Otvoren javni uvid u Plan prečišćavanja otpadnih voda u slivu Save u Sremu

15.08.2019

ILUSTRACIJA-JAVNI-UVID-SLIV-SAVE-2-752x440 — Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

Javni uvid u Nacrt prostornog plana i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja održaće se, u trajanju od 30 dana, od 15. avgusta do 14. septembra ove godine.

Javna prezentacija Nacrta prostornog plana područja posebne namene za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda u slivu reke Save u regionu Srema i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja prostornog plana područja posebne namene za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda u slivu reke Save u regionu Srema na životnu sredinu biće održana 29. avgusta u 11 časova u Gradu Sremska Mitrovica, u zgradi Skupštine Grada Sremska Mitrovica, sala 2, adresa Svetog Dimitrija 13, Sremska Mitrovica.

Milisav Pajević

Uskoro uvođenje elektronskih građevinskih dozvola u Srbiji

15.08.2019

Gradilište — Foto - ilustracija: Unsplash (Josue Isai Ramos Figueroa)

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je juče sa izvršnom direktorkom Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Violetom Jovanović o nastavku sprovođenja reformi u građevinskom sektoru, ali i o saradnji na projektu ekonomskog osnaživanja žena na selu.

Na sastanku je bilo reči o reformi prostornog i urbanističkog plana, unapređenju sistema za konverziju zemljišta i o uvođenju sistema e-uprave.

Mihajlović je navela da su sve reforme, koje su do sada zajednički realizovane, prepoznate u sveukupnom unapređenju poslovnog okruženja, posebno kada je reč o uvođenju elektronskih građevinskih dozvola i reformi katastra.

Daljom reformom planskih akata i uvođenjem sistema e-uprave doprinećemo još bržem izdavanju građevinskih dozvola, ali i većoj efikasnosti, sigurnosti i transparentnosti, istakla je potpredsednica Vlade.

građevina, izgradnja, zgrada, građevina — Foto: Andrew Leu/Unsplash

Violeta Jovanović, koja predsedava Upravnom odboru Etno-mreže, upoznala je Mihajlović sa daljim planovima na realizaciji inicijative „Uposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima“, čiji cilj je ekonomsko osnaživanje žena na selu i očuvanje srpskog kulturnog nasleđa.

Ona je ukazala na to da se Etno-mreža zalaže za otvaranje gradske etno-galerije, jedinstvenog prostora u kojem će žene sa sela moći da predstave i plasiraju svoje rukotvorine, što bi trebalo da doprinese unapređenju ekonomskog aspekta i promociji naše zemlje.

Sagovornice su zaključile da bi bilo izuzetno značajno uvesti institut čuvara tradicije, po ugledu na druge evropske zemlje, imajući u vidu ogromno kulturno nasleđe koje Srbija poseduje i koje bi trebalo prikazati svetu.

Milisav Pajević

Izuzetno interesovanje za prirodu Srbije na festivalu Nišvil

15.08.2019

zelena zona — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Posetioci Nišvil festivala pokazali su izuzetno interesovanje za akcije Zavoda za zaštitu prirode Srbije, koje su organizovane u okviru festivalske GREEN zone u niškoj tvrđavi u periodu od 8. do 11. avgusta.

U okviru Zelene zone festivala deca su prolazila stazu znanja „Svet divljine“ sa stručnim saradnicima Zavoda, na kojoj su bili izloženi eksponati retkih vrsta kao što su medved, vilin konjic, moruna, divlja orhideja, barska kalužđarka, planinski tetreb, sova ušara, Pančićev skakavac, i učila o značaju njihove zaštite i očuvanja sveta prirode.

Nakon prolaska staze najmlađi posetioci Nišvila, koji su mogli da nabroje bar tri vrste koje su prepoznali na stazi, dobijali su prigodne poklone: olovke – „Zasadi pa se iznenadi“, koje na vrhu imaju semena biljaka, koja, ukoliko se zasade, mogu da izrastu u određeno bilje, a dobijali su i slagalice sa motivima retkih vrsta, mini ključeve za prepoznavanje vrsta u prirodi, eko bukvar i postere Zavoda na kojima su prikazane drvenaste vrste, kornjače i gušteri, ribe, vilin konjic i pravokrilci koji se mogu naći u Srbiji.

Posetioci zainteresovani da više upoznaju prirodu Srbije mogli su osvojiti jedno od vrednih izdanja Zavoda, i to, učešćem u nagradnoj igri „Točak sreće: koliko znam o prirodi Srbije“.

Pored sreće, učesnici su morali pokazati i znanje o prirodnoj baštini Srbije, budući da u zavisnosti na koje polje točak sreće stane, učesnici su dobijali pitanje, i ukoliko bi tačno odgovorili, dobili bi i nagradu predviđenu za to polje.

Izdanja koja su ovom prilikom mogli osvojiti su monografije: Zaštićena područja Srbije, jednu od šest objavljenih crvenih knjiga, Zaštićeni hrastovi Srbije, Park prirode „Šargan-Mokra Gora“, Beloglavi sup, Biodiverzitet Srbije i priručnike Ptice Pirota, Strižubube Srbije, Vodič kroz floru Stare planine, Leptiri Vlasine i brošure Nacionalni parkovi Srbije i Rezervat biosfere „Golija-Studenica“.

Tokom festivala izvučena je i glavna nagrada – pet dana u Nacionalnom parku Tara, u obrzovno-istraživačkom punktu Zavoda za zaštitu prirode Srbije „Tara centar“ na Kaluđerskim barama.

Dobitnici boravka u Nacionalnom parku Tara nagradu je uručio direktor Zavoda, mr Aleksandar Dragišić.

Kako bi dočarali predele Srbije, ovom prilikom na zelenoj zoni, Zavod je organizovao i Zeleni bioskop, i prikazao spotove i kratke filmove sa prizorima iz naših najlepših zaštićenih područja, od kojih su samo neka: Uvac, Peštersko polje, Jadovnik, Klisura reke Mileševke, slapovi Sopotnice, Rtanj, Vinatovača, Stara planina, Đerdap, Tara, Jerma, Sićevačka i Jelašnička klisura, Resavska i pećina Risovača.

Za sve zainteresovane da više saznaju o akcijama zaštite prirode, na „Info pultu za prirodu“ dežurali su predstavnici Zavoda, i kao upravljači zaštićenih područja: JP „Srbijašume“ – ŠG Niš i ŠG Pirot, Direkcija za izgradnju grada Niša, Turistička organizacija Surdulice, JP „Resavska pećina“, Narodni muzej u Aranđelovcu i „Rezervat Uvac“, koji su kroz razgovor sa posetiocima ukazivali na mogućnosti posete određenih podruja i podrške zaštiti prirode.

Milisav Pajević

Obrenovčani dobili dve nove biciklističke staze u Zabranu

15.08.2019

biciklističke staze, Obrenovac — Foto: Gradska opština Obrenovac

Pešacima i biciklistima u Obrenovcu je obezbeđen prostor jer su svi građevniski radovi kompletno završeni, a urađena je i adekvatna saobraćajna signalizacija.

Miloš Stanković, član Veća Gradske opštine Obrenovac, kaže da je sada upotpunjena ambijentalna celina u omiljenoj izletničkoj šumi i da se radi o velikom benefitu za Obrenovčane, kako za one koji se bave sportom, tako i za one koji slobodno vreme provode u šetnji ili vožnji biciklom.

Novim biciklističkim stazama prošetao je i predsednik Gradske opštine Obrenovac Miroslav Čučković.

On je tom prilikom uputio apel građanima da na ovom prostoru posebno vode računa jedni o drugima, kao i o izletištu koje je nazvao jednim od najlepših u Beogradu.

„Jedina stvar zbog koje bih apelova na sve naše sugrađane jeste ta da je zaštićeno prirodno dobro Zabran naše najveće blago. Ono ima 41 hektar i siguran sam da postoji mesto za svakoga.

Moramo pokazati solidarnost, kao uvek što smo pokazivali do sada i da brinemo jedni o drugima na ovom prostoru.

Ukoliko smo došli da napravimo svoju privatnu zabavu, roštilj, ukoliko smo gosti nekog restorana, nemojmo da stanemo na stazu. Ima mesta gde se može parkirati automobil i napraviti ugođaj za ono zbog čega smo došli”, rekao je Čučković.

On dodaje i to da nikome nisu potrebne kazne, intervencije komunalne milicije, niti bilo šta slično, ukoliko se kao zajednica potrudimo da očuvamo sadašnji izgled Zabrana.

„Ljudi koji koriste ovaj prostor će sigurno brinuti o njemu, da ne ugrožavaju druge učesnike u saobraćaju, posebno da se ne mešaju pešaci i biciklisti i to je veoma važno na ovom segmentu našeg gradilišta. Apelovao bih i na rekreativce, kada koriste sprave, a doći će i kišni, jesenji dani, ukoliko ih izblatnjave, neka ih očiste za drugog koji dolazi.

Ne trebaju nama kazne, niti nam treba komunalna milicija, niti nam treba bilo ko, ukoliko na taj način budemo o ovom prostoru brinuli, a mislim da smo ga napravili kao jednog od najlepših u Beogradu”, istakao je Čučković.

Milisav Pajević

Crna Gora počela primenu Zakona o ograničavanju upotrebe duvanskih proizvoda

14.08.2019

U Crnoj Gori je počela primena Zakona o ograničavanju upotrebe duvanskih proizvoda kojim je beskompromisno zabranjeno konzumiranje duvanskih proizvoda u zatvorenom javnom i radnom prostoru.

Ministarstvu zdravlja Crne Gore, kako su saopštili, nije cilj kažnjavanje i prikupljanje prihoda po osnovu kazni, već zdravlje svakog pojedinca.

„Cilj ovog zakonskog rešenja, koji je dobio nedvosmislenu podršku i Vlade Crne Gore i Parlamenta je očuvanje i zaštita zdravlja svih građana, kako onih koji konzumiraju, tako i onih koji ne konzumiraju duvanske proizvode, saopšteno je iz Ministarstva zdravlja.

Iz tog Vladinog resora saopšteno je da je beskompromisno zabranjeno pušenje u objektima ili delovima ugostiteljskih objekata, kafića, restorana, gde se služi hrana i piće, jer je to pitanje koje je pokrenulo naveće interesovanje građana.

„Postoji mogućnost određivanja posebnog dela prostora koji vlasnik, odnosno korisnik odredi isključivo za tu namenu. U tom smislu ovim Zakonom su jasno propisani uslovi izolacije, površine, pozicije i opreme tog dela prostora”, objašnjavaju iz Ministarstva.

Dakle, ukoliko vlasnik objekta želi da opredeli deo unutrašnjosti prostora, gde će klijent moći samo da konzumira duvanski proizvod, a ne i da služi hranu i piće, taj deo prostora moraće da zadovolji određene uslove.

„Zakon propisuje obavezu označavanja navedene prostorije kao prostora u kojem je dozvoljeno pušenje, minimalnu površinu od 10 metara kvadrnih, te maksimalnu površinu u odnosu na celokupan radni prostor – najviše 20 posto radnog prostora.

Ta prostorija mora biti izolovana na način da nije moguć protok duvanskog dima u ostali deo prostora i ne sme da bude namenjena za prolaz u druge prostore.

Predmetna prostorija takođe, mora da bude opremljena uređajima za ventilaciju, pepeljarama, protivpožarnim uređajima, prečišćavačima vazduha itd.”, navodi se u saopštenju

Poslove inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem zakona vrši Uprava za inspekcijske poslove i to preko zdravstvenih, sanitarnih, tržišnih i turističkih inspektora.

„Kao predlagaču zakona, Ministarstvu zdravlja, nije cilj kažnjavanje i prikupljanje prihoda po osnovu kazni. Primarni i osnovni cilj je zdravlje svakog pojedinca”, kazali su iz Ministarstva i dodali da je suština odredbi novog Zakona o ograničavanju upotrebe duvanskih proizvoda – zabrana pušenja u zatvorenim prostorima i to bez kompromisa.

Milisav Pajević

Niš sa 210 evropskih gradova u borbi protiv klimatskih promena

14.08.2019

Grad Niš se pridružio grupi 210 gradova širom Evrope, koji predstavljaju 62 miliona građana, čiji gradonačelnici i čelnici zahtevaju da Evropski savet i države članice intenziviraju posveđenost EU borbi protiv klimatskih promena, da pokažu liderstvo na globalnom nivou i ambicioznim pristupom predvode brz napredak u primeni Кlimatskog sporazuma iz Pariza (Paris Agreement).

Otvoreno pismo, koje su potpisali čelnici gradova iz 21 države – članice Evropske unije i sedam susednih zemalja, objavljeno je uoči konferencije „Budućnost Evrope“ koja je održana u Sibiu, Rumunija.

Njihovi zahtevi uključuju: razvijanje pravedne i inkluzivne evropske dugoročne klimatske strategije koja će pojačati otpornost na klimatske promene i obezbediti da se nivoi emisije štetnih gasova više nego prepolove do 2030. godine u odnosu na maksimalno dostignute vrednosti do 2020. godine i dostignu nultu neto emisiju do 2050. godine; unapređenje klimatskih i energetskih ciljeva EU do 2030. godine i ciljeva utvrđenih na nacionalnom nivou kako bi se obezbedila brza, pravedna i na klimatske promene otporna energetska tranzicija u skladu sa gore navedenim ciljevima; usklađivanje narednog dugoročnog budžeta EU sa ovom strategijom, elimisanje subvencija za fosilna goriva i pozicioniranje klimatskih aktivnosti kao prioritetnih u svim programima finansiranja; obavezivanje svih zemalja – članica Evropske unije da uspostave obavezujuće nulte neto ciljeve smanjenja emisije i ostale gore navedene ciljeve.

„Кao Gradonačelnik Niša izuzetno sam ponosan da svoje ime dodam ovom pismu koje potpisuju gradonačelnici iz cele Evrope“, rekao je Darko Bulatović, gradonačelnik Nišai dodao da niški građani imaju iste brige kao i građani cele Evrope, za svoju decu i za njihovu budućnost.

Grad Niš je spreman da predvodi svojim primerom energetsku tranziciju ka ugljeničko neutralnoj budućnosti, ali potrebna nam je podrška naše vlade i sa svih nivoa Evropske unije da bismo osigurali dostizanje ovih ambicioznih, ali neophodnih ciljeva. “

Milisav Pajević

Održana dva Međunarodna volonterska kampa „Sačuvajmo rit“

14.08.2019

Pokret gorana Vojvodine održao je dva Međunarodna volonterska kampa „Sačuvajmo rit“ u Sremskim Кarlovcima (1. kamp od 27. jula do 6. avgusta, a 2. kamp počeo 7. avgusta i završava se 16. avgusta.).

Podršku za realizaciju su nam pružili Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo omladine i sporta u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije preko programa „Mladi su zakon“.

Na kampovima je učestvovalo više od 40 stranih i domaćih volontera, zajedno sa radnicima JКP „Belilo“ iz Sremskih Кarlovaca, Patrijaršija srpske pravoslavne crkve i JP „Vojvodinašume“ – ŠG „Novi Sad“.

Godine 2017., kamp „Sačuvajmo rit“ je bio proglašen najuspešnijim radnim kampom u Srbiji.

Кarlovački dunavac je deo Specijalnog rezervata prirode „Кoviljsko-petrovaradinski rit“.

Od pre pet godina, Pokret gorana Vojvodine zajedno sa upravljačem JP „Vojvodinašume“, Opštinom Sremski Кarlovci i Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, radi na uklanjanju invazivnih vrsta biljaka i uređenju staze na Кarlovačkom dunavcu, sa ciljem restauracije, održavanja i unapređenja prirodnih ekosistema i predela, očuvanja ekološke celovitosti i održivog korišćenja prirodnih resursa za boravak građana u prirodi.

Milisav Pajević

Nastavljena izgradnja kanalizacione mreže u Elemiru kod Zrenjanina

14.08.2019

Elemir, kanalizaciona mreža — Foto: Grad Zrenjanin

Najznačajniji infrastrukturni projekat koji se trenutno realizuje u Elemiru je izgradnja kanalizacione mreže u ovom selu.

Tim povodom, gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, sa saradnicima, obišao je radove koji su uveliko u toku.

„Planirano je da se u ovoj fazi uradi 1,4 kilometra mreže, čija je vrednost više od 11 miliona dinara.

Po završetku ove faze biće realizovano preko 80 posto radova na kanalizaciji u Elemiru.

Ovi radovi izvode se sredsvima mesnog samodoprinosa i budžeta Grada Zrenjanina”, istakao je predsednik Saveta Mesne zajednice Elemir Milan Poučki.

On je napomenuo da je okvirni rok za dovršetak kompletne kanalizacije u selu kraj 2021. godine.

Najavio je da se u Elemiru pripremaju i drugi poslovi, kao što su čišćenje divljih deponija, ali i projekti izgradnje biciklističkih staza od sela do Babatova na Tisi i u drugom smeru do Zrenjanina.

Gradonačelnik Janjić bio je zadovoljan dinamikom radova u Elemiru.

„U gradnji fekalne kanalizacije najdalje smo odmakli u Elemiru, kada su u pitanju naseljena mesta.

Radovi će možda i pre najavljenog roka biti završeni. Ide nešto sporije, jer nema plaćanja priključka, a mi se trudimo da sve isfinansiramo bez učešća građana. Veoma sam ponosan na tu činjenicu”, rekao je Janjić prilikom obilaska radova u Elemiru.

On je podsetio da je izgradnja kanalizacije započeta i u Melencima, Ečki, Kleku, Lazarevu, Lukićevu i Stajićevu.

Janjić je najavio intenziviranje radova na gradnji kanalizacione mreže u tim selima u narednom periodu, kao i početak gradnje u još dva naseljena mesta.

„Radovi će se izvoditi u jesen ove i naročito na proleće sledeće godine, a priključak će biti besplatan i za žitelje tih mesta”, najavio je Janjić, uz podsećanje da je sam grad Zrenjanin pokriven kanalizacionom mrežom gotovo stopostotno.

U ime izvođača radova, firme „Graditelj NS“, Branko Kikanović referisao je da se trenutno radi takozvani sliv 8, i da su urađeni priključci za parnu stranu u ulici Žarka Zrenjanina.

Preostalo je još oko 400 metara trase, a ova faza radova biće završena za dvadesetak dana, naglasio je on.

Izvor: Grad Zrenjanin

Milisav Pajević

Uskoro međunarodni javni konkurs za idejno arhitektonsko rešenje šetališta u Budvi

14.08.2019

Ministarstvo održivog razvoja i turizma – Direktorat Glavnog državnog arhitekte, u saradnji sa Javnim preduzećem za upravljanje morskim dobrom Crne Gore i Opštinom Budva, tokom septembra 2019. godine, objaviće međunarodni, javni, jednostepeni konkurs za idejno arhitektonsko rešenje za šetalište u Budvi koje će obuhvatiti zaleđe Slovenske plaže i plaže u Bečićima, uključujući i njihovo povezivanje.

Foto: Ministarstvo održivog razvoja i turizma

Cilj konkursa je otvaranje mogućnosti za kreiranje kvalitetnih i inovativnih predloga funkcionalnog i oblikovnog rešavanja Budvanskog šetališta, kao najznačajnije pešačke komunikacije – promenade tipa „lungo mare“.

Inače, je poznato da je to nazaobilazni atribut i element prepoznatljivosti mediteranskih naselja za koji, u ovom slučaju, kroz konkursna rešenja treba osmisliti adekvatnu fizionomiju.

Arhitektonsko rešenje uređenja zone šetališta, kao dominantnog urbanističkog obeležja Budve i Bečića, treba istovremeno da bude i impuls za adekvatna rešenja na planu sanacije zatečenog stanja u prostoru, posebno u kontaktnim zonama duž Budvanske rivijere.

Milisav Pajević

Da li je rešenje problema izlivanja mazuta u reku Moravicu blizu?

14.08.2019

Na teritoriji Ivanjice je proglašena vanredna situacija. Povod? Crne, masne naftne mrlje koje već tri dana plivaju tamošnjom rekom Moravicom i izazivaju širenje neprijatnog mirisa.

Opštinski komunalni inspektor Branko Raičević je rekao da je po prijavi građana inspekcija 12. avgusta izašla na teren. “Uvidom u atmosfersku kanalizaciju smo konstatovali da se izlio mazut iz cevi za grejanje Zavoda za rehabilitaciju”, objasnio je on.

“Ne mogu da kažem koji je uzrok, niti da li će neko za to snositi odgovornost. Važno nam je da što pre stopiramo izlivanje mazuta u Moravicu, jer ta reka ide ka Arilju, Požegi i Čačku i može napraviti veliku ekološku katastrofu u čitavoj zapadnoj Srbiji”, izjavio je tim povodom zamenik predsednika opštine Momčilo Mitrović.

I pored ogromnog napora lokalnih nadležnih službi u sanaciji kvara, ulje za loženje iz cisterne Zavoda za rehabilitaciju je i dalje oticalo u Moravicu, te su juče u pomoć pritekle i republičke institucije, Sektor za vanredne situacije i Srbijavode, kako bi se sprečilo ugrožavanje životne sredine većih razmera. Ukoliko bi tečno gorivo krenulo nizvodno, u opasnosti bi se našli i Arilje, Požega i Čačak.

Oko 70 tona mazuta iz Zavoda je u toku noći pretočeno u cisterne iz Uba, a zalihe će biti otpremljene u zdravstvene centre u Čačku i Užicu i u čačansku toplanu. Radnici Srbijavoda su takođe razvukli zaštitne mreže kako bi se zaustavilo dalje oticanje ulja za loženje.

Momčilo Mitrović je istakao da je sprečavanjem izlivanja mazuta u reku i nizvodno tokom Moravice najvažnije učinjeno i da su sve bliže rešenju.

U reku se izlilo oko 70 tona mazuta namenjenog predstojećoj grejnoj sezoni. Uprkos tome, JKP Ivanjica je poručilo da ispravnost vode za piće nije ugrožena zato što se vodozahvat nalazi 15 km uzvodno i da Ivanjčani nemaju razloga za brigu – barem što se toga tiče.

Jelena Kozbašić

Obnovljivi izvori energije u službi prirode i društva

14.08.2019

Stevica Deđanski feature — Foto: EP/Stevica Deđanski

Fotografija: Ljubaznošću Stevice Deđanskog

Čitajući vesti iz oblasti energetike, često nailazimo na pojmove kao što su feed in tarifa, aukcija, neto merenje i prozjumer. Ukoliko vam oni predstavljaju nepoznanicu i teraju vas da zastanete sa čitanjem teksta, stiže vam objašnjenje iz prve ruke. Prof. dr Stevica Deđanski, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, iskristalisao je ove pojmovne nedoumice ujedno nam objasnivši da biomasa predstavlja energent u čijim blagodetima ne uživa samo priroda usled proizvodnje zelene energije i smanjenja emisija štetnih gasova, već i društvo, kroz otvaranje zelenih radnih mesta. Od njega smo saznali i kako da uz minimalne novčane izdatke, ali i u njihovom apsolutnom odsustvu, smanjimo račune za električnu energiju.

EP: Da li je donošenje Zakona o efikasnom korišćenju energije 2013. godine zaista značilo prekretnicu ka efikasnijem korišćenjem energije u poređenju sa dotadašnjom praksom?

Stevica Deđanski: Donošenje Zakona je unelo sistemski pristup u oblast energetske efikasnosti u Republici Srbiji i dalo je pravni okvir za transponovanje evropskih propisa iz te oblasti. Dotadašnje ad hoc aktivnosti su uređene zakonom. Tako je zakonom uveden sistem energetskog menadžmenta za velike potrošače energije i javni sektor i uspostavljen Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti. Osim toga, uvedeno je obeležavanje energetski efikasnih uređaja; prepoznata su nova privredna društva – ESCO kompanije koja se bave finansiranjem energetski efikasnih projekata na bazi ostvarenih ušteda energije; prvi put su jasno definisani kriterijumi energetske efikasnosti koje prilikom javnih nabavki proizvoda treba uključiti u zahteve; određene su obaveze u izradi i implementaciji Akcionih planova za energetsku efikasnost koji su proistekli iz preuzetih obaveza prema Energetskoj zajednici; usvojen je metodološki pristup utvrđivanju ušteda…

Uštede energije se planiraju, sprovode i prate u skladu sa nacionalnim akcionim planovima za energetsku efikasnost. Prema poslednjem Akcionom planu iz 2016. godine Srbija je ostvarila više od 90 odsto ušteda planiranih za period od 2010. do 2015. godine, tj. gotovo 50 odsto svih ušteda planiranih za period od 2010. do 2018. godine.

Zakon uvodi obavezu uštede primarne energije od jedan odsto u tekućoj godini u odnosu na prethodnu godinu obveznicima sistema u sektoru industrije i javno komercijalnom sektoru.

EP: Sistem energetskog menadžmenta funkcioniše počev od 2017. godine. Na koji način?

Stevica Deđanski: Sistem energetskog menadžmenta, prema Zakonu o efikasnom korišćenju energije, predstavlja sistem organizovanog upravljanja energijom na način da obveznici sistema energetskog menadžmenta izvršavaju zakonom propisane obaveze sa ciljem da postignu racionalno korišćenje energije uz što manje troškova.

Prema zakonu, obveznici sistema su privredna društva i javna preduzeća koja godišnje troše više energije od količine koju propiše Vlada, jedinice lokalne samouprave sa više od 20 hiljada stanovnika, organi državne uprave, drugi organi Repubilke Srbije, organi autonomne pokrajine i javne ustanove. Oni donose program i plan energetske efikasnosti radi postizanja ciljeva uštede koje definiše Vlada, imenuju potreban broj energetskih menadžera, sprovode mere za efikasno korišćenje energije, podnose godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije, obezbeđuju redovno sprovođenje energetskih pregleda i izvršavaju druge obaveze. Ministarstvo rudarstva i energetike je do sada identifikovalo više od 70 pravnih lica u proizvodnom sektoru, kao što su privredna društva i javna preduzeća kao i 9 privrednih društava u sektoru trgovine i usluga i 79 jedinica lokalne samouprave kao obveznike sistema.

U privrednim društvima i javnim preduzećima za sada ima 39 imenovanih energetskih menadžera sa licencom. Ukupno 45 jedinica lokalne samouprave takođe ima licenciranog energetskog menadžera.

EP: Koliko ima energetskih menadžera u Srbiji i da li je sistem zaživeo u praksi?

Stevica Deđanski: Obuku energetskih menadžera sprovodi Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu za oblasti industrijske energetike, opštinske energetike i energetike zgrada. Do sada je održano 12 krugova obuke i 17 ispita za energetskog menadžera. Ministarstvo je izdalo 103 licence za oblast opštinske energetike, 145 licenci za oblast industrijske energetike i 42 licence za oblast energetike zgrada.

Obveznici sistema i dalje uče kako da izvršavaju zakonom propisane obaveze i kako da ostvare uštede energije. Za sada je još rano da navodimo dobre primere upravljanja energijom. Sistem energetskog menadžmenta je dobro zamišljen, ali je potrebna upornost i podrška u njegovom sprovođenju.

EP: Iako smo shodno zakonskim okvirima napravili prve korake ka unapređenju energetske efikasnosti, potrošnja energije po jedinici BDP-a je kod nas oko tri puta veća nego u Evropskoj uniji. Da li je ulaganje u mere energetske efikasnosti van budžeta naših građana ili je ovo posledica njihove nedovoljne upućenosti u novčane uštede koje bi im ono donelo?

Stevica Deđanski: Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, udeo sektora domaćinstva u ukupnoj finalnoj potrošnji je najveći i iznosio je 35 odsto, pored privrede, 29 odsto, i saobraćaja, 23 odsto. Analiza zgrada u Srbiji je pokazala da 85 odsto fonda zgrada ne zadovoljava minimalne uslove energetske efikasnosti. Cene energije i energenata će u budućnosti rasti, što će uticati na povećanje troškova života.

Nedovoljna upućenost građana o mogućnostima i potencijalu energetske efikasnosti, ali svakako i ograničen budžet, utiču na stanje energetske efikasnosti u sektoru domaćinstva u našoj zemlji.

Kako bi se došlo do smanjenja potrošnje energije neophodno je delovanje sa tri aspekta. Pored donošenja jasnih zakonskih propisa i informisanosti i svesnosti građana o mogućnostima i potencijalu energetske efikasnosti, neophodan je i finansijski podsticaj koji će biti prijemčiv građanima u vidu podsticajnih mera, subvencija i nižih kamatnih stopa za ulaganje u energetsku efikasnost.

Iako kaskamo za nekim zemljama zapadne Evrope u oblastima energetske efikasnosti i obnovljivih izvora, ipak idemo u dobrom pravcu. U poređenju sa pojedinim evropskim državama, mi smo ili na sličnom nivou ili smo bolji. Očigledno je da sve više dajemo važnost ovim oblastima u svim segmentima društva.

EP: PVC prozori, vazdušna toplotna pumpa i izolacija zidova i krova su nešto skuplja rešenja za unapređenje energetske efikasnosti. Nabrojte nekoliko mera koje ne iziskuju izdvajanje velikih novčanih sredstava.

Stevica Deđanski: Troškovno-optimalna energetska sanacija postojećih zgrada, odnosno, definisanje paketa mera energetske efikasnosti, najbolje se određuje prema karakteristikama i uslovima za konkretnu zgradu, u zavisnosti od njenog stanja. Neretko su one mere, koje donose velike uštede kroz vreme, u samom startu velika investicija. Međutim, postoje i „niskobudžetne mere“ energetske efikasnosti kao što su zamena starih svetiljki sa užarenim vlaknom novim LED svetiljkama, postavljanje zaptivnih guma na spoljašnjoj stolariji, zatim ugradnja zastora na prozorima i balkonima koji se nalaze na južnoj i zapadnoj strani zgrade zbog prevelike osunčanosti u letnjim mesecima, investiranje u energetski efikasne kućne aparate, ugradnja termostatskih glava na radijatorima radi optimizacije toplote u prostorijama i slično.

Takođe, osim investicionih mera, smanjenje potrošnje energije je moguće primenom mera koje odnose na ponašanje potrošača, na primer: kontrola uključenosti aparata u domaćinstvu (ne uključivati u isto vreme, bojler, veš mašinu i rernu), kontrola računa za struju i grejanje, prelazak na plaćanje po potrošnji toplotne energije što je isplativo za izolovane objekte i tako dalje.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić

Ceo intervju možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST jun-avgust 2019.

Otvoren turističko-informativni centar u Kosjeriću

14.08.2019

Kosjeric_Stari_han — Foto: sr.wikipedia.org/Mazbln

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić otvorio je juče turističko-informativni centar u Kosjeriću, u kojem će posetioci moći da saznaju sve relevantne informacije o ovoj varoši.

Ljajić je izrazio uverenje da će ovaj centar, koji je nastao restauracijom i adaptacijom Starog hana, ubuduće biti mesto kulturno-turističkih dešavanja, koja će unaprediti turističku ponudu Kosjerića i Zapadne Srbije.

On je naveo da je u restauraciju Starog hana, prve zgrade u Kosjeriću, resorno ministarstvo uložilo 10 miliona dinara.

Srbija godinama unazad u ovoj oblasti beleži dvocifrene stope rasta, zahvaljujući vodećim turističkim destinacijama.

Taj rast podstiče se i razvojem onih destinacija koje imaju potencijale, objasnio je Ljajić.

Kosjerić je jedna od tih destinacija, u kojoj moramo ponuditi nove sadržaje, poput Vizitorskog centra, ali i objediniti i turizam i poljoprivredu, rekao je on i najavio izgradnju zelene pijace u Kosjeriću, na kojoj će se turistima prodavati organska hrana iz ovog kraja.

Prema njegovim rečima, šansa Kosjerića je i blizina Divčibara i Zlatibora i tu šansu ova opština, uz pomoć Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva, mora iskoristiti.

Direktorka Turističke organizacije Kosjerić Snežana Joksimović istakla je da je adaptacija Starog hana u Vizitorski centar sa stalnom izložbom o istoriji tog mesta, deo prvog sistemskog programa zaštite i prezentacije kulturnog nasleđa koji je značajan za kulturni identitet građana i u funkciji je održivog kulturnog turizma.

Han je 1854. godine podigao Antonije Radojević, potomak prvog doseljenika Antonija Kosijera.

Služio je za prihvatanje putnika i trgovaca na putu ka Dubrovniku, Bosni ili Beogradu.

Zgrada je danas pod zaštitom države.

Milisav Pajević

Uklanjanju se svi radioaktivni gromobrani u Novom Sadu

14.08.2019

Novi Sad bi u naredna tri meseca trebalo da ostane bez skoro svih radioaktivnih gromobrana, što je pet godina od kako je istekao rok za njihovu demontažu.

Za uklanjanje 24 takva gromobrana, građani će izdvojiti oko 13 miliona dinara, a posao je poveren grupi beogradskih ponuđača.

Radioaktivni gromobrani, koji bi trebalo da budu uklonjeni u narednih 90 dana, ne samo da su potencijalno štetni, već su i neefikasni, smatra profesor Katedre za nuklearnu fiziku, Ištvan Bikit.

On dodaje i to da kada su na objektu ili stubu i u onom položaju u kom su bili prilikom njihovog postavljanja, ne predstavljaju nikakvu opasnost po ljude.

„Gromobran je praktično bezopasan kada je u vertikalnom stanju ima neki olovni štit i praktično zrači u vis, međutim gromobran postaje opasan kad se sruši i kad se iskrivi i onda dođu ljudi koji ne znaju da je to radioaktivni materijal i onda se ozrače, ja nisam čuo da se to nekad desilo, ali ja sam za to kada je već zakonom zabranjeno i beskorisno da se sklone”, rekao je Ištvan Bikit, profesor sa PMF-a.

Nakon uklanjanja radioaktivni gromobrani, među kojima je i ovaj u Radničkoj 32 biće transportovani u skladište nuklearnih objekata srbije i biće zamenjeni novim, običnim gromobranima.

Posao demontaže i sladištenja, dodeljuje se firmama koje imaju licence za obavljanje tog posla, pa razloga za brigu nema, dodaju iz Nuklearnih objekata Srbije.

Izvor: RTV/Nada Zelić

Milisav Pajević

Preduzete sve mere za sprečavanje širenja afričke kuge svinja

14.08.2019

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je juče da su rezultati analiza referentne laboratorije iz Madrida potvrdili da se u Srbiji pojavila afrička kuga svinja u okolini Mladenovca, a nadležne službe su preduzele sve preventivne mere za sprečavanje širenja tog virusa.

Posle dve godine, koliko je Srbija uspešno odolevala snažnom udaru afričke kuge svinja u svetu i našem regionu, afrička kuga svinja je potvrđena na tri tačke u tri sela u okolini Mladenovca.

Juče je doneto rešenje o proglašenju zaraženog područja oko Mladenovca u poluprečniku od tri kilometra.

Virus afričke kuge svinja, za koji ne postoji vakcina kao preventiva, napada isključivo svinje i divlje svinje i nema opasnosti za ljude koji mogu da konzumiraju svinjsko meso u registrovanim objektima koji su pod nadzorom veterinarske inspekcije.

Naučni institut za veterinarstvo iz Beograda utvrdio je žarište u selu Rabrovac, te su na osnovu toga pre 15 dana, kada se pojavila sumnja, preduzeti svi dalji koraci i preventivne mere kako ne bi došlo do širenja zaraze.

Obavljena je eutanazija svinja na mestima gde je potvrđeno prisustvo virusa, a država je nadoknadila štetu vlasnicima, što će činiti i dalje u slučaju eventualnog širenja zaraze.

Zabranjeno je držanje svinja na otvorenom kako ne bi došlo do prenošenja zaraze, a pripremljena su i jasna uputstva za uzgajivače svinja, lovce, kao i obaveštenja na graničnim prelazima.

Pročitajte još:

Svaki slučaj ili sumnju na pojavu virusa afričke kuge svinja, treba prijaviti veterinaru ili veterinarskom inspektoru.

Mera zabrane uvoza svinjskog mesa iz Srbije je privremenog karaktera, a zemlje takvu odluku donose automatski kada postoji sumnja, ili kada je proglašeno zaraženo područje.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je juče potpisao naredbu o uvođenju principa regionalizacije u Srbiji, što znači da samo iz područja koje je zaraženo nema trgovine svinjama i svinjskim mesom, a sva ostala područja gde nema virusa su slobodna za trgovinu.

Nakon monitoringa, koji će trajati približno 40 dana, Srbija će moći nesmetano da izvozi na prostor Evropske unije i u druge države, a u skladu sa instrukcijama Svetske organizacije za zdravlje životinja, navodi se u saopštenju.

Milisav Pajević

Pedeset tona šećera za kikindske pčelare

13.08.2019

Iz Republičke direkcije za robne rezerve stigla je pomoć od više od 50 tona šećera za 35 kikindskih pčelara, koji su krajem maja pretrpeli ogroman gubitak, kada je, iz još neutvrđenih razloga, stradalo 1.668 pčelinjih društava.

Da bi se problem rešio, prvo treba otkriti njegov uzrok.

U slučaju pomora kikindskih pčelinjih društava, on još nije pronađen.

„Dobili smo analizu uzorkovanog bilja.

Sada nemamo nijedan zvaničan podatak o pomoru pčela, da li je analiza urađena, u kojoj fazi je i da li postoje neki podaci”, ističe Saša Čolak, predsednik Udruženja pčelara Kikinda,

Savez pčelarskih organizacija Srbije počeo je sa sprovođenjem preventivnih mera, kako do ovih nemilih događaja ne bi dolazilo.

To se, pre svega, odnosi na otvoreni dijalog i dogovor sa voćarima i ratarima.

Mart je i proglašen mesecom borbe protiv trovanja pčela, ali ove godine, barem u Kikindi, bezuspešno.

“O„no što je najvažnije u ovom konkretnom slučaju masovnog trovanja pčela u Kikindi, jeste da nadležne institucije pronađu uzrok i odgovorne za to i sankcionišu”, kaže Nenad Portić, iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Pčelari u Kikindi polako se oporavljaju od maja. Za sada je sanirano oko 40 odsto štete, najviše zahvaljujući pokrajini i republici, ali prevashodno solidarnosti kolega, koja ih još uvek drži u ovom poslu.

Izvor: RTV/Lidija Vučković

Milisav Pajević

Akcija Grada Beograda na suzbijanju divljih građevinskih deponija

13.08.2019

Direktor JKP „Gradska čistoća” Marko Popadić pozdravio je danas akciju Grada Beograda na suzbijanju divljih građevinskih deponija.

„U Beogradu ima više desetina divljih građevinskih deponija i to je, slobodno mogu da kažem, polumafijaški posao.

Dovoljno je da vidite snimke objavljene u medijima kako građevinska mafija juče evakuiše kamione i mehanizaciju sa divlje deponije na Čukarici pošto im je dojavljeno da stižu komunalna milicija i policija, pa da vam bude jasno o kakvoj je mafiji reč”, istakao je Popadić.

Direktor ovog gradskog preduzeća naglasio je da divlja deponija na Čukaričkoj padini nije jedina, već da ih ima još, i to usred Beograda.

„Recimo, ispod Pančevačkog mosta, pa na bivšoj deponiji u Batajnici, na jednoj privatnoj parceli na Bežaniji prema Surčinu. Zakon kaže da zemlja i sav građevinski otpad može i mora da se deponuje na zvaničnim deponijama, a u Beogradu je to deponija u Vinči.

Ova divlja deponija na Čukaričkoj padini napravljena je na trasi metroa, čime su oni koji su je napravili ugrozili ovaj projekat”, rekao je Popadić, koji se zapitao da li stvarno Beograd treba da bira između divljih deponija i metroa.

On je podsetio da su pre nekoliko dana na lokaciji prema Surčinu toliko nasipali parcelu da je nivo zemlje skoro došao na metar od žica dalekovoda, što je dovelo u životnu opasnost svakog ko bi tuda prošao. Svejedno je njima, kako je naveo, da li će neko da pogine, važno je da su oni zaradili divljim nasipanjem.

Popadić je istakao da će u ime JKP „Gradska čistoća” danas zvanično zatražiti da se Grad Beograd obrati Vladi Republike Srbije da izmenom podzakonskih akata uvede kao obavezni dokument bez koga ne sme da se izda upotrebna dozvola potvrdu o kretanju građevinskog otpada.

„To znači da će svaki investitor morati da dokaže da su sav građevinski otpad, kao i iskopana zemlja predati na zvaničnu deponiju u Vinči.

Bez te potvrde više nema izdavanja upotrebne dozvole, pa neka investitori vode računa o tome gde izvođači odvoze otpad. Vreme je da se uvede red u ovu oblast.

Da više ne može da se deponuje otpad gde kome padne na pamet jer se tako oduzimaju prihodi gradu i uništava naš grad”, rekao je Popadić.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

1...868869870...1,680 Page 869 of 1,680

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM