Paraćin rekonstruiše vodovodnu mrežu

01.08.2019

vodovodna mreža, Paraćin — Foto: pixabay

Postavljanjem završnog sloja asfalta, završeni su radovi na rekonstrukciji kolovoza u ulici Dragoslava Marinkovića, u Dankovu, gde je prethodno, po programu koji se sprovodi sa Nemačkom razvojom КFW bankom, rekonstruisana vodovodna mreža.

To je jedna od velikog broja saobraćajnica u ovogodišnjem programu Uprave za investicije i održivi razvoj opštine Paraćin, u kojima se posle rekonstrukcije dotrajale vodovodne mreže kompletno rekonstruiše i kolovoz.

Poslovi se planiraju tim redosledom, kako bi se, što je moguće pre, obezbedilo nesmetano funkcionisanje saobraćaja, jer su u pitanju uglavnom frekventne ulice, u različitim krajevima Paraćina.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

Sastanak FED-a i pad zaliha podstakli rast cena nafte

01.08.2019

Cene nafte porasle su peti dan zaredom, usled pada američkih zaliha i očekivanja investitora da će američka Uprava federalnih rezervi (FED) sniziti troškove zaduživanja.

Cena severnomorske nafte „brent” porasla je za 42 centa ili 0,6 odsto na 65,14 dolara za barel, dok je američka „laka” nafta (WTI) poskupela za 40 centi ili 0,7 odsto na 58,45 dolara za barel, prenosi agencija Rojters.

U ovom mesecu, međutim, cene obe vrste nafte registrovale su pad usled zabrinutosti zbog potencijalnog slabljenja tražnje, pri čemu je „brent” izgubio 2,1 odsto vrednosti, a WTI nafta 0,03 odsto.

FED je počeo dvodnevno zasedanje, na kojem će, kako se očekuje, verovatno smanjiti kamatne stope.

„Ovaj potez je dugo očekivan i predstavlja dvostruki podsticaj za cene nafte – sa jedne strane bi trebalo da ohrabri tražnju za naftom u SAD, a sa druge da izvrši pritisak na dolar”, smatra analitičar kompanije „PVM Ojl” Stiven Brenok.

Zalihe nafte u Sjedinjenim Američkim Državama SAD ponovo su pale prošle nedelje, zajedno sa zalihama benzina i destilata, pokazali su podaci Američkog instituta za naftu.

U sedmici završenoj 26. jula, američke zalihe nafte smanjene su za šest miliona barela na 443 miliona barela u odnosu na prognoze analitičara koji su u Rojtersovoj anketi predvideli pad za 2,6 miliona barela.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

AP Vojvodina utvrdila planove zaštićenih prirodnih dobara „Ponjavica“ i „Pašnjaci velike droplje“

01.08.2019

31.07.2019. sednica PV 2_0 — Foto: AP Vojvodina

Vlada AP Vojvodine je na juče održanoj sednici utvrdila predloge pokrajinske skupštinske odluke o donošenju Prostornog plana područja posebne namene Park prirode „Ponjavica“, koji spada u zaštićena prirodne dobra na teritoriji opštine Pančevo i pokrajinske skupštinske odluke o izradi Prostornog plana područja posebne namene Specijalnog rezervata prirode „Pašnjaci velike droplje“.

Izrada i donošenje prostornih planova zaštićenih prirodnih dobara u skladu je sa prioritetima Pokrajinske vlade u oblasti očuvanja i zaštite prirode i ekosistema, kao i njihovog održivog razvoja.

Park prirode „Ponjavica“ karakteriše banatska istoimena rečica i po raznovrsnosti prirode ovaj predeo predstavlja potencijal za razvoj turističke ponude, posebno sa rekreativnog i edukativno-ekološkog aspekta.

Specijalni rezervat prirode „Pašnjaci velike droplje“, koji obuhvata prostor u opštinama Kikinda i Novi Kneževac, prema tromeđi sa Mađarskom i Rumuniji, nalazi se pod snažnim je uticajem čovekovih aktivnosti i prirodnih procesa, koji su izazvali drastičan pad populacije velike droplje, koja je uvrštena u listu najugroženijih vrsta na planeti (IUCN Red List) i strogo je zaštićena u Srbiji.

Prostornim planom će se regulisati adekvatne mere i aktivnosti, koje će doprineti smanjenju negativnih uticaja i očuvanju poslednjeg utočišta ove vrste u našoj zemlji.

Milisav Pajević

Izvršen pojačan nadzor veterinarske inspekcije u Beogradu

01.08.2019

meso, biftek, meat-3195334_960_720 — Foto: pixabay

U okviru pojačanog nadzora veterinarske inspekcije u Gradu Beogradu u opštini Obrenovac obavljena je kontrola mesara na zelenoj pijaci.

U mesari „Vlada 1“, zatečeno je 76 kilograma svinjskog mesa sa isteklim rokom kao i 50 kilograma junećeg mesa bez deklaracije i veterinarskog žiga a sve u ukupnoj količini od 126 kilograma što je proglašeno nebezbednim za ishranu ljudi, stavljeno van prometa i poslato na neškodljivo poništenje u prisustvu veterinarskih inspektora.

Protiv subjekta u poslovanju hranom biće preduzete dalje upravne radnje.

Urađena je i kontrola klanice „Stojić“, i utvrđen je veći broj nedostataka koji se odnose na opšte uslove higijene hrane životinjskog porekla pa je subjektu u poslovanju hranom doneta privremena zabrana korišćenja opreme, prostorija i objekta do otklanjanja nedostataka.

Na teritoriji opštine Surčin, urađena je vanredna kontrola objekta za klanje i preradu mesa papkara (goveda i svinja) klanica sa preradom „Barba DOO“ pri čemu su uočeni nedostaci vezani za opšte uslove higijene hrane (neispravni sterilizatori), te je doneta privremena mera zabrane klanja do otklanjanja nedostataka.

Kod istog subjekta primećeno je klanje većeg broja životinja od odobrenog kapaciteta što direktno dovodi u pitanje bezbednost hrane pa je istom naređeno da kapacitet klanja uskladi sa odobrenim od strane Uprave za veterinu, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Takođe, primećeno je da isti subjekt vrši klanje jagnjadi i ovaca a za navedenu delatnost nema rešenje nadležne uprave, pa je istom izrečena mera zabrane klanja pomenute vrste životinja do dobijanja odgovarajućeg rešenja Uprave za veterinu.

Milisav Pajević

Mladunče sove uspešno zbrinuto u Zoo vrtu Beograd

01.08.2019

ćuka, sova — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Mladuče sove – ćuka, uz pomoć naših sugrađana, uspešno je zbirnuto u Zoo vrtu Beograd, gde će biti do svog stasavanja za samostalni život u prirodi.

Mladunče sove, koje je ispalo iz svog gnezda u Zemunskom parku, od napada vrane spasli su zaposleni u VINCI Airports Serbia d.o.o, Aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu, i na osnovu instrukcija Zavoda za zaštitu prirode Srbije smestili u prihvatilište za životinje Zoo vrta Beograd.

Trenutno je u prihvatilištu beogradskog Zoo vrta zbrinuto oko 100 ptica različtih vrsta, od kojih će, po proceni ornitologa Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Zoo vrta, 15 do 20 jedinki koje su uspešno oporavljenje i spremne za samostalni život biti vraćeno u prirodu danas.

ĆUK Otus scops (L.) je ptica selica koja zimu provodi u Africi. Dužina tela ove sove je 19–21 centimetra.

Naseljava različita staništa na kojima su zastupljeni otvoreni tereni, a živi i u šumarcima, živicama, maslinjacima, šumama oko reka, starim voćnjacima, drvoredima, parkovima i vrtovima u mediteranskim, submediteranskim i stepskim predelima, najčešće u ravnicama i pobrđu.

Gnezdi se u dupljama drveća, ređe u šupljinama stena ili u građevinama, a vrlo rado prihvata veštačke duplje.

Hrani se pretežno krupnim insektima (zrikavci, tvrdokrilci, noćni leptiri), a povremeno lovi male sisare, ptice, gmizavce i vodozemce.

U Srbiji je redovna gnezdarica, čija je populacija procenjena na 27500–43500 gnezdećih parova.

U Beogradu, kao i u drugim gradskim sredinama gde dominiraju beton, buka i vreva ljudi, neke od divljih vrsta ptica su pronašle dom.

Prilagođavajući se novim uslovima života, zamenile su svoj prirodni ambijent staništem u gradu.

Betonske kvartove, kao i zelene gradske površine, nastanjuju vrste među kojima su vrana, svraka, gačac, poljski i vrabac pokućar, gugutka, ali i grabljivice – vetruška, sove – najčešće utina i ćuk, koje su strogo zaštićene vrste.

Milisav Pajević

Plastični šampončići se “odjavljuju” iz hotela

31.07.2019

cosmetics-106982_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Plastične flašice šampona, regeneratora i kupki iz hotela su donekle postale suvenir koji mnogi donose kućama sa putovanja. Oni koji odsedaju u sklopu hotelskog lanca Intercontinental od skoro neće imati tu mogućnost zato što će ih u sobama dočekati velike ambalaže neophodnih preparata.

Mala kozmetička pakovanja koja gosti iskoriste ili odnesu sa sobom završe među 250 miliona tona plastičnog otpada godišnje. Hoteli HolidayInn, Crowne Plaza i Kimpton, u vlasništvu Intercontinental grupe, više neće biti saučesnici u nedelu prema našem okruženju. Barem ne u trenutnim razmerama.

U gotovo 850 hiljada soba na globalnom nivou, hotelijeri u toku godine ostave više od 200 miliona sredstava za higijenu od plastike. Kako ne bi lišili svoje klijente toaletnih potrepština na raspolaganje će im ostavljati veće ambalaže istih. “Prelazak na pakovanja većih dimenzija u više od 5600 hotela širom sveta je veliki korak u ispravnom smeru i promena će nam pomoći da značajno smanjimo količinu otpada i uticaj na životnu sredinu”, objasnio je direktor hotelskog lanca Kit Bar.

Tranzioni proces bi trebalo da bude okončan do 2021. godine, a čak su ga i gosti hotela dočekali sa odobravanjem. Oni teže tome da njihov boravak bude što održiviji, ali bez pogoršanja samog kvaliteta.

Brojne kompanije uvode u svoje poslovanje “zelene” prakse baš zato što korisnici, svesni opasnosti od klimatske krize, gubitka biodiverziteta i drugih izazova za životnu sredinu, nastoje da prave što plići ekološki otisak.

Intercontinental je u oktobru 2018. najavio da će do kraja 2019. iz svih svojih objekata izbaciti plastične slamčice za jednokratnu upotrebu što znači u proseku 50 miliona istih manje godišnje. Njima bi se, prema tvrdnjama hotela, mogla spojiti razdaljina između Njujorka i Tokija.

Gosti jednog od ogranaka ove grupe Voco spavaju na jastucima i prekrivaju se jorganima koji su u potpunosti ispunjeni recikliranim materijalima zbog čega po pojedincu oko 150 plastičnih flaša manje završi na deponiji.

Jelena Kozbašić

Preko trnja do sunca

31.07.2019

Kada želite da pojedete kolač, a nemate volje da ga napravite sami, otići ćete u poslastičarnicu. U slučaju da ste se „ukočili” na poslu, zakazaćete posetu maseru. Ako vam je neophodan novi par patika za trčanje, obići ćete radnje sa sportskom opremom. Ukoliko odlučite da poboljšate održivost svojih objekata, obratićete se inženjerima Centra za održivi razvoj i energetsku efikasnost – CEEFOR.

Zašto baš njima pored ogromne konkurencije? Zato što tamo gde vi vidite samo podatke, oni vide priliku za uštedu energije i novca i smanjenje emisije štetnih gasova – a kontaktiravši ih, mnoge domaće i strane kompanije su tu priliku za sebe i životnu sredinu već ugrabile, unapredivši na taj način svoje poslovanje.

Tim stručnjaka beogradske kompanije odlikuju vrhunske reference u projektovanju i primeni mera energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije. Znanje dvadeset inženjera se temelji na najboljim primerima iz svetske prakse i potkovano je višegodišnjim iskustvom razvoja projekata, izrade tehničko-projektne dokumentacije i pružanja propratnih usluga.

Bilo da kompaniju CEEFOR angažujete kao pouzdanog konsultanta za energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije ili kao neposrednog partnera zaduženog za izradu studija, projekata i projektne dokumentacije, možete da računate na posvećen rad zaposlenih na pronalasku praktičnog i dugovečnog rešenja, prilagođenog vašim mogućnostima i potrebama, i to u sledećim oblastima:

sprovođenje preliminarnih, kratkih i detalјnih energetskih pregleda – energetskih audita,
konsalting i inženjering za finansijske institucije i investitore u polja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije,
izrada studija opravdanosti koje se odnose na energetske tehnologije i tehnologije koje se odnose na oblast pobolјšanja energetske efikasnosti,
izrada studija opravdanosti korišćenja obnovlјivih izvora energije i izgradnje energetskih postrojenja,
konsalting i izrada svih vrsta projektno-tehničke dokumentacije (generalni, idejni, glavni projekti i projekti izvedenog stanja),
konsalting u oblasti pripreme i uvođenja sistema energetskog menadžmenta u industrijska preduzeća i na lokalnom nivou (opštine i gradovi),
informacione tehnologije u oblasti energetskih ušteda i implementacije tehnologija s pozitivnim uticajem na životnu sredinu.

Bilo bi iznenađujuće na istom mestu zateći Centar za reciklažu „Božić i sinovi” iz Pančeva, proizvođača konditorskih i prehrambenih artikala „Swisslion Takovo” iz Novog Sada, „Knjaz Miloš” iz Aranđelovca, vinariju „Vino Župa” iz Aleksandrovca i javnu garažu „Obilićev venac” iz Beograda, ali poduža lista dosadašnjih klijenata kompanije CEEFOR okuplja, pored svih ostalih, i ovu raznoliku ekipu.

Tu su i Elektroprivreda Srbije, lazarevačka toplana „Kolubara”, Opština Lapovo, Zdravstveni centar Kladovo, mala hidroelektrana Ravni, novosadska mesno-prerađivačka firma „Neoplanta”, fabrika kartona „Umka”, NIS Gasprom-Njeft, robna kuća „Ikea” i Solaris Energy.

Kada svoje poverenje stavljate u vešte ruke znalaca, nema mesta brizi da će ono biti izigrano, jedino da će vaša očekivanja biti nadigrana.

Priredila: Jelena Kozbašić

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST jun-avgust 2019.

Zbog netačno unetih podataka preduzeća oštetila državu za 4,8 milijardi dinara

31.07.2019

Agencija za zaštitu životne sredine je, u okviru svojih nadležnosti, pokrenula krivične i prekršajne prijave protiv preduzeća koja nisu dostavila podatke o proizvodima koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada ili su dostavila netačne podatke u Nacionalni registar izvora zagađivanja, u skladu sa zakonima koji uređuju oblast zaštite životne sredine.

Za 2018. godinu pokrenuta je 1961 prekršajna prijava protiv preduzeća koja nisu dostavila podatke o proizvodima stavljenim na tržište Republike Srbije i 364 krivične prijave za 2016, 2017. i 2018. za preduzeća koja su dostavila netačne podatke unosom podataka u informacioni sistem.

Na osnovu podataka kojima raspolaže Agencija za zaštitu životne sredine, dobijenih od Uprave carina, procenjena naknada za netačno unete podatke iznosi oko 4,8 milijardi dinara.

Maja ove godine sva preduzeća koja nisu ispunila svoju obavezu dostavljanja godišnjeg izveštaja su dobila obaveštenje o neispunjenju svojih obaveza.

Obaveštenja su poslata na adresu 4797 preduzeća.

Na osnovu ovog obaveštenja veći broj preduzeća je ispunilo svoju obavezu.

Milisav Pajević

Impresivni koraci podrške IPARD programa u Crnoj Gori

31.07.2019

Herman Špic vinarija — Foto: Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja

Šef Sektora za saradnju u Delagaciji EU u Crnoj Gori Herman Špic izrazio je zadovoljstvo što ponovo ima priliku da bude kod korisnika IPARD sredstava podrške koji su zahvaljujući ovo projektu napravili impresivne iskorake, kao što je vinarija Velimirović.

Foto: Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja

On je istakao da ovakvi primeri pokazuju da su fondovi Evropske unije i podrška Vlade Crne Gore došli u pravom trenutku, a da još veća podrška tek dolazi.

Više od godinu dana, kako je rekao, bio je u prilici da bude na otvaranju prvog poziva za IPARD program podrške, a potom da bude svedok velikog odziva crnogorskih poljoprivrednika i finalizacije tih projekata, u korist razvoja crnogorske poljoprivrede i ekonomije.

„Impresivan broj aplikacija poljoprivrednika na dva javna poziva pokazuje da su crnogorskoj poljoprivredi potrebne investicije.

Ali, veliko interesovanje, takođe, znači da je potrebno više vremena za evaluaciju i odobravanje projekata.

U tom pravcu, ohrabrio bi institucije da ulože sve napore da ubrzavaju procese ugovaranja podrške”, rekao je Herman Špic.

On je podsetio da je Evropska unija kroz IPARD obezbedila sredstva u iznosu od 39 miliona evra, što je uz učešće Vlade Crne Gore više od 80 miliona evra investicija u sektor poljoprivrede.

Takođe, uputio je poziv farmerima i preduzetnicima da iskoriste i naredne javne pozive i bespovratnu podršku, kao šansu da unaprede svoje poslovanje.

Milisav Pajević

NIS grupa predstavila rezultate poslovanja za prvo polugodište 2019. godine

31.07.2019

Nastavak procesa modernizacije i realizacija strateških projekata bili su prioritet NIS grupe u prvom polugodištu 2019. godine.

U tom periodu realizovan je obiman investicioni program tokom kog je uloženo 18,4 milijarde dinara, što je sedam odsto više u odnosu na investicije iz istog perioda prošle godine.

Najviše sredstava uloženo je u oblast istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, kao i u izgradnju postrojenja „Duboka prerada“ koji predstavlja ključni projekat druge faze modernizacije Rafinerije nafte Pančevo.

Takođe, u toku ovog izveštajnog perioda, u Pančevu je započela izgradnja termoelektrane-toplane (TE-TO) Pančevo, projekta koji NIS realizuje u partnerstvu sa „Gasprom energoholdingom“.

Ostajući posvećen uvođenju savremenih tehnologija u svoje poslovanje, NIS je takođe u prvom polugodištu 2019. godine na tržište Srbije uveo potpuno novi format benzinskih stanica – na autoputu Beograd-Niš u maju je otvorena nova GAZPROM benzinska stanica, prva u ovom delu Evrope opremljena vrhunskom digitalnom tehnologijom.

U ovom periodu zabeležen je rast maloprodaje u Srbiji od pet odsto u odnosu na prvo polugodište 2018. godine, dok je promet u inoaktivama povećan za devet procenata. U segmentu istraživanja i proizvodnje pušteno je u rad 20 bušotina i izvedeno 654 km2 3D seizmike na istražnom prostoru Ada u Srbiji.

NIS je nastavio i sa doslednom dividendnom politikom. Tako je Skupština akcionara kompanije usvojila odluku da se na ime dividende isplati 25 odsto prošlogodišnje neto dobiti. Akcionarima će biti isplaćeno 6,5 milijardi dinara.

Finansijski rezultati NIS grupe u ovom periodu bili su pod uticajem makroekonomskih faktora, negatavnih kursnih razlika kao i veće amortizacije.

Prosečna cena nafte tipa Brent u izveštajnom periodu bila je oko 66 dolara, što je šest procenata manje u odnosu na prosečnu cenu iz prvog polugodišta prošle godine.

Pored toga, u ovom periodu kompanija NIS je u Rafineriji nafte Pančevo sprovela najkompleksniji planski remont u istoriji prerađivačkih postrojenja NIS-a. U remontne radove uloženo je 2,4 milijarde dinara.

Pored planskog kapitalnog remonta, istovremeno je sproveden i niz dodatnih poslova na povezivanju postojećih rafinerijskih pogona sa novim postrojenjima Duboke prerade, ključnog projekta druge faze programa modernizacije Rafinerije.

U drugom kvartalu 2019. godine neto dobit NIS-a iznosila je 3,1 milijardu dinara što je 19 puta više u odnosu na prvi kvartal tekuće godine. Ukupna ostvarena neto dobit za prvih šest meseci 2019. godine iznosila je 3,2 milijarde dinara.

Pokazatelj EBITDA (dobit pre plaćanja kamata, poreza na dobit i amortizacije) iznosi 15,9 milijardi dinara. Obaveze NIS grupe po osnovu poreza i drugih javnih prihoda u prvom polugodištu 2019. godine iznose 79,8 milijardi dinara.

Kada je reč o operativnim pokazateljima, ukupna proizvodnja nafte i gasa iznosi 641 hiljadu uslovnih tona, što je rezultat iznad planiranog.

U Rafineriji nafte Pančevo prerađeno je ukupno 1,2 miliona tona sirove nafte i poluproizvoda, dok ukupan obim prometa naftnih derivata u prvom polugodištu iznosi 1,5 miliona tona. Istovremeno su značajno poboljšani rezultati u oblasti HSE-a (Health, Safety, Environment) pa je tako Indikator povreda sa izgubljenim danima (pokazatelj LTIF) umanjen 24 odsto u odnosu na prošlu godinu.

NIS je nastavio da doprinosi razvoju zajednice u kojoj posluje, pa je u okviru konkursa „Zajednici zajedno 2019“ izabrano 20 projekata podrške zdravstvenim ustanovama širom Srbije čime će NIS u domaće zdravstvo uložiti 116,5 miliona dinara.

„Uspešna realizacija strateških projekata i nastavak modernizacije naši su prioriteti u ovoj godini. Na ovaj način postavljamo čvrste temelje za dalji razvoj NIS-a u uslovima oštre konkurencije na regionalnom tržištu.

Istovremeno ćemo ostati posvećeni daljem unapređenju finansijskih rezultata i poboljšanju operativnih pokazatelja u svim segmentima biznisa.

Pored toga, naši neopozivi prioriteti ostaju i bezbednost na radu i unapređenje zaštite životne sredine, kao osnove održivog razvoja za NIS i naše brige o ljudima i zajednici u kojoj poslujemo“, izjavio je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS.

Milisav Pajević

Javni poziv za inovacije u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane

31.07.2019

Centar za koordinaciju i transfer primenjenih istraživanja u ekološkoj poljoprivredi Selenča – Eko Agri Centar Selenča raspisao je Javni poziv za podnošenje prijava za realizaciju istraživačkih radova u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane u okviru projekta „Innovations in Eco Food Systems for Sustainable Production and Safety Environment“ (InoEcoModel) koji finansira Višegradski fond.

Javni poziv upućen je svim zainteresovanima koji imaju ideje za istraživanje inovacija u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane.

Cilj ovog poziva je razvoj inovativnih rešenja primenjivih u organskoj proizvodnji kako bi se povećala produktivnost i konkurentnost u proizvodnji i preradi organske hrane.

Takođe se očekuje da će se realizacijom Javnog poziva omogućiti unapređenje kvaliteta organske proizvodnje, povećanje sirovinske baze, obezbeđivanje uslova za kontinuirano snabdevanja tržišta, povećanje konkurentnosti, promocija važnosti istraživanja u oblasti organske proizvodnje, uključivanje mladih stručnjaka u istraživačke procese, razvoj novih proizvoda i drugo.

Vise informacja o Javnom pozivu za podnošenje prijava za realizaciju istraživačkih radova u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane možete pročitati ovde.

Milisav Pajević

Organizovan osmi tradicionalni planinarski uspon na vrhove Prokletija

31.07.2019

hamdovom-stazom-2019 — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Prokletijski vrhovi iz godine u godinu privlače sve veći broj planinara i ljubitelja prirode, pa je tako bilo i prošle subote, kada je uspešno organizovan osmi tradicionalni planinarski uspon Hamdovom stazom pod motom „Druženjem protiv zaborava“, u organizaciji NP Prokletije, Planinarskog Društva Karanfil iz Gusinja i porodice Hamdije Čekića.

Hamdova staza je jedna od najposećenijih staza na Prokletijama.

Uspon na tri vrha: Popadija 2.057, Talijanka 2.056 i Volušnica na 1.876 metara nadmorske visine, nije tehnički zahtevan, jer su vrhovi pristupačni, planinarima i ljubiteljima prirode sa slabijom kondicijom.

Sa vrha Popadija se pruža veličanstven pogled na obližnje Karanfile, a onda dalje na masiv Prokletija sa svim najvišim vrhovima.

Od Popadije do Volušnice ima oko 1800 metara hoda grebenom koje je moguće preći za oko sat vremena.

Uspon „Hamdovom stazom“ se organizuje pod motom „Druženjem protiv zaborava“, u znak sećanja na Hamdiju Hamda Čekića, koji je bio istaknuti član Planinarskog kluba „Karanfili“ iz Gusinja.

Prokletije su najimpozantniji planinski venac Balkanskog poluostrva.

Reljef Prokletija je razuđen i fascinira visovima, klisurama, strmim padinama, rečnim dolinama alpskog tipa i brojnim vrhovima preko 2.000 metara nadmorske visine.

Na prostoru Prokletija brojne su prirodne šumske zajednice lišćara i četinara.

Park krase veći i manji vodotoci, vrela i izvori pitke i mineralne vode, rečice i lednička jezera, među kojima se lepotom izdvaja Hridsko jezero.

Milisav Pajević

Stabilno poslovanje Srbijagasa u prvoj polovini ove godine

31.07.2019

Nadzorni odbor Javnog preduzeća „Srbijagas“, Novi Sad usvojio je na jučerašnjoj sednici održanoj u Beogradu, u zakonskom roku, Periodične finansijske izveštaje preduzeća u periodu 01.01-30.06.2019. godine, kao i Izveštaj o realizaciji godišnjeg Programa poslovanja kompanije u prvom polugodištu.

JP „Srbijagas“ je u tom izveštajnom periodu, nastavljajući trend iz prethodnih godina, ostvarilo pozitivan finansijski rezultat i neto dobit.

U usvojenim dokumentima stoji da je Preduzeće i u 2019. godini nastavilo politiku sigurnosti i kontinuiteta u snabdevanju potrošača prirodnim gasom uz konstantne napore na poboljšanju svih rezultata poslovanja, naročito u domenu naplate potraživanja i racionalizacije troškova poslovanja.

Prvu polovinu godine, kako je rečeno na sednici Nadzornog odbora, obeležile su i intenzivirane aktivnosti na strateškim projektima kao jednom od najvažnijih elemenata daljeg razvoja i napretka ne samo preduzeća Srbijagas, već i države u celini.

Sednici Nadzornog odbora predsedavao je predsednik Nadzornog odbora prof. dr Muamer Redžović, a pored članova Nadzornog odbora, prisutni su bili zamenica generalnog direktora Blaženka Mandić i članovi poslovodstva kompanije.

Milisav Pajević

Investicije EPS-a za razvoj jugozapada Srbije

31.07.2019

Polaganjem kamena temeljca u Tutinu počela je izgradnja nove trafostanice „Elektroprivrede Srbije“ koja će omogućiti priključenje novih korisnika i razvoj privrede u Tutinu i Novom Pazaru.

Кamen temeljac za TS 110/35/10 kV vrednu 2,5 miliona evra, položili su Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS, Кenan Hot, predsednik opštine Tutin i Bojan Atlagić, v. d. direktora „EPS Distribucije“.

„Ovo je jedan od najbitnijih dana za budućnost Tutina jer smo položili kamen temeljac za izgradnju trafostanice koja rešava ne samo pitanje snabdevanja Tutina električnom energijom, već trasira put za izgradnju novih objekata, kako stambenih tako i privrednih”, rekao je Milorad Grčić.

Nova trafostanica obezbediće 31,5 megavat snage umesto 13 megavata koje je do sada Tutin imao na raspolaganju iz TS u Novom Pazaru i istovremeno će biti oslobođeno 15 megavata za Novi Pazar.

O značaju novog energetskog objekta govori i to što u Tutinu postoji više od 40 izgrađenih stambenih objekata koji trenutno ne mogu da se priključe na distributivnu mrežu, a na priključenje čekaju dva pogona za proizvodnju peleta i dve toplane.

„Tutin će dobiti više nego duplo veći kapacitet za napajanje električnom energijom. Izgradnjom trafostanice mi trasiramo razvoj Tutina za najmanje narednih pola veka i to je ono što se uklapa u obećanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića i u viziju razvoja cele Srbije”, istakao je Grčić.

Predsednik opštine Tutin Кenan Hot naglasio je da je početak izgradnje trafostanice veliki dan za stanovnike, privrednike, ulagače u Tutin i tutinsku dijasporu.

„Polaganjem kamena temeljca okreće se nova stranica za Tutin ali i za Novi Pazar.

Očekujemo da će privrednici sa boljim uslovima snabdevanja električnom energijom proširiti svoje kapacitete, i da će industrijska zona na 200 hektara u opštini Tutin koja je potpuno uređena, doprineti da se ova opština razvija”, rekao je Hot.

Nova trafostanica u Tutinu poboljšaće sigurnost i kvalitet isporučene energije i smanjiće tehničke gubitke u distribuciji.

Milisav Pajević

Izabrana najlepša dvorišta Užica

31.07.2019

Milenka-Ostojić3-1024x768 — Foto: Grad Užice

Komisije za sprovođenje nagradnog Konkursa za izbor najlepšeg dvorišta na teritoriji Grada Užica za 2019. godinu posle obilaska prijavljenih i na osnovu utvrđenih kriterijuma izvršila bodovanje i donela odluku.

Konkurs za izbor najlepšeg dvorišta na teritoriji Grada Užica, raspisan je 20. juna i trajao je do 12. jula ove godine.

Konkurs je raspisan u tri kategorije: Najlepše uređeno privatno dvorište; Najlepši balkon – terasa; Najuređeniji prostor oko višeporodičnih stambenih objekata.

Na Konkurs se prijavilo 22 učesnika.

Stručna Komisija, obrazovana od strane gradonačelnika Rešenjem II broj 503-26/19 od 19. juna, izvršila je obilazak prijavljenih i na osnovu utvrđenih kriterijuma izvršila bodovanje.

U kategoriji najlepše uređeno privatno dvorište nagrađeni su: Prvo mesto Milenka Ostojić, Gorjani bb; Drugo mesto Milan Kurćubić, Braće Nikolić 7, Sevojno; Treće mesto Gordana Mitrović, IV Puk 8.

U kategoriji najlepši balkon (terasa) nagrađeni su: Prvo mesto Marina Trifunović, Prote Mateje Nenadovića 72; Drugo mesto Milunka Šopalović Dobrile Petronijević 9; Treće mesto Nadežda Grujičić, Ratarska 19.

U kategoriji najuređeniji prostor oko višeporodičnih stambenih objekata, stigla je jedna prijava, koja po mišljenju Komisije ne ispunjava kriterijeme za dodelu nagrada.

Dodela nagrada održaće se u prvoj polovini septembara u Svečanoj sali Gradske kuće u Užicu, o čemu će dobitnici nagrada biti pravovremeno obavešteni.

Milisav Pajević

Indija ima najniže troškove proizvodnje energije iz obnovljivih izvora

30.07.2019

Obnovljivi izvori — Foto-ilustracija: Pixabay

Indija je postala tržišni lider sa najnižim troškovima proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora (OIE) među azijsko-pacifičkim zemljama, prema danas objavljenim novim podacima kompanije „Wood Mackenzie Power & Renewables”.

Troškovi proizvodnje električne energije u Indiji iz solarnih fotonaponskih sistema pali su na 38 dolara po megavat-satu (MWh) u 2019. godini, što je za 14 odsto jeftinije od proizvodnje energije iz uglja, tradicionalno najjeftinijeg izvora energije, prenosi turska novinska agencija Anadolija.

Posle Kine, Indija je drugo najveće tržište električne energije u azijsko-pacifičkom regionu, sa instaliranim kapacitetom od 421 gigavata (GW).

Izvor: Tanjug/Blic

Milisav Pajević

1...868869870...1,673 Page 869 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM