Trivan: Pojačaćemo inspekcijski nadzor i predostrožnost u životnoj sredini

26.06.2019

inspekcija, Trivan — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Obezbeđenje zakonitosti, uspešna primena propisa i mera u oblasti zaštite životne sredine nemoguća je bez jake, stručne i organizovane inspekcijske kontrole, rekao je juče ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na seminaru „Ka efikasnijoj primeni propisa u oblasti zaštite životne sredine“.

Učestvujući drugu godinu za redom u radu seminara namenjenog edukaciji i osnaživanju rada Sektora za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini Ministarstva, ministar Goran Trivan izrazio je punu podršku radu inspekcije u oblasti zaštite životne sredine koja je najznačajnije sredstvo za sprovođenje politike zaštite životne sredine.

Ukazujući na značaj dobre saradnje inspekcije Ministarstva sa nadležnim državnim organima koja je ostvarena u borbi protiv nelegalnog zbrinjavanja opasnog otpada, ministar je izrazio očekivanje da će se i u buduće realizovati zajedničko, konzistentno delovanje inspekcijskih službi, tužilaštva i sudstva.

„Uprkos teškoćama, nastaviće se sa otkrivanjem i suzbijanjem ove vrste kriminala koja predstavlja svojevrsni zločin prema državi i narodu, i tu nema odustajanja”, istakao je Trivan.

Oblast zaštite životne sredine čekaju velika investiciona ulaganja i veliki pomaci u pravcu, ne samo podizanja BDP-a i broja radnih mesta, već, pre svega, poboljšanja kvaliteta životne sredine.

Ovo mora biti praćeno stručnim, konzistentnim radom inspekcije koja ima veliku odgovornost, dodao je ministar.

U narednom periodu, Sektor za inspekcijski nadzor i predostrožnost u životnoj sredini biće ojačan i brojniji, čime će se stvoriti svi preduslovi za ostvarivanje pune uloge kontrole doslednog sprovođenja zakona u zaštiti životne sredine, najavio je ministar.

Seminar o efikasnijoj primeni propisa u oblasti zaštite životne sredine koji se održava od 25. do 27. juna u Boru, jedan je u nizu koje Ministarstvo organizuje na brojne teme o najznačajnijim pitanjima zaštite životne sredine, u cilju jačanja i stručnog usavršavanja inspekcijske službe u oblasti zaštite životne sredine.

Milisav Pajević

Domaćinstvo Kiš Bičkei ima 48 gnezda seoskih lasta

25.06.2019

Pobednik takmičenja “Domaćinstvo koje su laste izabrale” za 2019. godinu je domaćin Norbert Kiš Bičkei iz sela Utrine kod Bačke Topole, koji u svom domaćinstvu ima 48 aktivnih gnezda seoskih lasta. Domaćin Norbert je osvojio tonu kukuruza.

Ove godine je u takmičenju učestvovalo 44 domaćinstva iz svih delova Srbije. Prijavljeno je ukupno 590 aktivnih gneza koja trenutno nastanjuje 3.540 seoskih lasta koje dnevno pojedu više od 3.000.000 komaraca i muva.

Seoske laste pored svoje prirodne vrednosti imaju i ekonomsku vrednost tako što vrše uslugu uklanjanja nepoželjnih insekata za čije zaprašivanje bismo morali da izdvojimo veliku svotu novca.

„Tradicionalno stočarstvo je ključno za opstanak seoskih lasta i brojnih drugih grupa organizama koji zavise od ovakvog čovekovog načina bavljenja poljoprivredom“, kaže Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i dodaje: „Domaćinstvo Kiš Bičkei je malo poljoprivredno gazdinsvo koje se bavi stočarstvom a laste su ih izabrale zato što u njihovom domaćinstvu imaju izobilje hrane, pogodna mesta za gnežđenje i niko ih ne uznemirava“.

Recept za uspeh na takmičenju je stočarstvo ali i drvene grede i plafoni u štalama. Svi dosadašnji pobednici takmičenja, uključujući i domaćinstvo Kiš Bičkei, su imali štale sa drvenim gredama i plafonom. Drvene daske i grede u ovim domaćinstvima nisu obrađene što omogućava seoskim lastama da svoja gnezda koja prave od blata lakše zalepe. Domaćinstva koja nemaju drvene plafone u svojim štalama mogu postaviti jednostavne drvene police i na taj način privući seoske laste u svoje štale.

Seoske laste (lat. Hirundo rustica) su ptice selice koje zimu provode u podsaharskoj Africi i svakog proleća prevaljuju hiljade kilometara ne bili se gnezdile u štalama srpskih domaćina. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije treću godinu za redom organizuje takmičenje „Domaćinstvo koje su laste izabrale“, kako bi ukazali na neodrživost moderne poljoprivrede koja u velikoj meri ugrožava prirodnu raznovrsnost, posebno kroz uništavanje prirodnih staništa, zagađenje vode, degradaciju zemljišta i emisije gasova staklene bašte.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica

Željka Vesić

Skupština opštine Ulcinj proglasila Park prirode „Ulcinjska solana”

25.06.2019

kriporja, Ulcinjska solana — Foto: Opština Ulcinj

Na jučerašnjoj sednici odbornici Skupštine opštine Ulcinj su usvojili Odluku o proglašenju Parka prirode „Ulcinjska solana”.

Tom odlukom Opština Ulcinj preuzima obavezu da štiti i očuva taj prostor, a od avgusta sledeće godine da upravlja, jednim od najznačajnih prirodnih resursa koji se prostire na 15 miliona kvadrata, koji je u lošem stanju.

U raspravi po ovoj tačci, sem odbornika i predstavnike izvršne vlasti, učestvovali su i predstavnik NVO „Pelikan” i NVO „Šljuka” Kabil Jakupović, i predstavnica Asocijacije Dr. Martin Jacoby Schneider Zenepa Lika.

Vlada je još 2017. godine usvojila dokument kojim je predviđeno da na području Solane neće biti gradnje, a da su u okviru građevinskog područja na Solani planirane površine za industriju, na kojima je predviđena sanacija i modernizacija fabrike za proizvodnju soli, uz dogradnju pratećih sadržaja i pogona za proizvodnju i prodaju predmeta od soli.

Milisav Pajević

Usvojen Izveštaj o poslovanju Srbijagasa za prvo tromesečje 2019. godine

25.06.2019

srbijagasNovi Sad — Foto: JP „Srbijagas“

Sednica Nadzornog odbora Javnog preduzeća „Srbijagas“ održana je prošle nedelje u zgradi kompanije u Beogradu.

Prof. dr Muamer Redžović, predsednik NO, predsedavao je sednici, kojoj su prisustvovali generalni direktor JP „Srbijagas“ Dušan Bajatović, članovi Nadzornog odbora i članovi menadžmenta kompanije.

Nadzorni odbor, radeći po ranije utvrđenom i usvojenom dnevnom redu, odlučivao je danas o nekoliko značajnih izveštaja i poslovnih dokumenata.

Usvojena su dva Revizorska izveštaja nezavisnog revizora – o obavljenoj reviziji redovnih finansijskih izveštaja JP „Srbijagas“ za 2018. godinu i o obavljenoj reviziji finansijskih izveštaja po delatnostima JP „Srbijagas“, za prošlu godinu.

Nezavisni revizor, kako je istaknuto, dao je pozitivno mišljenje na finansijske izveštaje Srbijagasa za 2018. godinu.

Potom su članovi Nadzornog odbora usvojili i Redovne finansijske izveštaje preduzeća za 2018. posle izvršene revizije, kao i finansijske izveštaje po delatnostima JP „Srbijagas“, za istu godinu, posle izvršene revizije.

Usvojeni su i Konsolidovani finansijski izveštaj i Konsolidovani izveštaj o poslovanju za period januar-decembar 2018. godine.

Na sednici Nadzornog odbora usvojen je i Program o izmenama i dopunama programa poslovanja JP „Srbijagas“ za 2019. godinu, koji je sačinjen imajući u vidu strateške interese i bitno promenjene okolnosti u kojima preduzeće posluje, a pre svega potrebu planiranja sredstava za realizaciju važnih investicionih projekata, prema donetim Zaključcima Vlade Republike Srbije.

Članovi Nadzornog odbora usvojili su Izveštaj o poslovanju Srbijagasa u prva tri meseca 2019. godine, u kojem se kaže da je poslovanje preduzeća u tom periodu obeležilo pozitivno kretanje i poboljšanje većine pokazatelja poslovanja. Uloženi napori menadžmenta,

Nadzornog odbora i zaposlenih Srbijagasa, kao i dobra saradnja sa ministarstvima i Vladom Republike Srbije, za rezultat su imali sigurno i kontinuirano snabdevanje potrošača prirodnim gasom, kao i pozitivan finansijski rezultat, poslovnu i neto dobit.

Milisav Pajević

Obeležen Svetski dan roda

25.06.2019

Svetski dan roda je obežen juče, a od davnina postoje razne priče i mitovi o rodama – veruje se da one donose sreću, plodnost i prosperitet porodici.

U pričama za najmlađe rode donose i decu.

Mesto gde se rode svake godine rado vraćaju je opština Opovo posebno selo Sakule.

Gotovo da nema bandere u centru tog mesta gde rode nisu napravile svoj dom.

Trenutno je oko 35 aktivnih gnezda kaže Čeda Vučković, fotograf i posmatrač ptica i član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

„Najveći broj populacije roda gnezdi se u Vojvodini, a najviše u Potamišju. Opština Opovo prednjači po broju aktivnih gnezda roda.

U celoj Opštini ima oko 80 gnezda, a najviše u selu Sakule, gde u zavisnosti od sezone bude od 35 do 38 aktivnih gnezda”, kaže Vučković.

Za rodu vezujemo atribute da su simboli plodnosti, vernosti. To su monogamne ptice koje ostaju celog života zajedno. Smatra se za kuću na kojoj roda napravi gnezdo da će imati sreće i da će biti plodna.

Meštani Sakula su izgleda dobri domaćini rodama – žive zajedno od kada pamte.

Kažu da se bele rode vraćaju uvek u isto gnezdo, kada se vrate kući, samo ga malo poprave, srede i tu izlegu mlade. Kada mladunci malo ojačaju polaze na putovanje u „toplije krajeve” u južnu i srednju Afriku. U tom putovanju prelete hiljade kilometara.

„Mislim da smo dobri domaćini, na svu sreću nismo industrijska sredina i imamo dosta prirodnih vlažnih staništa i jedno smo od najvažnijih vlažnih staništa ornito-faune u Srbiji gde ima više od 220 vrsta ptica”, ističe Vučković.

Koliko su te ptice selice dragi gosti i simbol Opova pokazuje i novi grb te Opštine gde centralno mesto zauzima upravo roda.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Predstavljen projekat održive mobilnosti „Smart plan”

25.06.2019

Prezentacija projekta održive mobilnosti „Smart plan” koji je realizovao Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, a koji je finansiran putem Gradske uprave za saobraćaj i puteve, održana je u Gradskoj kući.

Tom prilikom rečeno je da su sprovedena istraživanja i analize kompletnog saobraćajnog sistema Novog Sada, a u odnosu na „pametnu mobilnost”, koja predstavlјa jednu od osnovnih karakteristika „pametnog grada”.

„Pitanje upravlјanja saobraćajem je u fokusu svih nas koji živimo i radimo za grad, a problemi povećanja broja putničkih vozila, smanjenja broja korsinika javnog prevoza, nedostatka parking mesta, proširenja pešačkih zona, odnosa prema biciklističkom prevozu, su hronični problemi grada.

To sada moramo rešavati, a posebno uzimajući u obzir blagi prirodni priraštaj i povećanje broja stanovnika ekonomskim migracijama.

Takođe, prethodnih 20 godina, naselјa koja su bila koncipirana za individualnu gradnju, pretvorili smo u višestambenu, napravili smo urbanističke propuste, i otežali funkcionisanje grada.

Zato nam je važno da od struke dobijemo analizu i strategiju šta treba da uradimo na tom planu. Ima mnogo različitih ideja, ali mi moramo biti realni kako bismo dobili optimalne rezultate.

Velika je stvar da imamo podršku jednog od naših najbolјih fakulteta, i ovo je polјe gde moramo pokazati da se politika i struka međusobno ne potiru. Imamo gotovo milion putnika manje u gradskom prevozu i to je ozbilјan udar na finansijsku situaciju JGSP-a.

Na nekim lokalitetima imamo proteste protiv izgradnje garaža, a vatrogasna brigada nas informiše da ne može da priđe zgradama, baš na tim lokalitetima, jer u nedostatku mesta, lјudi parkiraju automobile po trotoarima.

Strah od promena ne sme da zaustavi razvoj, i obećavam da, dok ovaj posao radim, Novi Sad neće biti palanka, već polumilionski snažan evropski grad, koji neće zaustavlјati razvoj. Novi Sad je oduvek imao snagu da se gradi, da pravi nove sadržaje i prima nove lјude.

Dolaze generacije koje mnogo brže komuniciraju i biće tehnički opremlјenije od nas, i nemamo prava da ih kažnjavamo zato što nas nešto emotivno sputava”, naglasio je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević koji se obratio prisutnima na prezentaciji.

Prema rečima redovnog profesora Fakulteta tehničkih nauka prof. dr Vuka Bogdanovića, cilј je da Novi Sad postane prepoznatlјiv po održivom razvoju saobraćajnog sistema, i „Smart plan” predlaže kratkoročne, srednjoročne i dugoročne mere, kako bi se taj cilј ostvario.

„Osim investiranja u nove saobraćajne kapacitete, veoma je bitno promeniti saobraćajnu politiku, a posebno u oblastima javnog prevoza, parkiranja, pešačenja i biciklizma.

Održiva mobilnost je u zemlјama EU i razvijenim gradovima sveta bazirana na smanjenju upotrebe putničkog automobila i davanju prioriteta nemotorizovanim vidovima prevoza, kao i javnom prevozu”, naglasio je prof. dr Vuk Bogdanović.

Kako je rečeno na prezentaciji, u okviru projekta izvršena su istraživanja mobilnosti, sistema javnog prevoza, uslova odvijanja saobraćaja, parkiranja i bezbednosti saobraćaja u Novom Sadu.

Na osnovu tih rezultata, a uvažavajući prostorne, socijalne, ekonomske i demografske karakteristike, formiran je model putovanja na teritoriji Grada Novog Sada, koji treba da doprinese održivoj mobilnosti.

Milisav Pajević

Stanište endemske vrste bora na Lovćenu ozbiljno ugrošeno

25.06.2019

fotografije munika NP Lovćen — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Istraživanja Službe za zaštitu prirodne i kulturne baštine i održivi razvoj Javnog preduzeća za nacionalne parkove Crne Gore pokazala su da na lokalitetu Jezerski vrh u NP Lovćen, preti potpuna degradacija staništa endemske vrste bora (munike), koja je uvršćena u Evropsku direktivu o staništima – NATURA 2000.

Kako bi sačuvali ovo veoma važnu, retku i zaštićenu vrstu u Crnoj Gori, Javno preduzeće za nacionalne parkove Crne Gore je u saradnji sa zaštićenim područjima u Italiji i Albaniji započelo Interregionalni IPA CBC projekat „Ugrožene vrste i staništa Jadranskog područja“ (Low Adriatic Species and Habitat – LASPEH).

Stanište munike, koja prirodno raste na Lovćenu, decenijama je ugroženo od jedinki crnog bora koji je kao vrsta unesena na ovo područje, ali i od erozije kojoj je ovaj teren podložan.

Reč je o interregionalnom projektu koji obuhvata Italiju, Crnu Goru i Albaniju sa pet partnera.

Ideja projekta je konzervacija i zaštita staništa na prostorima ovih država i jedini učesnik iz Crne Gore u ovom projektu su Nacionalni parkovi Crne Gore.

Projekat je odobren od strane Evropske unije početkom 2018. godine, a njegova realizacija je planirana do prve polovine 2020. godine. Vrednost projekta je 504.490 evra.

Milisav Pajević

Srbija mora da uspostavi sistem upravljanja opasnim otpadom

25.06.2019

zelena ekonomija — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Srbija krupnim koracima ide u pravcu zelene, ili cirkularne ekonomije, što potvrđuju brojni primeri, od većih infrastrukturnih projekata, do aktivnosti kao što su pošumljavanje, uspostavljanje sistema za smanjenje i izbacivanje kesa iz upotrebe, i drugih rezultata koji su u skladu sa njenim principima, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na konferenciji „Zelena ekonomija i ekonomski održivi sistemi upravljanja otpadom u Srbiji“, koju je organizovao Danas Konferens Centar.

„Zelena ekonomija podrazumeva da sve što radimo, od toga koje tehnologije koristimo, do načina na koji ih koristimo, trebalo bi zapravo da bude u funkciji boljeg i zdravijeg života građana“, istakao je ministar u debati.

Ovakva ekonomija podrazumeva drugi vrednosni sistem sa visokom svešću građana, rešavanje pitanja finansiranja, kao i aktivnu ulogu lokalnih samouprava, objasnio je.

Srbija, kao i druge zemlje koje su prolazile kroz proces tranzicije, pogodna je destinacija za investiranje u oblasti zaštite životne sredine.

Kao zemlju na određenom stepenu tehnološkog i ekonomskog razvoja, čekaju je ogromne investicije koje se mere milijardama evra, ukazao je ministar.

Zbog nedovoljno sopstvenih investicionih sredstava, otvara se prostor za inostrani kapital koji ovde pronalazi zdrav ekonomski interes.

Mogući su različiti modeli investiranja u oblast zaštite životne sredine, napomenuo je, ali model javno-privatnog partnerstva će sigurno privući inostrani kapital, jer pruža veću sigurnost uz državu kao partnera.

Najveće investicije u narednom periodu očekuju se u oblasti prerade otpadnih voda i upravljanja komunalnim otpadom.

Kada je u pitanju sistem upravljanja opasnim otpadom koji se mora uspostaviti u nacionalnim okvirima, Trivan je rekao da je u toku razmatranje potencijalne lokacije za izgradnju postrojenja za preradu opasnog otpada u Srbiji, koja bi mogla biti utvrđena već naredne godine.

On je naglasio da lokacija za postrojenje za zbrinjavanje i preradu opasnog otpada mora biti dogovorena u lokalnim zajednicama, i uz puno poštovanje prava građana da odlučuju o ovim pitanjima.

„Srbija godišnje potroši najmanje dvadeset miliona evra na zbrinjavanje opasnog otpada u inostranstvu. Nema razloga da se to ne dešava kod nas. Danas postoje takve tehnologije koje su potpuno bezbedne“ ukazao je Trivan i dodao da se građani mogu osećati mirno i sigurno uz ovakva postrojenja koja neće dodatno zagađivati životnu sredinu, jer se neće dozvoliti da prljave tehnologije uđu u Srbiju.

Kako je zaključio ministar Trivan, za istinske pomake i razvoj u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji potrebno je i dalje razvijati otvoren dijalog uz punopravno učešće svih zainteresovanih strana.

Pored ministra Gorana Trivana, u debati su učestvovali Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Kristina Cvejanov iz Udruženja operatera ambalaže i ambalažnog otpada i Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije.

Milisav Pajević

Objavljeni izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine za 2018. godinu

25.06.2019

Agencija za zaštitu životne sredine je pripremila izveštaje vezane za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom, posebnim tokovima otpada i plastičnim kesama za 2018. godinu.

Izveštaj o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom možete preuzeti ovde.

Izveštaj o posebnim tokovima otpada možete preuzeti ovde.

Izveštaj o plastičnim kesama možete preuzeti ovde.

Milisav Pajević

U Vojvodini počela akcija „Nedelja za čistiju Vojvodinu”

24.06.2019

za čistiju Voljvodinu, Nedelja za čistiju Vojvodinu — Foto: Autonomna Pokrajina Vojvodina

„Prilikom donošenja Deklaracije o zaštiti životne sredine, koja je usvojena 28. maja, obavezali smo se da ćemo organizovati „Nedelju za čistiju Vojvodinu“ i „Nedelju za zeleniju Vojvodinu“. Kako smo obećali – tako i radimo. Na teritoriji AP Vojvodine će se u ovoj nedelji očistiti 36 lokaliteta u 20 lokalnih samouprava“, izjavio je jutros na Iriškom vencu pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimir Galić, na početku akcije „Nedelja za čistiju Vojvodinu“.

„Nedelja za čistiju Vojvodinu” sprovodi se kao uvod u aktivnosti koje proizilaze iz Deklaracije o zaštiti životne sredine u AP Vojvodini, kojom je, između ostalog, predviđeno da se do kraja sledeće godine uvede zabrana korišćenja plastičnih kesa i plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu, kako bi se zaštitila priroda i obezbedio zdraviji i lepši život građana.

Trajno je opredeljenje AP Vojvodine da se eliminišu ozbiljne štete koje na ekosistemima nastaju bacanjem proizvoda od plastike.

Pored četiri lokacije na Fruškoj gori, na kojima se nalaze poznata izletišta: Iriški venac, potez prema Vrdniku, Zmajevac i Brankovac, prema rečima Vladimira Galića, od 24. do 27. juna, kreće se u čišćenje niza lokaliteta u celoj Vojvodini.

Uklanjanje smeća počinje i na Stražilovu i u Dvorskoj bašti u Sremskim Karlovcima, u Apatinu, Odžacima, Vrbasu, Adi, na priobalju Tise kod Bečeja i Kanjiže, u Novoj Crnji, Sremskoj Mitrovici, Novom Bečeju, Novom Kneževcu, Čoki, Kikindi, Zrenjaninu, Subotici, Novom Sadu, Inđiji i Rumi. Kampanja „Nedelja za čistiju Vojvodinu“ vodiće se u specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara, kao i na Obedskoj bari.

U akciju su uključeni JP „Vojvodinašume“, Nacionalni park Fruška gora, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, lokalne samouprave i veliki broj volontera.

Pored predviđanja da se do kraja 2020. godine iz prodaje povuku plastične kese, u pokrajinskoj Deklaraciji o zaštiti životne sredine se govori i o uvođenju ekoloških energetskih sistema za grejanje, podsticanju unapređenja javnog gradskog prevoza nabavkom ekološki prihvatljivih vozila na električnu energiju i gas, obuhvaćene su i aktivnosti na zaštiti prirodnih vrednosti i biološke raznovrsnosti, zatim na unapređenju sistema zaštićenih područja, povećanju pošumljenosti.

U Deklaraciji se navodi da će se preduzeti mere kako bi u procesu obrazovanja mladi ljudi sticali znanja i podizali svest o značaju zaštite, unapređivanja životne sredine i održivog razvoja.

Milisav Pajević

Grad Hvar kažnjava pijane, pospane i nekulturne turiste

24.06.2019

hvar-hrvatska — Foto-ilustracija: Pixabay

Grad Hvar na istoimenom hrvatskom ostrvu uveo je drakonske kazne kako bi zaustavio problematično ponašanje jednog broja turista.

Činjenici da deo gostiju pije, spava i neprimereno se ponaša na ulici gradske vlasti Hvara su doskočile visokim kaznama.

Kako piše Dalmacija Danas, ukoliko na Hvaru zaspite na javnoj površini, komunalni policajci kazniće vas sa 400 evra, dok je kazna za pijenje alkohola u javnosti 700 evra.

Na društvenim mrežama vode se žive rasprave o sadržaju postavljenih tabla.

Sudeći prema onome što se može pročitati, vlada prilična podeljenost oko njihovog postavljanja.

Čini se da su ovim potezom najviše zadovoljni sami stanovnici Hvara, što i ne čudi s obzirom na često neugodne scene koje su zbog nekulturnog dela turista morali proživljavati čak i u starom gradskom jezgru.

Milisav Pajević

Banka gena i semena starih sorti voća i povrća proširuje kapacitete širom Srbije

24.06.2019

thomas-kelley-74109-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Kalley)

U maju smo izveštavali o formiranju prve lokalne banke gena i semena starih sorti voća i povrća na Balkanu – “Zrno” sa sedištem u Mionici. Vest je naišla na pozitivne reakcije naših čitalaca, a pojedinci su izrazili želju da i sami budu deo misije očuvanja autohtonih biljaka bitnih za postizanje bezbednosti hrane i uspon poljoprivrede. Proširivanjem kapaciteta mioničke banke gena po čitavoj Srbiji je istovremeno povećana i mogućnost da stanovništvo iz različitih krajeva naše države da svoj doprinos.

Pročitajte još:

U Mionici formirana prva banka gena i semena starih sorti voća i povrća

Biolog Ivana Petrović, koordinator “Zrna” ispred pokreta “Okvir života” koje je idejni tvorac projekta, izjavila je za srpske medije da je interesovanje stanovnika veće nego što su začetnici banke gena očekivali.

“Ispostavilo se da su mnogi za svoju dušu sakupljali stare sorte i već dugo razmišljali kako da daju strukturu tome što rade. Dobili smo veliki broj podataka o tome šta gaje ljudi u Srbiji, koje sorte imaju, kako ih umnožavaju i slično. Napravili smo dobru bazu podataka i sada na terenu popisujemo stara stabla kako bismo saznali koje sve sorte postoje, ko ih gaji, da li rađaju i slično, zato što je sve to veoma bitno za nastavak rada banke semena”, objasnila je ona.

Kod nas su posebno ugrožene jednogodišnje sorte povrća, mada je sve veći broj voćnih stabala dostigao zabrinjavajuću starost. Najočuvanija je jabuka, a uzgajivači se koncentrišu i na opstanak kruške.

“Delimično se čuva i šljiva, najviše u valjevskom kraju. Paradajz je privlačan, prvenstveno zato što ovaj sa pijace nije toliko zanimljiv. Vrlo nam je drago da nam se javljaju ljudi iz Beograda, koji nikada nisu posadili ništa, a zainteresovani su da na terasi gaje neku malu kulturu, poput luka, čisto kako bi oplemenili svoj prostor i imali zdravu hranu”, kazala je Ivana.

U Mionici su već boravili gosti iz Kovina koji nameravaju da zimnicu prave samo od starih sorti voća i povrća.

Novoosnovana banka gena nije probudila pažnju isključivo u granicama naše države. Ivana Petrović je otkrila da je udruženje primilo pozive i iz Mađarske, koja kao poljoprivredna zemlja takođe ima potrebu za sličnom organizacijom semena autohtonih sorti, kao i iz Nemačke.

Prema izveštaju Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama, na godišnjem nivou se gubi između 1 i 2 odsto starih autohtonih sorti, a grupa entuzijasta i poljoprivrednika okupljenih u “Okviru života” veruje da je pojava direktna posledica Zelene revolucije i da u svom regionu mogu da je neutrališu.

U 21. veku je raznovrsnost poljoprivrednih kultura opala za 75 odsto zbog toga što je intenzivna poljoprivreda stavila prinos ispred kvaliteta, otpornosti i raznovrsnosti, naglasilo je udruženje, a pokretanje “Zrna” je samo jedna u nizu aktivnosti kojim njegovi članovi pokušavaju da povrate narušenu ekološku ravnotežu i poboljšaju kvalitet namirnica dostupnih potrošačima.

Lokalne banke gena opstaju zahvaljujući energiji i ljubavi zemljoradnika i njihov dalji rad u Srbiji biće rezultat duhovne veze koja postoji između srpskog seljaka i njegove zemlje, te “Okvir života” stoga poziva sve zainteresovane koji gaje, ili bi u budućnosti gajili, autohtone sorte da im se jave i pridruže radu lokalne banke gena i semena. Možeti ih kontaktirati putem mejla (okvirzivota@gmail.com), Fejsbuk stranice (Ekološki pokret “Okvir života”) ili na broj telefona 064/951-81-47.

Neprofitno udruženje “Okvir života” je nastalo 2013. godine sa ciljem razvoja naučno-istraživačkog rada u oblasti biološke i geološke raznovrsnosti i popularizacije stručnih (sa)znanja, promocije biodiverziteta i geodiverziteta Srbije, unapređenja zaštite životne sredine, omasovljenja života u ruralnim sredinama, obrazovanja ljudi s fokusom na decu i omladinu i podsticanja odgovornijeg odnosa prema prirodi, kao i održivog načina korišćenja prirodnih resursa i javnog zalaganja za promenu navika u pogledu njihove eksploatacije.

Udruženje obuhvata tri sekcije – Čuvari prirode, Čuvari kamena i Čuvari semena, a u sklopu poslednje je i osnovana banka gena u Mionici.

Jelena Kozbašić

Da li je metan dokaz postojanja života na Marsu?

24.06.2019

Velike količine metana otkrivene su na Marsu u vazduhu, što bi mogao da bude znak o podzemnom životu na ovoj planeti.

Otkrio ga je NASA-in Curiosity rover tokom merenja vazduha koji su rađeni prošle sedmice. Metan obično proizvode živa bića na Zemlji, pa se pretpostavlja da bi ovo mogao da bude znak života na Crvenoj planeti.

Ovo neočekivano otkriće uticalo je na to da naučnici promene plan rada rovera i sada će biti fokusiran na dalje istraživanje iz ovog područja. Naučnici se nadaju da će otkriti mikrobe za koje misle da su se preselili ispod zemlje u periodu kad je Mars, kako se veruje, bio topliji, vlažniji i imao bolje okruženje za život pre četiri milijarde godina.

S druge strane, kako piše New York Times, ipak postoji mogućnost da je reč o antičkom metanu koji je milionima godina bio zarobljen u Marsu i da sada “curi” kroz rupe na površini planete.

Za saniranje posledica nevremena Kragujevac izdvojio 400 miliona dinara

24.06.2019

Kragujevac, poplava, nevreme — Foto: Milisav Pajević

Nevreme koje je juče u popodnevnim satima zahvatilo područje Кragujevca najviše problema prouzrokovalo je u prigradskim naseljima, gde su poplavljena dvorišta i stambeni objekti, a u ulicama koje nisu asfaltirane voda je odnela kameni materijal.

Zbog toga su petoj, vanrednoj sednici Štaba za vanredne situacije, prisustvovali i predstavnici mesnih zajednica koje su najugroženije Grošnica, Ždraljica, Beloševac, Ilićevo, Erdeč i Veliko Polje.

Sektor za vanredne situacije, kako je rečeno, primio je 170 poziva građana. Sve raspoložive ekipe, javno – komunalnih preduzeća „Šumadija“, „Vodovod i kanalizacija“, Vatrogasno – spasilačke jedinice i Uprave za vanredne situacije su na terenu i postupa se po prioritetima.

Кao posledica udara groma izbilo je i nekoliko požara.

Aktivirano je i klizište u neposrednoj blizini škole „Natalija Nana Nedeljković“ u Grošnici. Nijedan ljudski život nije ugrožen.

„Imali smo tešku situaciju, reke i potoci se nisu izlili, ali je najveći problem sa kišnom kanalizacijom, problem su strme i neasfaltirane ulice, nedostatak kišne kanalizacije i to je nešto što nam se za mesec dana dešava već drugi put”, rekao je komandant Štaba za vanredne situacije, gradonačelnik Кragujevca Radomir Nikolić.

Zbog toga je odlučeno da se 400 miliona dinara, opredeljenih za asfaltiranje i revitalizaciju puteva u celom gradu, preusmeri na rešavanje kritičnih tačaka u prigradskim naseljima koja su tokom juna imala najviše problema.

Zakazan je i hitan sastanak sa predstavnicima JP Urbanizam, JКP „Vodovod i kanalizacija“ i Preduzeća za puteve, kako bi inženjeri odmah krenuli sa projektovanjem tamo gde je potrebno proširenje kišne kanalizacije ili instaliranje nove, kao i tamo gde je potrebno hitno asfaltiranje, čim se za to steknu uslovi.

Inače, prema podacima Radarskog centra Bešnjaja juče je ispaljeno čak 220 raketa. Grad Kragujevac će, prema rečima Radomira Nikolića, u saradnji sa Radarskim centrom Bešnjaja u najkraćem mogućem roku pripremiti tender za nabavku novih raketa, a u međuvremenu biće obavljena preraspodela raketa iz stanica koje nisu imale dejstva.

Štab za vanredne situacije Kragujevca podseća sugrađane da se intervencija izbacivanja vode pumpama iz poplavljenih kuća prijavljuje na broj 193 ili Operativnog centra Sektora za vanredne situacije na broj 1985.

Šteta od nevremena prijavljuje se u mesnoj zajednici ili popunjavanjem obrasca koji se preuzima na kružnom šaletru u Gradskoj upravi.

Milisav Pajević

Hrvatska subvencioniše sisteme za korišćenje obnovljivih izvora energije u kućama

24.06.2019

renewable_energy — Photo-illustration: Pixabay (seagul)

Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Hrvatske će 26. juna objaviti Javni poziv za sufinansiranje sistema za korišćenje obnovljivih izvora energije u porodičnim kućama, te će građanima biti dostupno 11 miliona kuna (1,49 miliona evra), saopšteno je iz Fonda.

U Fondu kažu kako žele da omoguće građanima da troše manje energije te da koriste lokalno dostupne izvore, poput biomase, geotermalne energije ili sunca.

Na taj način uštedeće na energiji, ali i biti nezavisniji o cenama fosilnih goriva, piše HRT.

Za sufinansiranje mogu da se prijave vlasnici ili suvlasnici porodičnih kuća koje su zakonite, u kojima je više od 50 odsto površine namenjeno za stanovanje te imaju najviše tri stambene jedinice ili građevinsku bruto površinu do 600 kvadratnih metara.

Kako bi se prijavili, građani moraju da imaju svu potrebnu dokumentaciju vezanu za legalizaciju i vlasništvo kuće, prebivalište na toj adresi te saglasnost ostalih suvlasnika kuće.

Ne želeći da riskiraju nestručno izrađene instalacije, uz nabavku i ugradnju jednog ili više sistema, Fond će sufinansirati i izradu glavnog projekta te trošak stručnog nadzora.

U Fondu kažu kako je glavni projekat obavezan za prijavu, dok je izveštaj nadzornog inženjera jedan od dokumenata na osnovu kojih će se vršiti i plaćanje.

Ističu kako je izuzetno važno da vrednost projekata bude što realnija i utemeljena na tržišnim cenama jer se procenat sufinansiranja koji će na kraju biti odobren neće moći povećavati.

Poučeni prošlogodišnjim iskustvom, savetuju građanima da i sami, nakon što dobiju projekat, zatraže ponude za projektovane sisteme.

Konkurs će biti otvoren do iskorišćenja sredstava, odnosno do kraja godine. Sve informacije dostupne su na stranici Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost (www.fzoeu.hr) i društvenim mrežama.

Plan Fonda je, kako ističu, da nastave s podsticanjem korišćenja obnovljivih izvora energije, posebno za građane, pa se tako za zadnji kvartal godine najavljuje i sufinansiranje malih solarnih elektrana na porodičnim kućama.

Izvor: HRT/Danas

Milisav Pajević

1...881882883...1,672 Page 882 of 1,672

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM