Paraćin dobija trapeznu fontanu

17.06.2019

Radovi na izgradnji trga u Paraćinu u čijem će centralnom delu biti smeštena fontana, biće završeni do 1. avgusta ukoliko ne bude nekih nepredviđenih okolnosti, najavio je načelnik Uprave za investicije u tom mestu Vojislav Vasić.

„Nedavno su završeni radovi na betonskoj konstrukciji fontane, a u toku su radovi na elektro-instalacijama i kanalizaciji.

Za desetak dana trebalo bi da počnu i radovi na mašinskim instalacijama, a nakon toga i priprema terena za popločavanje”, rekao je Vasić za agenciju Beta.

Fontana trapeznog oblika prati konture parcele i imaće dimenzije 12×11 metara i svetlosne efekte a mlazevi za vodu će raditi u tri različita režima u zavisnosti od vremenskih prilika.

Vasić je najavio i izgradnju dodatnih parking mesta u blizini zgrade Lamela i nove garaže iza tržnog centra Kocka.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

Antić potpisao ugovore o projektima za unapređenje energetske efikasnosti

17.06.2019

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić potpisao je ugovore sa predstavnicima 24 lokalne samouprave o sufinansiranju projekata koji će unaprediti energetsku efikasnost u vrednosti od 490 miliona dinara.

“Na konkurs su prijavljena 62 projekta, izabrana su 24 koja će biti finansirana iz budžetskog fonda za energetsku efikasnost sa 325 miliona dinara bespovratno”, rekao je Antić prilikom potpisivanja ugovora.

Dodao je da su lokalne samouprave obezbedile razliku od 165 miliona dinara i da će ti projekti doprineti uštedi energije od 8,2 miiona kilovat časova, odnosno oko 490.000 evra godišnje, a smanjila bi se i emisija ugljen dioksida i tako štitila životna sredina.

Projekti lokalnih zajednica odnose se na povećanje energetske efikasnosti u pet škola i vrtića, četiri zgrade lokalne samouprave, sportski dom, dom za decu sa posebnim potrebama, centar za socijalni rad i gerontološki centar.

Antić je rekao da će se do kraja godine oformiti fond iz koga će se finansirati projekti za unapređenje energetske efikasnosti privrede i građana, početna sredstva bi bila 20 miliona evra, a očekuje se da bi mogla da pomogne i EU.

“Proteklih nekoliko godina uložili smo puno napora da unapredimo energetsku efikasnost i utičemo na svest ljudi da na najbolji način upravljaju energijom, jer nije neiscrpna i jeftina”, rekao je Antić.

Za nekoliko prethodnih godina opremljena su 53 javna objekta i ostvarena, kako je rekao, ušteda energije od 40 odsto.

On je rekao da bi uštede bile sve značajnije kada bi se vremenom sve više širila energetska efikasnost, pa bi ta sredstva od uštede mogla da se ulože u komunalnu infrastrukturu, sport, kulturu, mere socijalne zaštite i druge oblasti.

Predsednik Gradske opštine Zemun koja je prvi put učestvovala na konkursu za energetsku efikasnost Dejan Matić rekao je da je ta opština bespovratno dobila 12 miliona dinara za rekonstrukciju multimedijalnog prostora Кancelarije za mlade, galerije i konferencijske sale.

Izvor: N1

Željka Vesić

Ljubljana na putu da postane prvi evropski grad bez otpada

17.06.2019

ljubljana-2149704_960_720 — Foto: Pixabay

Danas se u Ljubljani odvozi gotovo 80 odsto manje otpada nego pre deset godina, što Ljubljanu stavlja u sam vrh kada je recikliranje u pitanju.

Ljubljana je prvi evropski glavni grad koji se obavezao da će postati grad bez otpada (zero-waste), piše The Guardian. Ali pre petnaest godina, sav otpad još uvek je išao pravo na deponiju.

Odvojeno sakupljanje bio otpada će 2023. godine postati zakonska obaveza u celoj Evropi, ali Ljubljana je bila gotovo dve decenije ispred svih.

Sve je počelo 2002. godine odvajanjem papira, stakla i ambalaže u kontejnere pored puta. Četiri godine nakon toga, počelo je sakupljanje biorazgradivog otpada od vrata do vrata. U 2013. godini, svaki prag u gradu dobio je kante za odlaganje ambalaže i papira. Učestalost odvoza smeća smanjena je za pola – što je nateralo ljude da efikasnije razdvajaju otpad, prenosi Buka.

Rezultati su impresivni. U 2008. godini grad je reciklirao samo 29,3 odsto otpada i zaostajao je za drugim gradovima u Evropi. Danas je taj procenat 68 odsto, a na deponije se odvozi skoro 80 odsto manje otpada, što stavlja Ljubljanu u sam vrh kada govorimo o recikliranju u evropskim gradovima. Ljubljana sada proizvodi samo 115 kg otpada po glavi stanovnika godišnje. Evropski grad sa najmanje otpada je mali grad Treviso u Italiji sa 59 kg.

Razvoj najmodernije fabrike u Evropi za tretman biološkog otpada bio je veliki korak u postizanju cilja da se minimalno 75 odsto otpada reciklira do 2025. godine. Regionalni centar za upravljanje otpadom otvoren je 2015. godine i danas opslužuje gotovo četvrtinu Slovenije, koristi priodni gas za proizvodnju vlastite toplote i struje, prerađuje 95 odsto otpada u materijale koji se mogu reciklirati i u čvrsto gorivo, i šalje manje od 5 odsto na deponiju. Čak pretvara bio otpad u visokokvalitetno đubrivo za bašte.

Ali ne radi se samo o preradi. Prevencija, ponovna upotreba i recikliranje su prioritet. Pored sakupljanja od vrata do vrata, Ljubljana ima dva centra za recikliranje otpada iz domaćinstava, gde građani mogu odlagati svoje smeće. Jedan od njih primi oko hiljadu posetilaca dnevno, tako da grad planira da izgradi najmanje još tri, sa još deset manjih centara u naseljenijim oblastima. Stvari koje nisu pokvarene se koriste ponovo: predmeti se pregledaju, očiste i zatim prodaju po niskim cenama. Postoje i radionice gde građani mogu naučiti kako da poprave pokvarene stvari.

Trend u gradu je otvaranje zero-waste prodavnica. Još jedna inovacija je da gradske institucije koriste toalet papir proizveden od reciklirane ambalaže od mleka i soka.

U starom jezgru grada, gde nema dovoljno prostora, instalirano je 67 kontejnera pod zemljom. Oni se otvaraju karticom koju stanari dobijaju.

Iako je krcat turistima, centar grada je čist. Čistači sakupljaju smeće peške, a posebna vozila čiste ulice koristeći kišnicu koja se sakuplja sa krova preduzeća Voka Snaga i biorazgradivi deterdžent. Gotovo svaki ćošak ima odvojene kontejnere za papir, ambalažu i bio otpad.

Željka Vesić

Produžen rok za strateške projekte na temu „Pomorski nadzor i životna sredina”

17.06.2019

Kancelarija za evropske integracije obaveštava zainteresovanu javnost da je Odbor za nadgledanje Interreg Mediteranskog transnacionalnog programa (MED) 2014-2020 odobrio produženje roka Prvog poziva za strateške projekte u okviru IV prioritetne ose za temu „Pomorski nadzor i životna sredina” do 30. avgusta u 12 časova.

Za ostale tri teme (Upravljanje pomorskim nadzorom, Osnaživanje obalnog i pomorskog turizma, i Održivost obalnog i pomorskog turizma), poziv je zatvoren 6. juna.

Poziv je restriktivnog karaktera i otvoren samo za resorne državne institucije.

Detalji o pozivu nalaze se na internetskoj stranici programa koju možete pogledati ovde.

Milisav Pajević

Podizanje svesti po pitanju buke i vibracija u životnoj i radnoj sredini

17.06.2019

Studijska-poseta13.06.2019-3-752x440 — Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

Predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, na čelu sa Nemanjom Ercegom i Draganom Đuricom, v.d. pomoćnicima pokrajinskog sekretara, bili su u studijskoj poseti Kraljevskom institutu za tehnologiju (KTH), u Stokholmu, u okviru Erazmus + projekta SENVIBE – “Jačanje obrazovnih kapaciteta kroz izgradnju kompetencija i saradnje u oblasti inženjerstva buke i vibracija”, finansiranog od strane Evropske komisije.

SENVIBE projekat ima za globalni cilj unapređenje kapaciteta u oblasti buke i vibracija i u svom konzorcijumu okuplja 11 partnerskih institucija iz zemlje i inostranstva, a nosilac je Univerzitet u Novom Sadu.

Tokom trajanja projekta se planira uvođenje novog master programa iz vibro-akustike, kao i modernizacija postojećih studijskih programa na inženjerskim departmanima i uvođenje kurseva za celoživotno učenje u oblasti buke i vibracija.

Jedan od glavnih ciljeva projekta je formiranje SENVIBE platforme za buku i vibracije/No&Vib Hub, kojom će se unaprediti i razmeniti stručna znanja i iskustva, povezati akademski i neakademski sektor u ovoj oblasti i time uticati na podizanje svesti šire zajednice po pitanju buke i vibracija u životnoj i radnoj sredini.

Cilj studijske posete bio je upoznavanje sa studijskim programima i naučnim istraživanjima u oblasti buke i vibracija, kao i međunarodnom saradnjom i strateškim partnerstvima ovog instituta sa akademskim i neakademskim sektorom.

Predstavljena je organizaciona struktura i načini finansiranja ovog instituta.

Tokom posete predstavljen je i KTH program održivosti koji je integrisan u sve studijske programe, kao i KTH inovativni sistem podrške za realizaciju projektnih ideja i njihov plasman na tržištu.

Predstavnici Sekretarijata imali su priliku da se upoznaju i sa radom Marcus Wallenberg laboratorije za istraživanja u oblasti buke i vibracija na KTH institutu.

Takođe, dobijene su okvirne smernice za uspostavljanje SENVIBE platforme za buku i vibracije/No&Vib Hub.

U okviru posete, od strane učesnika na projektu, prezentovani su i rezultati dosadašnjih aktivnosti na projektu, kao i aktivnosti čije je sprovođenje u toku.

Milisav Pajević

Uređenje Pincove bare u Inđiji

17.06.2019

uredjenje Pincove bare — Foto: Opština Inđija

Na Кarlovoj ili Pincovoj bari u Inđiji kako je mnogi nazivaju, ovih dana vrši se intezivno uređenje obale i vodene površine nakon višegodišnje zapuštenosti.

U toku je košenje trske i podvodne trave koja je nepovoljno uticala na očuvanje i razvijanje flore i faune.

Nekontrolisan rast ovih biljaka ugrožavao je riblji fond ali je i sa druge strane ružilo izgled bare.

Кošenje trske i podvodne trave vrši se prilagođenom amfibijom i očekuje se da će radovi biti završeni u toku ove nedelje.

Na tom prostoru planira se izgradnja parka sa pratećim mobilijarima a do sada je zasađeno 40 sadnica tuja i 30 brestova.

Takođe, bara je poribljena sa dve tone babuške, šarana i amura, uređen je prilaz a izneseno je neverovatnih 80 kamiona smeća.

Bara se prostire na nešto više od jednog hektara a cela okolina zauzima skoro četiri hektara.

Aktivnosti na uređenju sprovodi Udruženje građana Кarlova bara koja je na osnovu opštinskog konkursa za nevladine organizacije dobila sredstva za realizaciju projekta uređenja ove prirodne lepote.

Nakon završetka svih radova Кarlova bara će postati prava oaza za sve ljubitelje prirode i pecanja.

Milisav Pajević

Jadransko more prekomerno zagađeno plastičnim otpadom

17.06.2019

otpad u moru, Jadransko more — Foto: pixabay

Zastupljenost plastičnog otpada na dnu Jadranskog mora je među najvećim u Evropi nakon severoistočnog dela Sredozemnog i Keltskog mora.

Otpad u Jadran stiže od oko četiri miliona ljudi koji žive uz njegove obale, a taj se broj tokom turističke sezone poveća gotovo šest puta, upozorio je međunarodni tim stručnjaka u studiji objavljenoj u časopisu „Marin Polušn Buletin”, a prenosi portal Index.hr.

Kako se navodi, poseban problem Jadrana je to što se radi o prilično malom, plitkom i poluzatvorenom moru koje je sa Sredozemnim, koje je takođe poluzatvoreno i zagađeno, povezano Otrantskim vratima, širokima samo oko osamdeset kilometara.

U južne hrvatske vode većina plastičnog otpada, oko 90 odsto, dolazi zahvaljujući strujama i vetrovima najviše iz Albanije.

Pero Tutman iz Instituta za okeanografiju i ribarstvo u Splitu (IZOR) kaže da od 70 do 80 odsto otpada u mora dolazi s kopna, dok ostalo stiže s mora od transporta, turističkih aktivnosti, nautičkog turizma, ribarstva, s ofšor platformi.

„Mediteran je nažalost jedno od zagađenijih mora zato što je poluzatvoreni bazen, a gravitira mu celi niz zemalja različitog civilizacijskog dosega. Tu su brojne zemlje Azije, Afrike i Evrope, a nažalost nivo ekološke svesti i ponašanja nije svuda na najvišem nivou”, rekao je on.

Inače vreme razgradnje plastike u moru je 450 godina, aluminijumske konzerve 200-500 godina, drva 13 godina, papira dve do četiri nedelje.

Izvor: B92

Milisav Pajević

Održana sednica opštinskog Štaba za vanredne situacije Zemuna

17.06.2019

Zemun, sednica Štaba za vanredne situacije — Foto: Grad Beograd

Zamenik predsednika Gradske opštine Zemun i zamenik komandanta opštinskog Štaba za vanredne situacije Damir Kovačević predsedavao je sednicom tog tela, na kojoj je konstatovano da su uspešno izvršeni zadaci i obaveze tokom nedavnih obilnih padavina.

„Članovi Štaba su uspešno izvršili zadate dužnosti i obaveze tokom nedavnih obilnih padavina, koje su protekle bez nepredviđenih posledica”, navodi se u saopštenju Opštine Zemun.

Na istoj sednici usvojeni su akti koji će se uputiti na usvajanje Skupštini gradske opštine Zemun, među kojima su Predlog izveštaja o radu Štaba za vanredne situacije GO Zemun u 2018, Predlog godišnjeg plana rada Štaba za 2019, i Predlog odluke o obrazovanju jedinica civilne zaštite opšte namene, kao i imenovanju poverenika i zamenika poverenika civilne zaštite za teritoriju Gradske opštine Zemun.

Milisav Pajević

Veslačka ekspedicija za ljubitelje Dunava, prirode i avanture

17.06.2019

Prošle subote profesor računarstva i informatike Duško Obradović, učenici somborske gimnazije „Veljko Petrović“, ljubitelji prirode i avanture otisnuli su se Dunavom u čamcima bez motora od Bezdana do Bogojeva.

Ovog puta pridružili su im se tokom ovog puta i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i zamenik gradonačelnice Antonio Ratković.

Oni su sa učenicima u čamcima zajedno veslali od Bezdana do Bogojeva i na ovaj način pružili podršku ovoj akciji u kojoj će učenici naučiti mnogo toga što se nikada ne može doživeti i naučiti u gradskoj svakodnevnici.

Osim ekspedicije, koja uključuje do tridesetak učesnika, gimnazijalci su u prilici da više puta godišnje provedu po nekoliko dana kampujući na Dunavu, ili na nekoj drugoj lokaciji.

Milisav Pajević

U toku jednog dana na Grenlandu se otopilo dve milijarde tone leda

16.06.2019

Više od 40 odsto grenlandskog leda imalo je određeni stepen topljenja, a ukupno topljenje u četvrtak procenjuje se na dve milijarde tona, odnosno dva kubna kilometra ledenog pokrivača, prenela je danas američka televizijska mreža Si En En (CNN).

Iako je Grenland najveće ostrvo na svetu sa velikim količinama leda, veoma je neuobičajeno da se toliko leda istopi u junu. Sezona topljenja traje od juna do avgusta, a najveći deo se istopi u julu, navela je američka televizija.

Tomas Mot, naučnik sa Univerziteta u Džordžiji, specijalizovan za klimu na Grenlandu izjavio je da je iznenadi skok u topljenju leda neuobičajeno ali nije bez presedana.

“To može da se poredi sa onim što smo videli u junu 2012. godine”, rekao je Mot podsećajući da je to bila rekordna godina kada je čitavi ledeni pokrivač na Grenlandu iskusio neki stepen topljenja, što se desilo prvi put od kada se vodi evidencija.

Proglašeni pobednici konkursa „Partnerstvo za budućnost”

16.06.2019

Кompanija CRH Srbija organizovala je zvanično proglašenje pobednika desetog konkursa „Partnerstvo za budućnost”, kada su dobitnicima grantova dodeljeni sertifikati.

Na zvaničnoj ceremoniji proglašenja pobednika ovogodišnjeg konkursa „Partnerstvo za budućnost”, generalni direktor kompanije CRH Srbija, Roman Menz, istakao je da se posvećenost zaštiti životne sredine i odgovornosti prema zajednici u kojoj kompanija radi ogleda u organizaciji aktivnog dijaloga sa svim interesnim grupama iz zajednice.

„Na osnovu analize potreba svih zainteresovanih grupa strateški definišemo i unapređujemo svoje angažovanje u lokalnoj zajednici.

Društvena odgovornost je jedan od najvažnijih elemenata našeg poslovanja i služi kao smernica prilikom donošenja ispravnih poslovnih odluka i preduzimanja odgovarajućih akcija.

Projekat „Partnerstvo za budućnost“, kao i svi drugi načini podrške postoje u cilju stvaranja pozitivnih promena u sredini u kojoj poslujemo i naše aktivne uloge koju preuzimamo”, rekao je Menz.

Cilj konkursa „Partnerstvo za budućnost” jeste podrška različitim inicijativama u funkciji razvoja iz oblasti obrazovanja, kulture, sporta i održivog razvoja, koje će biti realizovane na teritoriji opštine Paraćin. Ove godine je pristiglo 40 projekata.

Ukupan fond za nagrade iznosi 30.000 evra, nagradu je dobilo 10 projekata, svaki pojedinačno do 3.000 evra.

Odlukom žirija sastavljenog od predstavnika kompanije CRH Srbija, u skladu sa uslovima konkursa, sredstva su dodeljena za projekte Udruženja žena „Paraćinke”, Planinarskog kluba „Javorak”, Udruženja građana „Đurđevdan”, Udruženja građana „Dečiji kutak”, Udruženja distrofičara Pomoravskog okruga, Dečijeg hora „Dar”, UNEКOOP-a, paraćinskog Dom zdravlja, Centra za ženski razvoj i podršku i škole „Radoje Domanović”.

Milisav Pajević

Održan „Dan koprive“ na Ivanovim Koritima

16.06.2019

kopriva, Dani koprive, — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Javno preduzeće za nacionalne parkove Crne Gore – NP Lovćen organizovalo je prošlog četvrtka jednodnevnu manifestaciju „Dan koprive“, ispred Centra za posetioce na Ivanovim Koritima.

„Dan koprive“ predstavlja edukativno-promotivnu programsku aktivnost u cilju valorizovanja prirodnih vrednosti i očuvanja etnografske baštine prostora Lovćena i okoline, kao i povezivanja kulinarske tradicije sa turističkom ponudom Parka.

Tim povodom, direktor NP Lovćen Veselin Živanović poželeo je dobrodošlicu učenicima OŠ „Anto Đedović“ iz Bara koji su imali priliku da na Ivanovim koritima kroz različite edukativne aktivnosti upoznaju prirodne i etnografske vrednosti Parka i saznaju mnogo više o njegovim biljnim vrstama uključujući koprivu.

Ispred Centra za posetioce pripremana su jela od koprive po starim tradicionalnim receptima.

Pripremu hrane pratila je interesantna priča stručnih saradnika JP Nacionalni parkovi Crne Gore o koprivi, njenom značaju i lekovitosti, kao i načinima njene pripreme za ishranu.

Osim dece, čorbu od koprive i čaj od koprive imali su priliku da probaju i svi zainteresovani posetioci parka.

Takođe, je boravak na Lovćenu i priprema hrane od koprive, inspirisala mališane da tokom likovno-kreativne radionice crtaju likovne radove i prave kolaže na temu koprive.

Milisav Pajević

Pentagon emituje više štetnih gasova od celog Portugala

15.06.2019

pentagon-80394_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Sjedinjene Američke Države u svojim odbrambenim operacijama emituju više gasova s efektom staklene bašte od zemalja poput Švedske i Portugala, izračunali su naučnici.

Pentagon, koji upravlja američkom vojskom, odgovoran je za oko 59 miliona metričkih tona ugljen-dioksida i drugih gasova s efektom staklene bašte emitovanih 2017. godine, pokazala je prva studija koja je sakupila takve sveobuhvatne podatke, a objavio ju je Univerzitet Braun.

Emisije Pentagona bile su “u bilo kojoj godini… veće od onih mnogih manjih zemalja”, navodi se u studiji.

Da je Pentagon država, bio bi 55. po količini ispuštanja štetnih gasova, rekla je Neta Kraford, autorka studije sa bostonskog univerziteta. Pentagon nije odgovorio na molbu za komentar.

Korišćenje i premeštanje vojnika i oružja činilo je oko 70 odsto Pentagonove potrošnje energije, većinom zbog potrošnje goriva, rekla je Kraford. To premašuje godišnje emisije Švedske i Portugala.

Pentagon je u januaru dodao klimatske promene na svoj popis pitanja nacionalne bezbednosti u izveštaju Kongresu. Kraford ističe da su američke vojne snage znatno smanjile potrošnju goriva od 2009. godine, ali da bi moglo da se učini i više kako bi se smanjila emisija štetnih gasova.

Globalno zagrevanje zbog gasova nastalih sagorevanjem fosilnih goriva dovelo je do više suša i toplotnih talasa, otapanja glečera, povećanja nivoa mora i katastrofalnih poplava, upozoravaju naučnici.

Željka Vesić

Upozorenje Turskoj zbog eksploatacije gasa na Kipru

15.06.2019

Sedam zemalja južne Evrope na samitu na Malti ponovo je upozorilo Tursku da prekine „nezakonite aktivnosti” aludirajući na nameru Ankare o eksploataciji gasa u vodama takozvane Kiparske ekonomske ekskluzivne zone.

„Duboko žalimo što Turska nije odgovorila na ponovoljene pozive Evropske unije (EU), koja osuđuje nezakonite aktivnosti Turske” u toj zoni, navodi se u zajedničkoj deklaraciji na kraju samita održanog sinoć u Valeti.

Lideri su dodali da će, ukoliko Turska ne prekine te aktivnosti, zatražiti od Brisela da preduzme odgovarajuće mere u znak solidarnosti sa Kiprom.

„EU neće pokaziti nikakvu slabost” po tom pitanju, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron na kraju samitu.

EU je početkom maja uputila upozorenje Turske posle najave o planu bušotina gasa do septembra u sektoru Kiparske ekonomske ekskluzive zone.

„Turska krši međunarodne zakone, ulazeći u tu zonu. Zadovoljan sam jakom porukom solidarnosti naših partnera upućenoj Turskoj”, izjavio je kiparski predsednik Nikos Anastasijades.

Kipar želi da postane važan energetski snabdevač u istočnom delu Sredozemlja i da izgradi kopneni terminal za eksploataciju i transfer gasa prema Evropi i Aziji do 2022. godine.

Kiparske rezerve gasa jedno je od spornih pitanja u pregovorima o ponovnom ujedinjenju ostrva.
Turska koja od 1974. godine drži pod vojnom okupacijom severnu trećinu Kipra, protivi se da Republika Kipar kojom upravljaju Grci, istražuje i eksploatiše gas.

Samit Med7 okupio je sinoć u Valeti lidere Malte, Italije, Francuske, Kipra, Grčke, Španije i Portugala.

Izvor: BETA

Milisav Pajević

Obustavljeni radovi na izgradnji malih hidroelektrana na Bukovici

15.06.2019

problemi-i-prepreke-izgradnja-male-hidroelektrane — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

Radovi na izgradnji malih hidroelektrana na Bukovici se obustavljaju dok Vlada Crne Gore ne preispita svu dokumentaciju i donese konačnu odliku, zaključeno je juče na sastanku ministarke ekonomije Dragice Sekulić sa meštanima Opštine Šavnik, predstavnicima NVO, investitorom i predstavnicima lokalne samouprave.

Sekulić je sa saradnicima obišla lokaciju na kojoj su započeti pripremni radovi na izgradnji male hidroelektrane na Bukovici i razgovarala sa građanima Šavnika, nakon čega je održan sastanak u zgradi opštine.

Na sastanku je bilo prilike da svi međusobno razgovaraju i salušaju jedni druge.

„Nema potrebe da se Bukovica brani ni od koga. Danas smo zajednicki postigli dogovor da se i radovi i protesti stopiraju dok se ne donese konacna odluka“, kazala je Sekulić.

Takođe je istakla da će se na osnovu komunikacije sa državnim institucijama i provere zakona doneti kvalitetna odluka bez ikakvih pritisaka i ishitrenosti.

Predsednik Opštine Šavnik Mijomir Vujačić je izrazio zadovoljstvo zbog postignutog dogovora i kazao da će lokalna uprava podržati svaku odluku Vlade Crne Gore.

Građani su već izvesno vreme bili na mestu lokacije u Bukovici, i zbog početka izvođenja pripremnih radova na izgradnji male hidroelektrane Bukovica kada su sprečili investitora da nastavi započete radove.

Milisav Pajević

Očišćen deo Savskog keja na Novom Beogradu

15.06.2019

čišćenje Savkog keja — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici učestvovali su juče u akciji čišćenja Savskog keja, na Novom Beogradu, u okviru ekološke kampanje „Pogledaj oko sebe – Pokreni se!“ koju realizuju Ministarstvo za evropske integracije i Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji sa Ministarstvom zaštite životne sredine.

U ovoj akciji učestvovali su i ambasador Danske Andres Hougard, ambasador Finske Kimo Lahdevirta, ambasador Austrije Nikolaus Luteroti, predstavnici Delegacije Evropske unije, Direktorata Evropske komisije za susedsku politiku i pregovore o proširenju, Grčke, Švedske, Španije, Francuske i Nemačke, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, predstavnici ministarstva kao i volonteri.

„Ako pogledamo oko sebe, razbacano đubre, reke i obale posle poplava, nemar, nebrigu to je slika i prilika svih nas. Kada to pitanje brige i odgovornosti za životnu sredinu ne bude samo pitanje za Ministarstvo zaštite životne sredine, već bude pitanje svih nas i svih ministarstava onda smo uspeli, zbog budućnosti naše dece“, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i pozvao sve lokalne samouprave da se uključe u ovu akciju i da pokažu da je Srbija zelenija nego što nam se danas čini.

Šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Sem Fabrici rekao je da je saradnja Srbije i EU na polju zaštite životne sredine bila veoma dobra u prethodnom periodu i da EU je želi da pomogne Srbiji da sprovede standarde kakvi su u EU.

Fabrici je posebno istakao da je važno uspostavljanje Zelenog fonda, usvajanje Zakona o klimatskim promenama i klimatske strategije.

„U poslednjih deset godina, Srbija i EU zajedno su uložile preko 600 miliona evra u ovu oblast. Od toga, iz evropskih donacija je obezbeđeno preko 400 miliona, dok je ostatak ulaganje Srbije. To je važan znak da imamo jako partnerstvo”, kazao je ambasador Fabrici

Zajedničkim snagama, očistili su deo Savskog keja, odnosno šetalište i priobalje reke Save iza blokova 45 i 70.

Milisav Pajević

1...884885886...1,672 Page 885 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM