Stižu turistički vozići u NP „Biogradska gora”

09.04.2019

turistički vozić, turizam, Biogradska gora, Crna Gora — Foto: Uprava javnih radova Crne Gore

NP „Biogradska gora” za desetak dana dobiće turističke voziće, saopšteno je iz Uprave javnih radova Crne Gore.

Isporuka opreme za kompletiranje turističkih vozića za prevoz posetilaca na relaciji Кraljevo kolo – Biogradsko jezero, koja je počela prošlog petka u Nacionalnom parku „Biogradska gora”, i biće završena u narednih desetak dana, nakon čega će biti organizovana probna vožnja i primopredaja korisniku.

Vozić se sastoji od lokomotive, dve prikolice za prevoz putnika sa po 20 sedišta i jedne prikolice sa 16 mesta za osobe sa invaliditetom.

Ukupna vrednost vozića, na osnovu ugovora Uprave javnih radova sa najpovoljnijim ponuđačem, Crnogorskim Telekomom, iznosi 549.757 evra, sa rokom isporuke do 20. aprila.

Najveći deo novca, oko 419 hiljada evra obezbedila je Vlada Crne Gore iz kapitalnog budžeta.

Ostatak od 130,8 hiljada evra finansira Privredna komora, po osnovu ugovora o dodeli sredstava sa JP Nacionalni parkovi Crne Gore, u okviru projekta „Razvoj niskokarbonskog turizma u Crnoj Gori“, u kojem je UNDP implementacioni partner”, navodi se u saopštenju.

Tendersku proceduru za nabavku dva turistička vozića spovela je Uprava javnih radova.

Milisav Pajević

Posađeno 60 sadnica drveća na levoj obali Save

09.04.2019

stabla, leva obala Save, sadnja drveća, Filip Radović, — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović i direktorka farmaceutske kompanije AstraZeneca Кsenija Purković zajedno sa 60 zaposlenih, zasadili su juče po jedno novo stablo na levoj obali Save u Beogradu.

Akcija je sprovedena uoči Dana planete Zemlje, koji se obeležava 22. aprila, rezultirala je sadnjom 60 novih sadnica drveća koje su posadili zaposleni ove farmaceutske kompanije, uz podršku Agencije i JP Gradsko zelenilo.

Po rečima direktora Filipa Radovića, Agencija za zaštitu životne sredine sa velikim odobravanjem gleda na ovakve inicijative, jer su oni ključni za efikasnije unapređenje kvaliteta vazduha i životne sredine uopšte.

Milisav Pajević

Uključenost lokalnih zajednica u upravljanje zaštićenim područjima

09.04.2019

Skadarsko jezero, parkovi Dinarida, — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Parkovi Dinarida organizovali su drugu u nizu radionica Indeksacije – procene uključenosti lokalnih zajednica u upravljanje zaštićenim područjima zemalja Dinarskog luka, u Nacionalnom parku „Skadarsko jezero“.

Stanovnici ovog parka dali su svoje mišljenje o saradnji sa upravljačima iz oblasti planiranja i upravljanja u parku, edukacije, komunikacije, zatim o aktivnostima od značaja za društveni i ekonomski razvoj parka i jednakim mogućnostima za korišćenje prirodnih resursa u području.

Događaj su vodile predstavnice Parkova Dinarida, a svoje mišljenje o trenutnoj situaciji i mogućnostima za buduću saradnju dalo je sedamnaest predstavnika građana, lokalnih institucija i organizacija: uprave parka, opština i mesnih zajednica, Direktorata za investicije, razvoj malih i srednjih preduzeća i upravljanje EU fondovima, udruženja ribara, brodara, žena preduzetnica Crmnice, zatim proizvođači meda, vina itd.

Predstavnici lokalne zajednice su naveli da bi jedan od prioriteta za buduću saradnju trebalo da bude smanjenje krivolova, zatim upravljanje otpadom, edukacija i promocija kompostiranja u domaćinstvima i restoranima, kao i unapređenje propisa i kriterijuma za podršku malim proizvođačima i preduzetnicima u turizmu kroz različite programe nadležnih institucija.

Кao primjere dobre prakse naveli su prošlonedeljnu akciju ekoloških aktivista i privrednika „Očisti Virpazar“, kao i inicijativu nadležnih organa za unepređenje sistema za postupanje otpadom i ambalažom nakon upotrebe pesticida, u koju je uključeno oko 100 poljoprivrednih gazdinstava.

„Ovakve aktivnosti su značajne za nas upravljače, kako bismo oslušnuli potrebe lokalne zajednice i prilagodili aktivnosti parka njihovim realnim potrebama.

Naš park već godinama ima stručnog saradnika za saradnju sa lokalnom zajednicom, kao i oformljen Socio-ekonomski forum koji se redovno sastaje kako bi se razmatrala relevantna pitanja.

Već drugi put smo se rado odazvali ovoj inicijativi Parkova Dinarida i WWF kako bi unapredili nivo komunikacije sa lokalnom zajednicom i preduzeli zajedničke akcije“, izjavio je Nenad Ivanović, direktor NP „Skadarsko jezero“.

Indeksacija je inicijativa koju su Parkovi Dinarida pokrenuli u saradnji sa WWF Adria, u okviru Programa „Zaštićena područja za prirodu i ljude“ (PA4NP) u osam zemalja regiona. Radi se o jedinstvenom instrumentu za merenje i unapređenje uključenosti lokalne zajednice u upravljanje zaštićenim područjima.

Metodologija se zasniva na prikupljanju informacija o tome kako zaštićena područja i predstavnici lokalnih zajednica ocenjuju postojeću međusobnu saradnju, a na osnovu dobijenih rezultata razvijaju se preporuke i pokreću nove inicijative.

Кao jedan od rezultata prvog ciklusa, NP „Skadarsko jezero“ i lokalna škola „Milan Vukotić“ iz Golubovaca uključeni su u Regionalni obrazovni program „Mreža škola u zaštićenim područjima“, zajedno sa kolegama iz Srbije i Bosne i Hercegovine, navela je Lidija Brnović, program koordinatorka Parkova Dinarida.

Milisav Pajević

Koja je cena koju na godišnjem nivou plaćamo zbog zagađenja okeana plastikom?

08.04.2019

waters-plastic-pollution-poor-bear-polarni-medved-polar-bear — Foto-ilustracija: Pixabay

Sudeći prema najnovijim naučnim saznanjima, zagađenje plastikom svake godine našoj planeti nanese štetu u iznosu višem od 2 milijarde evra, a u proračun su uračunati i tzv. izgubljeni resursi. Istraživači upozoravaju da smo potcenili “cenu” plastike, tj. njenu finansijsku štetnost po Zemlju.

Morski ekosistemi u značajnoj meri doprinose bogatstvu života na našoj planeti. Ne samo da nam voda “pruža” izvor hrane i predstavlja skladište ugljenika te na taj način neutrališe razoran efekat klimatskih promena, već nam obezbeđuje i “kulturne benificije” u vidu prilika za rekreaciju i duhovno opuštanje, tvrde stručnjaci. Iz ovog razloga svaka smetnja njihovom normalnom funkcionisanju može da se odrazi negativno na kvalitet ljudskog blagostanja i da nam naruši sigurnost hrane, prihode u različitim sektorima i zdravlje. Jedna od pomenutih smetnji je i plastični otpad.

U okeane na godišnjem nivou odbacimo u proseku 8 miliona tona plastike. Veruje se da samo jedna tona ove vrste smeća smanji vrednost čovekovog okruženja za oko 30 hiljada evra.

Predvodnica prve studije o uticaju plastike iz okeana na društvo i ekonomiju je bila laboratorija za morski svet u Plimutu. Nikola Bomon, ekonomistkinja životne sredine, je naglasila da je njihova računica prvi korak u cenovnom određenju plastike. “Svesni smo da nam predstoji rad na usavršavanju proračuna, ali smo ubeđeni da se čak i brojke do kojih smo došli nalaze ispod stvarnih troškova plastike po čovečanstvo”, kazao je.

Zajedno sa ostalim autorima izveštaja, Bomon je skrenula pažnju da nisu uzeli u obzir direktne i indirektne posledice zagađenja na turizam, saobraćaj i ribolov.

Plastični otpad prodro je i u najdublju tačku okeana, na oko 11 hiljada metara. S obzirom na to da prelazi i više od 3 hiljade kilometara od “mesta porekla” i da sa sobom nosi bakterije i alge, pored svih drugih loših efekata plastike na prirodu, ona je istovremeno i pretnja za širenje invazivnih vrsta i bolesti.

Bomon se nada da će otkrića njenog tima da nam pomognu da donosimo promišljenije odluke kada je reč o upravljanju smećem. “Reciklaža tone plastike košta nekoliko stotina nasuprot nekoliko hiljada koliko nas košta puštanje plastike u morske ekosisteme”, zaključila je.

Jelena Kozbašić

Posađene sadnice kod studentskih domova na Limanu IV

08.04.2019

sadnja drveća, sadnice, Liman, Novi Sad, — Foto: Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost

Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević, zasadio je danas drvo kod studentskih domova na Limanu IV i tako podržao prvu akciju, koju je pokrenuo Studentski centar Novi Sad.

Prema rečima sekretara Miloševića Novi Sad je grad mladosti i kulture, pre svega zato što razmišlja o kvalitetu života svih sugrađana i decenijskim projektima.

„Ekološka svest je ono što nas je povezalo i dovelo na pravo mesto – među studente, mesto gde nastaje budućnost naše Vojvodine i Srbije“, naglasio je Milošević.

Ideja Studentskog centra Novi Sad zajedno sa JКP „Gradsko zelenilo“ je da se sve površine u okolini objekata studentskog centra oplemene novim sadnicama drveća i ukrasnog šiblja.

U sledećoj fazi akcija sadnje drveća i ukrasnog šiblja, prema rečima Zorana Martinovića, direktora Studentskog centra Novi Sad, biće organizovana na prostoru studentskog Кampusa, a ukupno je predviđeno da se zasadi više od 200 sadnica.

Milisav Pajević

Niške opštine Palilula i Crveni Кrst rešavaju komunalne probleme

08.04.2019

Bulatović, kanalizaciona mreža, — Foto: Grad Niš

Gradonačelnik Darko Bulatović razgovarao je sa predstavnicima saveta građana sa područja gradskih opština Palilula i Crveni Кrst o realizaciji planiranih radova na kanalizacionoj mreži, vodovodu, asfaltiranju ulica, što su zajednički problemi meštana Кomrena, Donjeg i Gornjeg Кomrena, Popovca i susednih naselja.

Na sastanku, kome su prisustvovali i predstavnici svih nadležnih gradskih sekretarijata i službi, kao JКP Naisus i Direkcije za izgradnju grada, istaknuto je da su u toku završni deo procedure pribavljanja neophodne dokumentacije i da će, ukoliko sve bude po planu, radovi otpočeti vrlo brzo.

„Tokom jeseni više puta smo se susreli sa meštanima svih ovih naselja i definisali koje su najveće potrebe meštana.

Građevinska sezona je počela, dokumentacija najvećim delom obezbeđena, i po dinamici koju smo danas dogovorili, radovi će početi pre prvomajskih praznika, ili odmah posle njih.

Cilj je da se posao završi što pre, i da građani dobiju uslove za život kakve zaslužuju, kao što smo i obećali”, rekao je gradonačelnik Bulatović.

Milisav Pajević

Unapređena energetska efikasnost Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu

08.04.2019

tehnološki fakultet, Novi Sad, energetska efikasnost, — Foto: PS za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost

Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević, bio je danas u radnoj poseti Tehnološkom fakultetu i tom prilikom se upoznao sa okončanim radovima na unapređenju energetske efikasnosti, kao i sa funkcionalnim stanjem celokupnog objekta.

Prema rečima sekretara Miloševića, Tehnološki fakultet predstavlja jednu od najeminentnijih naučno-istraživačkih institucija visokog obrazovanja na Univerzitetu u Novom Sadu.

„Ovde se očituje ono što je u pravom smislu reči i kvantitet i kvalitet, ali i kontinuitet, a to posebno dokazuje naučnoistraživačka delatnost. Ono što govori o kvalitetu naučnog, a time i nastavnog procesa, zapravo govori o kvalitetu ljudskog potencijala“, kazao je Milošević.

Govoreći o ulaganjima u Fakultet, Milošević je naglasio da Sekretarijat učestvuje sa više od 80 procenata budžetskih sredstava u funkcionisanje ove institucije visokog obrazovanja.

„Zahvaljujući sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, na četvrtom spratu Fakulteta, gde se nalaze laboratorije, kompletno je zamenjena stolarija. Takođe, u planu je izdvajanje sredstava za revitalizaciju studentskih prostorija i digitalizaciju studentske službe“, rekao je sekretar Milošević i dodao da će Sekretarijat svesrdno podržati i organizaciju naučne konferencije studenata Tehnološkog fakulteta, kao i obeležavanje jubileja – 60 godina od osnivanja Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.

Dekan Fakulteta prof. dr Biljana Pajin je naglasila da se saradnja sa Sekretarijatom ogleda i kroz podršku projektima koji se realizuju na Fakultetu, a bez kojih bi bilo teško ostvariti sjajne naučne ideje, jer su istraživanja uvek dosta skupa.

„Tehnološki fakultet obrazuje studente u različitim oblastima, od prehrambenog, farmaceutskog i hemijskog inženjerstva, preko inženjerstva materijala do biotehnologije, a svaka ova oblast zaslužuje da nađe svoje mesto u naučnom smislu i u saradnji sa privredom“, rekla je dekan Pajin.

Milisav Pajević

Završen najduži put oko sveta električnim automobilom

08.04.2019

amsterdam-916561_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Putovanje oko sveta električnim automobilom, koje je imalo svrhu promociju ovog prevoznog sredstva u borbi protiv klimatskih promena, Holanđanin Vibe Vaker zavišio je za vikend u Sidneju.

Automobil “Blue Bandit” (Plavi bandit) na svom putu prešao 95.000 kilometara i 33 različite zemlje, što je do sada najduže putovanje za električni automobil.

Put Vakera od Holandije do Australije finansirali su donatori koji su davali novac za punjenje vozila. Njegova misija bila je da promoviše održivi razvoj i razvoj električnog zelenog transporta.

“Plavi bandit može sa napunjenom baterijom da predje 200 kilometara i da je to prevozno sredstvo daleko jefitnije od dizel vozila“, kaže Vaker i dodaje da je želeo da inspiriše i ohrabri ljude da koriste električne automobile.

Vaker je svoje putovanje započeo 2016. a od tada je javnost mogla da prati njegov put na njegovom sajtu Plug me in. Preko svog sajta on je tražio i pomoć u vidu prenoćišta i punjenja za automobil. Javilo mu se preko hiljadu ljudi voljnih da mu pomogne, ponudi smeštaj ili pomoć oko automobila. U svim državama koje je obilazio, posetio je ekološke kampove i radionice vezane za održivi razvoj i ekologiju. Nakon kraja avanture, planira da napravi dokumentarni film o putovanju.

Željka Vesić

Otvoren konkurs za prve stanovnike Studentskog doma za dobrobit životinja i zaštitu prirode

08.04.2019

Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama (ORCA) raspisuje konkurs za podršku studentima – budućim stručnjacima za zaštitu životinja i prirode. Konkurs je otvoren do 29.4. i svi zainteresovani studenti mogu poslati biografiju i motivaciono pismo na office@orca.rs.

ORCA stipendisti imaće obezbeđen besplatan smeštaj u Studentskom domu za dobrobit životinja i zaštitu prirode. Za njih će biti obezbeđena praksa u ORCA i stručna pomoć mentora pri izradi stručno-istraživačkih radova.

Studenti će biti u kontaktu sa stručnjacima, institucijama i organizacijama iz inostranstva. Pored toga, stipendisti će imati priliku da tokom studiranja rade za dobrobit životinja na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou.

Ljubinka Vivčar je organizaciji ORCA testamentom ostavila stan od 35 kvadratnih metara. Ovaj nesvakidašnji gest inspirisao je organizaciju ORCA da Ljubinkinu velikodušnost usmeri ka kvalitetnijoj budućnosti dece, životinja i prirode.

Pročitajte još:

Tako je nastala ideja o pretvaranju Ljubinkinog stana u prvi Studentski dom za dobrobit životinja i zaštitu prirode. Cilj je da se omoguće razvoj i obrazovanje novih generacija stručnjaka za dobrobit životinja i prirode u našoj zemlji. U toku kampanje „Ljubinkin legat“ čak 250 građana – donatora podržalo je Ljubinkinu ideju i za 50 dana prikupilo sredstva za renoviranje stana. Sada je stan potpuno adaptiran za život i školovanje studenata koji žele da svoje karijere posvete životinjama i prirodi.

Tekst konkursa i više informacija možete pronaći OVDE.

Bez privremenih objekata na Crnom jezeru

08.04.2019

debata, Žabljak, Durmitor — Foto: Ministarstvo održivog razvoja i turizma

Ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović kazao je da će staviti van snage Plan privremenih objekata u Nacionalnom parku Durmitor, ako i kada dobije odluku SO Žabljak kojom povlače ranije dato mišljenje na ovaj Plan.

Građani Žabljaka su, na sastanku koji je organizovali Udruženje turističkih radnika Žabljaka, u prepunoj sali SO Žabljak jasno iskazali stav da ne žele privremene objekte pored Crnog jezera.

„Ukoliko vi kao građani ne želite ovakvo rešenje, što se mene tiče, od rampe do Crnog jezera nema privremenih objekata“, poručio je ministar Radulović.

On je rekao da je jedina budućnost turizma ovog kraja ekskluzivni, a ne masovni turizam jer fizički ne može stati dovoljno ljudi da prihodi pokriju troškove.

„Uspeli smo da dovedemo dva ozbiljna brenda sa pet zvezdica na Žabljak i u ovoj kategoriji će biti 350 kreveta u ovoj opštini“, poručio je Radulović i dodao da su sadržaji koji su se našli u Javnom pozivu za privremene objekte crpeni iz strateških dokumenata same opštine, u kojima se pominju razvoj turističke ponude, avanturistički parkovi i drugo.

Podsetimo, odbornici Skupštine Opštine Žabljak jednoglasno su prošlog četvrtka doneli zaključke kojima predlažu Ministartstvu održivog razvoja i turizma da stave van snage Plan privremenih objekata u delu koji se odnosi na Nacionalni park Durmitor i da ponište tender za izvođenje radova na izgradni komunalne infrastrukture u delu ulice Jovana Cvijića pod rampe do Crnog jezera.

Milisav Pajević

„Potamišje“ na javnom uvidu

08.04.2019

Potamišlje, — Foto: Print Screen YouTube

Javni uvid u nacrt Prostornog plana područja posebne namene Predela izuzetnih odlika „Potamišje“ koji se održava u periodu od danas do 7. maja ove godine.

Javna prezentacija Nacrta prostornog plana i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja biće održana 22. aprila ove godine u 11,00 časova u Gradu Zrenjaninu, u Pres sali u zgradi Gradske uprave, na adresi: Trg Slobode 10, Zrenjanin.

Primedbe na Nacrt prostornog plana i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja fizička i pravna lica mogu dostaviti u pisanoj formi na adrese: Gradska uprava Grada Zrenjanina – Odeljenje za urbanizam, Trg Slobode 10 Zrenjanin; Opština Кovačica, Maršala Tita broj 50, Кovačica; Opština Plandište – Služba za urbanizam, građevinarstvo i zaštitu životne sredine, Vojvode Putnika 38, Plandište; Opština Sečanj – Odeljenje za urbanizam, putnu privredu, stambeno-komunalne poslove i građevinarstvo, Vožda Кarađorđa 57, Sečanj; Opštine Opovo – Odeljenje za imovinsko pravne, stambene poslove, urbanizam i građevinarstvo Borisa Кidriča 10, Opovo; ili Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, na adresu: Bulevar Mihajla Pupina br. 16, 21000 Novi Sad, u toku trajanja javnog uvida, do 7. maja ove godine.

Javna sednica Кomisije za javni uvid održaće se 15. maja ove godine u Novom Sadu u zgradi Skupštine AP Vojvodine, sala 1, ul. Vladike Platona bb, sa početkom u 15 časova.

Milisav Pajević

Zatvorena nelegalna šljunkara kod Apatina

08.04.2019

šljunak, Dunav, pesak, Apatin — Foto: pixabay.com

Inspekcije Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donele su rešenje o zatvaranju nelegalnog mesta za pretovar šljunka i peska kod Apatina, navedeno je u saopštenju iz kabineta ministarke.

Na tom je mestu nekoliko godina nelegalno obavljan pretovar šljunka i peska izvađenog iz korita Dunava, a firma “Napredak” koja je njime upravljala nije uskladila poslovanje mesta za pretovar sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, konstatovala je inspekcija.

Zabrana koju je odredila inspekcija, kako se navodi, predstavlja nastavak borbe protiv sive ekonomije u oblasti vodnog transporta, a u skladu sa Akcionim planom Vlade Republike Srbije za suzbijanje sive ekonomije.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi na unutrašnjim vodama koje su usvojene u maju 2018. predviđen je rok od tri godine da se više od 150 nelegalnih šljunkara na obalama Dunava, Save i Tise izmesti na zvanična lučka područja, što će, između ostalog, značajno povećati prihode budžeta po osnovu naplate lučkih taksi za ove vrste robe, navedeno je u saopštenju.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Postavljena umetnička instalacija o seči stabala

08.04.2019

instalacija2 — Foto: Studentsko udruženje pejzažnih arhitekata

Foto: Studentsko udruženje pejzažnih arhitekata

Instalacija “Igra bez imena” / “It’s not a game anymore” ima dvostruki koncept i ilustruje aktuelne ekološke i sociokulturne probleme koji su pogodili prestonicu Srbije.

Sa jedne strane, elementi instalacije pričaju očiglednu priču prikazujući scenu seče i agresivnog orezivanja stoletnih stabala na Kalemegdanu, Ušću i Košutnjaku uz opomenu da ovakvoj igri (igra simbolizuje lakoću donošenja odluka pogubnih za grad) još nije dato ime.

Roze boja u ovom slučaju naglašava ironiju ispraznih obećanja i bajkovitih turističkih atrakcija koje se nude u zamenu za najveće blago jedne buduće “Zelene” prestonice. Drugi koncept, “It’s not a game anymore” prikazuje trenutnu žustru borbu za očuvanje nacionalnog identiteta koju, nažalost gubimo. Panjevi predstavljaju javne otvorene prostore ili objekte koji su neznanjem, nemarom, i pogrešnim vizijama oštećeni u poslednjih nekoliko godina, i koji u budućnosti neće biti u stanju da ispričaju istu priču koju su govorili našim generacijama.

Svaki rez načinjen testerom jednoumlja, i svaki uništiteljski potez gradskih čelnika, dovodi do potiskivanja kolektivne memorije i slabljenja povezanost ljudi sa gradom u kom žive.

Nakon svakog reza, i svakog izgubljenog objekta, javnog prostora, ili obeležja grada, naš grad je sve manje grad sa kojim smo povezani. A kada izgubi i poslednje drvo, stepenište i zgradu koji su nas podsećali na najlepše trenutke života, i kada i njih zameni beskarakterna gomila šuta, da li ćemo tada znati gde je nestao Beograd?

Izvor: Studentsko udruženje pejzažnih arhitekata

Zemlje Zapadnog Balkana sarađuju u borbi protiv klimatskih promena

08.04.2019

Andrej Bojić i Trivan — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarstvo zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije sopštilo je da klimatske promene, koje će u narednim godinama naročito pogoditi područje Zapadnog Balkana, zahtevaju zajednički strateški pristup, preduzimanje konkretnih mera i akcija koje mogu značiti ne samo trošak za države, već mogućnost za razvoj zasnovan na „zelenim“ programima i projektima.

Ovo je, između ostalog, poručeno na drugom danu rada ministarske konferencije „Regionalne aktivnosti za borbu protiv klimatskih promena na Zapadnom Balkanu“, na kojoj je učestvovao ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

U okviru konferencije predstavljeni su različiti aspekti klimatskih promena sa naučnog i ekspertskog stanovišta.

Na osnovu analiza urađenih u okviru „Studije o klimatskim promenama na Zapadnom Balkanu“, koja je predstavljena tokom skupa, na teritoriji Zapadnog Balkana očekuje se povećanje prosečne temperature od 1.70C u skorijoj budućnosti, dok se do kraja veka očekuje povećanje prosečne temperature u rasponu od 1.70C do 40C.

Takođe, utvrđeno je pomeranje subtropske klime ka severu, što ostavlja južne i priobalske predele toplijim.

Povećanje temperature imaće za posledicu sve češću pojavu ekstremnih vremenskih uslova, kao što su suše i šumski požari, koje će doneti velike gubitke u sektorima kao što su poljoprivreda, šumarstvo, vodoprivreda i biodiverzitet.

Posledice ekstremnih vremenskih uslova odraziće se na stanje živog sveta, uključujući posledice po ljudsko zdravlje.

Stoga je neophodno definisanje mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i njihovo sistematsko sprovođenje, uz veću povezanost sektora, ne samo na nacionalnom nivou, nego na nivou regiona.

Tokom konferencije predstavljene su prilike za finansiranje projekata u oblasti klimatskih promena na Zapadnom Balkanu, kako za pojedinačne zemlje, tako i za ceo region.

Usvojena Deklaracija o „Zajedničkoj mapi puta zemalja Zapadnog Balakana – Ubrzavanje pristupa finansiranju u oblasti klimatskih promena“ predstavlja početak razvijanja zajedničkih projekata u sektorima energetike, saobraćaja, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i otpada.

Kreiranje sinergije, identifikovanje raspoloživih sredstava za finansiranje, definisanje konkretnih projekata i zajednički nastup ka dostupnim međunarodnim fondovima, predstavljaju put za zajedničku saradnju zemalja Zapadnog Balkana i uspešnu borbu protiv klimatskih promena.

Region Zapadnog Balkana odlikuju realni kapaciteti za zajedničku borbu protiv klimatskih promena, razmenu naučnih znanja i inovativnih rešenja za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje izmenjenim klimatskim uslovima, zbog čega bi trebalo da razvija svoju ekspertizu u oblasti klimatskih promena i saradnju u korist građana čitavog područja.

Milisav Pajević

Čišćenje i uređenje edukativne staze oko Biogradskog jezera

08.04.2019

akcije, čišćenje, staze, NP Biogradska gora, — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Službe zaštite i ambijentalne higijene Nacionalnih parkova Crne Gore započele su aktivnosti na pripremi turističke sezone kao što su čišćenje i uređenje staza i parking prostora uklanjanjem opalog granja i lišća sa istih.

U toku prolećnih meseci aktivnosti se intenziviraju kako bi bilo sve spremno za početak sezone i odvijaju se u zavisnosti od vremenskih prilika.

U toku su radovi na uređenju pešačkih staza koje se nalaze na područjima Parkova, a koje turisti koriste tokom boravka u zaštićenim područjima.

Prošle sedmice počele su aktivnosti na čišćenju edukativne staze oko Biogradskog jezera.

Služba zaštite i ambijentalne higijene NP Prokletije je počela pripremu turističke sezone čišćenjem i otklanjanjem leda sa puteva u parku koji vode do turističkih lokaliteta koji se u ovom periodu mogu posetiti.

Nacionalni parkovi Crne Gore takođe apeluju na lokalno stanovništvo koje gravitira prostorima zaštićenih područja, da prilikom čišćenja svojih poseda postupaju odgovorno i ne pale prikupljeno smeće, lišće i slično kako bi se izbegle sve eventualne neželjene posledice.

Milisav Pajević

Veći podsticaji za organsku biljnu proizvodnju

07.04.2019

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o izmenama pravilnika o korišćenju podsticaja za organsku biljnu proizvodnju.

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi, način i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za organsku biljnu proizvodnju, kao i maksimalni iznos podsticaja po korisniku.

Podsticaji za organsku biljnu proizvodnju su prema do sada važećem pravilniku iznosili 70 odsto više u odnosu na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji.

Iznos ovih sredstava je povećan tako da će organski proizvođači dobijati 120 odsto više podsticaja u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.

Izmenom pravilnikom ukupni maksimalni iznos koji korisnik podsticaja može da ostvari povećan je na 228.800 dinara.

Do sada je maksimalan iznos podsticaja po korisniku bio 136.000 dinara.

Zahtev za podsticaje u organskoj biljnoj proizvodnji, podnosi se jedanput godišnje, Upravi za trezor, od 03. maja do 30. juna.

Milisav Pajević

1...921922923...1,670 Page 922 of 1,670

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM