Ukoliko redovno postavljate svoje fotografije na Instagram ili tvitujete kako ste se iznervirali u prevozu, onda vam fenomen hashtaga nije nepoznanica i slobodno možete da skočite na četvrti pasus ovog članka. Ukoliko, pak, to ne radite i ne znate značenje bar tri reči iz prethodne rečenice: Instagram, tvitovati i hashtag, razumevam vas, isto se osećam povodom pojmova: Snapchat, Kylie Jenner lip kit i Lil Peep.

Hashtag se stavlja u opis sadržaja koji ljudi postavljaju na društvene mreže, bilo da je u pitanju fotografija ili tekst, i uglavnom prati temu tog određenog sadržaja koji je neko podelio. U oblikovanju hashtag-ova najčešće se koristi engleski jezik, a započinju se tarabom (#).

Pojam #throwbackthursday, ili na srpskom put u prošlost četvrtkom, predstavlja hashtag pod kojim vaša deca, ili možda čak vaši unuci, svakog četvrtka sa svojim prijateljima na društvenim mrežama dele uspomene – bilo da su one iz izlaska prethodnog vikenda ili sa maskenbala u osnovnoj školi. Na Energetskom portalu, pod ovim hashtag-om (#throwbackthursday) delićemo priče iz istorije ekologije i energetike. Naravno, četvrtkom.

Naša današnja destinacija je Rotberi, gradić na severoistoku engleske grofovije Nortamberlend. Vremenska mašina nas vodi u 1862. godinu kada su na padinama rotberijskog brdašceta Kregenda radnici postavili temelje za nešto što će, godinama kasnije, postati poznato kao “palata savremenog čarobnjaka”.

Dok je šetao sa prijateljima tokom svog bega od vreve i užurbanosti Njukasla, bogati engleski industrijalac i pronalazač Viljem Armstrong je bacio oko na ovo mesto poželevši da na njemu sagradi lovački dom i štalu za nekoliko konja. Pazario je plac, a njegove maštarije su se u potpunosti ostvarile 1865.

Dvospratnica sagrađena za svrhe Armstrongovog hobija nije imala veliki arhitektonski značaj i nije bila ta čuvena palata koja mu je priuštila zvanje savremenog čarobnjaka. Velelepnost, kojom odiše i više od 150 godina kasnije, njegova vila Kregsajd je poprimila u periodu od 1869. do 1884. Tada je Viljem Armstrong prostorno planiranje za proširenje lovačkog doma prepustio proslavljenom arhitekti Normanu Šou.

Priča se da je Šo nacrt za buduće čarobno zdanje napravio u toku samo jednog popodneva dok je vlasnik bio u lovu. Ipak, zbog njihovih međusobnih konflikta i sukobljenih viđenja Kregsajda, izgradnja imanja je potrajala 20 godina.

Pojedini istoričari umetnosti tvrde da kuća u stilu dinastije Tjudor nije naišla na naklonost Šoovih sledbenika, te da njen izgled, usled nekoherentnosti celina, nije zadovoljio ni autora samog – međutim, ona je uprkos negativnim kritikama postala okosnica Armstrongovog sveta.

Prisećajući se života, Šoov naporni klijent je kazao da je Kregsajd bio njegov život. A kako su to tekli dani Viljema Armstroga na posedu od 7 kvadratnih kilometara? Svakako neuobičajeno čak i za 21. vek, a kamoli za 19, što potvrđuje stav nekih stručnjaka da je Kregsajd “kolevka modernog življenja”. Evo zbog čega to govore!

U dvorištu je bilo posađeno više od 7 miliona stabala i iskopano 5 veštačkih jezera. Okruženje vile je bilo dodatno ulepšano plastenicima s palmama i orhidejama, a imanje i sada predstavlja utočište nekih od poslednjih crvenih veverica na tlu Engleske.

U svetlosti Kregsajda su uživali mnogobrojni međunarodni gosti – persijski šah, sijamski kralj, kineski premijer, velški princ i princeza… Skoro deceniju pre nego što je Tomas Edison usavršio sijalice sa žarnom niti, Armstrongova kuća je bila obasjana zahvaljujući hidroenergiji.

U viktorijansko doba nije postojala mogućnost priključenja na električnu mrežu, već su domaćinstva koja su imala dovoljno novčanih sredstava, volje i tehnološkog znanja samostalno proizvodila struju – a među njima je bilo i domaćinstvo porodice Armstrong.

Inspirisan vodenicom na reci Di, industrijalac je 1870. napravio prvu svetsku hidroelektranu.

Generatori su potkrepljivali energetske potrebe glavne zgrade, ali i pomoćnih objekata. Ovo je posebno pohvalno ako se osvrnemo na činjenicu da je Kregsajd bio jedan od prvih privatnih domova u okviru kog su se upotrebljavale preteče mašina za pranje suđa i veša i usisivača, što je posledično rezultovalo višom energetskom iscrpnošću u poređenju sa tadašnjim standardom.

Godine 1880, ona je povećana – i to kroz uvođenje rasvete.

Armstrong je u vilu postavio lampe naučnika Džozefa Svona, koji je ovaj podvig opisao kao prvu pravu instalaciju električnog osvetljenja.

Kako je njegova “čudesna hidraulična mašina” napajala kućne aparate, Armstrong se smatra rodonačelnikom kućne automatizacije.

Komunikacija između soba i glavne zgrade i pomoćnih objekata se odvijala telefonskim putem. Most i toranj sa satom potvrđuju raskošnost Kregsajda i imućnost Armstronga, baš kao i ogromna kolekcija umetnina čiji je veliki deo prodat 1910.

Više od sto pedeset godina ranije, ovaj imućni engleski baron zalagao se za obnovljive izvore i isticao da se ugalj troši na rasipnički način, a 1863. je predvideo da će njegova domovina u naredna dva stoleća potpuno napustiti sagorevanje “crnog” energenta.

Pored energije vode, podržavao je i energiju sunca – naglašavajući da bi sunčevi zraci na jednom jutru površine u tropskim podnebljima rezultovali “neverovatnom snagom od 4 hiljade konja koji rade 9 sati dnevno”.

Kregsajd je od 1979. godine otvoren za posetioce i nalazi se pod nadležnošću Nacionalnog fonda za prirodne lepote i istorijska mesta.

Jelena Kozbašić