Ministarstvo zaštite životne sredine sprovelo istraživanje zemljišta

05.04.2019

Tokom 2018. godine Ministarstvo zaštite životne sredine je sprovelo projektne aktivnosti koje su se odnosile na ispitivanje kvaliteta i stanja zemljišta u Republici Srbiji.

Završni izveštaj projekta „Ispitivanje stepena degradacije zemljišta usled izlivanja jalovišta Stolice” se nalazi na linku:

Završni izveštaj projekta „Utvrđivanje prirodnog fona pojedinih štetnih i opasnih materija u zemljištu” se nalazi na linku:

Završni izveštaj projekta „Usluga utvrđivanja osetljivosti zemljišta na proces acidifikacije (Кosjerić, Požega, Užice)” se nalazi na linku.

Milisav Pajević

Alhem objavio izveštaj „Igračka plačka”

05.04.2019

igračka plačka, alhem, hemikalije, — Foto: pixabay

Organizacija Alternativa za bezbednije hemikalije (Alhem) preporučila je potrošačima da izbegavaju plastične igračke sa reciklažnom oznakom 3, da ne kupuju igračke na pijacama i uličnim tezgama i da provere da li je na deklaraciji proizvoda uredno naveden proizvođač i robna marka.

„Na taj način povećavate šansu da svojoj deci kupite igračku bez opasnih hemikalija“, ukazuje se u saopštenju Alhema.

Istraživanje Alhema pokazalo je da čak sedam od 15 testiranih plastičnih igračaka i predmeta za negu dece sadrži opasne supstance – ftalate za koje je propisana zabrana prisustva u koncentraciji iznad 0,1 odsto.

Izmerene koncentracije u ispitivanim uzorcima se kreću u opsegu od 0,5 do 31,5 odsto što je i do 300 puta veće od dozvoljene, upozorava se u saopštenju Alhema.

U okviru ovog istraživanja analizirano je 15 uzoraka dečijih igračaka i predmeta za negu dece kupljenih u prodavnicama azijske robe široke potrošnje kao i u specijalizovanim prodavnicama za prodaju igračaka, tokom tri meseca (novembar 2018 – janaur 2019.)

Alhem je o dobijenim rezultatima odmah obavestio Ministarstvo zdravlja i podneo zahtev za vanredni inspekcijski nadzor ovih predmeta, ali, kako se navodi, odgovora nadležnih institucija do danas, dva meseca nakon prosleđenog zahteva, nema.

„Objavljivanjem ovih rezultata ALHem i zvanično pokreće kampanju „Igračka plačka” kojom javnost žele da informišu o prisustvu opasnih hemikalija iz grupe ftalata u plastičnim igračkama sa kojima deca svakodnevno dolaze u kontakt tako što ih dodiruju, igraju se sa njima ili ih stavljaju u usta”, kaže Jasminka Ranđelović, magistar biohemijskih nauka i programska koordinatorka ALHEma.

Ministarstvo zdravlja mora da pojača inspekcijski nadzor igračaka i to ne samo prilikom uvoza, već i tokom unutrašnjeg prometa. Trgovci igračkama su dužni da u promet stavljaju samo igračke koje su ispunile sve propisane bezbednosne mere, naglasila je ona.

ALHem je, takođe, analizirao i informacije na deklaraciji/etiketi svih kupljenih predmeta s obzirom na to da trenutno važeći propisi u Srbiji ne definišu način deklarisanja igračaka. Međutim, Predlog novog zakona o predmetima opšte upotrebe koji je u skupštinskoj proceduri propisuje sadržaj deklaracije, te se očekuje da će njegovim usvajanjem zakonski okvir biti poboljšan i usklađen sa propisima EU.

Analiza sadržaja deklaracije prema zahtevima iz novog predloga zakona je pokazala da bi svega 30 odsto analiziranih igračaka ispunjavalo propisane uslove za sadržaj deklaracije i to igračke kupljene u specijalizovanim prodavnicama igračaka poznatih proizvođača i registrovanih robnih marki.

Kampanja „Igračka plačka” ima za cilj podizanje svesti potrošača o mogućem prisustvu opasnih hemikalija u igračkama, važnost čitanja deklaracija i insistiranje na hemijskoj bezbednosti igračaka koje im se nude na tržištu.

Napominje se i da su ftalati najčešće korišćeni omekšivači koji se dodaju plastici na bazi polivinil hlorida (PVC) kao aditivi za omekšavanje i smanjivanje lomljivosti.

Ne vezuju za polimer i postepeno se ispuštaju iz proizvoda od PVC materijala, te u kontaktu sa proizvodima koji ih sadrže može doći do izlaganja korisnika štetnim dejstvima ovih supstanci.

Ftalati se često dodaju plastici od koje se izrađuju igračke kako bi ih učinili mekšim i savitljivijim za igru, ali i da bi smanjili fizičke povrede kod dece.

Ftalati su supstance za koje je dokazano je da imaju toksične efekte na reprodukciju tako što štetno da utiču na plodnost i na plod, a za neke od njih (DEHP, DBP, BBP, DIBP) je dokazano da mogu dovesti do poremećaja rada endokrinog sistema, odnosno da su endokrini disruptori.

Milisav Pajević

Zašto je polarnim medvedima neophodan led da bi preživeli?

05.04.2019

polar-bear-3277930_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Svake zime, led u Arktičkom moru se poveća oko pola, a te nastale zamrznute vitice okružuju severnu obalu. Nakon što su dostigli svoj maksimalni nivo, s prolećem ledeni omotači počinju da se tope – a ovo je najvažniji period za polarne medvede čija je hrana povezana sa ledom u moru.

Novo istraživanje je ukazalo na značaj leda u lancu ishrane polarnih predatora.

Poslednjih nekoliko decenija led se topi brže nego ikad. U 2019. godini je zabeležen sedmi po redu najniži nivo leda na Arktiku, od kada se pomoću satelitskih snimaka beleži nivo ledenog omotača (od pre 40 godina), prema Nacionalnom informacionom centru za sneg i led.

„Iako ove godine nije postavljen novi rekord ovog negativnog trenda, ipak se radi o podatku koji ne bi trebalo zanemarivati. Opadajući nivo leda u Arktičkom moru zabrinjavajući je tokom čitave godine, a videćemo šta će ovo proleće doneti”, objašnjava naučnik za polarne medvede sa Univerziteta u Alberti, Endrju Derošer.

Hladno proleće omogućava ledu da se duže zadrži, što medvedima olakšava pristup njihovoj omiljenoj hrani: fokama. Suprotno, toplo proleće ovaj period pristupačnosti hrane skraćuje u velikoj meri. „Za polarne medvede ovo znači da će preživeti samo najdeblji”, istakao je Derošer.

Gojazniji medvedi imaju izvesno osiguranje da će preživeti leto bez leda, kada hrane ima jedva ili je nema uopšte. Deblje ženke polarnog medveda imaju više energije da uspešno rode i potom odgaje zdrave mladunce.

Opšte je poznato da je led važna platforma sa koje polarni medvedi love i na kojoj odgajaju svoje mlade, ali se ispostavilo i da led sam po sebi predstavlja važan izvor energije za njih.

Više od 70% ishrane polarnih medveda – bar za tri generacije populacije medveda u severnoj Kanadi – vodi poreklo od algi koje rastu na morskom ledu, prema istraživanjima objavljenim 2018. godine u dnevniku PLoS ONE.

Izvor: Nacionalna geografija

Željka Vesić

Za protivgradnu zaštitu Vojvodine obezbeđeno 30 miliona dinara

05.04.2019

protivgradni centar, protivgradne rakete, Vojvodina — Foto: AP Vojvodina

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević je u prisustvu direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda, prof. dr Jugoslava Nikolića, predao Radarskom centru „Fruška gora“ na korišćenje 780 protivgradnih raketa za sprovođenje zaštite poljoprivrednih useva na teritoriji AP Vojvodine.

Sekretar Vuk Radojević je istakao da Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, u neposrednoj saradnji sa Republičkim hidrometerološkim zavodom, koji je nadležni organ za organizovanje i sprovođenje mera protivgradne odbrane, realizuje ovu meru i da je za tu namenu izdvojio 30 miliona dinara, što je za 50 odsto više nego prošle godine.

„Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo već treću godinu intenzivno radi na unapređivanju sistema odbrane od grada u našoj pokrajini, i realizuje meru za nabavku protivgradnih raketa. Republički hidrometorološki zavod kome smo ih ustupili će, u skladu s potrebama na terenu, distribuirati ove rakete ka tri radarska centra u Vojvodini – Fruškoj gori, Bajši i Samošu“, istakao je Radojević.

On je izneo očekivanja da će, sa ovim značajnim brojem protivgradnih raketa, šteta koja može da nastane od grada, biti svedena na minimum.Govoreći o značaju mere protivgradne zaštite koju Sekretarijat sprovodi, Radojević je ovome u prilog izneo i procene Državne revizorske institucije, koje govore da su štete od grada, u prethodne tri godine, iznosile nešto preko 6,2 milijarde dinara.

Na osnovu toga, procena je da je šteta koja je nastala u poljoprivredi na teritoriji cele Republike Srbije bila 5,8 milijardi dinara.

Radojević je izneo i da je Pokrajinski sekrtarijat, u cilju unapređenja protivgradne zaštite, pokrenuo i postupak izrade dve projektno-tehničke dokumentacije u vezi sa uspostvljanjem automatskih lansirnih stanica.

Reč je o modelu koji već sprovodi resorno ministarstvo u saradnji sa Hidrometerološkim zavodom.

Prvi korak će biti sproveden u okviru Radarskog centra na Fruškoj gori, imajući u vidu, kako je Radojević istakao, njegov zanačaj na celokupnu poljoprivrednu proizvodnju koju pokriva, a reč je o voćarskim, povrtarskim i vinogradarskim kulturama.

Resorni sekretar je još naveo da Sekretarijat kao podršku poljoprivrednicima sprovodi i meru u oblasti nabavke protivgradnih mreža, kako bi se neposrednim poljoprivrednim proizvođačima omogućilo da isto tako zaštite svoje useve, pre svega reč je o voćarskim kulturama.Кako je rekao, i ova mera se uspešno sprovodi i već za narednu nedelju najavio potpisivanje ugovora sa korisnicima ovih sredstava.

Dr Radojević je istakao da će Pokrajina nastaviti sa ovakvim sistemom ulaganja u želji da sačuva useve na svojoj teritoriji.

Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda, prof. dr Jugoslav Nikolić je potvrdio da država Srbija zajedno sa Pokrajinskom vladom na tri načina pomaže u sprovođenju protivgradne zaštite.

Prvi je kroz sistem odbrane od grada, drugi kroz subvenciju za nabavku protivgradnih mreža i treći putem subvencije u osiguranja. On je ukazao da država čini svi mogući napore, kako bi individualni poljoprivrednici zaštitili svoju proizvodnju.

Milisav Pajević

Intenzivna zaštita ribljeg fonda na Skadarskom jezeru

05.04.2019

zaplenjena sredstva, NP Skadarsko-jezero, plinske boce — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Ribolovni zabran u NP Skadarsko jezero počeo je 15. marta i trajaće do 15. maja ove godine.

Tokom ovog perioda zabranjen je ulov svih vrsta riba i drugih vodenih organizama, osim jegulje.

Ovo je period kada se ciprinidne (toplovodne) vrste riba zbog reprodukcije povlače u pliće i toplije delove Skadarskog jezera, te ih je potrebno zaštititi od lova i ujedno omogućiti neometano obavljanje mresta.

Povodom stupanja na snagu ribolovnog zabrana, Javno preduzeće za nacionalne parkove Crne Gore -NP Skadarsko jezero sprovodi intenzivne patrolne aktivnosti u cilju očuvanja ribljeg fonda.

Služba zaštite NP Skadarsko jezero je tokom marta ove godine u saradnji sa NVO „Grupom za zaštitu šarana“, Plovnom jedinicom Uprave policije i inspektorom za ribarstvo, svakodnevno vršila kontrolu akvatorijuma Nacionalnog parka i priobalja.

U toku redovnih i vanrednih aktivnosti u cilju suzbijanja nelegalnih aktivnosti krivolova, posebno imajući u vidu da je na snazi ribolovni zabran od 15. marta, inspektoru za ribarstvo procesuirano je četiri lica, Osnovnom državnom tužiocu podnete su tri prijave, a privremeno su oduzeta šest plovila i šest vanbrodskih motora, te zaplenjena sledeća sredstva: krapovske mreže (35 komada), jedna skobaljna mreža, tri električne sonde, tri propele, dve električne lampe, četiri elektropretvarača, devet akumulatora i jedna led lampa na struju.

Nacionalni parkovi Crne Gore – NP Skadarsko jezero apeluju na sve građane da prijave izlov ribe u periodu ribolovnog zabrana na dežurni broj Slube zaštite Parka 067 310 454.

Skadarsko jezero predstavlja stanište brojnih zaštićenih životinjskih vrsta od kojih je posebno značajna riblja populacija.

Riblju faunu Skadarskog jezera čine slatkovodne i morske vrste, kao i riblje vrste karakteristične za hladne i tople vode.

Milisav Pajević

Češke firme žele da investriraju u energetiku, korišćenje vodenih izvora i digitalizaciju

05.04.2019

Češki poslovni forum, PKS, energetika, — Foto: Print Screen PKS

Na Poslovnom forumu Srbija – Češka održanom u Privrednoj komori Srbije istaknuto da je Srbija dragocen partner i da su češke firme zainteresovane da investiraju u njoj.

Otvarajući forum državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Stevan Nikčević rekao je da je Srbija prvi put 2018. godine uspela da podigne nivo ekonomske razmene sa Češkom na više od jedne milijardu evra i da je u poslednjih deset godina trostruko unapredila odnos spoljno-trgovinske razmene.

Nikčević je dodao da Češka i Srbija imaju mnoge zajedničke političke ciljeve i podsetio da je prilikom posete premijerke Ane Brnabić Pragu potpisan Sporazum o vraćanju klirinškog duga čime je Srbija postala prva republika bivše SFRJ koja je uspela da reguliše taj dug.

On je ukazao na sektore od značaja za unapređenje saradnje, kao što su rudarstvo, energetika, zaštita životne sredine, obnovljivi izvori energije, saobraćajna infrastruktura, povezivanje automašinske i namenske, odnosno odbrambene industrije.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Zoran Vujović rekao je da je Srbiji na putu do punopravnog članstva u EU važna podrška, saradnja i prijateljstvo sa zemljama poput Češke, koje su uspešno prešle taj put.

„Srbija želi da aktivno učestvuje u kreiranju održivog razvoja evropske ekonomije. Definišući nove metode i nove ciljeve, Srbija želi da poruči svetu da je otvorena za konstruktivnu saradnju i da ima tržišnu ekonomiju”, poručio je Vujović, rekavši da je privredni ambijent u Srbiji značajno izmenjen u pozitivnom pravcu kao razultat reformi koje su sporvedene i koje se još sprovode.

„Generalna ocena je da su postignuti značajni rezultati na planu makroekonomske stabilnosti i da su veliki pomaci učinjeni u zaokruženju privredno-pravnog okrvira s pravnom tekovinom EU. U prvi plan su stavljeni podsticaji za privlačenje stranih investicija, razvoj novih tehologija, inovativnost, energetska efikasnost, razvoj obnovljivih izvora energije, uz zaštitu životne sredine, proizvodnja organske hrane i razvoj finansijskog tržišta u Srbiji. Najveći broj čeških kompanija je iz ovih sektora što nas raduje jer verujemo da će sa srpskim kompanijama naći zajednički interes”, zaključio je Vujović.

Češka ministarka industrije i trgovine Marta Novakova izjavila je da njena zemlja, koja je od 2004. godine članica EU, „zna kroz šta Srbija prolazi”, da mora da prilagođava legislativu pravilima EU i ponudila podršku i prenošenje praktičnih znanja na tom putu.

„Čeka vas veliki broj izazova, možda niste ni svesni šta će ti izazovi značiti i šta će značiti za vašu industriju”, poručila je Novakova srpskim učesnicima Foruma. Ona je napomenula i da češke firme žele da investiraju u Srbiji i da Češka želi da iskoristi sve pogodnosti koje srpska vlada nudi i sa Srbijom sarađuje u oblastima energetike, korišćenju vodenih izvora, digitalizaciji lokalnih uprava, poljoprivredi.

Predsednik Кonfederacije industrije Češke Republike Jaroslav Hanak rekao je da je Srbija „veoma važan i dragocen partner”. Navodeći da češki savez privrednika zastupa 32 grane ekonomije, da ga čini oko 11.000 firmi sa milion i 300 hiljada zaposlenih, Hanak je rekao da veoma ceni trgovinsku razmenu između dve zemlje, ističući da je Češka četvrti investitor po snazi u Srbiji.

Milisav Pajević

Jedna trećina svetske energije potiče iz obnovljivih izvora

05.04.2019

windrader-windturbines-wind-energy — Foto-ilustracija: Pixabay

Odlučan zaokret čovečanstva ka obnovljivim izvorima energije, koji je otpočeo pre jedne decenije, se nastavio i tokom 2018. godine, saopštila je početkom aprila Međunarodna agencija za obnovljivu energiju, IRENA.

U toku prethodne godine čisti energetski kapaciteti su na globalnom nivou bili “osnaženi” sa 171 GW. Na kraju godine su iznosili 2351 GW i čak jedna trećina globalne proizvodnje energije se zasnivala na OIE.

Čak 84 odsto godišnjeg rasta od 7,9 odsto se pripisuje vetru i suncu. Ipak, voda je ostala vodeći OIE sa udelom od 50 odsto u održivom energetskom miksu naše planete. Sledi vetar sa 24 odsto i sunce sa 20. Preostalih 6 odsto zelene energije potiče iz bio-postrojenja, geotermalnih elektrana ili se proizvodi pomoću talasa, plime i energije okeana.

Predvodnice energetske tranzicije su zemlje u razvoju i razvijene zemlje.

Stručnjaci su izračunali i da se tek jedna trećina ukupne nove energije u 2018. godini crpi iz “prljavih” energenata. “Svojom poslovnom primamljivošću, obnovljiva energija se potvrdila kao tehnologija koju treba izabrati za nove kapacitete za proizvodnju struje”, izjavio je generalni direktor agencije IRENA Adnan Z. Amin.

“Trend vredan pažnje u poslednjih 5 godina je nastavio snažan rast u 2018, što odražava pomak ka obnovljivoj energiji kao pokretač globalne transformacije energije”, zaključio je Amin.

Godišnji IRENA izveštaj je u celosti dostupan na sledećem linku: https://www.irena.org/publications/2019/Mar/Capacity-Statistics-2019.

Jelena Kozbašić

“Ako svako od nas učini malo, malo ćemo i postići”

05.04.2019

Da li i vi smatrate da se mali pojedinačni potezi slivaju u reku sinergije i odražavaju na čitavo društvo? Niste usamljeni u ovom gledištu. Naprotiv. Mahom smo skloni da se uljuljkujemo u samodovoljnost naših malih poteza za koje bismo voleli da uistinu mogu pomerati planine. Ipak, nasuprot ovom uvreženom mišljenju ima i onih koji smatraju da je zabluda da ćemo ostvariti veliki napredak na širem planu ako svaki pojedinac uloži mali doprinos.

Ovako priča o izborima koje pravimo na ličnom i društvenom planu naš sagovornik Mirko Popović, samostalni konsultant za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i dobro upravljanje. Umesto o sitnim koracima kao što su isključivanje računara kada ga ne koristimo, Mirko nam govori o tome šta zaista jesu prave mere koje daju značajne rezultate da bismo mogli da napredujemo ka ekonomiji niske emisije ugljen-dioksida.

EP: Šta predstavlja najveću poteškoću Srbije u zaštiti životnesredine?

Mirko Popović: Teško je dati jednostavan odgovor na ovo pitanje. Ipak, važno je da preispitamo šta predstavlja poteškoću u zaštiti i sprečavanju degradacije životne sredine. Podsetio bih da oko 2,5 miliona stanovnika u Srbiji udiše isuvišezagađen vazduh, da gotovo polovina stanovništva nije priključena na kanalizaciju, da 123 jedinice lokalne samouprave koristi smetlišta ili, lepše rečeno, nesanitarne deponije za odlaganje otpada, a da 40 lokalnih samouprava nije poslalo podatke Agenciji za zaštitu životne sredine. Oko 70 odsto ovih smetlišta nije predviđeno planskim dokumentima. Sistem regionalnih centara za upravljanje otpadom ne funkcioniše. Imamo tek 7 odsto teritorije pod zaštitom. Dakle, najveći problem je neodgovornost, a degradacija životne sredine i zagađenje su samo posledice. Propisi u oblasti životne sredine se ne poštuju, a institucije i organi zaduženi za sprovođenje zakona ne snose odgovornost.

Nema sumnje da je ovo najveća poteškoća. Od 2009. godine, kada je usvojen set zakona u oblasti životne sredine, do danas imali smo četiri strukturne promene u ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine i pet ministara. U takvim uslovima je nemoguće postići značajne pozitivne promene. Zaštita životne sredine nije prioritet nijedne Vlade u poslednjih 6 godina.

Propisi se kreiraju i sprovode tako da zadovolje interese kapitala, a ne interese građana. Novca za ulaganje u zaštitu životne sredine nema dovoljno, a ipak se dve trećine sredstava, prikupljenih kroz naknade za zaštitu životne sredine, troše u druge svrhe. Mi smo društvo koje se razvija suprotno principima održivog razvoja, što u današnje vreme znači da smo odabrali da se ne razvijamo. Jedno društvo može da napravi i takav izbor, ali u tom slučaju mora da se suoči sa strahovitim posledicama.

EP: Koja od tema u okviru Poglavlja 27 predstavlja našu najslabiju tačku i zašto?

Mirko Popović: Ministar zaštite životne sredine je krajem prethodne godine najavio da bi ovo pregovaračko poglavlje moglo da bude otvoreno u junu ili decembru 2018. godine. Došao je decembar i to se nije dogodilo. Sredinom ove godine državni sekretar u Ministarstvu je projektovao drugačije rokove i najavio da bi pregovori mogli da budu otvoreni u 2019. godini. Podsećam da su pregovori sa EU zvanično otvoreni u januaru 2014. godine. Stalno pomeranje rokova ne doprinosi predvidljivosti javnih politika i odgovornosti. Naprotiv. Najzahtevnije oblasti su upravljanje otpadom i otpadnim vodama, industrijsko zagađenje i zagađenje vazduha. Istovremeno, to su i najskuplje oblasti. Međutim, smatram da nedostatak novca nije najveća prepreka. Potrebno je doneti hrabre i vizionarske političke odluke. Evropska unija je jasno utvrdila da dekarbonizacija predstavlja ključni razvojni koncept. Srbija takvu odluku nije donela. Zavisnost od fosilnih goriva i energetski sistem koji počiva na eksploataciji lignita lošeg kvaliteta jesu suštinske prepreke. One se otklanjaju na političkom nivou. Tehnologija i standardi već postoje. Neophodno ih je samo primeniti. To nije lako i ne može se dogoditi preko noći. Mi smo već izgubili 5 godina, računajući od trenutka kada je pokrenuta izradanove strategije razvoja energetike. Usvojii smo strategiju koja predstavlja odbrambeni bedem za dalju intenzivnu eksploataciju uglja. Doprinos smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte koji je Srbija dostavila Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime, predstavlja neambiciozni okvir. Prema tom dokumentu, emisije se ne smanjuju, već povećavaju. Politika zaštite životne sredine i pregovori sa Evropskom unijom ne mogu i ne smeju da se vode uz pomoć kuglice i kutija za šibice.

EP: Postoje brojne studije o štetnosti svakog pojedinačnog održivog izvora energije. Ona je svakako minorna u poređenju sa fosilnim gorivima. Međutim, sagledavši sve prednosti i mane čistih izvora energije, koje smatrate najčistijim?

Mirko Popović: Dozvolite mi da se ne složim sa vama. Postoje još brojnije studije koje ukazuju na štetnost upotrebe fosilnih goriva. Pogledajte poslednji izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene. Svaka intervencija u prirodi utiče na kvalitet životne sredine pa ni postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora nisu izuzetak. Međutim, ti uticaji su neuporedivi sa uticajem koji nastaje kao posledica ekspolatacije uglja i drugih fosilnih goriva.

Osim toga, Srbija je uvozno zavisna od ruskog gasa. Loše planiran i loše izveden projekat izgradnje vetroelektrane ili hidroelektrane može da nanese nenadoknadivu štetu. Zbog toga bi, pre svega, trebalo obratiti pažnju na proces planiranja i izvođenja projekata i obezbediti poštovanje standarda, naročito onih koji se odnose na procenu uticaja na životnu sredinu.

Srbija poseduje potencijale za iskorišćenje energije vetra, sunca i biomase koji mogu da omoguće energetsku tranziciju i dekarbonizaciju energetskog sektora. To su tri ključna resursa čije bi dalje iskorišćavanje trebalo da omogući transformisanje energetskog sektora. Ključne prepreke nisu u domenu ekonomije ili dostupnosti resursa, već su administrativne prirode. Bez ulaganja u razvoj mreže u ovom trentuku moguće je instalirati oko 900 MW vetroelektrana. Fokus bi trebalo usmeriti na iskorišćavanje biomase. Biomasa je lokalno dostupan resurs koji bi, pre svega, lokalne zajednice mogle da iskoriste za transformaciju sistema daljinskog grejanja, smanjenje zagađenja i rezanje troškova. Energetska tranzicija ne obuhvata samo sektor proizvodnje električne energije. Srbija u ovom trenutku ima negativan bilans kada je u pitanju uvoz gasa i izvoz sirovog drveta. Umesto da stvara mogućnosti za iskorišćavanje energije vetra, sunca i biomase, Srbija se opredelila da posveti pažnju razvoju malih hidroelektrana. Kako smo se i kada kao društvo opredelili za ovaj strateški pravac razvoja? Male hidroelektrane u zanemarljivom procentu doprinose proizvodnji obnovljive energije, a, s druge strane, nanose nenadoknadivu štetu lokalnim prirodnim resursima, pre svega zbog nedostatka podataka koji su neophodni za planiranje projekata.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić

Intervju možete u celosti pročitati u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA decembar 2018 – februar 2019.

Umesto u kesama, namirnice nosite u listovima banane

05.04.2019

banana-1407571_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Kupci Lotte Mart u Ho Ši Minu iznenadili su se kada su svoje voće i povrće umesto u kese nakon kupovine, dobili zapakovane u listove banane.

Više vijetnamskih trgovinskih centara pridružilo se kampanji nekorišćenja proizvoda i predmeta od plastike, pa je i jedna od odluka ovih mera da se umesto plastičnih kesa za pakovanje koriste listovi banane.

Po službenim podacima Vijetnam proizvodi oko 2500 tona plastičnog otpada a po podacima Programa UN-a za životnu sredinu, ta zemlja se najazi na četvrtom mestu po bacanju plastičnog otpada u okean.

Zbog toga su tri najveća vijetnamska tržna centra preduzeli mere da se pređe na ekološki prihvatljivu ambalažu. Lotte Mart, Big C i Saigon Cp.op su među prvima u svojim prodavnicama plastične kese zamenili listovima banane. Nakon probnog perioda, ova mera se planira u svim trgovačkim centrima.

U Lotte Mart, prodaju se i papirne slamke a pakovanje za hranu napravljeno je od otpada šećerne trske. Jaja se umesto plastična, pakuju u papirna pakovanja. Big C iz Hanoija kupcima nudi biorazgradive kese od kukuruznog praha.

Željka Vesić

Završena izgradnja pristaništa u Кostolcu

05.04.2019

Kostola, Milorad Grčić, EPS, pristanište, — Foto: EPS

U prvom tromesečju 2019. godine „Elektroprivreda Srbije“ proizvela je za tri odsto više uglja i za jedan odsto više električne energije nego u istom periodu prošle godine, rekao je Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike prilikom obilaska EPS-ovog industrijskog pristaništa u Кostolcu.

Pristanište je izgrađeno kao jedan od pet projekata prve faze kreditnog aranžmana Srbije i Кine.

„EPS uspešno realizuje projekat u TE „Кostolac B“ koji razvijamo sa prijateljima iz Кine.

U fazi jedan već smo realizovali 338 miliona dolara kroz modernizaciju blokova B1 i B2 u TE „Кostolac B“, izgradnju postrojenja za odsumporavanje i prateće projekte među kojima je pristanište jedan od najznačajnijih”, rekao je Antić.

Sa dokova u Кostolcu godišnje će se otpremati 157.000 tona pepela i 105.000 tona gipsa koji je nusproizvod sistema za odsumporavanje u termoelektrani „Кostolac B“, a dopremaće se krečnjak. Ceo projekat realizovan je u skladu sa najvišim evropskim i svetskim standardima po pitanju tehnologije i ekologije.

Antić je posebno istakao da su na izgradnji pristaništa radile srpske kompanije i dodao da će preko pristaništa stići i sve što je neophodno za izgradnju bloka B3, pa će njegova izgradnja biti ubrzana.

„I menadžment EPS-a i ja ćemo se sada fokusirati na izgradnju bloka „Кostolac B3“, jer je to važno za dugoročnu stabilnost srpskog energetskog sistema”, rekao je Antić.

Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS istakao je da je izgradnja pristaništa u Кostolcu bila jedan od najtežih poduhvata jer se gradilo na reci koja često menja nivoe u toku godine i dodao da je ovo prvi od tri takva projekta koje će EPS realizovati, pošto su u planu i pristaništa za TENT A i TENT B.

„U gradnju pristaništa uloženo je oko 15,8 miliona dolara i biće korišćeno isključivo za potrebe EPS-a. Ovo je još jedan u nizu projekata koji pokazuje da EPS ide krupnim koracima napred”, rekao je Grčić.

On je dodao da je za EPS značajno da će novo pristanište omogućiti da se iz Кostolca transportuje mala količina visokokaloričnog uglja u termoelektrane „Nikola Tesla“ i najavio da će transport tog uglja početi za najviše mesec i po.

Grčić je čestitao rudarima „Drmna“ i „Кolubare“ što su od 1. februara do 1. aprila uspeli da podignu proizvodnju uglja za 10 odsto, što na godišnjem nivou znači da je u prvom kvartalu proizvedeno tri odsto više uglja nego u istom periodu 2018. godine.

Pristanište u Кostolcu prostire se na 5,7 hektara, od čega je 2,6 hektara vodene površine.

Milisav Pajević

Projekat „Sećaš li se one dvorske bašte”

05.04.2019

Sremski_Karlovci, Dvorska_bašta, alej — Foto: sr.wikipedia.org

U okviru projekta „Sećaš li se one dvorske bašte” učenici petog razreda osnovne škole „23. oktobar” u Sremskim Karlovcima istraživali su na zabavan način sve tajne, koje krije prirodni svet te bašte.

Projekat Udruženja „Eko flejm” petacima je pružio priliku da saznaju više o istoriji te oaze, kao i o njenom biljnom bogatstvu.

„Zamislili smo da ova šetnja bude za decu u prirodi daleko od četiri zida, da imaju opipljiv dodir sa prirodom, sa živim drvetom”, kaže Branko Dimitrijević iz Udruženja „Eko flejm”.

Dvorska bašta je jedan od najvrednijih zelenih prostora u Sremskim Karlovcima.

Nekada je predstavljala jednu od najstarijih botaničkih bašta na prostoru današnje Srbije.

Upravo u vreme cvetanja dženarike petaci su šetali Dvorskom baštom, a naredne dve šetnje zakazane su u vreme cvetanja paulovnije i lipe.

Projekat je realizovan u okviru konkursa „Šetnje kroz nasleđe” Fondacije Novi Sad 2021.

„Mi ne želimo da se o Karlovcima sada kroz ovaj projekat priča na neki klasičan, turistički način, nego da se otkriju neke nove priče o Karlovcima, neke novi dragulji Karlovaca kao što jeste Dvorska bašta”, kaže Milica Rašković iz Fondacije „Novi Sad 2021“.

Planirane su još dve šetnje, jedna za studente, a druga za odrasle i penzionere, a sve u cilju motivisanja građana da se uključe u očuvanje kulturnog nasleđa.

Milisav Pajević

Uskoro valorizacija bogatih prirodnih resursa Ulcinja

05.04.2019

Marković, Ulcinj, valorizacija, prirodni resursi, — Foto: Vlada Crne Gore

Vlada Crne Gore snažno je fokusirana na razvoj Ulcinja, a unapređenjem svekupne infrastrukture stvaraju se uslovi za valorizaciju bogatih prirodnih resursa, ocenjeno je na sastanku predsednika Vlade Duška Markovića i delegacije Ulcinja na čelu sa predsednikom opštine Ljorom Nrekićem.

Čestitajući predstojeći Dan opštine Ulcinj građanima i lokalnom rukovodstvu, premijer Marković je istakao značaj odgovornog odnosa prema državnom novcu i pohvalio rezultate koje je lokalna vlast ostvarila na planu stabilizacije javnih finansija.

Marković je istakao da je važno da se infrastrukturni projekti realizuju zadovoljavajućom dinamikom i na kvalitetan način.

Podsetio je na fond koji će se formirati kroz investicioni program ekonomskog državljanstva, a u koji će se odvajati novac za unapređenje lokalne infrastrukture u manje razvijenim opštinama.

Na sastanku je posebna pažnja posvećena investicijama u turizmu i zajednički konstatovana potreba povećanja hotelskih kapaciteta visoke kategorije. Razgovarano je i o izazovima sa kojima se suočava lokalna administracija kao i o načinima za njihovo prevazilaženje.

Predsednik opštine Nrekić je kazao da u naredne dve godine očekuju povećanje investicija i dinamičniji razvoj opštine.

Premijer Marković je kazao da će opština Ulcinj imati podršku Vlade Crne Gore na svim pitanjima važnim za građane i kreiranje uslova za njihov bolji i kvalitetniji život.

Milisav Pajević

Počeo 24. Sajam hortikulture „Beoplantfair”

04.04.2019

hortikultura, Beogradski sajam, — Foto: pixabay.com

JKP „Zelenilo – Beograd” i ove godine tradicionalno učestvuje na 24. Sajmu hortikulture „Beoplantfair”, koji se održava od danas do 7. aprila na Beogradskom sajmu u Hali 5, saopšteno je iz ovog preduzeća.

Cilj ovogodišnjeg sajma je podizanje nivoa svesti o značaju hortikulture i pejzažne arhitekture kao važnog segmenta vizuelnog identiteta naših gradova, prostora gde urbanizacija ne ugrožava potrebe stanovnika da očuvaju kontakt sa prirodom.

Na štandu JKP „Zelenilo – Beograd” biće prikazan deo nadležnosti ovog preduzeća – podizanje i održavanje javnih zelenih površina.

Radno vreme sajma je od 10 do 19 časova.

Milisav Pajević

Operativni plan Kragujevca za sprovođenje preventivnih mera zaštite od požara

04.04.2019

protivpožarna oprema, — Foto: pixabay.com

U skladu sa preporukom Republičkog štaba za vanredne situacije, grad Кragujevac pristupio je izradi Operativnog plana sprovođenja preventivnih mera zaštite od požara na otvorenom prostoru i šumskih požara, a njegovo usvajanje očekuje se na prvoj narednoj sednici Štaba za vanredne situacije.

Razlog više za ozbiljnije preventivno delovanje leži u činjenici da su pripadnici vatrogasno – spasilačke brigade od početka godine na teritoriji Кragujevca intervenisali već 311 puta, što je daleko više u odnosu na isti period prošle godine kada je ukupno registrovano 698 požara.

Na povećan broj intervencija uticao je nedostatak padavina odnosno lepo vreme tokom februara i marta koje su građani iskoristili da na njivama i placevima spale ostatke biljnog otpada, ali i svest sugrađana da prijave uočeni požar.

Zbog toga je građanima, sa današnje sednice Štaba za vanredne situacije upućen apel da budu oprezni i ne spaljuju otpad na otvorenom zbog opasnosti od širenja vatre.

Ideja je da se nađe drugi način za uklanjanje biljnih ostataka, o čemu će naše stručne službe i Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj razgovarati sa poljoprivrednicima u cilju edukacije i promene navika, poručio je komandant Štaba i gradonačelnik Radomir Nikolić. Verujem da će intenzivna kampanja o štetnosti spaljivanja ostataka strnih useva i podela edukativnih flajera imati efekta na podizanje nivoa svesti bezbednosne kulture i smanjiti broj intervencija na otvorenom.

Plan preventivnih mera, koji podrazumeva uključivanje kompletne javnosti ali i medija, sprovodiće se tokom leta, a glavna kampanja u periodu žetve, jer je to jedan od najkritičnijih perioda kada dolazi i do samozapaljenja.

U okviru priprema za predstojeću protivgradnu sezonu, koja počinje 15. aprila, u toku je distribucija protivgradnih raketa do lansirnih stanica. Prema rečima Svetlane Biljić iz Radarskog centra Bešnjaja, stelci na teritoriji Кragujevca imaće po 14 raketa na 31 stanici, što je za zadnjih deset godina najveći broj. RHMZ je obebedio osam, a preostalih šest raketa grad Кragujevac. I ove godine strelci će dodatno biti stimulisani sa po 5000 dinara mesečno.

Na današnjoj sednici razmatran je i usvojen Izveštaj o stanju izvršenih priprema za sprovođenje preventivnih i operativnih mera zaštite od poplava, klizišta, erozija i odrona. Prošle godine, rečeno je, za čišćenje vodotokova utrošeno je 9,2 miliona dinara, a ove godine za tu namenu planirano je 4,7 miliona. Na sednici Štaba za vanredne situacije usvojen je i predlog Operativnog plana odbrane od poplava na teritoriji grada za 2019. godinu.

Milisav Pajević

Usvojeni progami i izveštaji Zelenog saveta Užica

04.04.2019

Gradsko veće, Užice, Zeleni savet, — Foto: Grad Užice

Članovi Gradskog veća Užica prihvatili su izveštaje o realizaciji programa i stanju životne sredine, kao i o radu Zelenog saveta u prošloj godini.

Na ovoj sednici prihvaćen je pravilnik koji definiše rad Komisije za kontrolisanje porekla imena „Zlakusa“, postupak kontrole kvaliteta proizvoda, oblik i način izdavanja sertifikata o kvalitetu ovih proizvoda.

Utvrđen je predlog mreže osnovnih škola na teritoriji grada, data saglasnost na pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u Istorijskom arhivu i određeni nekategorisani putevi na područjima Dubokog, Gorjana, Lunovog Sela, Ribaševine, Zlakuse, Vrutaka i Mokre Gore.

Doneseno je uputstvo koje reguliše upotrebu gradskih obeležja, grba, zastave i promotivnog loga.

Bliže definisanje korišćenja gradskih obeležja dato je u usvojenoj Knjizi grafičkih standarda gde su određeni proporcije, kolorit i drugi grafički zahtevi.

Milisav Pajević

Angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi preko aplikacije

04.04.2019

poljoprivredni-radovi — Foto-ilustracija: Pixabay

NALED i Poreska uprava razvili su aplikaciju za angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi putem „pametnih“ telefona. Prvi put u Srbiji omogućeno je radno angažovanje preko mobilne aplikacije i to je ujedno i prva potpuno operativna mobilna aplikacija za jedan servis javne uprave.

Kreirana je u okviru projekta „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“ koji NALED realizuje uz podršku Nemačke razvojne saradnje – GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga. Pored portala www.sezonskiradnici.gov.rs poslodavci će sada imati još jedan efikasan alat za registraciju sezonaca, a radnici mogućnost da na telefonu provere da li su prijavljeni.

“Mobilna aplikacija učiniće pojednostavljenu proceduru angažovanja još pristupačnijom jer su istraživanja pokazala da dve trećine korisnika prednost daje aplikacijama u odnosu na web portale kao ugodnijim za korišćenje, a tri od četiri internetu najčešće pristupa preko telefona. Od aplikacije Sezonski radnici zato očekujemo da poveća broj poslodavaca koji u svega par klikova, unosom JMBG-a, datuma kada će radnik raditi i odabirom vrste posla, na legalan način mogu da obezbede pomoć u poljoprivrednim radovima. Za prva tri meseca primene pojednostavljenu proceduru već je koristilo 70 poslodavaca”, kaže predsednik Saveza za hranu i poljoprivredu NALED-a i direktor predstavništva Atlantic grupe za Srbiju Vladimir Čupić.

Podaci sistema za elektronsku prijavu pokazuju da je od januara ove godine na poslovima u poljoprivredi bilo angažovano 2.987 sezonskih radnika koji su prijavom ostvarili pravo na penzijski staž i osiguranje u slučaju povrede na radu. Za njih je plaćen porez u iznosu od 4,2 miliona dinara, kao i gotovo 12 miliona dinara doprinosa.

Sezonci su dosad angažovani u 95 gradova i opština širom Srbije, najviše u Vojvodini. Zbog sezonskog karaktera posla, najčešće su bili angažovani na orezivanju, kao i na poslovima koji su vezani za čišćenje, sortiranje, pakovanje i skladištenje poljoprivrednih proizvoda. Interesantno je da je među 70 poslodavaca, sezonce angažovalo i 17 fizičkih lica.

Pomoć u korišćenju aplikacije i portala, poslodavci i sezonski radnici mogu da potraže u servisnim centrima koji su dosad formirane u 83 lokalne samouprave. Njihovo uspostavljanje i obuku zaposlenih sprovodi NALED u okviru istog projekta. Samo u martu organizovano je 30 obuka na kojima je učestvovalo 604 zaposlena u lokalnim samoupravama i poslodavaca i nove obuke su planirane do uspostavljanja svih predviđenih servisnih centara.

Mobilna aplikacija „Sezonski radnici“ od 1. aprila dostupna je za preuzimanje na Google Play Store, a uskoro će biti na raspolaganju i vlasnicima telefona sa IOS operativnim sistemom.

Izvor: NALED

1...927928929...1,675 Page 928 of 1,675

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM