Održana tribina o problemima industrijskog zagađenja u Surdulici

12.06.2019

Surdulica1 — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

U Opštini Surdulica u ponedeljak je održana tribina sa temom sagledavanja i što hitnijeg rešavanja problema vezanog za ugrožavanje životne sredine i zdravlja građana proizvodnim procesima u industrijskoj zoni.

Tribini su prisustvovali, osim čelnika Opštine i menadžmenta kompanije Knauf, predstavnici građana i nevladine organizacije „Udahni duboko”, eksperti iz oblasti zdravlja, a od pozvanih državnih institucija samo predstavnik Agencije za zaštitu životne sredine.

Posle obraćanja svih zaintetesovanih strana predložen je zaključak da rezultati dosadašnjih merenja koncentracija specifičnih zagađujućih materija i epidemiološki podaci upućuju na preduzimanje hitnih mera u cilju zaštite zdravlja ljudi.

Opština će uložiti sva neophodna sredstva da se nedvosmisleno utvrdi činjenično stanje i zaštite građani u čemu će Agencija za zaštitu životne sredine uzeti učešće u okviru svojih nadležnosti.

Milisav Pajević

Sporazumom do efikasnije zaštite ribljeg fonda Skadarskog jezera

12.06.2019

potpisivanje-sporazuma-o-saradnji-direktor-JPNPCG-i-predsjednik-SRK-Podgorica — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Direktor Javnog preduzeća za nacionalne parkove Crne Gore Elvir Klica potpisao je u ponedeljak u Podgorici Sporazum o saradnji sa predsednikom Sportsko-ribolovnog kluba „Podgorica‟, Lazarom Vukčevićem.

„U skladu sa primarnom funkcijom Nacionalnih parkova Crne Gore, zaštitom prirodnih vrednosti, iskazujemo zadovoljstvo što smo potpisali Sporazum o saradnji sa Sportsko- ribolovnim klubom „Podgorica‟, uvereni da ćemo na ovaj način, zajedničkim aktivnostima, doprineti efikasnijoj zaštiti raznovrsnog ribljeg fonda NP Skadarsko jezero.

Potpisivanjem Sporazuma o saradnji, koji smo, inače, obnovili od prošle godine, formalizovali smo načine daljeg delovanja između naše dve strane, kako bi u narednom periodu efikasnije pristupili obavljanju različitih aktivnosti u cilju zaštite ribljeg fonda i suzbijanja svih oblika nelegalnih aktivnosti u ovom zaštićenom i prekograničnom području, čija bogatstva delimo sa susednom Albanijom.

Posebno smatramo korisnim što je reč o sportsko-ribolovnom klubu koji postoji više od pet decenija čiji članovi imaju velikog iskustva u obavljanju aktivnosti na kopnu i vodi, a što je jedan od ključnih uslova kada je reč o očuvanju prostora Nacionalnog parka”, rekao je Elvir Klica.

Predsednik SRK Podgorica Lazar Vukčević takođe smatra značajnim što je buduća saradnja formalizovana kroz Sporazum o saradnji.

Isto tako, podsetio je da SRK „Podgorica‟, koji je osnovan 1951. godine, danas broji više od 450 članova, od kojih je njih 75, aktivnih takmičara u svim kategorijama.

Potpisnici Sporazuma o saradnji uvereni su da će, kako zajedničkom saradnjom, tako i saradnjom sa svim subjektima koji učestvuju u procesu zaštite ribljeg fonda, ostvarivati efikasnije rezultate i doprineti efikasnijoj zaštiti ribljeg fonda NP Skadarsko jezero.

Milisav Pajević

Invazija skakavaca u Sardiniji

11.06.2019

Rojevi skakavaca uništili su useve i preplavili kuće na italijanskom ostrvu Sardiniji u najvećoj takvoj invaziji u poslednjih 70 godina, saopštilo je danas poljoprivredno udruženje Koldireti.

Skakavci su uništili pašnjake na oko 2.500 hektara zemlje u centralnoj provinciji Nuoro, između gradova Otana i Orani.

„Hodamo po tepisima skakavaca”, naveo je Koldireti u saopštenju, preneo je Rojters.

Skakavci se često mogu videti na Sardiniji tokom letnjih meseci, ali farmeri su rekli da je to najgora invazija od kraja Drugog svetskog rata i da se uglavnom dogodila zbog čudnih vremenskih prilika tokom protekle dve godine.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Prvi nacionalni izveštaj Agende 2030 u UN 17. jula

11.06.2019

Temelj budućnosti svakog čoveka u Srbiji sadržan je u ciljevima održivog razvoja iz Agende 2030, a prvi nacionalni izveštaj će biti predstavljen 17. jula na političkom forumu u sedištu Ujedinjenih nacija, rekla je predsednica Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende 2030 Slavica Đukić Dejanović u Skupštini Srbije.

Ona ističe da je dobrovoljni nacionalni izveštaj, ne samo dokument, već proces koji je obuhvatio saradnju, razmenu iskustava, primenu dobre prakse između vlasti, pojedinaca, lokalne samouprave i ostalih partnera.

Đukić Dejanović dodaje da je važan pomak što su po prvi u 2019. godini opredeljenja budžetska sredstava za cilj razvoja iz Agende 2030 i očekuje da će i 2020. godine biti opredeljena ponovo.

U prvom izveštaju ocenjena je potpuna privrženost Agendi 2030, kao i uključivanje svakog pojedinca u postizanju ciljeva koji se nalaze u agendi.

Podsećajući da je proces ispunjenja ciljeva Agende 2030 neraskidivo vezan sa procesom pristupanja EU, ona dodaje da je važno da se u posao konkretizacije i realizacije ciljeva uključe i jedinice lokalne samouprave, opštine, gradovi i regioni.

Milisav Pajević

Održan poslovni forum Švedska u Srbiji

11.06.2019

Ambasador Svedske Nj.E. Jan Lundin — Foto: Ambasada Švedske

Za unapređenje poslovne saradnje Srbije i Švedske postoje velike mogućnosti, naročito u oblasti poljoprivrede u kojoj Srbija ima ogroman potencijal koji je do sada samo delimično iskorišćen, zaključak je poslovnog foruma „Švedska u Srbiji – investicije i saradnja za budućnost“ koji su organizovale Ambasada Švedske i Privredna komora Srbije povodom obeležavanja Nacionalnog dana Švedske i razvojnih projekata koje u Srbiji sprovodi Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Uz prisustvo više od 80 privrednika i predstavnika švedskih kompanija koje uspešno posluju u Srbiji, a čije proizvode građani svakodnevno koriste, na forumu su istaknuti primeri dobre poslovne saradnje između Švedske i Srbije i predstavljene nove mogućnosti poslovanja sa Švedskom.

„Kada se sa poljoprivedom ulazi u Evropsku uniju mnogo toga se menja – biće slobodna tržišta unutar EU, ali i sasvim drugačiji sistem subvencija, drugačije cene i pravila“ rekao je ambasador Švedske Nj.E. Jan Lundin i naglasio da je svaka druga malina koja se prodaje u Švedskoj poreklom iz Srbije.

Gošća poslovnog foruma „Švedska u Srbiji – investicije i saradnja za budućnost“ bila je i Katarina Gilblad, osnivačica kompanije Agronomic Scandinavia AB i savetnica Vlade Švedske iz oblasti poljoprivrede i problematike utvrđivanja otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda. Ona je upozorila da velike promene nastaju nakon ulaska zemlje u Evropsku uniju i ukazala na važnost fer cena.

„Do ulaska u EU Švedska je imala fiksno regulisane cene koje je država dogovarala sa sindikatima farmera. Bilo je lako izračunati koliki su troškovi, a kolika zarada. Ulaskom u Evropsku uniju sve se promenilo, sada je jedina pomoć famerima subvencija po hektaru zemlje. Nakon ulaska u EU mnoge velike farme svinja su zatvorene, jer nisu cene prilagodili uvoznim cenama“ rekla je ona.

Govoreći o važnosti uspostavljanja fer cena, Gilblad je navela cenu pšenice kao pozitivan primer. „To je berzanska cena koju svi znaju u svakom trenutku. Postoji statistika cena za pšenicu se radi jednom nedeljno i farmeri imaju uvid u cene u svakoj zemlji. Za krompir se ta statistika se radi jednom godišnje, što nije dobro i zato krompir nema fer cene“ kazala je ona i dodala da je u svetu trend da se izbacuju fosilna goriva i da farmeri treba da razmišljaju da proizvode ne samo hranu, već i biomasu i biogoriva.

Ambasador Lundin je rekao da Švedska vidi veliku mogućnost za dobru saradnju sa Srbijom i u oblasti životne sredine. „Tamo gde su problemi, mi vidimo mogućnost da pomognemo i da sarađujemo“ rekao je ambasador Jan Lundin”.

Klimatske promene kao temeljni izazov našeg doba

11.06.2019

eu_amb_181153 — Kancelarija delegacije EU

Kako bi jednog dana bila punopravna članica Evropske unije, Srbija bi trebalo da uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama ove zajednice država. Jedna od oblasti na kojima bi trebalo da poradi je i životna sredina. Ko bi mogao da bude bolji sagovornik od Sema Fabricija, šefa Delegacije Evropske unije u našoj zemlji, o tome koliko smo udaljeni od standarda koje bi trebalo da dosegnemo?

EP: Kada razgovaramo o ekologiji, nezaobilazno je pomenuti Poglavlje 27. Srpske vlasti predviđaju da bi ono trebalo da se otvori do kraja 2019. godine. Da li mislite da je ovo izvodljiv rok i zbog čega?

Sem Fabrici: Poglavlje 27 je složeno i zahteva mnogo vremena i posvećenosti brojnih stručnjaka, što nacionalnih, što međunarodnih, kako bi bilo pripremljeno. Evropska unija snažno podržava pripreme Srbije. U ovoj fazi, Srbija je prošlog decembra podnela Pregovaračku poziciju Evropskoj komisiji, koja će uskoro izneti svoje komentare na revidirani nacrt. Pripremni rad se obavlja na tehničkom nivou, ali je sastavni deo neophodne pripreme. Kada se rad na pregovaračkoj poziciji okonča, predstoji rasprava na temu poglavlja sa zemljama-članicama koje će naposletku da odluče da li će ono da bude otvoreno.

EP: Koja je, prema vašem mišljenju, naša najslabija tačka u zaštiti životne sredine? Koje propise će biti najteže primeniti?

Sem Fabrici: Zaštita životne sredine bi trebalo da postane nova paradigma za funkcionisanje društava i ekonomija. Klimatske promene se odigravaju. Postale su jedan od temeljnih izazova našeg doba: suša, erozija tla, ekstremni vremenski uslovi i porast nivoa mora, nažalost, postaju novo redovno stanje. Evropska unija je odlučila da napusti ukorenjeni poslovni model. Energetska efikasnost, upotreba obnovljive energije, smanjenje emisija ugljen-dioksida tretmani za čistu vodu i vazduh, cirkularna ekonomija… Sve ovo predstavlja deo ogromne kombinacije politika koju je Evropska unija, tokom prethodne dve decenije, kreirala i implementirala kako bi očuvala životnu sredinu, ustrojila održiviju ekonomiju i ublažila i sprečila klimatske promene. Proces nije bio ni lak ni kratkotrajan, ali životna sredina je postala glavna politika u okviru koje je na održiv način pronađena odgovarajuća ravnoteža između ekonomskog rasta i zaštite klime u održivom pravcu. Podaci pokazuju da je ekonomija Evropske unije nastavila da raste dok su se, s druge strane, emisije ugljen-dioksida prepolovile i da je zelena ekonomija jedan od najbrže rastućih sektora. Pozitivni rezultati su Evropskoj uniji dali potreban ugled kako bi predvodila klimatske pregovore na globalnom nivou koji su uspešno zaključeni 2015. godine, usvajanjem ugovora u Parizu pod okriljem Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Srbija kao država-kandidat mora da nastavi da radi naporno kako bi usmerila svoje unutrašnje zakonodavstvo i model ekonomskog razvoja u ovom pravcu kao prioritetnom. Zaštita životne sredine više nije politička opcija, već neposredna i stvarna odgovornost za blagostanje građana i nova prilika za održiv ekonomski rast.

EP: Šef ste Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji već gotovo dve godine. Da li ste primetili određeni napredak u zaštiti životne sredine?

Sem Fabrici: U svom izveštaju za 2018. godinu ocenili smo da je Srbija dostigla određeni nivo priprema i napravila izvestan pomak u usklađivanju sa pravnim tekovinama Evropske unije, planiranju i implementaciji. Predložili smo niz ključnih akcija za napredak u pomenutoj oblasti: uspostavljanje novog finansijskog instrumenta – Zelenog fonda, jačanje procene uticaja u ekstraktivnoj industriji, usvajanje nacionalne strategije za kvalitet vazduha, poboljšanje implementacije upravljanja otpadom, naglašavanje tretmana kanalizacije za kvalitet vode, usaglašavanje zakonodavstva za industrijsko zagađenje. Evropska unija, kroz nepovratne grantove, podržava brojne projekte koji istovremeno unapređuju život građana i na duge staze, na održiv način, štite životnu sredinu. Poslednjih meseci sam imao zadovoljstvo da prisustvujem otvaranju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Raški i Šapcu koja je finansirala Evropska unija. Izgradnja niškog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda bi trebalo da počne uskoro, a postrojenja su predviđena i za Kraljevo, Brus i Blace. Pre dve nedelje prisustvovao sam otvaranju grant projekta Evropske unije, vrednog 9,2 miliona evra, za odsumporavanje u termoelektrani Tesla u Obrenovcu. U periodu od 2000. do 2018. godine Evropska unija je dodelila Srbiji 400 miliona evra za zaštitu životne sredine i klimatsku akciju, uključujući i 166 miliona za izgradnju sistema za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže, što je čini najvećim donatorom Srbije i u ovoj oblasti.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić

Intervju je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA POLJOPRIVREDA mart – maj 2019.

Pokretne bašte – zeleni krovovi na autobusima u Singapuru

11.06.2019

houseleek-123129_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Vertikalne bašte i zeleni krovovi na zgradama nisu epohalan izum. Legendarni Semiramidini viseći vrtovi su bili podignuti još u 7. veku pre nove ere, a odnedavno se u zeleno oblače i klupe.

U savremenom dobu, uloga ozelenjenih objekata nije isključivo ulepšavanje gradskog sivila, već se biljke sade i u svrhe upijanja zagađujućih materija iz vazduha. Kompanija GWS Living Art je već uobičajenu praksu sadnje semena na zidove i krovove građevinskih konstrukcija izmestila na krovove autobusa.

U maju 2019. godine, GWS Living Art je postavio 10 zelenih krovova na javne autobuse u Singapuru. Iako su vozila neočekivana mesta za bujanje zelenila, na taj način bi trebalo da pomognu u zauzdavanju klimatskih promena.

Očekuje se da će flora i autobusima doneti iste ekonomske i ekološke blagodeti kao i građevinama oplemenjenim njome – hlađenje ambijenta i rezove štetnih emisija.

S obzirom na to da temperatura na Zemlji raste, mnoge biljne i životinjske vrste iščezavaju, a stanovništvo masovno migrira gradove, prostorni planeri moraju da pronađu inovativna rešenja za život ljudi koji neće ugrožavati biodiverzitet ni u najgušće naseljenim zonama sveta.

Projekat “Bašte u pokretu” trajaće tri meseca, a sprovodi se sa ciljem utvrđivanja da li naučne teze o pozitivnim efektima zelenila na građevinskim strukturama važe i za – autobuse. “Iako je uticaj ozelenjavanja zgrada dobro poznat, mnogo manje se zna o uticaju ozelenjavanja prevoznih sredstava”, objasnio je naum sebe i svojih kolega istraživač Nacionalnog singapurškog univerziteta Tan Čun Liang.

Istraživački tim iz Singapura nastoji da otkrije da li će zeleni kapaciteti na krovovima autobusa sniziti temperaturu unutar vozila, te na taj način doprineti smanjenju količine goriva neophodne za napajanje klima uređaja.

Liang se nada da će ovim projektom pokazati kako gradovi mogu da koriste biljke u borbi protiv globalnog zagrevanja i da neutrališu pojavu da su urbane sredine toplije u odnosu na ruralne usled toplote koju proizvode industrijski, saobraćajni i građevinski sektor.

Prema saznanjima meteorologa, Singapur je u poslednjih 25 godina iskusio 10 najtoplijih godina u istoriji merenja, od kojih je čak osam zabeleženo tokom 21. veka. Istočnoazijski ekonomski tigar se, stoga, i koncentriše na inicijative koje će doprineti poboljšanju klime, jačanju zajedništva i obogaćivanju biodiverziteta i teži da postane grad-bašta – između ostalog, u zalivu niče solarno super-drveće i 1,5 miliona biljaka.

Jelena Kozbašić

U Somboru održana tribina „Životna sredina- gde smo danas?”

11.06.2019

Pg Sombor — Foto: Pokrajinski zavodi za zaštitu prirode

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je uzeo učešće u realizaciji tribine „Životna sredina-gde smo danas?” u organizaciji Pokreta gorana Sombor koja se sprovodi u projektu „Od edukacije do akcije” u okviru programskih aktivnosti u LAP-u za mlade grada Sombora.

Cilj tribine je bio da se informisanjem o radu organizacija koje se bave praćenjem stanja životne sredine i aktivnostima koje one sprovode, mladi srednjoškolskog uzrasta, ali i ostalo građanstvo, osnaže da uzimaju učešće u sprovođenju programa u okviru Poglavlja 27.

Takođe i da se uključuju u rad organizacija civilnog društva i ostalih organizacija, planiraju karijeru u ovoj oblasti, razmišljaju o mogućnostima ličnog doprinosa unapređenju stanja životne sredine i slično.

Ispred Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode na ovoj tribini učestvovao je dr Oliver Fojkar, PR zavoda sa predavanjem na temu „Zaštita prirode u Vojvodini stanje i perspektive”.

Na tribini svoje radove su predstavili Aarhus centar Subotica (Životna sredina u Srbiji- pravci delovanja), Institut za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine (Stanje zemljišta- uticaji, uzroci) i Pokret gorana Vojvodine (Aktuelni projekti i omladinski eko kampovi).

Milisav Pajević

Poziv za podsticaje za pripremu lokalne strategije ruralnog razvoja

11.06.2019

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje prava na podsticaj za podršku programima koji se odnose na pripremu lokalne strategije ruralnog razvoja u 2019. godini.

Zahtev za odobravanje, kako je objavila Uprava za agrarna plaćanja prava na podsticaj se podnosi u od 10. juna zaključno sa 9. septembrom ove godine.

Pravo na podsticaje ostvaruje Partnerstvo za teritorijalni ruralni razvoj koje je osnovano u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja, registrovano kod Agencije za privredne registre i da je u statutu Partnerstva kao jedan od ciljeva radi kojih se osniva, navedena implementacija lokalne strategije područja Partnerstva po metodi mobilisanja učesnika na lokalnom nivou radi sprovođenja aktivnosti ruralnog razvoja u lokalnim ruralnim područjima – LIDER pristupu (Liaison Entre Actions de Developpement de l’Economie Rurale)

Za odobravanje prava na podsticaje u skladu sa ovim Javnim pozivom opredeljuju se sredstva u ukupnom iznosu od 34.000.000 dinara.

Podsticaj za pripremu LSRR isplaćuje se u iznosu od 100 odsto.

Maksimalan iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari za podsticaj za pripremu LSRR jeste 800.000 dinara.

Milisav Pajević

U poplavljenim područjima, prioritet će biti obnova domova

11.06.2019

poplavljene kuće, poplave, — Foto: pixabay

Građani će za obnovu svojih domova, koji su oštećeni u poplavama, dobijati između 120.000 i 600.000 dinara, u zavisnosti od stepena štete, izjavio je direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević.

Blagojević je rekao da će posle poplava, u kojima je, prema grubim procenama, pričinjena šteta od 25 miliona evra, prioritet biti obnova domova, dok će popravke mostova i puteva pričekati izveštaje sa procenama koje treba da dostave lokalne samouprave, prenose „Večernje novosti”.

On je dodao da će Kancelarija za javna ulaganja u četvrtak pred Vladu Republike Srbije izaći sa Programom obnove objekata zbog poplava, nakon čega može da krene isplata pomoći građanima.

„Građani su pozvani da prijave štetu, a opštine već rade i procenjuju u kom stepenu su objekti oštećeni. Imamo pet kategorija – od najmanje za koju je predviđena pomoć od 120.000 dinara, do najveće štete za koju se planira iznos od 600.000 dinara”, rekao je Blagojević.

On je istakao da prve procene pokazuju da je u poslednjim poplavama oštećeno oko 1.000 kuća.

„Kada opštine izdaju rešenja, Kancelarija će uplatiti sredstva direktno na račun korisnika”, objasnio je Blagojević.

Kako je naveo, od 22 opštine, u kojima je proglašeno stanje elementarne nepogode, najugroženije su Kraljevo i Guča, jer je poplava napravila štetu na celoj njihovoj teritoriji.

„U Kraljevu su poplave oštetile 460 stambenih objekata, a u Guči oko 250. Građani nemaju razloga za brigu, sredstva su obezbeđena”, poručio je Blagojević.

„Večernje novosti” dodaju da je, pored oko 1.000 kuća, u poplavama oštećeno oko stotinak mostova i nekoliko stotina kilometara puteva.

Izvor: Večernje novosti, Tanjug

Milisav Pajević

Japan će povećati proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i nuklearki

11.06.2019

nuklearna-elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Japan će uložiti napore za smanjenje emisije ugljenika povećanjem obnovljive energije i nuklearne energije uprkos katastrofi u nuklearki Fukušima 2011. godine, piše agencija AP.

U dokumentu o energetskoj politici, koji je Vlada Japana usvojila u petak, navodi se da je pred Japanom hitan zadatak smanjenja emisije ugljenika iz komunalnih preduzeća koja se u velikoj meri oslanjaju na pogone na fosilna goriva kako bi nadoknadila manjak u snabdevanju čistijom nuklearnom energijom.

Japan želi da u ukupnom snabdevanju zemlje strujom poveća udeo obnovljive energije do 2030. godini na 22 do 24 odsto sa aktuelnih 16 procenata, i da udeo nuklearne energije podigne na 20 do 22 posto sa nivoa od samo tri procenta 2017. godine.

Japanska komunalna preduzeća se više oslanjaju na elektrane na fosilna goriva nego one u SAD-u i Evropi. Ugalj i prirodni gas učestvuju su 74 odsto u japanskom snabdevanju energijom.

Nuklearna energija činila je oko jedne trećine snabdevanja Japana energijom pre 2011., kada su snažan zemljotres i cunami uništili sisteme hlađenja u nuklearnoj elektrani Fukušima Daići, što je dovelo do topljenja jezgra u tri njena reaktora.

Uprkos obnovljenim ambicijama vlade vezanim za nuklearnu energiju, reaktiviranje reaktora odvija se sporo jer regulatori za nuklearnu energiju troše više vremena u inspekcijama shodno strožim post-fukušima standardima, a mnoga komunalna preduzeća su se opredelila pre za rashodovanje zastarelih reaktora nego za ulaganja u dodatne bezbednosne mere.

Skoro polovina od 54 reaktora u Japanu je određena za stavljanje van pogona, a samo devet je nastavilo sa radom od nesreće u Fukušimi.

Sporo ponovno pokretanje reaktora uticalo je na rast japanskih zaliha plutonijuma iz istrošenog goriva. Zemlja je pribegla smanjenju 47 tona zaliha spaljivanjem plutonijuma u konvencionalnim reaktorima nakon što je domaći program recikliranja goriva stao.

Japan trenutno ima plutonijuma u količini dovoljnoj da proizvede oko 6.000 atomskih bombi. Ta količina se ne smanjuje, zbog čega stručnjaci pozivaju na drastičnije korake za smanjenje, kritikujući vladu da tolike zalihe čine proklamovano zalaganje Tokija za nuklearno neširenje manje verodostojnim.

Oko 37 tona istrošenog japanskog goriva skladišti se u Francuskoj i Britaniji gde se ono reciklira pošto Japan nema mogućnosti da to radi u zemlji.

Iz glavne japanske fabrike za reciklažu Rokašo, gde se skladišti plutonijum i istrošeno gorivo ali u kojoj recikliranje još nije počelo, navode da je uskladištenih 10 tona u Japanu pod strogim nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju i da ne postoji rizik od širenja, piše agencija AP.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Predlog Liste vrednovanja i rangiranja projekata civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2019. godini

10.06.2019

Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo je danas predlog Liste vrednovanja i rangiranja projekata civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2019. godini pristiglih po Javnom konkursu za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2019. godini, koji je Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo 28. marta.

Rok za podnošenje prigovora je osam dana od dana objavljivanja predloga Liste vrednovanja i rangiranja projekata.

Prigovor se može izjaviti preporučenom poštom ili neposredno preko pisarnice Uprave za zajedničke poslove republičkih organa na adresu: Ministarstvo zaštite životne sredine, ul. Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd, sa naznakom: „ PRIGOVOR po Кonkursu za projekte OCD 2019” .

Uvid u podnete prijave i priloženu dokumentaciju učesnici konkursa mogu izvršiti u roku od tri radna dana, počev od narednog dana od dana objavljivanja predloga Liste, u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine, ul. Omladinskih brigada 1, Novi Beograd, III sprat, kacelarija 325, od 7:30 do 15:30 časova. Кontakt tel: 011/31 21 241.

Predlog liste može se preuzeti ovde.

Milisav Pajević

U Crnoj Gori organizovana obuka na temu zaštite i spašavanja u slučaju zemljotresa

10.06.2019

obuka od zemljotresa — Foto: Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore

Direktorat za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore je u saradnji sa Ambasadom Francuske u Crnoj Gori u periodu od 3. do 7. juna organizovao obuku na temu zaštite i spašavanja u slučaju zemljotresa (nivo SDE1) na Policijskoj akademiji u Danilovgradu.

Obuku su izvodili profesionalni instruktori za spašavanje iz ruševina iz Francuske, kapetan Bernar Grot i stariji vodnik Bruno Fijon, a rađena je po programu obuke SDE1 koji je međunarodno priznat.

Obuku je uspešno završilo 15 polaznika iz službi zaštite i spašavanja Ulcinj, Budva, Kotor, Tivat, Herceg Novi i Berane.

Kroz teorijski i praktičan rad polaznici su se upoznali sa metodama spašavanja iz ruševina i sprovođenjem akcija zaštite i spašavanja iz ruševina po INSARAG standardima, kao i organizacijom i tehnikom spašavanja iz ruševina, te opremom i spravama za zaštitu i spašavanje ljudi i materijalnih dobara u slučaju rušenja.

Posljednjeg dana obuke, nakon održane pokazne vežbe, ambasadorka Republike Francuske u Crnoj Gori Kristin Tudik svim polaznicima obuke podelila je sertifikate o završenoj obuci.

Ceremoniji dodele sertifikata prisustvovao je i v.d. generalnog direktora Mirsad Mulić.

Milisav Pajević

Kako se Beograd našao pod najezdom divljih svinja?

10.06.2019

wild-pigs-1332243_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Nadležni organi su u toku prošle nedelje obavestili Beograđane, pogotovo one koji žive i kreću se na potezu od Ušća do Zemunskog keja, da bi u toku obavljanja svakodnevnih aktivnosti na otvorenom trebalo da budu oprezniji nego inače zato što su divlje svinje “okupirale” grad. S obzirom na to da su ove životinje izrazito aktivne noću, upravo je u kasnim večernjim satima vladala najveća potencijalna opasnost za stanovnike i savetovala se dodatna predostrožnost.

Posledice prirodnih nepogoda ljudi najčešće izražavaju kroz materijalnu štetu nanetu domaćinstvima i industriji, zaboravljajući da od njihovog negativnog uticaja nije zaštićen ni biljni i životinjski svet.

Usled visokog vodostaja Dunava, koji je poplavio Veliko ratno ostrvo, određeni broj divljih svinja spas je pronašao na području Novog Beograda. Nove komšije su probudile uznemirenost među starosedeocima, ali oni nisu bili jedini uplašeni u navedenim okolnostima. I divlje svinje su osetile strah i dezorijentisanost!

“Divlje svinje koje se nalaze na površinama van lovišta su vrlo uznemirene, pri čemu su određene ženke visokosuprasne ili su se skoro oprasile, što maksimalno povećava nivo rizika”, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede tim povodom, dodavši da su na terenu uvedena dežurstva u organizaciji Lovačkog udruženja “Zemun”, policije i JKP “Veterina Beograd”. Oni su zaduženi za hvatanje, uspavljivanje i zbrinjavanje u prihvatilištu, kao i stalno praćenje životinja i preduzimanje svih neophodnih biosigurnosnih mera.

U proteklim danima se, ipak, dogodio po koji incident sa smrtnim ishodom. Nekoliko divljih svinja je stradalo usled udara automobila, jedna jedinka se udavila, a jedna životinja je izgubila život skočivši sa javne garaže na Obilićevom vencu.

Prema dojavama građana, svinje je “privukao” i aktivan noćni život u Beton hali i dobra hrana i urbani duh jednog prestoničkog restorana, a jedna se obrela i u poslastičarnici preko puta Starog Merkatora.

Budimir Grubić, direktor “Veterine Beograd” je izjavio da se “tu negde” kriju još dve, tri jedinke, ali da on ne očekuje da će biti još problema. Broj “Veterine Beograd” na koji im se možete obratiti u slučaju da naletite na divlju životinju je 011/276-43-66.

Ipak, podstaknuta objavama na društvenim mrežama o zvucima rafala u blizini Palate Srbije u noći 8. juna i u strahu da svinje nisu poubijane od strane lovaca, Zelena stranka je uputila “Veterini Beograd” hitan zahtev za uvid u stanje krda divljih svinja zalutalih u grad, informacije gde se sada nalaze, šta se preduzima i na koji način i kada će životinje biti prebačene u stanište, kao i tačan broj uhvaćenih odraslih jedinki i tačan broj podmlatka.

Najveća staništa divljih svinja u Beogradu se nalaze na Velikom ratnom ostrvu i na levoj obali Dunava (Borča, Ovča, Krnjača…).

Jelena Kozbašić

Nivoi mora mogli bi da porastu do dva metra do 2100.

10.06.2019

Okeani prekrivaju dve trećine planete i presudni su za život na Zemlji, a kao ekološka tema spominju se tek u raspravama o zagađenju plastikom.

Sada naučnici upozoravaju da bi zbog globalnog zagrevanja, nivoi okeana mogli da porastu do dva metra do kraja 2100. godine, piše portal France 24.

“Imamo važnu priliku da tokom sledećih 18 meseci učinimo nešto za okeane”, rekao je Den Lafoli iz Međunarodnog saveza za očuvanje prirode.

Međuvladin panel o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija (IPCC), u godišnjem izveštaju u oktobru 2018. upozorio je na efekte globalnih porasta temperatura, a ovog će septembra objaviti najnovije procene o stanju okeana.

“Izveštaj IPCC-a biće prilično tmuran”, rekla je Liza Spir, direktorka programa međunarodnih okeana u Veću za odbranu prirodnih resursa.

Porastom količine štetnih gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, rastu i nivoi mora. Okeani trenutno dopiru do kopna za oko 3,3 milimetra po godini, a to se i ubrzava.

Prema poslednjoj proceni IPCC-a iz 2014, nivoi mora mogli bi se povećati i do jednog metra do kraja veka. Ali, novije studije, koje su razmatrale više različitih scenarija planiranja, ističu da bi trenutni trendovi zagrevanja mogli podići nivo mora i za dva metra do 2100. godine.

“Mi naučnici smo zatečeni razmerama, dubinom i brzinom promena”, rekao je Lafoli, uoči Svetskog dana okeana.

Svetski dan obeležava se od 1992. na predlog Kanade kako bi se podsetilo na važnu ulogu koju okeani imaju u svakodnevnom životu. Oni su pluća naše planete koja osiguravaju većinu kiseonika koji udišemo, navodi se na stranicama Ujedinjenih nacija.

Ovogodišnje manifestacije održane su pod geslom “Rod i okean”. Prema poruci glavnog sekretara UN-a, suzbijanje rodne neravnopravnosti ključno je za ostvarenje ciljeva održivog razvoja za okeane do 2030. godine.

“Moramo obezbediti nesigurne radne uslove i garantovati da žene imaju jednaku ulogu u delatnostima povezanima sa okeanom”, poručio je Antonio Gutereš.

Na današnji dan hiljade volontera sakupljalo je plastične proizvode i ostali otpad među stenama i plažama duž baskijske obale u Španiji, dok su ronioci čistili otpad u moru, prenosi agencija Rojters.

Željka Vesić

Počela „Inicijativa za zeleni Lovćen”

10.06.2019

za-zeleni-lovcen — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Na Ivanovim koritima juče je počela „Inicijativa za zeleni Lovćen” koju su pokrenuli nevladina organizacija Aktivna zona i Nacionalni park Lovćen, sa ciljem pozelenjavanja delova nacionalog parka oštećenih požarima.

Inicijativa je započeta akcijom čišćenja tri lokacije u okviru nacionalog parka – Staza vuka, put ka Mauzoleju i lokacija u blizini restorana „Pod bukvom”) uz podršku od preko 100 izviđača iz Budve, Herceg Novog, Bara, Cetinja, Podgorice i Rožaja, članova/ca Saveza izviđača Crne Gore.

Prvog dana inicijative, na tri lokacije prikupljeno je preko 150 vreća otpada, a podršku akciji pružilo je DOO Komunalno Cetinje, koje je obezbedilo prevoz prikupljenog otpada.

Takođe, Inicijativi se pridružila i Turistička organizacija Prestonice Cetinje, koja je obezbedila prevoz izviđača na udaljenim lokacijama.

Milisav Pajević

1...887888889...1,672 Page 888 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM