Javnost upoznata sa planom za prostor višenamenske akumulacije na reci Komarnici

28.06.2019

U cilju upoznavanja zainteresovane javnosti sa ciljevima i svrhom izrade Detaljnog prostornog plana za prostor višenamenske akumulacije na reci Komarnici, mogućim planskim rešenjima i efektima planiranja, Ministarstvo održivog razvoja i turizma na osnovu člana 27 Zakona o planiranju prostora i izgradnji objekata, organizovalo je prethodno učešće javnosti u periodu od 16. maja do 16. juna.

Upoznavanje zainteresovane javnosti sprovedeno je na način propisan čl. 6 i 7 Pravilnika o metodologiji izrade planskog dokumenta i bližem načinu organizacije prethodnog učešća javnosti, putem informisanja i konsultacija.

Koncept Detaljnog prostornog plana za prostor višenamenske akumulacije na reci Komarnici, objavljen je ovde.

Predlozi, sugestije i podaci zainteresovane javnosti mogli su se dostavljati ovom ministarstvu na e-mail: javna.rasprava@mrt.gov.me u ostavljenom roku od 30 dana od dana objavljivanja prethodnog učešća javnosti na internet stranici Ministarstva održivog razvoja i turizma.

Na objavljeni Koncept od strane zainteresovane javnosti nije bilo sugestija.

Milisav Pajević

Apel proizvođačima sa poplavljenih područja da svoje proizvode ne stavljaju u promet

27.06.2019

Sekretarijat za privredu grada Beograda uputio je apel poljoprivrednim proizvođačima sa teritorije opštine Palilula, koja je ugrožena poplavama, da svoje proizvode kao što su sveže voće i povrće, začini i začinsko bilje ne stavljaju u promet i da ih ne konzumiraju pre termičke obrade.

Usled obilnih padavina došlo je do izlivanja površinskih i podzemnih voda (kanalizacione mreže), tako da prilikom navodnjavanja dolazi do kontaminacije zeljišta.

Samim tim ugrožene su i biljke koje se na tom zemljištu proizvode, što dovodi do mikrobiološke kontaminacije i zdravstvene neispravnosti proizvoda.

Apelujemo na sve poljoprivredne proizvođače da blagovremeno izvrše kontrolu zdravstvene ispravnosti vode za navodnjavanje poljoprivrednih površina, navodi se u saopštenju Sekretarijata za privredu.

Milisav Pajević

Izmenjeni uslovi IPARD konkursa u Srbiji

27.06.2019

Tokom perioda konkurisanja izmenjeni su uslovi IPARD konkursa u Srbiji da bi se omogućilo da što veći broj gazdinstava može učestvovati.

Vlada Republike Srbije donela je zaključak kojim se usvaja Program o izmenama i dopunama IPARD programa za Republiku Srbiju za period 2014-2020.

Neke od izmena, kako je objavio portal eKapija, odnose se na ispunjenost nacionalnih standarda, na uslove koji se tiču površina zemljišta na početku, odnosno kraju investicije, a omogućeni su i dodatni prihvatljivi troškovi u IPARD projektima.

Na poljoprivrednim gazdinstvima do 15 hektara u sektoru voće i povrće će se proveravati samo ispunjenost minimalnih nacionalnih standarda i to samo u voćnjacima i povrtnjacima, a ne na celom poljoprivrednom gazdinstvu.

U ostalim sektorima ovaj uslov je nepromenjen – gledaće se da li se nacionalni standardi primenjuju na celom gazdinstvu.

Naime, ako neko konkuriše za mehanizaciju ili bilo koju drugu investiciju kao proizvođač žitarica ili uljarica, a ima i stočarsku proizvodnju, celo gazdinstvo moraće da ispunjava propisane standarde, navodi se na portalu Agroinfotel, a prenosi eKapija.

Što se tiče površina, poljoprivredna gazdinstva neće morati da imaju na početku investicije minimum dva hektara pod bobičastim i jagodastim voćem, odnosno minimum pet hektara pod ostalim voćem, već na kraju investicije.

Jedino voćari koji budu hteli da grade hladnjače, ovaj uslov moraju ispunjavati na početku investicije.

Kada je u pitanju povrtarska proizvodnja, do sada je uslov za konkurisanje bio tri do 50 hektara povrća na otvorenom, a sada je tri do 100 hektara. Velika novina za voćare je to što je uvedena i nova investiciona podrška u vidu sadnica.

Naime, sadnice voća dosad nisu bile prihvatljiv trošak u ovom programu ali izmenama je omogućeno poljoprivrednicima da dobiju povraćaj i za nabavku sadnog materijala.

U sektoru mesa, za investicije u fizičku imovinu kao što su izgradnja i/ ili rekonstrukcija skladišnih kapaciteta za stajnjak i /ili rekonstrukcija skladišnih kapaciteta za stajnjak i /ili specifičnu opremu i mehanizaciju za manipulaciju i korišćenje stajnjaka, kao i za investiranje u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, poljoprivredna gazdinstva moraju imati na početku investicije kapacitet objekta veći od 1.000 grla goveda i/ili veći od 1.000 ovaca i/ ili koza i/ili veći od 400 krmača i/ ili veći od 10.000 svinja i/ili veći od 50.000 brojlera po turnusu.

Za Meru 7- Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, podnosilac zahteva moraće da dokaže da u trenutku podnošenja zahteva za odobravanje projekta, odnosno zahteva za odobravanje isplatenema neizmirenih poreza ili obaveza za socijalno osiguranje prema državi. Prethodno je podnosilac prijave morao da dokaže da nema neizmirenih obaveza samo u trenutku podnošenja zahteva za isplatu.

Milisav Pajević

Protivnici vetrogeneratora na spisku terorističkih pretnji u Holandiji

27.06.2019

wind-power-3767886_960_720 — Foto: Pixabay

Holandska služba za borbu protiv terorizma saopštila je da je na spisak terorističkih pretnji, zajedno sa islamističkim i aktivistima ekstremne desnice, stavila i „ektremističke“ aktiviste koji protestuju zbog postavljanja vetrogeneratora u Holandiji.

Najmanje dva preduzeća koja grade vetrogeneratore u Holandiji odustala su od projekata u strahu od napada, čime su izgubili milione evra, navela je Antitetoristička agencija.

„Akcije ekstremističkih aktivista koju predvodi anonimna mala grupa protiv postavljanja vetrogeneratora na severozapadu Holandije, nastavljene su i ojačale poslednjih meseci“, navodi se u izveštaju Agencije.

Taj problem je postao toliko ozbiljan da je policija formirala specijalnu ekipu koja istražuje preteća pisma koja upućuju ti aktivisti.

Jedno neimenovano preduzeće je u aprilu odustalo od ugovora nakon dobijanja ultimatuma prema kojem ima 48 sati da „promeni stav o postavljanju vetrogeneratora“.

Holandija razvija vetroparkove da bi postigla ciljeve sporazuma o klimi, prema kojima obnovljivi izvori energije treba da 2020. godine budu bar 14 odsto ukupnih izvora energije.

Meštani se bune zbog postavljanja vetrogeneratora, a aktivisti su na nekim mestima predviđenim za vetrenjače napravili ilegalne deponije azbesta i postavili plakate sa slikama lokalnih zvaničnika u nacističkim uniformama.

Holandija ima više od 2.500 vetrogeneratora na kopnu i 289 na platformama na Severnom moru.

Izvor: Beta AFP

Kostolac B3 je „odskočna daska“ za učešće CMEC-a u energetskim projektima

27.06.2019

antić, Cmek — Foto: Vlada Republike Srbije

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić sastao se juče sa predstavnicima China Machinery Engineering Corporation (CMEC), povodom imenovanja novog predsednika kompanije, Hana Ksiaojuna (Han Xiaojun).

Antić je podvukao da prijateljstvo predsednika Aleksandra Vučića i Si Đinpinga čini osnov jačanja sveukupnih odnosa dveju zemalja a svaki njihov susret dodatno doprinosi podizanju ekonomskih i političkih odnosa Srbije i Kine na najviši nivo.

On je istakao da kineske kompanije učestvuju u razvoju značajnih projekata u Srbiji, pre svega u realizaciji energetskih i infrastrukturnih, uključujući direktne kineske investicije u kompanije kao što su RTB Bor i Železara Smederevo.

Među najznačajnijim zajedničkim projektima koje Srbija razvija sa kineskim kompanijama je onaj u TE Kostolac, gde je realizovana prva faza, i u toku je izgradnja novog bloka B3, najvećeg energetskog projekta u Srbiji u poslednje tri decenije.

Vlada Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike daju punu podršku toj kompaniji, a Kostolac B3 je „odskočna daska“ za učešće CMEC-a u realizaciji budućih projekata u Srbiji, naglasio je Antić.

Han Ksiaojun je izrazio zahvalnost Vladi Srbije na podršci svemu što je do sada urađeno i ocenio da je završetak druge faze projekta zajednički prioritet.

Rekonstrukcija tima kompanije CMEC u Srbiji dala je vidljive rezultate i u tom smislu ostvaren je značajan napredak u izvršenju tehničkog dela.

Želimo da zajedničkim naporima uspostavimo zadatu dinamiku u realizaciji projekta, ocenio je Ksiaojun.

Ambasadorka NR Kine Čen Bo u Srbiji je iskazala uverenje da će novi tim CMEC-a, uz podršku resornog ministarstva realizovati posao u skladu sa planiranom dinamikom.

Milisav Pajević

Predstavljeni prvi rezultati projekta NeoLIFE

27.06.2019

WP_20190625_16_17_27_Pro — Foto: Milisav Pajević

U okviru kampanje zaštite životne sredine „Pogledaj oko sebe. Pokreni se“ koju sprovode Ministarstvo za evropske integracije i Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine, prošlog utorka prezentovani su rezultati projekta NeoLIFE u Narodnom muzeju u Užicu.

Projekat Neolife realizuje se u okviru Programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020.

Na kraju prvog dana kampanje „EU zeleni dan u Užicu” nacionalnim, regionalnim i lokalnim medijima predstavljeni su dosadašnji rezultati i predstojeće aktivnosti na realizaciji projekta.

Aktivnosti na projektu sprovode se u skladu sa planiranim vremenskim okvirom i buduće neolitsko naselje biće koncipirano u skladu sa iskustvom partnera iz Tuzle i najboljim primerima iz Evropske mreže arheoloških parkova na otvorenom uz korišćenje postojeće arhivske građe sa arheoloških lokaliteta Velika i Mala gradina u Staparima, istakla je Snežana Milisavljević, menadžerka projekta i da dodala da projekat identifikovao i uključio u realizaciju aktivnosti veliki broj aktera iz privatnog, javnog i civilnog sektora na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou, a sve u cilju kreiranja savremenih programsko-animacijskih sadržaja.

U nastavku je naglasila da će na lokalitetu koji je smešten unutar predela izuzetnih odlika „Klisura reke Đetinje“ čija je zaštita u toku, pored izgradnje arheološkog parka, biće osmišljeni animacijski sadržaji koji se odnose na obradu gline, kostiju, kamena i kože, kao i kurs arheologije za najmlađe, a sve u cilju široke participacije građana, ljubitelja prirode i kulture, kao i domaćih i stranih turista iz regiona i sveta.

Projekat „Novi život neolitskog nasleđa u prepoznatim prirodnim područjima od velikog značaja – NeoLIFE“ zajedno realizuju Grad Užice, Grad Tuzla, Srednja umetnička škola Užice i Opština Milići.

Projekat kofinansira Evropska unija kroz Program prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014 – 2020, u okviru finansijskog Instrumenta pretpristupne pomoći (IPAII).

Telo za ugovaranje ovog projekta je Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (CFCU).

Milisav Pajević

Dodela sredstava Zelenog fonda za pošumljavanje u 2019. godini

27.06.2019

Ministarstvo zaštite životne sredine — Foto: Milisav Pajević

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan danas će potpisati ugovore sa predstavnicima pet lokalnih samouprava kojima se dodeljuju sredstva Zelenog fonda Republike Srbije za pošumljavanje u 2019. godini.

Sredstva Zelenog fonda Republike Srbije za pošumljavanje za nabavku sadnica i izvođenje radova za pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja, na zemljištu koje je u nadležnosti jedinice lokalne samouprave dodeljuju se u ukupnom iznosu od 18.062.202,25 dinara Opštini Bela Palanka, Gradu Pančevu, Gradu Kikindi, Opštini Vrnjačka Banja i Gradu Šapcu.

Po raspisanom Javnom konkursu za dodelu sredstava Zelenog fonda Republike Srbije za pošumljavanje u 2019. godini koji je objavilo Ministarstvo zaštite životne sredine u aprilu 2019. godine pristiglo je 23 prijave.

Milisav Pajević

Pojačana kontrola kvaliteta hrane životinjskog porekla

27.06.2019

Leto kao godišnje doba zbog visokih temperature povlači za sobom opravdani rizik za bezbednost hrane životinjskog porekla, tako da je veterinarska inspekcija na celoj teritoriji Republike Srbije, pojačala nadzor i kontrolu objekata koji su odobreni za skladištenje, proizvodnju i promet hrane, a naročita pažnja se usmerava na objekte brze hrane, restorane, trgovinske lance i prodajna mesta u kojima postoje odeljenja za prodaju mesa i mleka, javne gradske pijace odnosno hale za prodaju mlečnih proizvoda i proizvoda od mesa, jaja, ribe.

Svega nekoliko sati na visokim temperaturama dovoljno je da se iz jedne bakterije u hrani razvije njih dva miliona.

U veoma kvarljive vrste hrane spadaju mleveno meso i proizvodi od njega, proizvodi od jaja, naročito majoneza i mlečni proizvodi.

Dešava se da inspektori zateknu u prometu hranu koja se ne čuva u adekvatnim uslovima već je izložena dejstvu povišenih temperatura i atmosferskim uticajima.

U periodu sa visokim temperaturama hrana se mora čuvati na niskim temperaturama u takozvanom hladnom lancu.

Inspektori preduzimaju mere u svim situacijama kada se konstatuju nepravilnosti bilo da se radi o propustima u održavanju higijene, nepravilnoj manipulaciji hranom ili neadekvatnom čuvanju.

Zavisno od utvrđenih nepravilnosti nalaže se otklanjanje nedostataka, zabranjuje se obavljanje delatnosti i stavljanje u promet neispravne hrane, povlačenje i uništavanje na licu mesta zatečene neispravne hrane, dok se protiv počinilaca prekršaja preduzimaju upravne radnje.

Najveća odstupanja i nepravilnosti uoče se u postupcima sa hranom u objektima namenjenim za skladištenje hrane životinjskog porekla i na tržnicama velikih gradova.

Potrošačima se preporučuje da lako kvarljive proizvode životinjskog porekla kupuju samo u objektima i prodajnim mestima gde se oni čuvaju u rashladnim uređajima, a obavezno treba proveriti datum proizvodnje i rok upotrebe.

Sumnju u ispravnost hrane životinjskog porekla svaki građanin može postaviti već na osnovu promene boje, mirisa i gde je moguće ukusa.

U kućnim uslovima treba odvajati sirove namirnice od kuvane hrane jer se mikroorganizmi lako prenose.

Hranu bi trebalo čuvati u rashladnim uređajima, obavezno dobro termički obraditi pre konzumacije, a u letnjem periodu ne preporučuje se držanje kuvane hrane duže od pet dana u frižideru.

Milisav Pajević

Kontrola vodotoka u cilju iskorenjivanja nelegalne eksploatacije rečnih nanosa

27.06.2019

sednica CG — Foto: Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja

Predstavnici Koordinacionog tima za suzbijanje nelegalne eksploatacije rečnih nanosa iz vodotoka su na jučerašnjem sastanku iskazali sprenost da nastave sa zajedničkim aktivnostima, još snažnije, u borbi protiv nelegalnih radnji vezanih za korišćenje materijala iz vodotoka i devastacije rečnih tokova i okolnog vodnog zemljišta.

Konstatovano je da su u dosadašnjem periodu trajanja moratorijuma od strane Odseka za inspekciju za vode ukupno izvršene 353 inspekcijske kontrole i da je od velikog značaja bilo učešće građana, odnosno civilnog sektora i sportsko – ribolovnih klubova u prijavljivanju i otkrivanju nelegalne eksploatacije šljunka putem otvorenih kontakt telefona i e-mail adrese prijavieksploataciju@uzv.gov.me.

Postignuti zajednički rezultati na zaštiti vodotoka i uvođenju reda u ovoj oblasti, ohrabrenje su za nastavak partnerskih aktivnosti – države, lokalne samouprave i civilnog sektora.

Koordinacioni tim će nastaviti da prati realizaciju mera definisanih Akcionim planom i na osnovu pribavljenih informacija, podataka i činjenica izvršiće odgovarajuće analize i predložiti korektivne mere, kako bi definisane aktivnosti bile uspešno realizovane.

Zadatak tima je i da izveštava Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja o rezultatima realizacije Akcionog plana.

Na sastavku je dogovoreno da se intenzivira obilazak terena od strane komunalnih službi i da se pojača kontrola firmi registrovanih za ovu delatnost.

Pozivamo građane i civilni sektor da nastave sa doprinosom zaštiti crnogorskih vodotoka i da sumnju na nelegalne aktivnosti prijave na navdenu e-mail adresu.

U prethodnom periodu urađeni ili su u toku interventni regulacioni radovi na više crnogorskih vodotoka, u cilju zaštite vodotoka i okolnog zemljišta.

Uveliko se pripremaju projekti regulacije vodotoka u cilju zaštite od poplava, odbrane stanovništva koje naseljava ugrožena područja poplavama kao i poljoprivrednog zemljišta u dolinama vodotoka (Bojana, Lim, Grnčar).

Kroz saradnju sa međunarodnim partnerima obezbeđena su sredstva za početak infrastrukturnih radova na Bojani, Limu, Grnčaru i Gračanici.

U narednom periodu radiće se na pripremi projektne dokumentacije i za sve druge vodotoke, kako bi se uspostavio uređen i održiv sistem kada je u pitanju zaštita od voda.

Milisav Pajević

Ekipe EPS-a se izborile sa nevremenom u Beogradu

26.06.2019

Brzim reakcijama ekipa „Elektroprivrede Srbije“ i ODS „EPS Distribucije“ u najkraćem roku otklonjeni su kvarovi na mreži koje je izazvalo nevreme u Beogradu, rekli su Aleksandar Antić ministar rudarstva i energetike i Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS, prilikom obilaska jedne od trafostanica koja je bila poplavljena na Novom Beogradu.

Antić i Grčić su zahvalili radnicima EPS-a i „EPS Distribucije“ što su hitno i hrabro reagovali i osigurali uredno snabdevanje električnom energijom.

„Sva domaćinstva na teritoriji Beograda, koje je u nedelju zahvatilo nevreme sa velikom količinom kiše, sada imaju redovno snabdevanje električnom energijom.

Noć je bila veoma teška, u vrlo kratkom vremenu u Borči je palo 100 litara kiše po kvadratnom metru.

Na Novom Beogradu i u Zemunu za samo pola sata palo je 50 ili 60 litara kiše.

U tako kratkom roku te količine padavine nismo imali ni 2014. kada su bile poplave. Želim da iskažem ogromnu zahvalnost svim zaposlenima u EPS- u i „EPS Distribuciji“ na neverovatnom naporu i hrabrosti koju su pokazali tokom noći”, naglasio je Antić.

U „EPS Distribuciji“ dežurstva su bila podignuta na najviši nivo i to je doprinelo da se kvarovi brzo saniraju. Ekipe će ostati u maksimalnom režimu rada sve dok traje potencijalna opasnost od nepogoda i velike količine padavina.

„Napravili smo duple dežurne ekipe pre nekoliko dana, kada su počele najave za jače nevreme u Srbiji”, rekao je Grčić i istakao da je to doprinelo da se brzo reši i situacija u Ulici Narodnih heroja 1 na Novom Beogradu gde je bio poplavljen 10-kilovoltni trafo.

„
Ekipa je po povlačenju vode krenula sa sušenjem i jutros između pola četiri i četiri sata su uključili trafo i 1.500 potrošača je dobilo električnu energiju.

Najteža situacija bila je sa dve velike crpne stanice Galovica i Gazela, ali ekipe su uspele da ih osposobe tokom najvećeg nevremena. Nema načina da zahvalim svim našim ljudima koji su radili uz najveći rizik. Tako su pomogli da se reše i drugi komunalni problemi u Beogradu izazvani vodom. Nastavljamo sa dežurstvima sve dok ima najava za padavine, koje su iznad proseka, kao i za bilo kakvu vrstu nevremena” istakao je Grčić.

Tokom obilaska trafostanice na Novom Beogradu okupljeni građani su pohvalili radnike „EPS Distribucije“.

Dragutin Mitrović, predsednik Stambene zajednice u Narodnih heroja 1 zahvalio je radnicima „EPS Distribucije“ i istakao da su oni jedini pomogli u situaciji kada je voda poplavila zgradu.

„U garaži i prostoriji trafostanice voda je bila na nivou od 70-80 centimetara.

Momci iz „EPS Distribucije“ su doneli pumpe i cele noći crpeli vodu, a nakon toga su popravili trafostanicu. Da nije bilo njih još bismo bili pod vodom”, rekao je Mitrović.

Milisav Pajević

Mala ostrvska država u Tihom okeanu prva na svetu uvodi zabranu jednokratnih pelena

26.06.2019

andre-mohamed-F8fxKKWgYPw-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Andre Mohamed)

Na mapi sveta, Vanuatu predstavlja tek nekoliko smeđih mrlja u plavetnilu Tihog okeana, smeštenih nedaleko od Australije. Ipak, država površine 12.200 km² sa nešto više od 250 hiljada stanovnika je istovremeno i jedan od najodlučnijih protivnika plastičnog otpada. Novi predmet koji je “na tapetu” vlastima Vanuatua jesu pelene za jednokratnu upotrebu.

Država već sada vodi oštru bitku protiv jednokratne plastike, a najnoviji potez u ovoj oblasti je predlog da se od kraja 2019. godine na listi zabranjenih artikala nađu i pelene.

Najavljena zabrana je unela pometnju među roditeljima koji svoj stav protiv predloga nadležnih organa argumentuju činjenicom da bi na taj način žene, kao većinski staratelji oko 20 hiljada beba na ostrvima, bile vraćene u decenijama udaljenu prošlost. Ipak, vlasti tvrde da za Vanuatu, usled ozbiljnosti i izraženosti uticaja klimatskih promena na tom području, kao i usled zagađenja okeana, ne postoji drugi izbor.

“Vanuatu štiti svoju budućnost”, rekao je ministar spoljnih poslova Majk Masauvakalo. “Konačno, plastika dospeva u vodu i prodire u lanac ishrane da bi je na kraju dana narod Vanuatua uneo u svoj organizam”, objasnio je on dodavši da se zajednica, a posebno grupe žena, pobunila protiv zabrane. Masauvakalo je naglasio da će biti izazovno pronaći alternativu za pelene za jednokratnu upotrebu koja će usrećiti roditelje, a jedan od najozbiljnih konkurenata su one platnene.

“Pred nama je dug put, ali znajući svoju domovinu, ‘pregrmećemo'”, zaključio je.

Nikolas Hardman-Mauntford, zadužen za okeane i prirodne resurse u Vanuatuu, istakao je ključnu ulogu inovacija za zaštitu voda. “Neophodan nam je novi način razmišljanja, i to ne samo da vlade razmišljaju drugačije, već i akteri iz nevladinog sektora”, izjavio je.

“Vanuatu nema mnogo zemlje, stoga mora da preduzme radikalne mere”, otkrio je Hardman-Mauntford.

Država je u martu zabranila tanjire, čaše, pribor, posude za hranu, kutije za jaja i cveće od plastike. Plastične kese i slamčice, zajedno sa posudama od stiropora, ukinute su još u julu 2018. godine.

Jelena Kozbašić

Kladovo dobija novu toplanu na biomasu

26.06.2019

W4_17 — Photo: Polytechnik Biomass Energy

Bolnica u Kladovu i Osnovna škola „Vuk Karadžić”, u kojoj se nalaze i muzička škola i škola za decu sa posebnim potrebama, uskoro će svoje potrebe za grejanjem i potrošnjom tople vode pokrivati preko sistema nove toplane na biomasu PEMCI 1.

Potrebe ove velike škole, stare gotovo 185 godina koju trenutno pohađa nešto više od hiljadu đaka, za sada pokriva toplana Centar i Pemci. U prvoj toplani, koja se nalazi u stambenoj zoni u centru Kladova, koristi se mazut sa 2 odsto sumpora, dok se u drugoj toplani koristi ugalj.

Nova toplana na biomasu moći će da podmiri celokupne potrebe za energijom pomenutih korisnika. Postoji više dobrih strana prelaska sa fosilnih goriva na biomasu, a jedna od najvažnijih je čistiji vazduh. Buduća toplana će kao pogonsko gorivo koristiti drvne ostatke iz pilana, ostatke u šumarstvu i raspoloživu drvnu sečku. Glavna razlika između starog načina grejanja i novog biće smanjenje emisije CO2 za gotovo 100 odsto.

Kladovo, kao mesto poznato po izuzetnim prirodnim lepotama, Dunavu, Đerdapu, burnoj istoriji, energetskim resursima i gostoljubivosti ponovo pokazuje zainteresovanost za održivu energiju i zaštitu svoje sredine. Nakon što su dve solarne elektrane puštene u rad, a koje je projektovala kompanija CEEFOR ENERGY EFFICIENT SOLUTION, emisija ugljen-dioksida u Kladovu je značajno smanjena a nova toplana će svojim radom dodatno doprineti tome da Kladovčani udišu čistiji vazduh.

Globalno zagrevanje i efekat staklene bašte predstavljaju posledice povećanja koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi. Ovim projektom predviđeno je da novo postrojenje, sa sadašnjih 5.852 tona ugljen-dioksida koje ispusti toplana na mazut na godišnjem nivou, smanji emisiju ovih čestica na 75 tona. Nova toplana PEMCI 1 trebalo bi da se poveže magistralnim toplovodom sa toplanom Centar, koja se nalazi u centru Kladova, a preko nje sistemom distribucije vrele vode u sistem daljinskog grejanja u Kladovu.

Nova toplana na drvnu sečku, snage 2 × 3,0 MW nalaziće se u severozapadnom delu Kladova, u naselju Pemci, u blizini postojeće toplane, snage 1,1 MW koja koristi ugalj kao gorivo, a koja će biti ugašena po puštanju u rad pomenute toplane na biomasu.

Predviđena je ugradnja dva jednaka vrelovodna horizontalna kotla izlazne snage 2 × 3,0 MW, sa automatskim čišćenjem putem komprimovanog vazduha, iznošenjem pepela ispod rešeta putnim transportom u kontejner za pepeo. To će omogućiti povezivanje sa postojećim toplanama Pemci 1 i Centrala i podmirivanje potreba za grejanjem bolnice i škole. Prema projektu, predviđeno je da nova toplana isporuči gotovo identičnu količinu energije. U grejnom periodu od oktobra 2017. godine do aprila 2018. godine, iz ove dve toplane isporučeno je ukupno 17.789.400,62 kWh, dok je za novu toplanu predviđeno da isporuči 17.550.864,47 kWh. Buduća toplana će se sastojati iz akumulatora toplote, dva kotla, elektrofiltera, dimnjaka, višednevnog skladišta sečke, servisnog puta i servisnog platoa.

Od svih obnovljivih izvora energije u Srbiji, biomasa ima najveći potencijal. Podršku investitorima i kompanijama koje žele da unaprede svoju efikasnost i pređu na obnovljive izvore energije pruža portal Zelena energija.

Ova jedinstvena platforma predstavlja deo aktivnosti Privredne komore Srbije u okviru Projekta „Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji“, koji sprovodi UNDP u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, nadležnim institucijama i partnerima iz civilnog sektora. Portal Zelena energija je prva onlajn trgovina različitim vrstama biomase na našim prostorima i povezuje kupce i prodavce biomase, kao i investitore, projektante, izvođače, distributere, banke i sve druge učesnike na tržištu obnovljivih izvora energije.

Priredila: Željka Vesić

Tekst je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA POLJOPRIVREDA mart – maj 2019.

Beograd će imati 150 stanica za javne bicikle

26.06.2019

javne bicikle - ilustracija — Foto: Pixabay

Skupština grada Beograda donela je odluku o raspisivanju tendera za uspostavljanje javnih bicikala.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda je precizirao u izjavi za TV Pink da će biti 150 stanica za javne bicikle, a svaka stanica će imati šest, što znači da će u gradu biti 900 javnih bicikala.

„U ovom trenutku imamo oko sto kilometara biciklističkih staza, a planiramo da u naredne četiri godine izgradimo još 120 kilometara novih biciklističkih staza. To znači da ćemo postati zaista jedan uređen grad”, rekao je Vesić.

On je najavio i da će biti usvojen veoma važan urbanistički plan koji će regulisati postrojenje za preradu otpadnih voda u Ostružnici, tako da otpadna voda više neće ići direktno u Savu.

„Mi ćemo u narednom periodu izgraditi svih pet fabrika za preradu otpadnih voda i zaštititi konačno Dunav i Savu, jer sada veliki deo kanalizacije ide direktno u Savu, što je poražavajuće”, istakao je Vesić.

Milisav Pajević

1...880881882...1,673 Page 881 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM