Javni poziv za inovacije u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane

31.07.2019

Centar za koordinaciju i transfer primenjenih istraživanja u ekološkoj poljoprivredi Selenča – Eko Agri Centar Selenča raspisao je Javni poziv za podnošenje prijava za realizaciju istraživačkih radova u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane u okviru projekta „Innovations in Eco Food Systems for Sustainable Production and Safety Environment“ (InoEcoModel) koji finansira Višegradski fond.

Javni poziv upućen je svim zainteresovanima koji imaju ideje za istraživanje inovacija u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane.

Cilj ovog poziva je razvoj inovativnih rešenja primenjivih u organskoj proizvodnji kako bi se povećala produktivnost i konkurentnost u proizvodnji i preradi organske hrane.

Takođe se očekuje da će se realizacijom Javnog poziva omogućiti unapređenje kvaliteta organske proizvodnje, povećanje sirovinske baze, obezbeđivanje uslova za kontinuirano snabdevanja tržišta, povećanje konkurentnosti, promocija važnosti istraživanja u oblasti organske proizvodnje, uključivanje mladih stručnjaka u istraživačke procese, razvoj novih proizvoda i drugo.

Vise informacja o Javnom pozivu za podnošenje prijava za realizaciju istraživačkih radova u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane možete pročitati ovde.

Milisav Pajević

Organizovan osmi tradicionalni planinarski uspon na vrhove Prokletija

31.07.2019

hamdovom-stazom-2019 — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Prokletijski vrhovi iz godine u godinu privlače sve veći broj planinara i ljubitelja prirode, pa je tako bilo i prošle subote, kada je uspešno organizovan osmi tradicionalni planinarski uspon Hamdovom stazom pod motom „Druženjem protiv zaborava“, u organizaciji NP Prokletije, Planinarskog Društva Karanfil iz Gusinja i porodice Hamdije Čekića.

Hamdova staza je jedna od najposećenijih staza na Prokletijama.

Uspon na tri vrha: Popadija 2.057, Talijanka 2.056 i Volušnica na 1.876 metara nadmorske visine, nije tehnički zahtevan, jer su vrhovi pristupačni, planinarima i ljubiteljima prirode sa slabijom kondicijom.

Sa vrha Popadija se pruža veličanstven pogled na obližnje Karanfile, a onda dalje na masiv Prokletija sa svim najvišim vrhovima.

Od Popadije do Volušnice ima oko 1800 metara hoda grebenom koje je moguće preći za oko sat vremena.

Uspon „Hamdovom stazom“ se organizuje pod motom „Druženjem protiv zaborava“, u znak sećanja na Hamdiju Hamda Čekića, koji je bio istaknuti član Planinarskog kluba „Karanfili“ iz Gusinja.

Prokletije su najimpozantniji planinski venac Balkanskog poluostrva.

Reljef Prokletija je razuđen i fascinira visovima, klisurama, strmim padinama, rečnim dolinama alpskog tipa i brojnim vrhovima preko 2.000 metara nadmorske visine.

Na prostoru Prokletija brojne su prirodne šumske zajednice lišćara i četinara.

Park krase veći i manji vodotoci, vrela i izvori pitke i mineralne vode, rečice i lednička jezera, među kojima se lepotom izdvaja Hridsko jezero.

Milisav Pajević

Stabilno poslovanje Srbijagasa u prvoj polovini ove godine

31.07.2019

Nadzorni odbor Javnog preduzeća „Srbijagas“, Novi Sad usvojio je na jučerašnjoj sednici održanoj u Beogradu, u zakonskom roku, Periodične finansijske izveštaje preduzeća u periodu 01.01-30.06.2019. godine, kao i Izveštaj o realizaciji godišnjeg Programa poslovanja kompanije u prvom polugodištu.

JP „Srbijagas“ je u tom izveštajnom periodu, nastavljajući trend iz prethodnih godina, ostvarilo pozitivan finansijski rezultat i neto dobit.

U usvojenim dokumentima stoji da je Preduzeće i u 2019. godini nastavilo politiku sigurnosti i kontinuiteta u snabdevanju potrošača prirodnim gasom uz konstantne napore na poboljšanju svih rezultata poslovanja, naročito u domenu naplate potraživanja i racionalizacije troškova poslovanja.

Prvu polovinu godine, kako je rečeno na sednici Nadzornog odbora, obeležile su i intenzivirane aktivnosti na strateškim projektima kao jednom od najvažnijih elemenata daljeg razvoja i napretka ne samo preduzeća Srbijagas, već i države u celini.

Sednici Nadzornog odbora predsedavao je predsednik Nadzornog odbora prof. dr Muamer Redžović, a pored članova Nadzornog odbora, prisutni su bili zamenica generalnog direktora Blaženka Mandić i članovi poslovodstva kompanije.

Milisav Pajević

Investicije EPS-a za razvoj jugozapada Srbije

31.07.2019

Polaganjem kamena temeljca u Tutinu počela je izgradnja nove trafostanice „Elektroprivrede Srbije“ koja će omogućiti priključenje novih korisnika i razvoj privrede u Tutinu i Novom Pazaru.

Кamen temeljac za TS 110/35/10 kV vrednu 2,5 miliona evra, položili su Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS, Кenan Hot, predsednik opštine Tutin i Bojan Atlagić, v. d. direktora „EPS Distribucije“.

„Ovo je jedan od najbitnijih dana za budućnost Tutina jer smo položili kamen temeljac za izgradnju trafostanice koja rešava ne samo pitanje snabdevanja Tutina električnom energijom, već trasira put za izgradnju novih objekata, kako stambenih tako i privrednih”, rekao je Milorad Grčić.

Nova trafostanica obezbediće 31,5 megavat snage umesto 13 megavata koje je do sada Tutin imao na raspolaganju iz TS u Novom Pazaru i istovremeno će biti oslobođeno 15 megavata za Novi Pazar.

O značaju novog energetskog objekta govori i to što u Tutinu postoji više od 40 izgrađenih stambenih objekata koji trenutno ne mogu da se priključe na distributivnu mrežu, a na priključenje čekaju dva pogona za proizvodnju peleta i dve toplane.

„Tutin će dobiti više nego duplo veći kapacitet za napajanje električnom energijom. Izgradnjom trafostanice mi trasiramo razvoj Tutina za najmanje narednih pola veka i to je ono što se uklapa u obećanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića i u viziju razvoja cele Srbije”, istakao je Grčić.

Predsednik opštine Tutin Кenan Hot naglasio je da je početak izgradnje trafostanice veliki dan za stanovnike, privrednike, ulagače u Tutin i tutinsku dijasporu.

„Polaganjem kamena temeljca okreće se nova stranica za Tutin ali i za Novi Pazar.

Očekujemo da će privrednici sa boljim uslovima snabdevanja električnom energijom proširiti svoje kapacitete, i da će industrijska zona na 200 hektara u opštini Tutin koja je potpuno uređena, doprineti da se ova opština razvija”, rekao je Hot.

Nova trafostanica u Tutinu poboljšaće sigurnost i kvalitet isporučene energije i smanjiće tehničke gubitke u distribuciji.

Milisav Pajević

Izabrana najlepša dvorišta Užica

31.07.2019

Milenka-Ostojić3-1024x768 — Foto: Grad Užice

Komisije za sprovođenje nagradnog Konkursa za izbor najlepšeg dvorišta na teritoriji Grada Užica za 2019. godinu posle obilaska prijavljenih i na osnovu utvrđenih kriterijuma izvršila bodovanje i donela odluku.

Konkurs za izbor najlepšeg dvorišta na teritoriji Grada Užica, raspisan je 20. juna i trajao je do 12. jula ove godine.

Konkurs je raspisan u tri kategorije: Najlepše uređeno privatno dvorište; Najlepši balkon – terasa; Najuređeniji prostor oko višeporodičnih stambenih objekata.

Na Konkurs se prijavilo 22 učesnika.

Stručna Komisija, obrazovana od strane gradonačelnika Rešenjem II broj 503-26/19 od 19. juna, izvršila je obilazak prijavljenih i na osnovu utvrđenih kriterijuma izvršila bodovanje.

U kategoriji najlepše uređeno privatno dvorište nagrađeni su: Prvo mesto Milenka Ostojić, Gorjani bb; Drugo mesto Milan Kurćubić, Braće Nikolić 7, Sevojno; Treće mesto Gordana Mitrović, IV Puk 8.

U kategoriji najlepši balkon (terasa) nagrađeni su: Prvo mesto Marina Trifunović, Prote Mateje Nenadovića 72; Drugo mesto Milunka Šopalović Dobrile Petronijević 9; Treće mesto Nadežda Grujičić, Ratarska 19.

U kategoriji najuređeniji prostor oko višeporodičnih stambenih objekata, stigla je jedna prijava, koja po mišljenju Komisije ne ispunjava kriterijeme za dodelu nagrada.

Dodela nagrada održaće se u prvoj polovini septembara u Svečanoj sali Gradske kuće u Užicu, o čemu će dobitnici nagrada biti pravovremeno obavešteni.

Milisav Pajević

Indija ima najniže troškove proizvodnje energije iz obnovljivih izvora

30.07.2019

Obnovljivi izvori — Foto-ilustracija: Pixabay

Indija je postala tržišni lider sa najnižim troškovima proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora (OIE) među azijsko-pacifičkim zemljama, prema danas objavljenim novim podacima kompanije „Wood Mackenzie Power & Renewables”.

Troškovi proizvodnje električne energije u Indiji iz solarnih fotonaponskih sistema pali su na 38 dolara po megavat-satu (MWh) u 2019. godini, što je za 14 odsto jeftinije od proizvodnje energije iz uglja, tradicionalno najjeftinijeg izvora energije, prenosi turska novinska agencija Anadolija.

Posle Kine, Indija je drugo najveće tržište električne energije u azijsko-pacifičkom regionu, sa instaliranim kapacitetom od 421 gigavata (GW).

Izvor: Tanjug/Blic

Milisav Pajević

Učestvujte u pošumljavanju Srbije kupujući hranu, kozmetiku i preparate za kuću!

30.07.2019

uvac_nature_priroda_serbia_srbija — Foto: Ljubica Štivić

Juče 29. jula 2019. godine je konferencijom za novinare, održanom u Botaničkoj bašti u Beogradu, zvanično otpočela akcija sadnje stabala u Srbiji koju je pokrenuo lanac drogerija dm Srbija u saradnji sa Adrija medija grupom i uz podršku Uprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, JP Srbijašume, JP Vojvodinašume, Pokreta Gorana Srbije i Privredne komore Srbije.

Kampanja pod sloganom “Zasadi drvo! Zasadi svoj kiseonik!” se sprovodi s idejom poboljšanja zdravlja životne sredine i održivog razvoja društva.

Krunu četvoromesečnog rada partnera na obrazovanju i podizanju svesti javnosti o značaju šuma predstavljaće jednodnevna radna akcija koja će biti upriličena poslednje subote u oktobru. Toga dana, naša zemlja biće ozelenjena sa 50 hiljada sadnica.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je kazao da je akcija veoma bitna za Srbiju i pozvao sve građane da se priključe. “Sadnjom gotovo četiri miliona stabala značajno obnavljamo površine pod šumama, ali i dodatno jačamo odbrambene kapacitete u pogledu smanjenja posledica od bujičnih voda i poplava. Dovoljno je samo reći da pošumljena površina apsorbuje 20 puta više vode od zemljišta koje nije pod šumom”, istakao je Nedimović ovim povodom.

U periodu od 29. jula do 11. avgusta dm drogerije u Srbiji će izdvajati po 1 dinar od svakog prodatog proizvoda, a sav prikupljeni novac će biti iskorišten za jesenje pošumljavanje, tvrde organizatori.

“Veliko mi je zadovoljstvo što sa Adrija medija grupom pokrećemo ovako značajan projekat, jer održivost za nas nije samo kompanijski cilj, već deo identiteta budući da smo kao najveći drogerijski lanac u Evropi odgovorni za našu okolinu i ljude. Najveća sadnja drveća u Srbiji koju ćemo realizovati predstavlja deo naše neprekidne posvećenosti društveno odgovornom poslovanju utemeljenom na principu da kao kompanija delujemo za primer našoj zajednici”, objasnio je Predrag Petrović, član Uprave dm Srbija.

Krajem avgusta biće objavljen spisak tačnih lokacija za sadnju na teritoriji čitave Srbije, a svim građanima voljnim da uzmu učešće u akciji biće obezbeđene sadnice.

Pošumljenost Srbije, prema proračunima Svetske banke iz 2015. godine, iznosi 31,1 odsto zemljišta.

Ukupno 31 odsto Zemljine površine je prekriveno šumama. Proizvodeći kiseonik i upijajući ugljen-dioksid, šume predstavljaju pluća naše planete, ali i dom za mnogobrojne biljne i životinjske vrste. Prema nalazima Svetskog fonda za prirodu, oko 1,6 miliona ljudi oslanja se na njih za svoju hranu, svežu vodu, odeću, lekove i skrovište, ali uprkos tome svakog minuta nestane 48 fudbalskih terena pod drvećem.

Ljudi besomučno uništavaju šume nanoseći sebi mnogostruku štetu. Pored gubitka dragocenog biodiverziteta, rašumljavanje proizvodi oko 15 odsto gasova sa efektom staklene bašte, ali izaziva i eroziju tla i utiče na izmene rečnih tokova i obrasca padavina.

Jelena Kozbašić

AP Vojvodina pomogla sa 227 miliona dinara poljoprivredna gazdinstva

30.07.2019

mirovic-pokrajina-ugovori — Foto: Autonomna pokrajina Vojvodina

Za protekle tri godine izvršili smo konsolidaciju pokrajinskih javnih finansija, iz kojih iz godine u godinu izdvajamo sve više sredstava za razvoj poljoprivrede i za konkretne subvencije, istakao je predsednik vlade Autonomne pokrajine Vojvodine Igor Mirović danas prilikom dodele ugovora za sufinansiranje ovih investicija.

Reč je o ugovorima za 142 poljoprivredna gazdinstva čija je ukupna vrednost veća od 227 miliona dinara, od čega je učešće Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo 127 miliona dinara.

„Zajedno sa vama, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava ulažemo u nove tehnološke linije, novu opremu i nove mašine za preradu voća, povrća i cveća.

Očekuje nas i nabavka opreme za berbu, sortiranje i kalibriranje proizvoda, mašine za ubiranje useva, solarnog panel sistema sa pratećom opremom za pokretanje pumpi za navodnjavanje, opreme za čišćenje i pranje proizvoda kao i nove linije za pakovanje i obeležavanje proizvoda“, kazao je Mirović.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević rekao je da je ova Pokrajinska vlada opredelila tri puta više sredstava nego prethodna.

„To jasno govori da je neophodno dodatno subvencionisati ulaganje u ovu vrstu opreme jer je ova konkursna linija od izuzetnog značaja“, kazao je Radojević.

Od 1. jula 2016. godine do danas Pokrajinska vlada uložila je ukupno više od 19, 5 milijardi dinara u mere agrara, vodoprivrede i u oblast šumarstva i razvoja lovstva.

Milisav Pajević

Za šta možete zameniti čašu punu opušaka na plaži?

30.07.2019

cigarette-2817163_960_720 — Foto: Pixabay

“Molim vas pivo”, govori strani turista dok na obližnjem šanku predaje plastičnu čašu do vrha napunjenu opušcima.

Zatim dobija čašu piva jednake zapremine kao što je čaša sa opušcima koju je doneo. Akcija u kojoj možete sakupljajući bačene opuške sa plaže, dobiti pivo ili neko drugo piće, pokrenuli su stanovnici Estepone.

U svakom kafiću u Esteponi na plaži zalepljen je promotivni materijal ove kampanje koja nastoji da održi peščane plaže čistim. Primorsko mesto na jugu Španije, koje je udaljeno svega 90 kilometara od Malage, pokrenulo je kampanju „Obale bez opušaka“ (Las orillas sin colillas) koja je naišla na oduševljenje lokalnog stanovništva i turista.

Svakog leta pesak i more progutaju hiljade opušaka kojima je potrebno više od deset godina da se razgrade a ovom kampanjom tvorci žele da podignu svest ne samo kod svojih sugrađana nego i kod turista, o značaju zaštite životne sredine.

Savetnica za područje Estepone Suzana Aragon ističe da “svaki opušak koji završi u pesku ili moru može da kontaminira do 50 litara vode”. Osim toga, ona ističe da je opušcima potrebno i do 10 godina da se razgrade, te da je jasno da nanose ogromnu štetu morskom dnu i morskim životinjama.

“Imaju toksične ostatke pa ako ih progutaju ribe, na kraju ćemo ih pojesti mi konzumirajući ribu. To je zatvoreni krug koji sigurno nema sretan kraj“, objašnjava Oscar Rullí, predsjednik Udruge štandova na plažama oko Málage (ACHIMA).

Željka Vesić

Recikliraj i zaradi na Lovefestu

30.07.2019

Recan fondacija biće partner trinaestom izdanju Lovefesta, koji će se od 1. do 3. avgusta održati u Vrnjačkoj Banji. Tokom tri festivalska dana svi posetioci imaće priliku da učestvuju u brojnim aktivacijama koje je Recan pripremio.

Prvi put na ovogodišnjem Lovefestu posetioci će moći da učestvuju u kreiranju Lotosa – umetničke instalacije koja nastaje od iskorišćenih limenki. Interaktivna, svetleća konstrukcija kreirana je zahvaljujući domaćoj ideji i udruženim snagama Recan fondacije i Polimorfa. Impresivno delo, visoko dva metra i dugo pet metara, biće poseban ukras festivala i najbolji podsetnik o važnosti reciklaže.

Osim Lotosa, i već dobro poznata Pixelata – jedinstveni umetnički mural od iskorišćenih limenki – doprineće reciklaži limenki, koje je u potpunosti moguće reciklirati i upotrebiti ponovo nakon samo 60 dana. Pored toga pripremljene su i brojne aktivnosti među kojima će biti rančevi za prikupljanje limenki, kao i voting box. Svi koji donesu pet iskorišćenih limenki mogu dobiti pola tokena, koji je jedina zvanična valuta plaćanja na festivalu. Takođe, posetilac koji svakog dana donese najviše limenki ekskluzivno će dobiti ulaznice za Lovefest 2020. godine.

Pročitajte još:

„Ove godine animiraćemo sve posetioce da ne bacaju prazne limenke, već da ih ubace u Lotos, a od cveta koji simbolizuje mudrost će kao zahvalnost ‘dobiti’ poruku sudbine za tu noć. Verujemo da će ova zanimljiva aktivacija u okviru programa ‘Svaka limenka se računa’ privući pažnju velikog broja posetilaca. Pored uživanja u sjajnoj muzici trudićemo se da na zanimljiv način podsetimo na sve prednosti limenki – lagane su, nesalomive i mogu se reciklirati bezbroj puta”, izjavio je Nemanja Komatović ispred Recan fondacije.

Recan fondacija već godinama je posvećena promociji reciklaže limenki i edukaciji o značaju zaštite životne sredine, a ovoga puta na inovativan i kreativan način nastavlja svoju misiju.

Formirana Radna grupa za predstavke građana upućene Odboru za zaštitu životne sredine

30.07.2019

Skupština Srbije — Foto: Milisav Pajević

Na poslednjoj sednici Odbora za zaštitu životne sredine, održanoj, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period februar, mart i april 2019. godine.

Na predlog predsednice Odbora Maje Gojković, na samom početku sednice otvorena je diskusija o Informaciji o radu, gde su narodnim poslanicima predstavnici Ministarstva odgovarali na pitanja o dostavljenom Izveštaju.

Članovi Odbora u diskusiji, interesovali su za normativne aktivnosti Ministarstva, implementaciju započetih projekata, nove pravilnike koji treba da se donesu i za Direktivu o divljim pticama za područje Republike Srbije, s obzirom na njen značaj za pregovaračku poziciju za Poglavlje 27.

Članovi Odbora interesovali su se i za projekat Ekotane na opštini Ub za skladištenje opasnog otpada, kao i za sanaciju deponije u Zajači.

Predsednica Odbora Maja Gojković, navela je da je Izveštaj obiman, ali da ono što Ministarstvo treba da intenzivira jesu normativne aktivnosti. Navela je da je neophodno da Ministarstvo organizuje javnu raspravu za Nacrt zakona o klimatskim promenama, a potom i da podnese Predlog zakona u skupštinsku proceduru.

Gojković je upoznala članove Odbora i predstavnike Ministarstva sa činjenicom da je održala nekoliko sastanaka sa predstavnicima Udruženja Reciklera Srbije, koji imaju dugovanja prema bankama zbog zaostajanja države u isplatama poslova za recikliranje.

Navela je da udruženje čini oko 16 000 zaposlenih, od sakupljača sekundarnih sirovina do inženjera, koji su u nezavidnoj poziciji od gubitka posla, ako se sredstva iz budžeta ne odobre za namirenje dugovanja. Sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Branislav Atanasković naveo je da su razgovori sa ministrom finasija, obavljeni po ovom pitanju i da se vode pregovori da se Udruženje isplati iz tekuće budžetske rezerve.

Naveo je i to da će dugo očekivani Predlog zakona o klimatskim promenama u skupštinskoj proceduri biti do kraja tekuće godine.

Predstavnici nevladinih organizacija koji kroz mehanizam Zelena stolica učestvuju u radu Odbora interesovali su se o održavanju javnih rasprava na nacrte zakona iz oblasti zaštite životne sredine i kada će predlozi zakona iz ove oblasti ući u skupštinsku proceduru, kao i da li će pregovaračka pozicija 27 biti dostupna javnosti.

Prof. dr Vladimir Džamić, državni sekretar Ministarstva naveo je da će odgovore na pitanja sa sednice Odbora članovi dobiti pisanim putem, najkasnije u roku od nedelju dana.

Nakon iscrpne diskusije članovi Odbora usvojili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period februar, mart i april 2019. godine.

Na sednici Odbora, formirana je i Radna grupa za predstavke građana upućene Odboru za zaštitu životne sredine, koju će činiti prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Nada Lazić i Aleksandra Jevtić.

Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Milena Turk, Radoslav Cokić, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, Borka Grubor, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Duško Tarbuk, dr Ljubinko Rakonjac, Borisav Kovačević, Jasmina Karanac i Aleksandra Jevtić.

Milisav Pajević

Etiopija postavila svetski rekord u broju zasađenih stabala u danu?

30.07.2019

photo-1542601906990-b4d3fb778b09 — Foto: Unsplash/ Noah Buscher

Etiopija je zasadila više od 350 miliona sadnica drveća u jednom danu, navode zvaničnici, ističući da bi to mogao da bude novi svetski rekord.

Projekat nazvan Inicijativa zelena zaostavština (Green Legacy Initiative) predvodi premijer Etiopije Abij Ahmed, a održava se u 1.000 gradova širom zemlje.

Kako se navodi, cilj akcije je borba protiv uništavanja šuma i klimatskih promena.

Neke državne službe, agencije i kancelarije su zatvorene kako bi oni koji tamo rade mogli da učestvuju u sađenju. Takođe, neki službenici su angažovani da broje koliko je tačno drveća zasađeno, javlja Kalkidan Jibeltal, reporter BBC-ja iz Adis Abebe. Iz Ujedinjenih nacija ističu da je pokrivenost šumom u Etiopiji pala sa 35 odsto sa početka 20. veka na nešto više iznad četiri odsto početkom 21. veka.

Norma koju žele da ispune je četiri milijarde zasađenog drveća.

Državna televizija emituje promotivni spot, u kojem se na građane apeluje da brinu o drveću i priključe se akciji sađenja. Trenutni svetski rekord za broj zasađenih stabala u jednom danu drži Indija, u kojoj je 2016. godine 800.000 volontera zasadilo više od 50 miliona.

Zemlja takođe pati od posledica klimatske krize, sa degradacijom zemlje, erozijom tla, krčenjem šuma i povremenim sušama i poplavama koje su pogoršane poljoprivredom. Osamdeset procenata stanovništva Etiopije zavisi od poljoprivrede kao sredstava za život.

U 2017. godini, Etiopija se pridružila više od 20 drugih afričkih država koje su se obavezale da će obnoviti 100 miliona hektara zemlje u okviru Inicijative za obnovu šumskog pejzaža Afrike. Nedavna studija procenila je da bi obnavljanjem izgubljenih šuma na svetu moglo da se ukloni dve trećine celokupnog ugljenika koji zagreva planetu i koji se nalazi u atmosferi zbog ljudske aktivnosti.

Studija, koju su sproveli istraživači sa švajcarskog univerziteta ETH Zurich, izračunala je da bi obnavljanjem degradiranih šuma širom sveta moglo prikupiti oko 205 milijardi tona ugljenika ukupno. Globalna emisija ugljenika je oko 10 milijardi tona godišnje.

Izvor: CNN; The Guardian

Željka Vesić

Veliki ekološki incident u Bečićima, fekalije se izlivaju u more

30.07.2019

kanalizacija, fekalije, more, Bečići — Foto: pixabay

U Bečićima, kod Budve, dogodio se veliki ekološki incident kada je otkazala pumpa na postrojenju za otpadne vode u vlasništvu nemačke kompanije WTE na samoj plaži ispred hotela Iberostar Belvi, prenele su podgoričke Vijesti.

Iz uprave hotela za taj list kažu da je više od hiljadu i po gostiju praktično zatvoreno i nije im dozvoljeno da idu ka plaži, odakle se širi nesnosan miris.

Oni su najavili sa će podneti tužbu protiv WTE i tražiti odštetu zbog incidenta jer su, kako kažu, njima organizatori putovanja Nekerman, TUI i Tomas Kuk najavili tužbe zbog negodovanja gostiju.

Hotelska kompanija i njeno osoblje su na nogama, dok se fekalije razlivaju stazom i slivaju ka baru i plaži, navode Vijesti.

Na plažu su juče stigle ekipe Vodovoda i Komunalnog, a bio je angažovan i bager.

Iako su službenici kompanije WTE koja upravlja postrojenjem, naveli da je sve u redu, tehnički direktor Iberostar Belvi Petko Đogo je rekao da se tek kada su otvorili postrojenje videlo da je došlo do začepljenja.

„U pitanju je nepouzdan sistem jer su se praktično sve otpadne vode koje je pumpa trebalo da usmeri ka glavnom postrojenju u Vještici izlile na dva šahta ispred našeg i susednog hotela Montenegro”, dodao je Đogo.

Iako se očekivalo da je problem rešen, juče oko 16 časova ponovo je došlo do izlivanja.

„Fekalije su počele da se izlivaju u nedelju uveče, a to je trajalo tokom cele noći, da bi se veliko izlivanje dogodilo u juče 11 časova. Uprava WTE samo kaže da im kompjuter govori da je sve u redu, a na terenu se događa pravi haos”, kazao je Đogo.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Dobra saradnja UNDP i Srbije na projektima zaštite životne sredine

30.07.2019

unep, — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan razgovarao je juče sa stalnom predstavnicom Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP) Fransin Pikap o dosadašnjoj saradnji na projektima i planovima za naredni period.

Ministar Trivan izrazio je zadovoljstvo i zahvalnost na saradnji i podršci UNDP u realizaciji strateški važnih projekata u oblasti životne sredine i klimatskih promena.

Ukazao je na značaj razvijanja saradnje i buduće akcije kroz podršku projektima u životnu sredinu, programima cirkularne i zelene ekonomije koji pomažu Srbiji da razvije ekološki održive politike usmerene na rast i napredak od kojih će koristi imati njeni građani.

Trivan je ukazao da je Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije, posvećeno pronalaženju dugoročno održivih i isplativih rešenja za pitanja zaštite životne sredine i klimatskih promena.

Intenzivnim i uspešnim međunarodnim aktivnostima u oblasti klimatskih promena, Srbija koja je potpredsednik Skupštine Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEA-5) ima značajnu ulogu u najvišem svetskom telu za životnu sredinu i doprinesi globalnom naporu u borbi protiv klimatskih promena.

Trivan je rekao da je ulaganje u životnu sredinu strateški važno i da su se projekti kao što je „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, pokazali uspešnim jer imaju podršku UNDP, Globalnog fonda za životnu sredinu i organizacija civilnog društva.

„Uspešno sprovodimo ovaj projekt, koji je prilika za opštine, poslovni sektor, organizacije civilnog društva i naučno istraživačku zajednicu da udruže snage u odgovoru na izazove klimatskih promena, očuvanju života ljudi i pružanju podrške ekonomskom razvoju kroz inovativna rešenja“, ukazao je ministar.

Zajednički je ocenjeno da su takvi projekti koji nose inovativna rešenja u borbi sa klimatskim promenama i koji donose boljitak lokalnim sredinama i zdrav život njenim građanima dobri primeri odgovora na izazove u zaštiti životne sredine.

Stalna predstavnicom Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP) Fransin Pikap je ukazala na prepoznate napore Ministarstva zaštita životne sredine u različitim oblastima životne sredine, navodeći primere kao što je akcija pronalaženja opasnog otpada.

Istakla je poseban značaj i važnost životne sredine u dostizanju ciljeva održivog razvoja i napretka u borbi sa klimatskim promenama.

Navela je važnost jačanja administrativnih kapaciteta na republičkom i lokalom nivou u funkciji izrade i realizacije održivih projekata u životnoj sredini.

Iskazala je spremnost da se dosadašnja uspešna saradnja u zaštiti životne sredine kontinuirano nastavi i unapredi kroz intenziviranje aktivnosti UNDP u republici Srbiji.

Milisav Pajević

Pokrajinska vlada imenovala novog direktora Vojvodinašuma

30.07.2019

vojvodinasume_660x330 — Foto: JP Vojvodinašumе

Na sеdnici Pokrajinskе vladе održanoj 10. jula ovе godinе na prеdlog Komisijе za izbor dirеktora donеto jе rеšеnjе da sе za dirеktora Javnog prеduzеća „Vojvodinašumе” Pеtrovaradin na pеriod od čеtiri godinе imеnujе Roland Kokai, mastеr еkonomista, koji jе imеnovan nakon sprovеdеnog javnog konkursa po istеku čеtvorogodišnjеg mandata dosadašnjе dirеktoricе Martе Takač, koja jе ovu funkciju obavljala 14 godina.

Pokrajinska vlada donеla jе odluku o imеnovanju novog dirеktora nakon okončanja konkursa.

Viši sud u Novom Sadu jе na osnovu žalbе Martе Takač donеo privrеmеnu mеru koja nalažе da sе zastanе sa postupkom odlučivanja iako jе postupak vеć bio okončan osam dana ranijе.

Pokrajinska vlada jе odgovorila na tužbu i izjavila žalbu na privrеmеnu mеru Višеg suda drugostеpеnom Apеlacionom sudu, smatrajući da jе u cеlosti sprovеdеna zakonska procеdura za imеnovanjе dirеktora koja jе dеfinisana Zakonom o javnim prеduzеćima.

Apеlacioni sud sе do današnjеg dana nijе izjasnio o podnеtoj žalbi, tе jе na osnovu svih navеdеnih činjеnica novi dirеktor danas stupio na dužnost.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Crna Gora postigla ohrabrujuće rezultate na suzbijanju nelegalnog ribolova

30.07.2019

suzbijanje neleganog ribolova — Foto: Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja

Zajedničkim i kooordiniranim aktivnostima nadležnih crnogorskih državnih institucija u saradnji sa civilnim sektorom tokom protekle dve godine postignuti su ohrabrujući rezultati na suzbijanju nelegalnog ribolova, posebno u borbi protiv upotrebe eksplozivnih naprava i drugih nedozvoljenih alata, ocenjeno je na konferenciji u Kotoru na kojoj su predstavljeni postignuti rezultati.

Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore koje je u junu 2017. godine, shodno odluci Vlade Crne Gore, formiralo Radnu grupu za borbu protiv upotrebe eksplozivnih naprava i drugih nedozvoljenih alata u svrhu ulova ribe, predstavilo je konkretne rezultate dvogodišnjih aktivnosti u okviru Radne grupe, kao i dalje planove u pravcu jačanja kontrole i uopšte razvoja sektora ribarstva.

Kako je saopšteno: Obavljeno oko 1.000 kontrola nelegalnih ribolovaca i mesta prodaje kao i mesta na kojima su postojali operativni podaci o prisustvu eksplozivnih naprava;
Obavljeno 20 zajedničkih kontrola na moru inspektora za morsko ribarstvo i pripadnika granične policije; Podnešeno 170 prekršajnih naloga; Podnešeno 150 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka od strane inspektora za ribarstvo, nadzornika Nacionalnog parka Skadarsko jezero i ribočuvara sportsko rekreativnih klubova; Podnešeno 20 krivičnih prijava; Oduzeto više desetina kilograma eksploziva; Oduzeto oko sedam tona nelegalno izlovljene ribe, školjaka i prstaca; Oduzeto oko 10 kilometara nelegalnih mreža; Oduzeto na desetine nelegalnih ribolovnih alata i opreme (podvodne puške, vrše, parangali, ronilačkih odela i slično); Na Skadarskom jezeru privremeno je oduzeto: 27 plovila, 25 vanbrodskih motora, 800 mreža, 10 električnih pretvarača, 20 akumulatora.

Podsećamo da su u sastavu Radne grupe predstavnici Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave policije, Uprave pomorske sigurnosti, Nacionalnih parkova, Instituta za biologiju mora, Prirodno – matematičkog fakulteta, Agencije za zaštitu životne sredine, Višeg državnog tužilaštva, Lučke kapetanije, JP Morsko dobro, grupe građana “Stop krivolovu” i nevladinih organizacija.

Predstavnici svih ovih institucija i subjekata prisustvovali su konferenciji u Kotoru povodom predstavljanja zajedničkih rezultata.

Milisav Pajević

1...863864865...1,672 Page 864 of 1,672

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM