu obolelom od raka

01.04.2019

agriculture-pesticides — Foto-ilustracija: Pixabay

Poznatom proizvođaču pesticida Monsanto naloženo je da isplati jednom Amerikancu 80,3 miliona dolara odštete nakon što je sud odlučio da je ta kompanija svojim sredstvom za uništavanje korova “Roundup” doprinela tome da se kod njega razvije rak.

Savezna porota suda u San Francisku presudila je da je Monsanto kriv jer nije na odgovarajući način upozorio na opasnosti od razvoja karcinoma povezanih sa korišćenjem sredstva “Roundup”.

Prošle nedelje je porota odlučila da je to sredstvo ključni činilac u razvoju raka kod Edvina Hardemana iz Kalifornije.

Monsanto je u toku prethodne godine preuzeo Bayer.

“Razočarani smo odlukom porote”, navodi se u saopštenju kompanije Bayer.

“Ova odluka ne menja težinu gotovo četiri decenije intenzivnog razvoja nauke i zaključaka regulatora širom sveta koji podržavaju bezbednost naših herbicida baziranih na glifosatu, te potvrđuju da oni nisu kancerogeni”, dodaje su u saopštenju.

Kompanija tvrdi da presuda “nema uticaj na buduće sudske procese i odluke” i navodi da će uložiti žalbu.

Ovaj slučaj ključan je za sve ostale koji se vode zbog “Roundupa” širom Sjedinjenih Američkih Država.

Pre nekoliko meseci drugi kalifornijski sud utvrdio je da je “Roundup” uzrokovao Non Hočkinov limfom kod jedne osobe i da Monsanto korisnike nije upozorio na kancerogene rizike.

“Roundup” sadrži glifosat, najčešći sastojak sredstva za uništavanje korova u svetu. Taj se herbicid naširoko primenjuje u poljoprivredi.

Izvor: N1

Počinje uklanjanje divljih deponija sa obala Lima

01.04.2019

garbage-209362_960_720 — Foto-ilustracija:Pixabay

Problem sa divljim deponijama duž celog toka Lima, kroz Crnu Goru i kroz Srbiju, trebalo bi da bude rešen u narednih godinu dana. Rešenje je planirano prekograničnim projektom opštna Bijelo Polje i Priboj, “Rehabilitacija ilegalnih deponija na reci Lim i podizanje svesti o njihovoj štetnosti”.

Divlje deponije zagađuju otpadom ovu reku celom dužinom a ovim projektom je planirano da se ovi delovi pretvore u male ekološke oaze.

Na nedavnom skupu učesnika precizirano je da će se obaviti sanacija po šest divljih deponija u obe opštine, s tim što će te lokalne samouprave dobiti aparate za merenje kvaliteta rečne vode.

Projekat je nedavno predstavljen u Bijelom Polju a 25. marta je održana početna konferencija u Priboju.

Predsednik opštine Bijelo Polje, Petar Smolović je istakao da će se ovim poduhvatom za čistiju zajedničku reku ustanoviti najkritičnija mesta na Limu, očistiti i zatvoriti ilegalna odlagališta smeća, izvršiti ozelenjavanje sada zagađenih površina. Vrednost projekta je 157.000 evra, od čega će najveći deo za izvršenje donirati Evropska Unija.

Akteri se nadaju da će po završetku projekta Lim biti čist kao nekada i da će se rešiti svi ekološki problemi u slivu ove reke, da će se obala potpuno urediti i da će se maksimalno smanjiti količina otpada.

Ostvarenje projekta ostvaruje se u okviru Programa prekogranične saranje Srbija- Crna Gora IPA 2 Evropske Unije, preko Sektora za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Ministarstva finansija Srbije.

Željka Vesić

Motori sa unutrašnjim sagorevanjem slave 193. rođendan

01.04.2019

motor-768750_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Na današnji dan, 1826. godine, američki pronalazač Samjuel Mori, patentirao je motor sa unutrašnjim sagorevanjem. On se čitave karijere bavio parnim mašinama, a prvi put je patentirao svoj izum jos 1793.

Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su toplotni motori kod kojih produkti sagorevanja (koji su višeg energetskog potencijala, nastalog oslobađanjem toplote), svojim direktnim dejstvom vrše mehanički rad.

Dakle, sagorevanje se vrši u unutrašnjosti motora a neke od prednosti ovog tipa su povoljnost, efikasnost i relativno lako dosipanje goriva.

Ovaj naučnik se smatra jednim od pionira u unapređenju rada parobroda, jer je shvatio da je para izvandredan izvor energije i da ima veliki potencijal, i radio je na unapređenju korišćenja ovog izvora.

Tokom jednog od svojih eksperimenata, Mori je otkrio da je isparenje terpentina kad se pomeša sa vazduhom eksplozivno i odmah započeo rad na motoru. Prvi rad na ovu temu napisao je 1824. ali ga nije objavio, već je naredne dve godine radio na njemu i unapređivao ga. Konačno ga je objavio 1926., kada je patentirao ovaj motor.

Nakon lansiranja, očekivao je veliku zainteresovanost, ali prodaja gotovo da je bila na nuli prvih godina prodaje. Međutim, pedeset godina kasnije nekoliko nemačkih inžinjera je počelo da proizvodi svoje motore sa unutršnjim sagorevanjem i revolucija u industriji saobraćaja je pokrenuta.

Motor sa unutrašnjim sagorevanjem najčešće se koristi za pogon automobila, građevinskih, poljoprivrednih, prenosnih maština i za najveći broj vozila. Postoje i motori sa spoljašnjim sagorevanjem, a parna mašina je tipičan primer maštine koja koristi ovakav tip motora.

Željka Vesić

Slovenija zabranjuje pomfrit i drugu hranu sa visokim sadržajem masti

01.04.2019

chips-88117_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Slovenija je polovinom marta donela propise koji regulišu maksimalno dozvoljeni nivo trans-masti u prehrambenim proizvodima.

Trans-masti spadaju u skup “loših” masti koje su se pokazale štetnima za ljudsko zdravlje, naročito za srce i krvne sudove. Najveći izvor trans-masti su biljna ulja koja se koriste u industriji brze hrane, polugotovih jela, pržene hrane i pekarskih proizvoda.

Trans masne kiseline pronađene su u velikoj količini u pomfritu, čipsu, prženoj hrani, vaflima, imitacijama sira i margarinima.

Početkom aprila će se završiti jednogodišnji tranzicioni period koji će omogućiti trgovcima da rasprodaju zalihe proizvoda, a prehrambeni proizvodi sa visokim sadržajem trans-masti više neće moći da se prodaju, objavio je pravni portal Seelegal.

Maksimalni nivo trans-masti dozvoljen Pravilima za prodaju će biti 2 g na 100 g ukupnog sadržaja masti. Ovo se odnosi na biljna ulja, masti i masne emulzije i sve prehrambene proizvode koji sadrže takva ulja, masti i emulzije masti. Međutim, granica se ne odnosi na životinjska ulja i masti ili na one namirnice u kojima se trans masti pojavljuju kao sastavni deo i kao rezultat njihovog prirodnog prisustva u životinjskim uljima i mastima.

Pravila ograničavaju sadržaj trans-masti u svim namirnicama, bez obzira na zemlju porekla. Ograničenja se odnose i na obroke u restoranima i prehrambene proizvode koji se prodaju u poslastičarnicama, pekarama i drugim ugostiteljskim objektima.

Smanjenje trans-masti u ishrani je strateški cilj Slovenačkog nacionalnog programa za ishranu i fizičku aktivnost za zdravlje 2015-2025.

U slučaju neusklađenosti sa Pravilima, hrana i sirovine će biti povučeni sa prodaje. Kazne za pravna lica kreću se od 2.000 evra.

Izvor: Nova ekonomija

Previše turista u Japanu ima negativan uticaj na infrastrukturu i prirodu

01.04.2019

Japan trešnjin cvet — Foto-ilustracija: Pixabay

Popularne turističke destinacije suočavaju se sa specifičnim vidom zagađenja koje škodi svakodnevnom životu lokalnog stanovništva – prevelikim prometom turista. Japan je uveo poseban naziv za ovu pojavu.

U nekim gradovima priliv turista ima negativan uticaj na infrastrukturu i prirodu, takav je i slučaj sa Japanom.

Gradovi Kjoto i Kamakura tokom sezone cvetanja trešanja (sakura) u aprilu i maju imaju najzapaženiji priliv turista. Pojedina mesta u potpunosti gube svoju čar, kao što je to, na primer, Filozofska staza, koja je u ovom periodu prepuna turista sa selfi-štapovima. Kako bi redukovala gužvu Japanska turistička organizacija pokrenula je reklamiranje manje popularnih regija zemlje.

Ponašanje turista drugi je problem sa kojim se Zemlja izlazećeg sunca suočava, a toliko je zastupljen da su Japanci počeli da ga nazivaju posebnim imenom “kankō kōgai” što znači “turističko zagađenje”.

Zbog nedoličnog ponašanja pojedinih turista japanske vlasti morale su da zabrane pristup nekim od turističkih atrakcija. Naime, lokalni preduzetnici frustrirani su ponašanjem turističkih grupa, a to je rezultiralo ograničenjem ulaska u neka od najpopularnijih mesta.

Na primer, hram Nanzo-in u Sasaguriju, koji je poznat po čuvenoj statui Bude ima na ulazu istaknuto upozorenje na dvanaest stranih jezika za posetioce, gde je objašnjeno da je velikim grupama zabranjen ulaz. U ovaj hram u poslednjih desetak godina dnevno stiže i od 20 do 30 autobusa krcatih turistima. Sveštenici su se pobunili jer posetioci ometaju njihov rad glasnom muzikom. Osim toga, turisti se penju na krov građevine i kupaju u svetom vodopadu rezervisanom samo za pripadnike hrama.

Slične mere je preduzeo i hram Yatsushiro-gu u prefakturi Kumamotou. Godine 2017, kada su lokalni kruzeri na ovo mesto dovozili “mora” turista, privremeno je zatvorio vrata za posetioce. Jedan restoran u Kjotu za lokalni list je izjavio da ponekad odbijaju strane goste lažima da nemaju slobodnih stolova. Vlasnik tog restorana naveo je neprijatnosti koje izazivaju mušterije koje unose ilegalno hranu u restoran, a njihovo posuđe koriste kao pepeljare.

Preveliki broj turista posledica je i niskotarifnih avio-kompanija koje nude jeftinije letove za Japan. Bojazan da će se gužve povećati dodatno pospešuje činjenica da će Tokijo biti domaćin Svetskog prvenstva u ragbiju u oktobru 2019. godine, kao i letnjih Olimpijskih igara 2020. godine.

Izvor: Nacionalna geografija

Plavi rak u južnom Jadranu

01.04.2019

Sve što se događa u Jadranu, prvo se registruje u južnom delu.

„Morske struje ulaze našom stranom i možemo biti prvi koji će otkriti nekakve promene, koje bi mogle ukazati na to da se nešto događa zbog globalnog zagrevanja”, navode naučnici dubrovačkog Institiuta za more i priobalje koji 70 godina prate ono što se zbiva u moru.

Oni za Slobodnu Dalmaciju skreću pažnju da su se nove vrste pojavile poslednjih deset godina, tačnije u Jadranu je više od 20 novih vrsta riba tzv. lesepijski migranti.

Međutim, nova vrsta ne mora uvek biti loša, kaže direktor dubrovačkog Instituta Nenad Antolović za Slobodnu Dalmaciju i navodi primjer plavog raka.

„Pojavio se 50-ih godina prošlog veka u Veneciji, verovatno u balastnim vodama. Pre deset godina završio je na ušću Neretve. To je agresivna vrsta tako da se bori sa autohtonom populacijom rakova. Sad ga ima svuda, pretpostavljam i u Ombli. S druge strane, u Americi je u gastronomiji taj rak kao jastog. Uvek se može nešto pozitivno izvući. Tamo je on delikates. Zašto i naši restorani ne bi nudili takvo nešto?”, pita se Antolović.

Plavi rak je i u crnogorskim vodama odavno, ali retko na jelovnicima. Primećen je na više lokacija, na ušću reke Bojane u Ulcinju, kod Jaza u Budvi i u Boki Kotorskoj, u Tivatskom zalivu.

Na Maloj plaži i na reci Bojani u Ulcinju JP Morsko dobro i Institut za biologiju mora organizovali su još pre dve godine prezentaciju „Komercijalne vrednosti plavog raka”, sa degustacijom jela baziranih na mesu plavog raka, međutim, u gastronomiji je i dalje marginalizovan.

Callinectis sapidus-plavi rak, potiče iz Atlanskog okeana gdje naseljava estuare i plitka obalna područja. Podnosi uslove visokog saliniteta i temperature, a može da preživi niske koncentracije kiseonika. Dobar je plivač i ima veliki reproduktivni potencijal. Spada u najinvazivnije morske vrste u Mediteranu u koji je dospio putem balastnih voda.

Izvor: Radio Jadran/M.M.

Milisav Pajević

Traži se kompromis za „Balkanski tok”

01.04.2019

gasovod-turski-tok_660x330 — Foto: gasprom.com

Izgradnja „Balkanskog toka” koji su posle sastanka kvadrilaterale u Bukureštu najavili premijeri Bugarske i Grčke, dobar je potez kojim zemlje Balkana uključujući i Srbiju, pokušavaju da pronađu kompromis između interesa velikih sila i reše svoje probleme s gasom, izjavio je Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas.

U intervjuu za TV Prva, on je rekao da su sve zemlje zainteresovane za „Balkanski tok” deficitarne s gasom i da imaju na raspolaganju ruski gas koji može da zadovolji sve njihove potrebe, ali da zbog interesa SAD, koje “miniraju sve projekte s ruskim gasom, Evropska energetska zajednica pokušava da nađe novo rešenje.

„Amerikanci ne žele da se ovde plasira ruski gas da bi Rusija manje zaradila od prodaje nafte i gasa, dok evropske zemlje smatraju da je ruski gas neophodan”, rekao je Vuletić.

On smatra da Bugarska, Rumunija, Grčka i Srbija dobro sarađuju pokušavajući da se povežu s gasovodima sa drugih prostora kao što je gasovod iz Izraela ili onaj koji bi dolazio iz Rumunije, odnosno Crnog mora.

„Mislim da bi ovaj dogovor oko balkanskog gasovoda zadovoljio potrebe tih zemalja. Oko 80 odsto gasa bilo bi iz Rusije, a 20 odsto iz drugih izvora”, rekao je Vuletić.

Dodaje da je Srbija mali potrošač gasa i da godišnje potroši oko 2,5 milijarde kubnih metara gasa, dok Evropa troši oko 550 milijardi.

Na konstataciju da 1. januara 2020. godine ističe ugovor za snabdevanje Evrope ruskim gasom preko Ukrajine i pitanje šta će se dogoditi ukoliko se ne postigne dogovor, Vuletić kaže da prestanak transporta gasa ne bi bila politička, već ekonomska i tehnička odluka.

Ističe da je gasovodu preko Ukrajine, koji je izgrađen početkom 70-ih, „istekao rok trajanja” i da zahteva rekonstrukciju koja bi bila znatno skuplja od izgradnje gasovoda ispod Baltičkog ili Crnog mora.

Napominje da će, ako se ne postigne dogovor i prekine transport gasa preko Ukrajine, Srbija biti u teškoj situaciji jer će morati da se snabdeva gasom iz drugih izvora i po višim cenama.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Ponovo odobreno korišćenje stiropora za izolaciju objekata

01.04.2019

Posle dve godine zabrane, ponovo je odobreno korišćenje stiropora za izolaciju objekata.

Kod nas je usaglašavanjem propisa sa evropskim direktivama dozvoljeno samo korišćenje prirodnih i ekoloških građevinskih materijala.

Stiropor, i to bar od pet centimetara, dobra je termoizolacija. Zbog loših hemijskih svojstava bio je gotovo povučen sa tržišta jer se mogao ugrađivati samo na prizemne zgrade.

Nedostaci su ispravljeni što ga je vratilo na fasade visokih objekata.

„Stiropor kao materijal sadrži ogromnu količinu vazduha, ja mislim skoro 90 odsto. Na temperturama većim od 80 stepeni on se topi, nestaje. Svi izolacioni materijali koji se upotrebljavaju moraju da budu samogasivi. Znači, ne sme da širi požar. On se zapali i istopi se, ali se ne širi dalje i ne razvija otrovne gasove”, kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.

Zakon o efikasnom korišćenju energije ide korak dalje – zahteva samo prirodne građevinske materijale: mineralne vune, drvo, a i boje su na bazi vode.

Pomoćnik ministra energetike Miloš Banjac kaže da što se tiče „eko dizajna” to je nova vrsta Direktive koja treba da se primeni.

„One se isto odnose na to, da se proizvodima koji su energetski neefikasni ne dozvoljava stavljanje na tržište”, objašnjava Banjac.

Rodić dodaje da se izbacuje sve što je zapaljivo i otrovno.

„Primenjuje se kao u neka stara vremena kreč, prirodni materijali cigla, crep, a sve što izaziva i kancer i neka druga oboljenja se izbacuje”, ističe Rodić.

Kombinacijom prirodnih materijala sa stiroporom dobija se velika ušteda energije.

Analize pokazuju da dobra izolacija zidova i krova može da prepolovi potrošnju energenata za grejanje, a leti struje za hlađenje. Na izolaciji ne treba štedeti jer se taj tošak kroz umanjene račune isplati za tri godine.

Stiropor u Srbiji proizvodi 14 fabrika koje se nadaju oživljavanju proizvodnje jer im je u protekle dve godine zbog zabrane tog materijala za trećinu pao promet.

Izvor: RTS / Ružica Vranjković

Milisav Pajević

Šta je uzrok trovanja pčela u Pomoravlju?

31.03.2019

pčele, trovanje pčela, bees, pčelarstvo, pesticidi, Pomoravlje, — Foto: pixabay

Pčelari u Pomoravlju i ovog proleća suočavaju se s pomorom pčela koje su, kako kažu, otrovane zbog ljudskog nemara i nesavesnog prskanja voća pesticidama, a stručnjaci podsećaju da je zakonom zabranjeno prskanje voća u vreme cvetanja preparatima koji su otrovni za pčele.

Porodica Jelić iz Miokovaca kod Čačka ostala je bez polovine svog pčelinjaka zbog trovanja pčela, pa je blizu 20 društava uništeno.

Dobrosav Jelić kaže da je štetu na pčelinjaku primetio pre nekoliko dana kada je pregledao košnice i navodi da je odmah posumnjao da je to zbog prskanja.

„Ljudi jednostavno nisu savesni, prskaju preko dana insekticidom. Trebaće mi puno vremena da se pčele oporave, a onda ću izgubiti i na voću i na količini meda. Po košnici sam imao 60.000 pčela, a posle ovog pomora oko 25.000”, rekao je Jelić za Prvu TV.

Dodao je da je prošle godine iz 20 košnica prikupio oko tonu meda, a da ove godine ne očekuje više od 100 kilograma.

Štetu, kaže, neće osetiti samo u proizvodnji meda, već i u voćarstvu jer se u domaćinstvu Jelića voće gaji na 12 hektara.

„Pčelarstvo i voćarstvo idu jedno uz drugo, ako ne bude pčela, neće biti ni voća”, naveo je Jelić.

Ovo nije prvi put da je došlo do pomora pčela u čačanskom kraju, a zbog nepropisne primene pesticida, svakog proleća stradaju desetine pčelinjih društava.

Predsednik Udruženja pčelara Čačka Sveto Stamenković napominje da je zakonom zabranjeno korišćenje preparata koji su otrovni za pčele u vreme cvetanja voćaka.

„Treba sačekati da voćke precvetaju i da u voćnjaku nema procvetalog korova, pa onda sprovesti tretiranje”, napominje Stamenković i savetuje da se prskanje voća obavlja isključivo noću.

„Zbog toga što nema isparenja, nema gubitaka, a ono što je najvažnije, pčele su zaštićene”, kaže Stamenković.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Trivan: Građani treba da znaju da je rat plastici objavljen!

31.03.2019

Trivan i Duška Dimović — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan učestvovao je juče u Beogradu na centralnoj manifestaciji najveće svetske ekološke akcije „Sat za našu planetu“.

Ministarstvo zaštite životne sredine i ove godine podržalo je ovu akciju Svetske organizacije za prirodu – WWF Adria, u kojoj se simboličnim isključivanjem svetla na sat vremena upozorava javnost na neophodnost očuvanje Planete.

Na centralnoj manifestaciji, učenici Osnovne škole „Drinka Pavlović“ u ime svih ekomusketara, uručili su poruke ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu, inspirisane naročito problemom plastike koja zagađuje Planetu.

Naime, ove godine ekološka tema na koju se u akciji „Sat za našu planetu” naročito skreće pažnja je problem prekomernog korišćenja plastike i njenog neadekvatnog odlaganja, zbog čega svake godine tone plastike završe u rekama, morima i okeanima.

Ministar Trivan se zahvalio deci na podsećanju da Planeta pripada njima i budućim generacijama, i uputio poziv da svakog dana gašenjem svetla, štednjom energije i vode, promenom navika, svi damo lični doprinos očuvanju Planete.

„Plastika je jedan od najvećih zagađivača životne sredine, i Srbija prati Evropu po pitanju rešavanja krize plastičnog otpada. Počeli smo sa naplaćivanjem plastičnih kesa i to je već dalo rezultata, jer je kupovina plastičnih kesa smanjenja za oko 60 odsto. Uskoro počinjemo i sa aktivnostima za smanjenje upotrebe plastične ambalaže. Građani bi trebalo da znaju da je rat plastici objavljen“, istakao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

Milisav Pajević

Beograd uvodi sistem “Vrabac”

31.03.2019

Grad Beograd, sistem, Vrabac, Marko Stojčić — Foto: Milisav Pajević

Uvođenje komunalnog i saobraćajnog reda u pešačkom delu grada jedan je od bitnih razloga za sređivanje tih prostora, uz uvažavanje svih kategorija stanovništva koje žive na tim gradskim lokacijama.

Kako je istakao Marko Stojčić, glavni urbanista, pri širenju pešačke zone vodi se računa o mogućnosti prilaska vatrogasnih vozila i vozila drugih hitnih službi, taksista po potrebi i slično.

„Sistem „Vrabac”, koji će biti uveden, podrazumeva besplatni prevoz električnim vozilima za osam putnika i zamišljen je kao prevozno sredstvo po pešačkoj zoni do njenog oboda i saobraćajnica u režimu javnog prevoza”, rekao je Stojčić za Studio B.

On je podsetio da projekat pešačke zone u centru Beograda datira od 1985. godine, te da ga je započeo arhitekta Branislav Jovin na nagovor tadašnjeg gradonačelnika, mada je ideja još starija – od šezdesetih godina prošlog veka, da bi 1974. bila definisana matrica pešačke zone. Tako da, dodao je Stojčić, ono što grad poslednjih godina radi nije novo u odnosu na te nekadašnje zamisli i odluke.

On je naglasio i da se uvažava mišljenje struke, a posebno zahtevi Zavoda za zaštitu spomenika, kako na gradskom tako i na republičkom nivou.

„Neće se ugroziti ni ambijentalna celina niti konkretni zaštićeni objekti”, poručio je gradski urbanista.

Beč i Barselona našem glavnom gradu svakako su uzor po ovom pitanju, mada i Ljubljana koja je, iako znatno manja, krenula sa sličnim projektima.

Proširena pešačka zona biće delom i moderno rešenje, koje je ponudio arhitekta Boris Podreka i koje je usvojeno, a primer za to biće Sremska ulica, istakao je Stojčić.

Milisav Pajević

Poseta svetskih stručnjaka iz oblasti životne sredine važna za AP Vojvodinu

30.03.2019

Pokrajina, eksperti, zaštita životne sredine, — Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimir Galić primio je prošlog četvrtka dobitnika Nobelove nagrade za mir za doprinos u oblasti klimatskih promena, prof. dr Rikarda Valentinija sa italijanskog Univerziteta u Viterbou i eksperta Ujedinjenih nacija, prof. dr Ivana Ivanoviča Vasenjeva sa Ruskog državnog poljoprivrednog univerziteta Timirjazev u Moskvi.

Eminentni svetski stručnjaci u oblasti životne sredine i klimatskih promena u Srbiji borave na poziv Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu Univerziteta u Novom Sadu.

Galić je istakao značaj ove posete, ne samo za Institut i akademsku zajednicu, nego i za pokrajinu Vojvodinu i državu Srbiju, jer su klimatske promene jedna od najvažnijih tema današnjice.

U razgovoru je istaknuto da klimatske promene i zagađenje životne sredine ne poznaju granice, te da je neophodno da se zajednički nastupa u rešavanju ovog globalnog problema.

Profesor Valentini je istakao odličnu saradnju sa novosadskim Institutom za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, i naglasio da u Vojvodini postoji značajan potencijal za pošumljavanje, koje je bitno u borbi protiv klimatskih promena.

On je dodao da je važno da se stručnjaci u ovoj oblasti povežu, da rade na zajedničkim projektima, i ponudio podršku u uspostavljanju saradnje italijanskih i srpskih institucija.

Sekretar Galić je naglasio da Pokrajinska vlada apsolutno prepoznaje značaj pošumljavanja za umanjenje štetnosti klimatskih promena, i najavio da je u pripremi deklaracija o zaštiti životne sredine, koja će se, između ostalog, baviti pošumljavanjem AP Vojvodine.

Profesor Vasenjev je naglasio da postoje brojni rizici vezani za životnu sredinu, te da je razmena znanja i iskustva, pre svega u primeni novih tehnologija za monitoring, neophodna kako bi se ti rizici sveli na minimum.

Milisav Pajević

U Francuskoj od januara 1100 mrtvih delfina

30.03.2019

dolphins-378217_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Više od hiljadu delfina, žrtava industrijskog ribolova, pronađeno je mrtvo od januara na francuskoj obali. Ono što je dodatno uznemiralo i nateralo javnost da reaguje jeste brutalnost kojom su životinje ubijene, pa su tako tela nekih delfina potpuno osakaćena i peraja odsečena.

Masovna smrt delfina koja je posledica agresivnog ribolova, naterala je aktiviste za zaštitu životinja da reaguju i francuskog ministra za ekologiju da pokrene nacionalni plan za zaštitu.

Vili Daubin, član Nacionalnog veća za naučna istaživanja, rekao je da je već u prva dva meseca nadmašen prošlogodišnji rekord i da je ovoliki broj mrtvih delfina ipak donekle misterija.

Francuski ministar za zaštitu životne sredine Fransoa de Ruži posetio je prethodne nedelje obalu La Rošel kako bi predložio konkretne mere. Njegova ideja uključuje podršku istraživanjima postojećih uređaja koji služe za odbijanje delfina. Ovi zvučni uređaji, koji već postoje na nekim od ribarskih zaliva, emituju neprijatne zvuke koji odbijaju delfine od brodova i ribarskih mreža.

“Si Šepard”, grupa za zaštitu životinja, rekla je da su ove mere beskorisne jer se delfini ne udaljavaju dovoljno od brodova. Takođe su naveli da postoji mogućnost da dođe do plašenja ostalih riba i do “zvučnog zagađenja” i da je potrebno sistemsko rešenje problema.

Željka Vesić

1...930931932...1,675 Page 931 of 1,675

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM