Vlada Crne Gore prihvatila garanciju za modernizaciju HE Perućica

03.08.2019

perucica_2 — Foto: Elektroprivreda Crne Gore

Vlada Crne Gore je usvojila Informaciju o izdavanju garancije Vlade Crne Gore za Ugovor o zajmu između Nemačke razvojne banke – KfW i Elektroprivrede Crne Gore AD Nikšić za Projekat rekonstrukcija i modernizacija Hidroelektrane Perućica, faza II s Predlogom ugovora o zajmu.

Zaključeno je da je Vlada Crne Gore saglasna sa Ugovorom i da prihvata garanciju u iznosu od 33 miliona evra za projekat čiji je cilj rekonstrukcija i modernizacija HE Perućica kako bi joj bio produžen radni vek, obezbeđena visoka pogonska spremnost i povećana efikasnost.

Milisav Pajević

Pripadnici Sektora za vanredne situacije Srbije dobili 12 vatrogasnih vozila

02.08.2019

vatrogasna kola — Foto: Ministarstvo unutrašnjih poslova

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović poručio je danas, prisustvujući raspodeli oko 80 novih vatrogasnih i službenih vozila, da Ministarstvo unutrašnjih poslova nastavlјa zahvalјujući odgovornoj ekonomskoj politici države sa intenzivnim opremanjem policajaca i vatrogasaca, kako bi oni bili što bezbedniji i kako bi još efikasnije brinuli o bezbednosti građana Srbije.

„Pripadnici Sektora za vanredne situacije Srbije dobili su 12 vatrogasnih vozila, koja će biti raspoređena u vatrogasno-spasilačke jedinice u Jagodini, Šapcu, Vranju, Novom Pazaru, Somboru, Kralјevu, Prokuplјu, Zaječaru, Novom Sadu i Beogradu.

Hoćemo da pokažemo da smo odgovorni prema građanima u svim delovima naše zemlјe i zato ravnomerno nabavlјamo vozila i opremu i za policajce i za vatrogasce u svim opštinama gde je to potrebno“, rekao je Stefanović, najavlјujući da će shodno prioritetima koje je ovaj Sektor zadao nova vatrogasna vozila do kraja godine stići i u ostale delove Srbije.

On je podsetio da su vatrogasci-spasioci do pre nekoliko godina raspolagali sa vozilima, od kojih su neka bila stara i po 50 godina, te da će nova oprema i tehnika doprineti i njihovoj bolјoj zaštiti i većoj efikasnosti u pružanju pomoći građanima.

Milisav Pajević

U prirodu pušteno sedam jedinki mišara i šest vetruški

02.08.2019

vetruške — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Nakon uspešnog lečenja i oporavka u Beogradskom Zoološkom vrtu, juče je u prirodu pušteno sedam jedinki mišara (Buteo buteo), šest vetruški (Falco tinnunculus).

Ovom prilikom pušteno je i trinest sova: četri kukuvije (Tyto alba), šest utina (Asio otus) i tri šumske sove (Strix aluco).

Zajedničkom akcijom predstavnika Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Beo Zoo vrta i Ministarstva zaštite životne sredine, Kancelarije za CITES, jedinke su čipovane i puštene da u prirodi nastave svoj samostalni život.

Obe vrste prema Prilogu I Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Sl. glasnik RS”, br. 5/2010 i 47/2011) spadaju u strogo zaštićene.

Prisustvo ovih vrsta grabljivica veoma je korisno zato što smanjuju broj glodara i drugih životinja koje se smatraju štetočinama, a predstavljaju i indikator zdrave životne sredine.

Zavod za zaštitu prirode Srbije, kao jednu od svojih delatnosti, na godišnjem nivou realizuje oko 100 akcija zbrinjavanja bolesnih, povređenih vrsta ptica iz prirode, kao i vrsta oduzetih iz zatočeništva.

Milisav Pajević

Vlada Crne Gore utvrdila cene ulaznica u nacionalne parkove

02.08.2019

Vlada Crne Gore dala je saglasnost na Predlog odluke o visini i načinu obračuna i plaćanja naknada za korišćenje dobara nacionalnih parkova.

Odlukom su utvrđeni visina, način obračuna i plaćanja naknada koju pravna ili fizička lica plaćaju za korišćenje dobara nacionalnih parkova te propisane naknade za ulazak u nacionalne parkove i pružanje usluga posetiocima (korišćenje usluga vodiča, iznajmljivanje bicikala, čamaca i kajaka), naknade za ugostiteljske, prodajne, smeštajne i infrastrukturne objekte, postavljanje privremenih objekata, korišćenje objekata i prostora za određene namene (parkiranje, kampovanje, loženje vatre), korišćenje znaka nacionalnih parkova, snimanje igranih i komercijalnih filmova, spotova i reklama, sakupljanje i branje šumskih plodova, obavljanje sportskog i privrednog ribolova, splavarenje i upotrebu plovila.

Naknada za ulazak u nacionalne parkove Crne Gore ostaće na dosadašnjem nivou, uz dodatak da naknadu ne plaćaju deca starosti do 12 godina; organizovane grupe studenata Prirodno-matematičkog fakulteta Crne Gore – odsek biologije i Filozofskog fakulteta – odsek geografija; istraživači – eksperti; predstavnici diplomatskog kora; predstavnici Nacionalne turističke organizacije; lica sa invaliditetom i novinari.

Naknada za ulazak u nacionalne parkove, posetu centrima za posetioce i edukativnim stazama umanjuje se za 50 odsto za organizovane grupe učenika, studenata, penzionera, sindikalnih organizacija i planinarskih društava.

Za ulazak u nacionalne parkove ne plaća se naknada u dane: 22. aprila (Dan planete Zemlje), 21. maja (Dan nezavisnosti Crne Gore), 22. maja (Međunarodni dan biodiverziteta), 24. maja (Dan evropskih parkova) kao i u nacionalne parkove Skadarsko jezero – druge nedelje juna (Dan Skadarskog jezera), NP Durmitor – 6. septembra (Dan NP Durmitor), i NP Prokletije 31. jula (Dan dijaspore NP Prokletije).

Milisav Pajević

Očišćena divlja deponija u Jelovoj Gori kod Užica

02.08.2019

Divlja-deponija4-1024x768-768x576 — Foto: Grad Užice

U skladu sa Programom zaštite i unapređenja životne sredine za 2019.godinu, Odeljenje za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Grada Užice je u saradnji sa JP „Srbija šume“ – ŠG Užice organizovalo čišćenje divlje deponije u Jelovoj Gori (zaseok Gornja Gostinica).

Sa lokacije je ručno uklonjeno oko 30 metara kubnih otpada koji je odvežen na Regionalnu deponiju „Duboko“, a na lokaciji se planira postavljanje koša za otpad od pet metara kubnih kako bi se sprečilo stvaranje novih divljih deponija.

Milisav Pajević

Studenti iz Srbije – pronalazači najboljeg električnog bicikla na svetu!

02.08.2019

elektični-bickl-najbolji — Foto: H-Bridges

U aprilu smo pisali o timu studenata sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu koji se tada plasirao u finale međunarodnog studentskog takmičenja u oblasti inovativnih i energetski efikasnih rešenja International Future Energy Challenge (IFEC). Ovogodišnja tema je bila pogon za električni bicikl i srpski tim H-Bridges je težio tome da baš on napravi najbolji od svih. U tome je i uspeo!

Pročitajte još:

Tim H-Bridges svake godine okuplja studente sa odseka za Energetiku, Elektroniku, Telekomunikacije i Informacione tehnologije i radi na razvoju uređaja energetske elektronike koji ispunjava visoke zahteve IFEC takmičenja. U zavisnosti od toga kojim se aspektom razvijanja i unapređivanja pronalaska bave, članovi su podeljeni u više manjih timova. Njihovi mentori su prof. dr Slobodan Vukosavić i asistent Aleksandar Milić.

Ove godine, organizatori su pred učesnike stavili izazov konstruisanja elektropogona za bicikl i dodatno ih motivisali da usavrše svoje izume do krajnjih granica novčanim nagradama u vrednosti od 10000, 5000, 3000 i 1000 dolara. Dobitnici najveće od njih sleteće uskoro u Srbiju!

Članovi tima su prototip uređaja koji spaja bateriju sa motorom bicikla izradili u laboratoriji za digitalno upravljanje i električna vozila na svom faultetu i već tokom polufinala zadovoljili sve zahteve organizatora.

U finalnoj etapi, održanoj od 29. do 31. jula u Medisonu (Sjedinjene Američke Države), učestvovalo je 10 timova. Suparnici studenata iz Srbije su doputovali iz različitih krajeva sveta – od Indije, preko Ujedinjenih Arapskih Emirata, do Tajvana. Najveći broj timova-pretendenata na 10000 dolara je došao upravo iz zemlje-domaćina.

Slikovit uvid u finale takmičenja nam je pružila jedna od članica tima Kristina Radović. “Prvi dan takmičenja timovi su prezentovali svoj projekat (Team Elevator Pitch), nakon čega su vršeni funkcionalni testovi uređaja. Drugog dana takmičenja ocenjivane su performanse uređaja (Efficiency Map i Hill Climb test). Treći, a ujedno i poslednji, dan takmičenja bio je rezervisan za ispitivanje ponašanja uređaja u realnim uslovima – organizovana je trka bicikala. Naš tim je jedini tim koji je uspešno prošao svih 15 testova bez kaznenih poena. I pored toga, zbog jake konkurencije, na kraju je jedna disciplina odredila pobednika, u kojoj se naše rešenje pokazalo kao najbolje u pogledu energetske efikasnosti – postignuta je energetska efikasnost od čak 98,7 odsto”, objasnila je ona.

Podsetimo se s kojim ciljem se okupio H-Bridges. “Cilj je da pobedimo na takmičenju i pokažemo svetu da smo dostojni izazova kreiranja budućnosti energetske elektronike i da steknemo znanja i veštine koji će biti od velikog značaja za naše buduće poduhvate”, složili su se oko ideje vodilje Filip Cvejić, Ružica Cvetanović, Lazar Nikolovski, Miodrag Joksimović, Emir Kačapor, Luka Knežević, Jovana Cakić, Miloš Jankov, Nevena Paramentić, Nikola Branković, Nevena Bugarčić, Miloš Milešević, Kristina Radović i Silvester Forgo. Svojim rezultatima su pokazali da uz jasan fokus i mnogo truda ciljevi postaju realnost.

Čestitamo!

Jelena Kozbašić

Uređena biljna deponija u Kucuri

02.08.2019

Куцура 12 (Small) — Foto: JKP "Komunalac Vrbas"

Ekipe PJ „Čistoća“ završile su 1. avgusta radove na saniranju biljne deponije u Kucuri. Radovi su se obavljali na osnovu rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove opštinske uprave Vrbas. Radovi na deponiji, površine trinaest hiljada metara kvadratnih, obavljali su se u dve faze. U prvoj fazi buldožerom je očišćen i nivelisan prostor i naguran otpad u obližnju depresiju. Druga faza odnosi se na pristupni put koji vodi ka deponiji, dužine trista metara, odakle se nagomilano smeće mašinama i vozilima uklanjalo i prebacivalo na plato same deponije.

„Radnici su četiri radna dana uređivali deponiju kako bi ovaj prostor učinili funkcionalnim. Radovi su se odvijali na nepristupačnom terenu, gde je, pored velike količine komunalnog otpada, bilo dosta korovskog rastinja koje je na pojedinim mestima dostizalo visinu i do tri metra. „Mašinama smo uredili deponiju kako bi ona mogla da služi svojoj nameni. Najveći problem predstavljao je nagomilani otpad duž puta koji vodi do deponije, pored kog se nalaze odvodni kanali i oranice“, rekao je poslovođa u PJ „Čistoća“ Mladen Pavlović. Većina domaćinstava u Kucuri ima tipizirane kante, a komunalci svakog petka odnose smeće, te ne postoji razlog da se komunalni otpad odlaže na mestima na kojima to nije predviđeno.

Pročitajte još:

U mesnoj zajednici Kucura kažu da takozvana biljna deponija predstavlja veliki problem od kada postoji. „Ovde je bilo razbacano sve i svašta. Najviše je bilo šuta, iako u Kucuri postoji deponija za odlaganje šuta, koju redovno, dva do tri puta mesečno, čisti MZ. Konačno smo rešili problem. Videćemo dokle će to da potraje. Nadamo se da će građanima proraditi svest i da ovde neće odlagati nepredviđeni otpad . Zato apelujemo na građane da povedu računa o sebi i o životnoj sredini”, rekao je predsednik saveta MZ Kucura Stevan Samočeta.

Nekontrolisano odlaganje otpada na deponiji loše utiče na okolinu i zdravlje ljudi. JKP „Komunalac Vrbas“ apeluje na sugrađane da savesnim ponašanjem i pravilnim odlaganjem otpada doprinesu očuvanju životne sredine.

Otpad, otpadne vode i smeće na obalama Gruže ekološki problemi Knića

02.08.2019

Knić i Trivan — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan razgovarao je juče sa načelnikom Šumadijskog upravnog okruga Biljanom Ilić Stošić i predsednikom Opštine Кnić Miroslavom Nikolićem koji su ga informisali o ekološkim problemima sa kojima se suočava opština Кnić.

Predsednik opštine Кnić je rekao da se ta mala i nerazvijena opština suočena sa problemima komunalnog otpada, otpadnih voda i smeće na obalama Gruže koji nosi latentnu opasnost za zagađenje Gružanskog jezera, akumulacije iz koga se vodom snabdeva više od 300.000 građana šumadijskog okruga.

On je ukazao da je opština, kojoj nedostaju finansijski i administrativni kapaciteti, namerna da rešava sve ove probleme u saradnji sa Šumadijskim upravnim okrugom i da im je potrebna podrška Ministarstva zaštite životne sredine kako bi pripremili projektno-tehničku dokumentaciju za izgradnju postrojenja za preradu otpada i otpadnih voda.

Ministar Trivan je ukazao da nema važnijeg posla od prerade otpadnih voda i rešavanja pitanja komunalnog otpada jer se tako čuvaju najvažniji prirodni resursi zemljište i voda.

Podsetio je da naša zemlja ima najmanje površinskih voda u regionu i da je zato važno da se sačuvaju i veštačke akumulacije koje obezbeđuju vodosnadbevanje građana pijaćom vodom kakvo je jezero Gruža i da se brine o očuvanju i zaštiti jezera.

Trivan je kazao da je razvoj ekološki održivog sistema upravljanja otpadom od suštinske važnosti kako na regionalnom tako i na lokalnom nivou.

„Ministarstvo pruža stručnu i finansijsku podršku opštinama u izradi projektno-tehničke dokumentacije kako bi našli rešenja koja će biti ekološki ekonomski i društveno isplativa i korisna”, objasnio je Trivan.

Ministar je rekao da će Ministarstvo pružiti svu stručnu i svaku podršku opštini Кnić kako bi se problem sagledao u celosti, a zatim pronašla moguća rešenja, reciklažni centri ili postrojenja za biomasu, radi trajnog rešavanja problema zagađenja i što boljeg upravljanja i jačanja kapaciteta u oblasti zaštite životne sredine.

Milisav Pajević

U 90 vozila javnog prevoza u Beogradu vožnja bez hlađenja

02.08.2019

media-share-0-02-05-0192cb1d8a23e2c13db57c2146abdcc1c9b6cba7472fe7bd36df20afbbb01159-Picture — Foto: Milisav Pajević

Inspektori drumskog saobraćaja Sekretarijata za inspekcijske poslove Grada Beograda su od početka leta izvršili 285 vanrednih inspekcijskih nadzora ispravnosti i funkcionalnosti klima-uređaja u vozilima javnih linija i tom prilikom utvrdili da 62 vozila poseduje neispravne klima-uređaje, a 28 vozila ne poseduje klima-uređaje, saopšteno je iz Sekretarijata za inspekcijske poslove.

U pogledu nadzora nad tehničkom ispravnošću vozila kojim se obavlja javni linijski prevoz putnika na teritoriji grada Beograda, a u skladu sa odredbama Odluke o javnom linijskom prevozu putnika, ovi inspektori su ovlašćeni da u autobusima kontrolišu funkcionalnost i ispravnost klima-uređaja.

Milisav Pajević

Obeležen Međunarodni dana čuvara prirode

02.08.2019

čuvari prirode — Foto: PZZP/ Vladimir Dobretić

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, u saradnji sa Ustanovom „Rezervati prirode“ Zrenjanin je u Parku prirode „Rusanda”, u prostoriji Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Rusanda” u Melencima organizovao skup čuvara zaštićenih područja u Vojvodini, posvećen obeležavanju Međunarodnog dana čuvara prirode.

Na samom početku skupa prisutnima se obratila dr. med. Zorica Ćulibrk, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Rusanda” i kao domaćin ovog skupa izrazila veliko zadovoljstvo da se ovo obeležavanje organizuje upravo u toj zdravstvenoj ustanovi jer to simbolizuje nerazdvojivu vezu između ljudskog zdravlja i očuvane prirode.

Zatim se obratio dr Ratko Bajčetić, pomoćnik pokrajinskog sekretara i istakao je značaj obeležavanja ovog međunarodnog dana imajući u vidu neprocenjivu ulogu čuvara zaštićenih područja u borbi za zaštitu i očuvanje prirode i biodiverziteta u svetu.

Svoje pozdrave i reči podrške iznela je i Mira Dronjak u ime Ustanove „Rezervati prirode” Zrenjanin, suorganizatora ovog dešavanja i upravljača Parka prirode „Rusanda” i Specijalnog rezervata prirode „Ritovi donjeg Potisja”.

Prisutni su imali priliku da se upoznaju sa ključnim međunarodnim organizacijama koje se najviše zalažu za umrežavanje, prepoznavanje značaja rada i pružanja podrške čuvarima prirode na svetskom nivou, upoznali se sa prirodnim vrednostima i radom čuvarske službe u zaštićenim područjima kojima upravlja Ustanova „Rezervati prirode” Zrenjanin, kao i aktivnostima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode na zbrinjavanju ozleđenih i obolelih zaštićenih divljih životinja.

Nakon prezentacija sledila je kratak obilazak Parka prirode „Rusanda”.

Ovaj skup je ujedno bila odlična prilika da čuvari iz različitih zaštićenih područja u Vojvodini unaprede svoje teorijsko i praktično znanje, razmene iskustva i izazove sa terena i da započnu, odnosno ojačaju međusobnu saradnju u budućem periodu.

Ukupno je učestvovalo više od 40 čuvara zaštićenih područja, koji su predstavili Nacionalni park „Fruška gora”, Specijalne rezervate prirode „Zasavica” i „Carska bara”, Park prirode „Stara Tisa kod Bisernog ostrva”, kao i više zaštićenih područja kojima upravlja Javno preduzeće „Vojvodinašume” i Javno preduzeće „Palić-Ludaš”.

Međunarodni dan čuvara prirode se u svetu obeležava 31. jula, na dan kada je 1992. godine u Nacionalnom parku „Pik“ u Engleskoj osnovana Međunarodna federacija čuvara prirode (International Ranger Federation-IRF), koja se brzo razvila i širila i postala krovna organizacija za unapređenje statusa i rada čuvara prirode, njihovih formalnih ili neformalnih grupa, odnosno organizacija širom sveta.

Broj partnerskih organizacija trenutno iznosi više od 90, koje funkcionišu i rade u 50 zemalja na šest kontinenata sveta.

Milisav Pajević

Crna Gora će dodatno ojačati mere za smanjenje rizika od elementarnih nepogoda

01.08.2019

elementarna nepogoda, Crna Gora — Foto: pixabay

Osvrnuvši se na period od početka godine do kraja jula ministarka u Vladi Crne Gore Marija Vučinović je podsetila da je, tokom navedenog perioda, više crnogorskih opština, u nekoliko navrata, pretrpelo značajne štete usled elementarnih nepogoda.

„Vladina Komisija za procenu šteta od elementarnih nepogoda, u svim opštinama, je reagovala pravovremeno i odobrila pomoć u skladu sa svojim propisima, kao i procenama šteta od strane komisija lokalnih uprava”, dodala je Vučinović.

Ministarka je kazala i to da je kao predsednica Komisije za procenu šteta od elementarnih nepogoda imala kako vanredne posete opštinama koje su pretrpele štete usled jakog nevremena, tako i redovne radne posete gradovima kojima je ranije odobrena pomoć, u cilju skrininga, ali i upoznavanja sa svim novitetima u okviru rada vladine Komisije.

„Iako se nadam da period pred nama neće obeleežiti slične elementarne nepogode, moramo i dalje jačati saradnju između Vlade Crne Gore, lokalnih zajednica i nadležnih službi, kako bi preventivu podigli na još veći nivo, a sve u cilju smanjenja rizika od elementarnih nepogoda”, naglasila je Vučinović.

Foto: Kabinet ministarke bez porfelja u Vladi Crne Gore

Takođe, ministarka ističe da su aktivnosti kabineta kojim rukovodi, u prvih sedam meseci, obeležili i bilateralni sastanci na kojima su razmenjena mišljenja o načinima i daljem jačanju buduće saradnje sa zemljama regiona i članicama Evropske unije.

„Što se, dodatno, tiče Komisije, naredni period biće posvećen daljoj saradnji sa opštinama i nadležnim, kako državnim tako i lokalnim službama, ali i međunarodnim organizacijama u Crnoj Gori, kako bismo omogućili još kvalitetnije uslove i načine rada u cilju smanjenja rizika od potencijalnih vremenskih nepogoda“, poručila je Vučinović.

Milisav Pajević

Neophodno razdvajanje atmosferske i fekalne kanalizacije u Mojkovcu

01.08.2019

postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda Mojkovac — Foto: Uprava javnih radova

Predstavnici Uprave javnih radova, Ministarstva turizma i održivog razvoja, lokalnih vlasti Kolašina i Mojkovca i stručnih konsultanata, u okviru IPA projekta obišli su postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda pored jalovišta u Mojkovcu, kao i predloženu lokaciju za postrojenje u Kolašinu.

Kako je saopšteno iz Uprave za javne radove, predstavnici Opštine Mojkovac naglasili su neophodnost razdvajanja atmosferske i fekalne kanalizacije, u cilju optimalnog rada postojenja za prečišćavanje otpadnih voda, čiju je izgradnju Uprava javnih radova realizovala pre 11 godina.

„Jedan od osnovnih preduslova da mojkovačka opština dobije oko 15 kilometara nove atmosferske i kanalizacione mreže je izrada adekvatne projektne dokumentacije.

U tom smislu, istaknuto je da će projektna dokumentacija biti kompletirana narednih nedelja, nakon čega će biti sagledan najbolji način za njenu realizaciju.

Za radove su kandidovana naselja Podbišće, Ravni, Lazine, Juškovića potok, Ambarina, Babića polje, kao i dio centralnog područja grada”, navodi se u saopštenju.

Radnom sastanku sa predstavnicima kolašinske vlasti prisustvovao je i predsednik Opštine Milosav Bulatović. On je istakao važnost rešavanja pitanja otpadnih voda u cilju daljeg razvoja grada, posebno kada se ima u vidu njegova turistička prepoznatljivost.

„Predstavnici ekspertskog tima istakli su da su spremni da daju smernice koje će doprineti kvalitetnoj pripremi projektne dokumentacije i kasnije izgradnji samog postrojenja. Oni su naglasili da je narednih meseci neophodno detaljno analizirati svaki segment projekta, od izbora lokacije za postrojenje, načina dovođenja otpadnih voda do njega, do kapaciteta i drugih tehnoloških karakteristika”, zaključuje se u saopštenju.

Milisav Pajević

Najveći austrijski aerodrom CO2 neutralan do 2030. godine?

01.08.2019

Aerodrom Švehat najpoznatiji je i najveći u Austriji. Da bi ovaj bečki aerodrom postigao ambiciozni cilj CO2 neutralnosti do 2030. godine neophodno je učiniti nešto, a ne samo pričati o ovoj temi.

Direktor bečkog aerodroma Ginter Ofner izjavio je da je jedna od prioritetnih mera na političkom nivou primena jedinstvenog evropskog vazdušnog prostora „Single European Sky“ za kontrolu vazdušnog saobraćaja, jer bi se na taj način uštedelo više od 10 odsto kerozina, ali bi se i smanjila učestalost kašnjenja i gužvi.

„Održivost i energetska efikasnost imaju za nas još od 2011. godine najveći prioritet i moći ćemo da ostvarimo ovaj cilj kroz održivi menadžment u svim oblastima poslovanja aerodroma. Osim toga, posebno je hitna izgradnja pruge ka Bratislavi“, dodao je Ofner i zaključio da je od velike važnosti i razvoj novih alternativnih voznih tehnologija.

Pojedinačne mere za postizanje ovog cilja uključuju i smanjivanje i optimizaciju energetske potrošnje, dodatne uređaje za proizvodnju solarne fotonaponske energije, koji trenutno na godišnjem nivou proizvode skoro 2 miliona kilovata struje, stvaranje e-flote, pomoću koje bi se potrošnja dizela smanjila za oko milion litara godišnje, zatim primenu najmodernijih principa održivosti prilikom dalje izgradnje na aerodromu kao i prelazak na korišćenje LED rasvete i smanjenje buke koju proizvode avioni.

Lavovi u divljini nemaju predatore – zašto im onda populacija opada?

01.08.2019

nature-3319263_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Da li se sećate VHS plejera? Meni i CD i DVD deluju kao relikvije iz nekog prošlog života, a kamoli kasete. Bez obzira na to koliko se osećala vremenski udaljeno od tog perioda svog detinjstva, i dalje me za njega vezuju lepe uspomene.

Foto-ilustracija: Unsplash (Cassie Lafferty)

Brat i ja smo bili ograničeni u pogledu materijala za gledanje na VHS-u – mogli smo da biramo između venčanja neke daleke tetke iz Kanade čije ime i dalje ne znamo, mog prvog rođendana, “Kralja lavova” i još nekoliko crtanih filmova. Omiljeni likovi su nam, u konkurenciji koju su činili članovi nepoznate rodbine i ja kao jednogodišnji medenjak, bili Simba, Nala, Mufasa, Sarabi, Zazu, Rafiki, Timon, Pumba i drugi stanovnici kraljevstva lavova. Često bismo odlazili kod mame insistrirajući da nam pusti taj crtać iako smo svaku scenu znali napamet. On bi nas bez izuzetka primirio na sat i po. U jednom trenutku odrasli su počeli da zloupotrebljavaju “Kralja lavova”, te bi nas posadili ispred televizora uvek kada bi predosetili da se sprema nestašluk većih razmera.

“Dizni” je nedavno izbacio istoimeni rimejk koji u meni budi iste emocije kao i njegova preteča. Priča mi najpre raskrvari srce Skarovim kandžama i oštrim zubima, pregazi hordom zveri, sruši stenu na njega i dotuče bacanjem u užarenu lavu. U poslednjih dvadesetak minuta filma dešava se preokret. Osećam se kao da uništeno srce biva zamenjeno nekim novim, doduše, jednako neotpornim na traumu izazvanu tragedijom kralja lavova. Tokom svakog sledećeg gledanja proces se ponavlja – ne manje intenzivno.

Moćne i veličanstvene životinje u divljini nemaju predatora – ali njihova populacija ipak opada. Zašto?

Na fotografiji sa leve strane je prikazan čovek koji seče ni manje ni više nego meso lava. Velike divlje mačke, koje su nekada slobodno jurile prostranim afričkim ravnicama i loveći održavale ravnotežu u prirodi kako nijedna vrsta ne bi preuzela primat, umiru od metaka lovokradica da bi potom bile servirane u nekom ekskluzivnom restoranu.

Kože nekih jedinki se prostiru kao tepisi u kućama bogataša, dok se glave konzerviraju i postaju trofeji iz pohoda.

Uprkos tome što nije dokazana medicinska vrednost lavljih kosti, one se prodaju u svrhe pravljenja lekova u Aziji, a trgovina njima donosi zaradu koja se meri milionima evra. Šamani veruju da kosti divljih lavova imaju snažnije magijsko dejstvo u poređenju sa kostima onih odraslih u zatočeništvu, te na taj način dodatno podstiču krivolov i guraju lavove sve bliže ivici opstanka.

Pojedinci uzgajaju ove životinje na specijalnim rančevima da bi ih u određenom trenutku zrelosti prepustili na nemilost lovaca.

Kada im ljudi nisu direktna životna pretnja, onda su indirektna. Rast stanovništva zahteva povećanje poljoprivrednih kapaciteta za proizvodnju hrane, proširenje mreže puteva, kao i razvoj odgovarajuće infrastrukture, što dovodi do toga da, zarad ljudske koristi, lavovi gube svoja staništa. Teritorije koje naseljavaju krvoločne zveri su ugrožene i usled rata, građanske neposlušnosti i vojnih sukoba.

Prema klasifikaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode, lavovi su ranjiva vrsta i njihova populacija beleži pad, a između 1993. i 2014. godine, njihov broj se smanjio za 43 odsto.

Ne živimo zarobljeni u trodimenzionalnoj animaciji u kojoj zlonamerni, zavidni brat kralja lavova kuje zaverenički plan da preuzme tron uz pomoć hijena. Živimo zarobljeni u trodimenzionalnoj realnosti u kojoj smo neprijatelji vođa životinjskog carstva – mi sami.

Jelena Kozbašić

Invazija džinovskih puževa na Moskvu

01.08.2019

spanish-fact-2650574_960_720 — Foto: pixabay

Džinovski puževi, koji mogu da budu dugački do 15 centimetara, preplavili su Moskvu i uplašili pojedine stanovnike tog grada.

Vrsta Arion vulgaris, koju zovu još i španski puževi, poznata je po tome što izaziva ozbiljnu štetu na biljkama, a prenosi i bakterije koje su opasne za kućne ljubimce.

Španski puževi spadaju među 100 najvećih štetočina u Evropi, prema podacima sajta DAISIE, prenosi BBC na srpskom.

Taj puž je hermafrodit, što znači da nosi i muške i ženske polne ćelije.

Jedan puž može da napravi 400 jaja tokom jednog procesa parenja.

Ne samo da uništava biljke, već ova vrsta prenosi parazite koji su štetni za kućne ljubimce.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Paraćin rekonstruiše vodovodnu mrežu

01.08.2019

vodovodna mreža, Paraćin — Foto: pixabay

Postavljanjem završnog sloja asfalta, završeni su radovi na rekonstrukciji kolovoza u ulici Dragoslava Marinkovića, u Dankovu, gde je prethodno, po programu koji se sprovodi sa Nemačkom razvojom КFW bankom, rekonstruisana vodovodna mreža.

To je jedna od velikog broja saobraćajnica u ovogodišnjem programu Uprave za investicije i održivi razvoj opštine Paraćin, u kojima se posle rekonstrukcije dotrajale vodovodne mreže kompletno rekonstruiše i kolovoz.

Poslovi se planiraju tim redosledom, kako bi se, što je moguće pre, obezbedilo nesmetano funkcionisanje saobraćaja, jer su u pitanju uglavnom frekventne ulice, u različitim krajevima Paraćina.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

1...867868869...1,673 Page 868 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM