NASA šalje dron na Saturnov satelit u potragu za poreklom čovečanstva

30.06.2019

NASA planira da pošalje dron nazvan “Vilin konjic” na Titan, najveći Saturnov satelit, rekla je ta agencija najavljujući svoju novu misiju istraživanja Sunčevog sistema u potrazi za tragovima koji bi mogli pojasniti poreklo čovečanstva.

“Danas s ponosom najavljujem da će naša iduća misija, Vilin konjic, istraživati najveći Saturnov satelit, Titan”, rekao je najviši zvaničnik NASA Džim Brajdenstajn u video telekonferenciji.

Vilin konjic, dron veličine vozila za golf sa četiri propelera, krenuće 2026. godine na osmogodišnju misiju prema Titanu, satelitu koji orbitira oko gasovitog Saturna. Titan je poznat po sličnostima s ranim karakteristikama Zemlje i potencijalu za istraživanje i proučavanje porekla života.

Vilin konjic, koji ima nuklearni pogon, biće prvi dron sposoban leteti više od 160 kilometara kroz gustu Titanovu atmosferu.

“Titan je drugačiji od bilo kog drugog mesta u našem Sunčevom sistemu i najsličniji je ranoj Zemlji”, dodao je Brajdenstajn. Instrumenti Vilinog konjica procenjivaće nastanjivost Titana i tražiti hemijske tragove prošlog, pa čak i sadašnjeg života.

Vilin konjic je četvrta misija istraživanja Sunčevog sistema u okviru NASA programa “New Frontiers”, nizu misija koje uključuju i sonde Novi horizonti lansiranu 2006. godine kako bi proučavala Pluton i OSIRIS-Rex, lansiranu 2016. za proučavanje asteroida Bennu.

Izvor: HINA

Željka Vesić

Opštinsko veće Paraćina diskutovalo o javnom osvetljenju

30.06.2019

Članovi Opštinskog veća Paraćina su na 341. sednici razmatrali šest tačaka dnevnog reda, od kojih se o prvih pet već diskutovalo na prethodnim sednicama.

Prva tačka, Nacrt Odluke o uređenju Industrijske zone i Industrijskog parka u Industrijskoj zoni „Zmič”, usvojena je jednoglasno i prosleđena Skupštini, a o preostalih pet tačaka se diskutovalo, uz utvrđivanje potrebnih preformulacija i preciznijeg oblikovanja stavki u predloženim nacrtima.

O Nacrtu Odluke o izmeni i dopuni Odluke o pribavljanju, otuđenju i davanju u zakup nepokretnosti na teritoriji opštine Paraćin na kojima opština ima javnu svojinu, modelu Predugovora o otuđenju imovine iz javne svojine, Nacrtu Odluke o parkiralištima, Nacrtu Odluke o obavljanju pripremnih radnji za eksploataciju i dalju preradu rude gabro kao tehničko građevinskog kamena na lokalitetu „Čukara” i Nacrtu Odluke o obezbeđenju javnog osvetljenja, diskutovaće se i na narednim sednicama, dok Odluke ne budu precizno i jasno uobličene.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

Milisav Pajević

Mobilna aplikacija o cenama goriva na svim benzinskim stanicama u Federaciji BiH

30.06.2019

Federalno ministarstvo trgovine BiH u Mostaru je predstavilo finalnu (ALPHA) verziju besplatne mobilne aplikacije „FMT FBiH oil info“, koja će građanima pružati informacije o cenama goriva na svim benzinskim stanicama u Federaciji BiH.

Aplikacija omogućuje građanima da na jednom mestu, na jednostavan i efikasan način, dobiju sveobuhvatnu i pravodobnu informaciju o cenama kako bi im bili olakšani izbor i kupovina po najpovoljnijim cenama.

„Reč je o servisu isključivo namenjenom građanima koja će im omogućiti informacije o cenama goriva na svim benzinskim stanicama u FBiH.

Aplikacija od danas može biti besplatno preuzeta na web stranici Federalnog ministarstva trgovine”, izjavio je na konferenciji za novinare federalni ministar trgovine Zlatan Vujanović.

Podsetio je da je resorno ministarstvo na Google Store servisu postavilo testnu verziju aplikacije, koju su korisnici prihvatili jako dobro.

Za sada je dostupna verzija aplikacije za mobilne telefone sa Android operativnim sistemom, a uskoro će biti dostupna i verzija za iOS.

„Mobilna aplikacija ‘FMT FBiH oil info’ direktno učitava podatke iz web aplikacije eOPC.fmt.gov.ba, skladišti ih u realnom vremenu i daje na raspolaganje građanima, koji na taj način raspolažu sveobuhvatnim i pravovremenim informacijama o cenama u istom momentu kada te informacije dobiju Federalno ministarstvo trgovine i Vlada FBiH”, kazao je Vujanović.

Milisav Pajević

Vlada Srbije: Izgradnja dvorane na Košutnjaku neće izmeniti prirodni ambijent

29.06.2019

1280px-Kosutnjak — Foto: Wikipedia/Antidiskriminator

Vlada Republike Srbije saopštila je juče da projekat izgradnje multifunkcionalne sportske dvorane na Košutnjaku neće ni na koji način izmeniti prirodni ambijent u kojem će biti smeštena, već će budući nacionalni trening centar za šest sportova činiti jedinstvenu i skladnu celinu sa okolnim terenom i vegetacijom.

„Razumemo zabrinutost građana Čukarice da će prilikom izgradnje sportskog kompleksa biti narušen prirodni ambijent, ali ovim putem želimo da ih uverimo da ćemo se ponašati odgovorno, u skladu sa ekološkim standardima koje poznaje moderan svet.

Prilikom pripreme terena za izgradnju biće neophodno uklanjanje određenog broja starih i osušenih stabala, a njihov sadašnji broj će u neposrednoj okolini budućeg sportskog centra biti udvostručen.

Pored toga, na budućem objektu je predviđena instalacija zelenog krova površine veće od 6.000 kvadratnih metara, skoro 11.000 kvadratnih metara nove trave će biti posejano u okolini, a oko 1.000 kvadrata tepih trave položeno u žardinjerama.

Takođe, oko svih saobraćajnica i staza u okolini biće posut malč od borove kore, na površini od oko 800 kvadratnih metara.

Buduća multifunkcionalna dvorana na Košutnjaku namenjena je borilačkim sportovima i biće dom rvačima, džudistima, karatistima i tekvondoistima, a koristiće je i streljački i penjački savez.

Taj objekat će omogućiti da pomenute sportske discipline imaju autonomne sadržaje neophodne za obavljanje trenažnog procesa na visokom nivou i uz korišćenje zajedničkih sadržaja u okviru objekta (administracija, zona za relaksaciju, glavna teretana, sportska sala za takmičenja i sportove sa loptom).

Izgradnjom objekta želimo da našim sportistima pružimo vrhunske uslove za profesionalni razvoj, kakve imaju njihove kolege u zemljama sa većim brojem evropskih, svetskih i olimpijskih odličja od naše.

Verujemo da će po završetku izgradnje njenu prednost i značaj prepoznati i građani, što kroz jaču afirmaciju individualnih sportova po kojima naša zemlja nije bila toliko prepoznavana kao kada je reč o timskim, što kroz primer da smo i uslovima izgradnje objekta u neposrednoj okolini autentičnog prirodnog ambijenta sposobni da vodimo računa o životnoj sredini, učinimo je lepšom i kao takvu je ostavimo generacijama koje dolaze”, navodi se u saopštenju.

Milisav Pajević

U Osaki danas postignut sporazum o klimi, bez učešća SAD

29.06.2019

Zemlje članice G20, u kojoj su najrazvijenije zemlje sveta, postigle su danas u Osaki sporazum o klimi, ali u njemu, kao i na prethodna dva samita, ne učestvuju Sjedinjene Američke Države, objavili su francuski i nemački predstavnici na samitu.

Dokumentom je 19 zemalja potvrdilo podršku Pariskom sporazumu iz 2015. o borbi protiv klimatskih promena. SAD su se iz tog sporazuma povukle 2017. godine.

Dogovor je postignut jutros posle dugih pregovora, dodatno otežavanih pokušajima SAD da blokiraju deklaraciju, kao što su činile i na samitima G20 u Hamburgu 2017. i Buenos Airesu 2018.

“Usvojen je tekst o klimi”, izjavljeno je iz okruženja francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je novinarima rekla da je tekst deklaracije “sličan” prošlogodišnjem.

Izvor: AlJazeera Balkans

Željka Vesić

Kako se Evropljani bore sa neuobičajeno visokim temperaturama?

29.06.2019

water-1558153 — Foto-ilustracija: Pixabay

Delovi Zapadne i Centralne Evrope se od srede suočavaju sa toplotnim talasom izazvanim kombinacijom oluje nad Atlantskim okeanom, polja visokog pritiska iznad evropskog kontinenta i toplim vazduhom iz afričke pustinje Sahare. Meteorolozi najavljuju da će temperature u narednom periodu rasti i do 44 Celzijusova stepena, a mnogi nacionalni temperaturni rekordi su već oboreni. Pročitajte kako se vlasti i stanovnici pogođenih država bore sa vrelinom.

Francuska, Nemačka, Belgija, Švajcarska, Španija, Češka i Italija su izdale upozorenja i savete vezane za zdravlje. Stanovnicima se preporučuje da u toku podneva i poslepodneva izbegavaju naporne aktivnosti, piju dosta vode i ne izlažu se suncu.

Prema tvrdnjama predsednika Francuske Emanuela Makrona, francuski nadležni organi se nalaze u punoj pripravnosti. Dodatna pomoć je obezbeđena za starije osobe, beskućnike i bolesnike. Visoke temperature su dovele u pitanje održavanje mnogobrojnih manifestacija, ali ne i Svetskog prvenstva u fudbalu za žene koje je i dalje u toku – utakmice se igraju u večernjim časovima.

Gradske vlasti Pariza su zabranile kretanje kamiona za isporuku robe i starijih vozila koja ispuštaju više zagađujućih materija u odnosu na novije modele. Takođe su u utorak i sredu proglasile besplatan parking za Parižane kako bi ohrabrile vozače da ostave svoje automobile kod kuće i odluče se za prevoz s manjim negativnim uticajem na životnu sredinu.

U nekoliko gradova Evrope su otvorene javne prostorije namenjene za preko potrebno rashlađivanje stanovništva. Pored njih, u francuskoj prestonici su postavljeni tuševi, produženo je radno vreme bazena, a pojedini parkovi se tokom noći ne zatvaraju. Francusko ministarstvo obrazovanja je odložilo ispite.

Povrh svega navedenog, ograničenja brzine su snižena – sa 130 km/h na na 110 km/h, sa 110 km/h na 90 km/h i sa 90 i 80 km/h na 70 km/h. Slične propise je, podstaknuta neočekivanim skokom temperatura, uvela i Nemačka. Asfalt je “nabreknuo”, te se na putu savetuje pojačana opreznost.

I politička situacija je na ovom području uzavrela! Ozlojeđeni Nemci su tokom prethodnog vikenda protestvovali ispred rudnika uglja sa zahtevom da država ubrza proces odstranjivanja ovog prljavog energenta iz nemačkog energetskog miksa.

Jedan čovek iz gradića Hemer, nedaleko od Dortmunda, je smislio ne toliko društveno prihvatljiv način da se izbori sa naletom vreline. On se razgolitio u odeljku supermarketa u kom se nalazi zamrznuta hrana.

Lošeg dejstva toplote nisu pošteđene ni životinje. Poštujući njihova prava, belgijske lokalne samouprave – Brisel, Antverpen i Ostende – su odlučile da privremeno sa svojih ulica povuku kočije koje vuku konji.

Lednici u švajcarskim planinama se skupljaju, a s obzirom na to da će ovakve vremenske prilike nastaviti, nastaviće se i proces njihovog skupljanja, što će povećati rizik da će Rajna kasnije ove godine biti previše plitka za plovidbu brodovima.

U španskoj oblasti Kataloniji danima unazad bukte požari koji ugrožavaju više od 20 hiljada hektara rastinja. Nekoliko stotina ljudi je evakuisano iz svojih domova.

Pojavu sve učestalijih, dugotrajnijih i ozbiljnijih toplotnih talasa naučnici pripisuju globalnom zagrevanju i upozoravaju na još više temperature ukoliko čovečanstvo ne izvrši značajne rezove u emisijama štetnih gasova. Jedna od posledica usložnjavanja problema klimatskih promena će biti i veći broj smrthih ishoda, tvrde oni.

Jelena Kozbašić

Počeo prijem zahteva za pomoć nakon poplava koje su pogodile Beograd

29.06.2019

Prijem zahteva, poplave, Beograd — Foto: Grad Beograd

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić obišao je juče Mesnu zajednicu „Borča”, gde je otvoren punkt Centra za socijalni rad kako bi građani mogli da podnesu zahteve za materijalnu pomoć nakon poplava koje su pogodile levu obalu Dunava početkom nedelje.

Obilasku su prisustvovali član Gradskog veća Dragomir Petronijević, sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević, predsednik opštine Palilula Aleksandar Jovičić i direktorka Gradskog centra za socijalni rad Zorica Pavlović.

Vesić je podsetio da komunalne službe i gradska preduzeća čine sve da zajedno sa građanima umanje štetu nastalu na levoj obali Dunava.

„Grad Beograd vrši sve potrebne pripreme da se građanima koji su pretrpeli štetu, a koji dolaze iz socijalno ugroženih kategorija, pomoć što pre obezbedi.

Zbog toga smo otvorili dva punkta, u Borči i Kotežu, gde se nalaze radnici Centra za socijalni rad, dok će sutra punktovi biti otvoreni u Ovči i Padinskoj Skeli, kako bi građani mogli da prijave štetu.

Ukoliko postoje zakonski uslovi vezani za socijalni status, građani koji su podneli zahteve dobiće odštetu kako bi lakše prevazišli tešku situaciju u kojoj se nalaze”, rekao je Vesić.

On je dodao da se ovaj posao radi zajedno sa Opštinom Palilula, koja ima svoju popisnu komisiju.

„Grad je obezbedio i određeni broj pravnih stručnjaka, što je uradila i Opština Obrenovac, koja, nažalost, ima iskustva sa poplavama. Naše službe su na terenu kako bi se sanirala šteta. Mislim da je ovo primer solidarnosti i da zajedničkim radom možemo da se izborimo sa posledicama”, poručio je Vesić.

Sekretarka za socijalu zaštitu Nataša Stanisavljević istakla je da su radnici Gradskog centra za socijalni rad na terenu od prvog dana, kako bi pomogli građanima koji su se našli na udaru posledica vremenske nepogode koja je pre nekoliko dana pogodila Beograd.

„Danas su otvorena dva nova punkta, u Borči i Kotežu, a radnici Centra za socijalni rad pomažu građanima u obradi zahteva koji se podnose za materijalnu pomoć. Od sutra će biti otvorena još dva punkta, u Ovči i Padinskoj Skeli, koji će raditi od devet do 17 časova. Građani će tako moći da dobiju pomoć u ostvarivanju svojih prava u oblasti socijalne zaštite”, rekla je Nataša Stanisavljević.

Predsednik opštine Palilula Aleksandar Jovičić precizirao je da je do ovog trenutka u Opštinu Palilula pristiglo više od 1.100 prijava građana koji su pretrpeli štetu u poplavi.

„Ne radi se samo o kućama,već i dvorištima i pomoćnim objektima. Prioritet bi naravno trebalo da imaju građani kojima su poplavljene kuće. Na osnovu toga, kada se pronađe zakonski okvir, u skladu sa mogućnostima obezbediće se neki vid pomoći. Od ukupnog broja prijava, oko 60 odsto čine domaćinstva kojima je poplavljena kuća. Mislim da ćemo do kraja sutrašnjeg dana uspeti da u celosti „pređemo” teren po prijavama, a nakon urađene analize obratićemo se nadležnim organima kako bi pomoć stigla do ljudi koji su pretrpeli štetu”, rekao je Jovičić.

Milisav Pajević

AP Vojvodina dobila Geoportal prostornih podataka

29.06.2019

geoportal Vojvodine — Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine prezentovao je prošlog četvrtka u holu Pokrajinskoe vlade Geoportal prostornih podataka AP Vojvodine, koji objedinjuje prostorne podatke u APV i jedini je tog tipa u zemljama u okruženju.

Pokrajinski sekretar Vladimir Galić ovom prilikom istakao je da je ovaj portal deo geografskog informacionog sistema (GIS) i predstavlja važan elemenat Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka.

Geoportal prostornih podataka je u skladu sa evropskom INSPIRE inicijativom o povezivanju i razmeni prostornih podataka u jednu održivu celinu.

Ovaj projekat je, takođe, u skladu sa evropskom direktivom i sastavni je deo poglavlja 27 koje je, s aspekta forme pristupanja Srbije Evropskoj uniji, za nas veoma značajno.

„Polazeći od toga, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine je 2017. realizovao Geoportal, početkom 2018. godine potpisan je Sporazum o okvirima za razmenu, pristup i korišćenje prostornih podataka sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, zatim sa Zavodom za urbanizam Vojvodine, Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, JP „Vojvodinašume“ i JP „Vode Vojvodine“.

Prilikom promocije Geoportala potpisan je i aneks prethodnog sporazuma, prema kojem se Geoportalu pridružio i Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj a sekretar Vladimir Galić pozvao je i druge institucije u Vojvodini da se uključe.

Galić je poručio da ovaj projekat ima poseban značaj zato što nas usmerava napred, što će nam omogućiti da jednim „klikom“ dobijemo podatke koji su nam bitni u oblastima društvenog života u kojima radimo.

„I sa aspekta životne sredine Geoportal je značajan, zato što ćemo putem njega znati na kojim lokacijama je kakvo stanje vazduha, vode, zemljišta. Moći ćemo sutra, uz razvoj tehnologija, da putem mobilnih telefona prijavimo, na primer, postojanje divljih smetlišta, kao i da dobijemo olakšan pristup informacijama o životnoj sredini“, pojasnio je Galić.

Dalji razvoj Geoportala na pokrajinskom nivou sa punim kapacitetom će omogućiti da se prostorni podaci koje poseduju pokrajinski sekretarijati, javna preduzeća i zavodi lako povežu i razmenjuju putem odgovarajućih servisa i na taj način, međusobno povezani i standardizovani, budu dostupni krajnjim korisnicima u svakodnevnom radu u cilju izrade strateških i planskih dokumenata. U jednom delu, Geoportal će biti dostupan i široj javnosti.

Prezentaciji su prisustvovali predstavnici odeljenja za urbanizam i zaštitu životne sredine svih jedinica lokalne samouprave sa teritorije APV, gosti iz drugih institucija, javnih preduzeća i privatnog sektora.

Milisav Pajević

Koka-kola realizovala akciju čišćenja priobalja Ade Huje

28.06.2019

Слика-2-Дан-Дунава — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Kompanija Koka-kola realizovala je danas akciju čišćenja priobalja Ade Huje u Beogradu zajedno sa pokretom Let’s do it i Ministarstvom za zaštitu životne sredine.

Generalni direktor Koka-kola Helenik Srbija i Crna Gora Svetoslav Atanasov kazao je da se akcija čišćenja Dunava 15 godina realizuje na Međunarodni dan Dunava i da je ove godine ta reka čista u sedam gradova u Srbiji.

“Pored mnogo aktivnosti koje organizujemo ove godine, početkom jula smo pokrenuli takmičenje u srednjim školama u sedam gradova širom Srbije posvećeno prikupljanju ambalažnog otpada. Pobednik je škola Nikola Tesla iz Apatina koja je sakupila pola tone otpada i ona će dobiti nagradu od 10.000 evra za opremanje dvorišta škole”, kazao je Atanasov.

On je kazao da je ideja te akcije da se podigne svest kod ljudi, naročito kod mladih, koliko je bitno da se prikuplja ambalažni otpad, koliko je bitna reciklaža, ulaganje u cirkularnu ekonomiju kao i svest o ekologiji.

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan kazao je da Dunav u Srbiju ulazi prljaviji nego što iz nje izlazi, ali ne zbog toga što se u Srbiji manje prlja, već zbog toga što Srbija nema značajnu privredu koja bi ga zagađivala.

On je kazao da je Dunav reka koja povezuje čitavu Evropu i da je reka koja treba da bude posebno tretirana, a da se to jedino može učiniti zajedno sa čitavim civilnim i vladinim sektorom kroz izgradnju potpunog sistema prerade otpadnih voda.

“Srbija prerađuje manje od 10 odsto otpadnih voda, dve godine uporno radimo sa lokalnim samoupravama na izradi tehničke dokumentacije za postrojenje za prerađivanje otpadnih voda i uložili smo 450 miliona dinara za taj deo posla” rekao je Trivan i dodao da se u Beogradu na tome radi više od jedne decenije, da taj projekat košta više od milijardu evra i da će biti završen narednih godina.

“Koka kola je kompanija koja se trudi da bude veoma odgovorna prema okruženju u kome radi i danas smo zbog toga ovde da simbolično pokažemo kako najveći svetski biznis ide ruku pod ruku sa zaštitom životne sredine”, rekao je on.

Potpredsednik pokreta Let’s do it Dušan Jakovljević kazao je da na Međunarodni dan Dunava u Srbiji obale te reke čisti oko 600 volontera.

Povodom te akcije generalni direkor Koka-kole Svetoslav Atanasov, ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan i potpredsednik pokreta Let’s do it zajedno su zasadili stablo na šetalištu Ade Huje.

Izvor: Ministarstvo za zaštitu životne sredine

Željka Vesić

Na crnogorskim kupalištima morska voda odličnog kvaliteta

28.06.2019

Herceg Novi - Crna Gora - ilustracija — Foto: Pixabay.com

Rezultati analize kvaliteta morske vode za 100 javnih kupališta, koju je Institut za biologiju mora sproveo u periodu od 18. do 19. juna pokazali su da je na 99 odsto kupališta kvalitet morske vode bio K1 klase, dok je na jedan posto kupališta bio K2 klase.

Ovi rezultati potvrđuju da je morska voda na crnogorskim kupalištima odličnog kvaliteta, odnosno da je sanitarno ispravna, te bezbedna za kupanje i rekreaciju.

Na svih 16 kupališta u opštini Ulcinj voda je bila odličnog kvaliteta K1.

Slična situacija je bila i u opštini Bar, gdje je Kvalitet vode na svih 13 kupališta bio K1 klase.

U opštini Budva, na svim lokacijama sa kojih se radi analiza kvaliteta morske vode za kupanje i rekreaciju voda je takođe bila K1 klase.

Kada je u pitanju Bokokotorski zaliv, u Tivtu je voda bila odličnog kvaliteta na svih devet kupališta, a ista situacija je bila i u Kotoru, gde je kvalitet vode bio K1 klase na svih 15 lokacija uzorkovanja.

Kada je u pitanju kvalitet vode na obali Herceg Novog, analize su pokazale kvalitet K1 na ukupno 20 kupališta, dok je na jednom kupalištu voda bila klase K2.

Rezultati ispitivanja sanitarnog kvaliteta morske vode, kao i podaci o temperaturi mora, temperaturi vazduha i salinitetu za svako pojedinačno kupalište, mogu se pogledati na posebnoj aplikaciji koja se nalazi na internet stranici www.morskodobro.com.

Milisav Pajević

Sprečen krivolov u Nacionalnom parku Skadarsko jezero

28.06.2019

ARHIVA-JPNPCG, ribočuvari — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Služba zaštite Nacionalnog parka Skadarsko jezero u saradnji sa Sportsko – ribolovnim klubom Podgorica u proteklih 15 dana zatekla je u vršenju nelegalnog izlova ribe četiri lica.

U istom periodu privremeno su oduzeta dva plovila, dva vanbrodska motora, električna sonda, električni pretvarač i akumulator, 14 mreža i pari sa 80 udica.

Podsećamo da je između Javnog preduzeća za nacionalne parkove Crne Gore i Sportsko – ribolovnog kluba Podgorica potpisan Sporazum o saradnji, kako bi kroz zajedničku, ali i saradnju sa drugim subjektima, radili na efikasnijoj zaštiti ribljeg fonda i suzbijanju svih oblika nelegalnih aktivnosti na prostoru NP Skadarsko jezero.

Pored aktivnosti na sprečavanju nelegalnog izlova ribe zaposleni u Službi zaštite, u saradnji sa inspektorima Odseka za inspekciju turizma, procesuirali su 17 prijava zbog nelegalog prevoza turista u NP Skadarsko jezero.

Služba zaštite NP Skadarsko jezero redovno obavlja kontrolu prostora i u saradnji sa drugim subjektima doprinosi očuvanju i zaštiti prirodnih i kulturnih vrednosti parka.

Građani ovoj službi mogu prijaviti sve nezakonite aktivnosti na broj 067/424-318.

Milisav Pajević

Ptice naše prve komšinice

28.06.2019

lov na fazane foto Pixabay — Foto: Pixabay

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) je osnovano 18. novembra 1989. godine, pod tadašnjim imenom Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine. Ova, decenijama unazad aktivna i predana, organizacija pažljivo održava mrežu aktivnih članova u celoj Srbiji. Članovi na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou rade na zaštiti ptica i njihovih staništa i na povećanju znanja o pticama i njihovim potrebama u Srbiji. Jedan od njih je i naš sagovornik Nikola Stanojević.

EP: Kao član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, sigurnomožete izdvojiti nekoliko aktuelnih i realizovanih projekata ove organizacije.

Nikola Stanojević: DZPPS trenutno učestvuje na više od 10 projekata različite tematike, naravno, u okviru svoje misije zaštite ptica i njihovih staništa. Verovatno su među njima naznačajniji LIFE PannonEagle, projekat koji okuplja državne organe i organizacije civilnog društva panonskih zemalja EU i Srbije na različitim aktivnostima sa ciljem zaštite globalno ugroženog orla krstaša; zatim već četvrti nastavak projekta Adriatic Flyway koji se bavi uspostavljanjem održivog sistema odmorišta i zimovališta ptica selica na njihovoj jadranskoj selidbenoj stanici; treći nastavak projekta Civilno društvo i javnost zajedno za unapređenje stanja životne sredine u Srbiji, koji radi na unapređenju i doslednom sprovođenju propisa iz oblasti zaštite prirode i divljači i lovstva. Neki od monumentalnih projekata u prethodnom periodu bili su rad na Crvenoj knjizi ptica Srbije, učešće u izradi drugog Atlasa ptica gnezdarica Evrope, ali i projekti u kojima je Zavod za zaštitu prirode Srbije angažovao DZPPS. Oni bi
trebalo da dovedu do uspostavljanja funkcionalne ekološke mreže u našoj zemlji. Ujedno, DZPPS već dugi niz godina u saradnji sa upravljačima učestvuje u istraživanju ptica i njihovih staništa u različitim zaštićenim područjima u Srbiji. Ovim se spisak ne iscrpljuje, jer se tokom godina realizuju mnogi manji projekti i kampanje za popularizaciju ptica kroz uključivanje članova i građana, poput projekata Proleće uživo, Vrabac – moj prvi komšija, kurs identifikacije ptica BirdID i drugi. Tu je naravno i regionalni IPA projekat pod nazivom Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj, na kom sam angažovan i koji se upravo završava.

EP: Vaše Društvo prikupljalo je i trenutno obrađuje podatke za potrebe izrade prvog Atlasa ptica gnezdarica Srbije. Odakle potreba za ovom monografijom, koja je njena svrha i kada će biti dostupna?

Nikola Stanojević: Iako je Društvo ranije učestvovalo u izradi publikacija koje bi trebalo da prikažu sliku o stanju životne sredine kroz pregled populacija ptica u Srbiji, rad na atlasu je proces koji osim njihovog kvalitativnog i kvantitativnog stanja treba da prikaže i njihov prostorni raspored na mapi Srbije. Izrađivači atlasa imaju ambiciju da prikupe i obrade sve već dostupne podatke iz ove decenije i da, uporedo sa tim, članovi i simpatizeri posebnim terenskim istraživanjima dođu do podataka o vrstama o kojima se u Srbiji malo zna. Ne bi trebalo posebno naglašavati koliko samo ovaj pripremni posao može biti zahtevan, ne samo u organizacionom nego i materijalnom smislu, a plan je da se prikupljeni podaci obrade, pretoče u rukopis i objave u roku od dve godine. Svrha ovakvog dela je da predstavi promene u demografiji, brojnosti i rasporedu populacija ptica i time pruži informacije koje, osim unapređenju zaštite ptica, ujedno služe i razumevanju promena u životnoj sredini, odnosno njenim mogućnostima da podrži živi svet, od čega svi zavisimo.

EP: Od 10. do 30. januara sproveli ste tradicionalni zimski popis ptica vodenih staništa. Opišite nam, kao laicima, kako se odvija ova akcija i kakvu opremu koriste popisivači.

Nikola Stanojević: Ova aktivnost se u Evropi sprovodi od 1967. godine kao deo Afričko-Evroazijskog cenzusa ptica vodenih staništa. Na prostoru Srbije, DZPPS njome koordinira od 2012. godine. Suština je da se prikupe podaci o promenama u ovim ekosistemima, što predstavlja dugotrajan proces. Ptice igraju ključnu ulogu u vlažnim područjima, ali su istovremeno od suštinskog značaja za ljude. Ovo je tradicionalno prilika da se gotovo celo članstvo DZPPS tokom zimskih dana „razmili“ po vlažnim i vodenim staništima po čitavoj zemlji – od bara i lokvi, preko kanala i ribnjaka do velikih reka – i posmatra stotine hiljada vodenih ptica koje tamo zimuju. Nekada su to šetnje po blatnjavim njivama da bi se stiglo do zabarenih livada Potamišja, nekad brojanje nepreglednih jata galebova na deponijama, a nekada višesatno gledanje kroz teleskop, na brodu duž Dunava, kada se broje najrazličitije vrsta pataka i gusaka. Na ovaj poziv se, bez obzira na nekad surovo vreme, svake godine odaziva sve više i više naših članova.

EP: Društvo beleži i slučajeve krivolova, kao i stanje ekosistema, obala i šuma u priobalju reka i divlje deponije. Prema vašim podacima, u kojim oblastima naše države se ljudi najbahatije odnose prema prirodi?

Nikola Stanojević: Ovo je pitanje na koje nije lako, a ni zahvalno, dati odgovor. Ipak, trebalo bi reći da je nebriga prema prirodi sveprisutna pojava i ima različite vidove. S jedne strane, nije lako očekivati od stanovništa teške materijalne situacije visok nivo svesti o problemima koje svojim činjenjem prouzrokuju, a s druge strane ni država u tim okolnostima ne poseže previše često za kažnjavanjem i doslednim sprovođenjem propisa. Dok god se ove stvari ne poboljšaju, teško možemo očekivati određeni sistemski pomak.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić

Ceo intervju možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA POLJOPRIVREDA mart – maj 2019.

Održana XI redovna sednica Skupštine akcionara NIS-a

28.06.2019

Skupština akcionara NIS a.d. Novi Sad je na juče održanoj XI redovnoj sednici donela Odluku o raspodeli dobiti za 2018. godinu, isplati dividendi i utvrđivanju ukupnog iznosa neraspoređene dobiti Društva.

Na osnovu ove Odluke NIS će akcionarima na ime dividende isplatiti 6.517.524.188 dinara, odnosno 39,97 dinara po akciji bruto.

Ovo je sedma godina zaredom u kojoj će NIS na ime dividende isplatiti 25 odsto prošlogodišnje neto dobiti Društva.

Neto dobit NIS a.d. Novi Sad u 2018. godini iznosila je 26.067.489.000 dinara.

Pravo na dividendu za 2018. godinu imaju svi akcionari NIS a.d. Novi Sad koji su upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na 17. jun 2019. godine, odnosno na Dan akcionara XI redovne sednice Skupštine akcionara.

Dan i postupak isplate dividende akcionarima odrediće Odbor direktora NIS a.d. Novi Sad.

Takođe, Skupština akcionara je usvojila i Godišnji izveštaj NIS a.d. Novi Sad za 2018. godinu, kao i Finansijske izveštaje, Konsolidovane finansijske izveštaje i izveštaje o izvršenoj reviziji Finansijskih izveštaja i Konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2018. godinu.

Za revizora Finansijskih izveštaja i Konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2019. godinu izabrano je društvo „PricewaterhouseCoopers d.o.o. Beograd“.

Na sednici Skupštine su za članove Odbora direktora NIS a.d. Novi Sad imenovani: Vadim Jakovljev, zamenik predsednika Izvršnog odbora, prvi zamenik generalnog direktora JAD „Gasprom njeft“, Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS a.d. Novi Sad, Sergej Papenko, rukovodilac Departmana za organizacioni razvoj i rad sa zajedničkim preduzećima JAD „Gasprom njeft”, Anatolij Černer, zamenik predsednika Izvršnog odbora, zamenik generalnog direktora za logistiku, preradu i promet JAD „Gasprom njeft“, Aleksej Jankevič, član Izvršnog odbora, zamenik generalnog direktora za ekonomiku i finansije JAD „Gasprom njeft”, Aleksandar Krilov, direktor Direkcije za regionalnu prodaju JAD „Gasprom njeft”, Danica Drašković i Dejan Radenković.

Za nezavisne članove Odbora direktora imenovani su Aleksandar Čepurin i Olga Visocka.

Za predsednika Odbora Skupštine akcionara za nadzor nad poslovanjem i postupkom izveštavanja akcionara NIS a.d. Novi Sad je imenovan Zoran Grujičić, dok su za članove tog Odbora imenovani Dragan Bračika i Aleksej Urusov, direktor Direkcije za ekonomiku i korporativno planiranje JAD „Gasprom njeft”.

Milisav Pajević

Opština Vrbas opet koristi termalne izvore

28.06.2019

wiamangu, termalni izvori — Foto: pixabay

Opština Vrbas je nedavno potpisala ugovor sa NIS-om o korišćenju termalnih izvora, pored sportskog centra.

Dozvolu za korišćenje, trebalo bi da dobije u septembru.

Podsetimo u Geotermalnom atlasu Vojvodine našle su se četiri bušotine tople vode u opštini Vrbas.

Tri bušotine su u samom gradu, kraj Centra za fizičku kulturu „Drago Jovović“ i objekta stare bolnice, i jedna bušotina u Кucuri.

Trenutno je u upotrebi jedino izvor u Кucuri, koji služi za funkcionisanje jednog staklenika, dok su od tri izvora u Vrbasu, nakon ispitivanja, dva konzervirana, a jedan likvidiran.

Milisav Pajević

Novi Sad dobija Urbanističku stražu – nad čim i na koji način ona stražari?

28.06.2019

Društvo arhitekata Novog Sada (DaNS) je nedavno u saradnji sa fondacijom “Hajnrih Bel” osnovalo Urbanističku stražu kao novu vrstu lokalne inicijative u Novom Sadu. Njena uloga biće pomoć građanima u razumevanju urbanističkih akata kako bi oni potom zajedno sa stručnjacima pratili plansku dokumentaciju, te skretali pažnju nadležnih organa na rešenja koja bi potencijalno mogla da nanesu gradu štetu bilo koje vrste ili da naruše njegov izgled. Obrazovanje Novosađana odvijaće se kroz diskusije, monitoring i asistencije u davanju predloga od strane arhitekata i urbanista.

Članovi DaNS-a su ranije ove godine podržali građanske proteste protiv izgradnje ugostiteljskog objekta u Limanskom parku i već duže vreme sprovode različite mere s ciljem aktivnog učešća javnosti u procesima donošenja planske dokumentacije u Novom Sadu. Urbanistička straža je nastala upravo sa istom idejom.

Tim “stražara” je interdisciplinaran, a pored arhitekata i urbanista u njegovom sastavu se nalaze i eksperti iz drugih oblasti. Raznovrsnost profesija u Urbanističkoj straži je neophodna zato što je urbanističko planiranje višedimenzionalno. Vlast se prema njemu ophodi kao da je posredi “rešavanje jednog problema bez obzira da li se stvara neki drugi”, objasnio je predsednik DaNS-a Slobodan Jović za Danas.

“U poslednjih 25 godina broj stanovnika u Novom Sadu se udvostručio! Mnogi ga, i danas, opisuju kao najbolje mesto za život i najlepši grad u Srbiji, pa su Novosađani poznati kao izražene lokal-patriote. Ipak, nagli porast populacije doneo je niz promena u funkcionisanju grada, kako one pozitivne, tako i negativne”, kazao je Goran Milenković, jedan od članova DaNS-a, za naš portal.

Prema Milenkovićevim rečima, DaNS će, kroz projekat Urbanistička straža, nastojati da pruži puni doprinos rešavanju izazova sa kojima se suočava Novi Sad.

“Kao udruženje koje okuplja stručna lica iz oblasti arhitektonskog i urbanističkog planiranja, ali i sve zainteresovane građane, DaNS to sagledava kao svoju obavezu. Uz uvažavanje interesa grada, samim tim i interesa svih njegovih građana, Urbanistička straža će korektivnim i afirmativnim predlozima nastojati da funkcionisanje Novog Sada učini maksimalno efikasnim, ali i da izgled grada estetski unapredi”, otkrio je on.

Jelena Kozbašić

1...879880881...1,673 Page 880 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM