Uspostavlja se sistem energetskog menadžmenta u opštini Apatin

29.07.2019

obuka ISEM Apatin — Foto: Opština Apatin

Radna obuka za informacioni sistem za energetski menadžment (ISEM) nedavno je održana u računarskoj sali Tehničke škole sa domom učenika u Apatinu.

Obuka je bila radna, jer ISEM baza sada funkcioniše pa su korisnici mogli direktno da joj pristupaju što je veliki pomak za uspostavljanje sistema energetskog menadžmetna u opštini Apatin.

Obuka je važna da bi se formirala kompletna realna slika o utrošku energenata na području opštine Apatin u javnom sektoru na osnovu čega se mogu preduzeti mere pomoću kojih bi se ostvarile uštede na utošku energenata u javnom sektoru.

Organizatori obuke su bili ispred opštine Apatin energetski menadžer Nedeljko Šarac i dr Dragan Urošević (UNDP) sa saradnicima.

Milisav Pajević

Završen projekat druge faze izgradnje Avantura parka u Кragujevcu

29.07.2019

Avantura park u Kragujevcu — Foto: Grad Kragujevac

Postavljanjem dodatnih prepreka na prirodnom drveću u borovoj šumi iznad jezera u Šumaricama proširen je Avantura park u Кragujevcu.

Za mlađe sugrađane postavljen je poligon spretnosti visine do 1,5 metara, a ljubitelji adrenalinskih iskušenja moći će da se oprobaju na šest novih prepreka koje su zahtevnije i izazovnije od postojećih.

Na najtežem nivou postavljene su viseće uzengije, viseći diskovi, horizontalne merdevine, penjački zidovi, vertikalne oblice, mreže itd.

Ovim je završen projekat druge faze izgradnje Avantura parka u Кragujevcu za koji je Gradska turistička organizacija od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija dobila sedam miliona dinara dok je grad za plaćanje PDV-a obezbedio 1, 4 miliona.

Početku rada proširenog avantura parka prisustvovali su predstavnici grada, brojni ljubitelji sporta i adrenalina, članovi Кluba ekstremnih sportova, a sadržaje namenjene najmlađima prvi su probali predškolci vrtića Leptirić i Dečja radost.

„Avantura park okuplja veliki broj mladih ali i starijih ljubitelja sporta i adrenalina. Pored Šumaričkog jezera na koje sugrađani dolaze radi odmora i opuštanja, Avantura park nudi drugačije sadržaje i daje kompletnu rekreativnu, zabavnu i turističku sliku grada. Ovakvi i slični sadržaji život u gradu čine kvalitetnijim, ne samo za Кragujevčane već i za turiste koji posete naš grad”, rekao je Radomir Erić, član Gradskog veća za privredu i podsetio da je kod istog ministarstva za prvu fazu uređenja i opremanja jezera Bubanj, Grad Кragujevac dobio 15 miliona dinara.

U drugoj fazi, pored ostalog radiće se i na unapređenju uslova za rekreaciju i bavljenje sportom, ali i na unapređenje uslova za razvoj turizma, dodao je on.

„Projektom su postavljene nove prepreke, maketa dinosaurusa Parasaurolofus iz doba kasne krede a izgrađen je i Agiliti poligon – poligon spretnosti za decu. Sve instalacije uklopljene su u postojeće okruženje i ne narušavaju jedinstveno prirodno okruženje jezera u Šumaricama. Namera nam je bila da ovom investicijom nastavimo da razvijamo turističku infrastrukturu i turistički proizvod grada, povećamo atraktivnost lokacije koju i Кragujevčani i gosti grada vole”, kaže Bojan Pavlović, direktor GTO Кragujevac.

Avantura parkom upravlja i održava ga Sportsko društvo Radnički čiji su zaposleni prošli obuku i prate posetioce koji prvi put ulaze u avanturu.

„Nove prepreke su zahtevnije od starih i zato će biti veći izazov za posetioce, ali svi sadržaji u parku su potpuno bezbedni, svaki je atestiran i ima sertifikat po evropskim standardima, osim toga niko ne može da uđe bez sigurnosne opreme koju dobija na ulazu”, kaže Goran Marković i SD Radnički.

Razvoj i bolja ponuda sadržaja obećava i veću posetu ali i bolju zabavu ljubiteljima ovakvih vidova sporta. Pored jezera, otvorenih i zatvorenog bazena, sportskih hala trudićemo se da što više obogatimo kvalitetnim sadržajima naročito za naše najmlađe sugrađane.

Posebnu pažnju posetiocima privlači maketa dinosaurusa Parasaurolofus dužine oko 4 i visine 2,4 metra koja izgleda potpuno realistično, pomera glavu, prednje noge i rep. Parasaurolofus je biljojed iz perioda kasne krede, koji je dostizao dužinu i do 12 metara.

Avantura park radi svakoga dana od 10,00 do 19,00 sati, ulaz je 300 dinara, a poligon za mališane je besplatan.

Izvor: Grad Kragujevac

Milisav Pajević

Turski tok zaobilazi Grčku

29.07.2019

kanalizacione-cevi — Foto-ilustracija: Pixabay

Drugi krak gasovoda Turski tok će prolaziti preko teritorije Bugarske, a ne Grčke, i ići će preko Srbije i Mađarske, izjavio je ruski ministar energetike Aleksandar Novak na marginama na sastanku rusko-turske međuvladine komisije u Antaliji.

„Druga linija Turskog toka proći će kroz Bugarsku, Mađarsku i Srbiju. Krak će ići direktno u Bugarsku”, rekao je on, a prenosi agencija Tas s.

Novak je takođe podsetio da će kroz prvi krak Turskog toka gas poteći od 1. januara 2020. godine.

Prvi krak gasovoda je namenjen snabdevanju domaćeg tržišta Turske, a drugi za zemlje južne i jugoistočne Evrope.

Kapacitet svakog kraka je po 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Novak je takođe rekao da propusni kapacitet Turskog toka može biti proširen ako dođe do povećanja tražnje za ruskim gasom, prenela je ruska agencija.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Sombor raspisao dva javna poziva za podsticaj pčelarstva

29.07.2019

pčelari, pčelarstvo, pčele — Foto: pixabay

Grad Sombor objavio je dva javna poziva namenjena poljoprivrednim proizvođačim koji se bave uzgojem pčela na teritoriji Grada Sombora, sa ciljem da se podstakne razvoj i unapredi pčelarstvo, pčelarska proizvodnja i proizvodnja meda.

Prvi Кonkurs je za nabavku novih pčelinjih košnica i namenjen je registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima sa teritorije Grada Sombora koja se bave uzgojem pčela i proizvodnjom meda.

Ukupan iznos sredstava koje je obezbedio Grad Sombor za ovu namenu iznosi 371.520,00 dinara, a maksimalan iznos bespovratnih sredstava po prijavi iznosi 11.000,00 dinara.

Кonkurs je otvoren do utroška sredstava, a zaključno sa 15. avgustom ove godine.

Sve detalje Кonkursa za dodelu sredstava za nabavku novih pčelinjih košnica poljoprivrednim proizvođačima koji se bave uzgojem pčela na teritoriji Grada Sombora u 2019. godini i način prijave pogledajte ovde.

Drugi Кonkurs je za razvoj pčelarstva kroz nabavku novih mašina i opreme za unapređenje pčelarske proizvodnje, a namenjen je registrovanim pčelarskim udruženjima sa teritorije Grada Sombora.

Za realizaciju Кonkursa grad je izdvojio sredstva u iznosu od 1.628.480,00 dinara, što je i maksimalan iznos po jednoj prijavi.

Кonkurs je otvoren do utroška sredstava, a zaključno sa 15. avgustom ove godine.

Sve detalje Кonkursa za dodelu sredstava za razvoj pčelarstva na teritoriji Grada Sombora u 2019. godini i način prijave pogledajte ovde.

Izvor: Grad Sombor

Milisav Pajević

Bez slučajeva bolesti afričke kuge svinja u Srbiji

28.07.2019

U Srbiji nema slučajeva bolesti afričke kuge svinja, rekla je direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara, dodajući da, iako je u zemljama u okruženju registrovana ta bolest, mi smo za sada sigurni.

A kada je reč o klasičnoj kugi svinja, prema najavama nadležnog ministarstva obavezna vakcinacija biće etapno ukidana počevši od prvog oktobra, a kada domaći proizvođači mogu osetiti prve efekte te mere.

U Srbiji se sa vakcinacijom svinja protiv klasične svinjske kuge počelo pre tri decenije, od 2006. godine je to obavezna mera koju finansira država, a da je pravilna preventiva urodila plodom svedoče najave iz nadležnog ministarstva da će od od prvog oktobra obavezna vakcinacija prestati da važi.

Naravno, ne na svim proizvodnim područjima u isto vreme jer i epidimiološki rizici nisu svugde isti, ali ovo je velika stvar za domaće svinjarstvo, kaže profesor doktor Miloš Beuković, stručnjak internacionalne reputacije u čijoj porodici svinjogojstvo ima tradiciju dužu od četiri decenije.

“Kada se vakcina ukine nesme da bude opuštanja i preteranog radovanja”, kaže naš sagovornik ističući da pored punog angažmana nadležnog ministarstva, veterinarskih službi i veterinarskih inspekcija, asocijacija i savetodavaca, sami proizvođači moraju podići bio sigurnosne mere na najviši nivo.

Momčilo Poznan iz Malih Radinaca trenutno gaji devedeset tovljenika i 10 krmača.

Kaže da proizvođači sa nestrpljenjem čekaju ukidanje obavezne vakcinacije protiv klasične svinjske kuge, jer će to, uz otvaranje izvoza doprineti i cenovnoj stabilizaciji domaćeg tržišta, što se već, kako ističe, nazire.

U svakom slučaju ulaganje u genetiku, kvalitetnu ishranu životinja i unapređenje uslova u kojima se one drže su ključni preduslovi za uspešnu proizvodnju poručuje profesor Beuković, a na pitanje da li veruje u napredak domaćeg svinjarstva sa sigurnošću odgovara.

Kao čovek iz struke i nauke, verujem u boljitak domaćeg svinjarstva i njegov povratak na ono mesto koje mu u evropskim okvirima pripada”.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Francuski institut: Sredozemlje najzagađenije more u Evropi

28.07.2019

Sredozemno more je najzagađenije more u Evropi iako je povećanje otpada u njemu od 2009. godine bilo umereno, saopštio je francuski institut za istraživanja mora (Ifremer).

Institut je od 1994. do 2017. sproveo veliku studiju praćenja sredozemnog morskog otpada.

“Iako je količina morskog otpada u Sredozemlju fluktuirala svake godine ipak se beleži globnalno povećanje od 2009. godine”, navodi se u saopštenju instituta, čije sedište je u Brestu na severozapadu Francuske.

Insitut navodi da u moru ima plastičnih kesa i flaša, metalnih sudova i pakovanja od hrane, sintentičkih konopaca, ribarskih mreža kao i odeće.

“Tokom devedesetih godina, gustina je bila 100 komada otpada po kilometru kvadratnom”, rekla je Olivija Gerinji, okeanograf u centru Ifremer u Tulonu, i glavna autorka studije objavljene na portalu “Marine Pollution Bulletin”.

Od 2012. godine ta gustina je povećana na oko 200 otpadnih predmeta po kvadratnom kilometru, sa maksimumom od 300 komada dostignutim 2015. godine.

Po njenim rečima, plastika predstavlja 60 odsto tog otpada. Ta činjenica se objašnjava većom proizvodnjom plastike u tom periodu, ali i sistematskijim praćenjem. Taj makro otpad zabeležen je na gotovo 90 odsto površine ispitane u dve studijske zone Lionski zaliv i istočna obala Korzike.

“Sredozemlje je evropsko more najzagađenije otpadom”, rekla je Gerinji i istakla da je u sličnoj studiji sprovedenoj na Severnom moru, gustina otpada na godišnjem nivou ostala manja od 50 komada po kilometru kvadratnom.

Izvor: Beta

Željka Vesić

Izmešta se deo korita reke Peštan u Lazarevcu

28.07.2019

Izmestanje reke Pestan 26 07 2019-4411 — Foto: EPS

Milorad Grčić, v. d. direktora Javno preduzeća „Elektroprivreda Srbije” obišao je radove na izmeštanju dela korita reke Peštan u Lazarevcu, koji se izvode u sklopu projekta otvaranja novog kopa „Polje E“ u Rudarskom basenu „Кolubara“.

On je naglasio da se radovima u koje EPS investira 1,1 milijardu dinara stvaraju preduslovi za otvaranje „Polja E“ koje leži na oko 450 miliona tona uglja i zato je ovaj projekat jedan od najvažnijih za „Кolubaru“ i EPS.

„U toku je izmeštanje 3,8 kilometara toka reke Peštan. Radovi uveliko teku, bilo je malo problema u početku zbog vremenskih nepogoda, međutim sada je više od polovine predviđenih radova realizovano”, rekao je Grčić i dodao da se paralelno sa izmeštanjem korita reke Peštan gradi i pristupni put dužine pet kilometara, kao i most dužine 50 metara koji će prelaziti preko novog korita.

Ovaj projekat je veoma važan, ali i složen.

On je podsetio i da je pre nekoliko godina na taj način izmeštan tok reke Кolubare, te da radove izvode firme „Hidrotehnika” i „Hidrotan”.

Prema Grčićevim rečima, zbog složenosti posla, trenutno se izvodi prva faza i uslediće izmeštanje još jednog dela reke Peštan.

„Кada taj projekat bude završen, stvoriće se uslovi za otvaranje polja E u Rudarskom basenu „Кolubara“ koje ima oko 450 miliona tona uglja ispod zemlje. Zbog toga je, u smislu energetike i stabilnosti proizvodnje električne energije proizvodnje uglja, ovaj projekat izuzetno važan”, rekao je Grčić i naglasio da je proizvodnja električne energije prevashodno bazirana na proizvodnji koja koristi ugalj i da to čini dve trećine srpske struje. Zato su Кolubara i kop „Drmno“ u Кostolcu od velike važnosti za proizvodnju struje i zato dajemo i nastavićemo da dajemo na značaju rudnicima i rudarima.

Prvi čovek EPS je najavio i da će za nekoliko nedelja obići još jedan važan projekat EPS-a, a to su radovi na izmeštanju Ibarske magistrale u dužini od sedam kilometara.

Milisav Pajević

Tramvaji iz Srbije će jezditi šinama nemačkog grada Bremena

28.07.2019

town-hall-2408071_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Generalni direktor kompanije Simens u Srbiji Udo Ajhlinger je najavio da će se od sledeće godine u dva fabrička pogona u Kragujevcu proizvoditi tramvaji. Prvi kupac je već poznat – nemački grad Bremen.

Ajhlinger je u intervjuu za Televiziju Kragujevac kazao da se završetak izgradnje proizvodnih hala očekuje u naredne dve nedelje i da će potom otpočeti obuka zaposlenih. Za proizvodnju Simensovog tramvaja Avenio su neophodni kvalifikovani radnici, a pre svega inženjeri, objasnio je.

Milanović Inženjering, koji je kupljen od strane Simensa, već ima iskustva u proizvodnji delova za šinsku industriju. Obe kompanije su kao svoje prioritete označile ulaganje u omladinu i savremenu tehnologiju pa je stoga i osnovan posebni obrazovni centar MIND park. Zahtevnu obuku je do sada već prošlo 60 ljudi.

“Mislim da se čitava slika radnog angažovanja novih generacija drastično promenila. Danas zapošljavamo potpuno drugačije naraštaje nego pre npr. dvadeset godina. Smatram da je okruženje ovde u Kragujevcu posebno dobro da se temeljno započne i nastavi napredovanje u inženjerskoj industriji. Imamo sjajne inženjere, dobru saradnju sa univerzitetima i veoma blisku vezu sa fakultetima, pa ako ste željni da započnete karijeru, ovo je najbolje mesto na kome možete biti”, istakao je Ajhlinger.

Upravo ime kompanije Simens stoji zapisano u istoriji kao ime kompanije koja je predstavila prvu električu lokomotivu 1879. godine što znači da su njene veštine potkovane znanjem prikupljenim kroz 140 godina.

Ukoliko zanemarimo kretanje za koje upotrebljavamo sopstvenu energiju poput vožnje bicikla i hodanja, tramvaji su, prema proračunima Dejvida Banistera, najviše energetski efikasno prevozno sredstvo.

Jelena Kozbašić

Uklanjana ambrozija iz Nacionalnog parka Skadarsko jezero

28.07.2019

Uklanjaje-ambrozije-NP-Skadarsko-jezero-1 — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Nacionalni parkovi Crne Gore u saradnji sa NVO Green Home organizovali su prošlog petka akciju uklanjanja ambrozije na prostoru Nacionalnog parka Skadarsko jezero.

Imajući u vidu činjenicu da je polen ove invazivne vrste ujedno i veoma jak alergen, kao i da ambrozija cveta u avgustu i tokom septembra, ova akcija je pre svega bila fokusirana na uklanjanje te biljke sa najposećenijih lokacija u NP Skadarsko jezero – Vranjine i Virpazara.

Kako bi se ova aktivnost uspešno realizovala, stručni saradnici za zaštitu flore u JP Nacionalni parkovi Crne Gore organizovali su prošle nedelje edukaciju zaposlenih u Službi ambijentalne higijene NP Skadarsko jezero o načinima uklanjanja i važnosti suzbijanja ambrozije.

Ambrozija je invazivna biljna vrsta sa izuzetno alergenim polenom, koji izaziva kasno letnju i jesenju polensku groznicu.

Biljka je poreklom iz Severne Amerike, u Evropu je dospela u 19. veku, dok je u Crnoj Gori zabeležena tek početkom 2000.

Uklanjanje ove biljke preporučljivo je obaviti pre sezone cvetanja, odnosno oslobađanja polena, u periodu od juna do početka avgusta.

Najefikasniji i ekološki najispravniji način njenog uklanjanja jeste čupanje biljke iz korena ili košenje.

Ipak, prvi način pruža bolje rezultate, jer se nakon košenja javljaju novi bočni izdanci kod biljaka.

Milisav Pajević

Španija i Bugarska pred Sudom pravde Evropske unije zbog zagađenog vazduha

27.07.2019

smoke-plume-2801457_960_720 — Foto: Pixabay

Evropska komisija je podnela prijavu Sudu pravde Evropske unije protiv Španije i Bugarske, koje je Brisel ranije pozvao da poštuju propise o kvalitetu vazduha.

Evropska komisija je u maju 2018. godine, posle deset godina upozorenja, odlučila da podnese prijavu protiv šest članica Unije, među kojima su bile Nemačka i Francuska, zbog nepoštovanja propisa o zagađenju vazduha.

Sad je red na Španiju za koju Brisel smatra da “sistematski krši propise o količini azot-dioksida (NO2, nusprodukta sagorevanja), koji su pravno obavezujući od 2010. godine”, navodi se u saopštenju Evropske komisije. Prekoračenje zagađenja se dešava u gradskim zonama Madrida, Barselone i u naselju kod njenog aerodroma.

Emisije NO2 s najfinijim česticama PM10 su među glavnim uzročnicima zagađenja vazduha u Evropskoj uniji zbog saobraćajne gužve i dizel-motora.

Prema saznanjima Evropske agencije za životnu sredinu, u Španiji od NO2 godišnje prevremeno umre 9.000 ljudi.

Bugarskoj, koja je već osuđena zbog nepoštovanja propisa o dopuštenoj količini čestica u vazduhu, ovog puta se zamera prekoračenje graničnih vrednosti sumpor-dioksica (SO2) koji potiče od sagorevanja fosilnog goriva.

Evropska komisija je upozorila Hrvatsku i Rumuniju zbog “sistematskog nepoštovanja” praćenja zagađenja vazduha, dok je Grčka pozvana da poboljša zaštitu svojih građana od emisije gasova iz industrije, a upozorenje je dobila i Poljska koja krši odredbe iz jedne presude Suda pravde Evropske unije.

Izvor: N1

Željka Vesić

Rodni kraj Vuka Karadžića proglašen za predeo izuzetnog kulturnog i prirodnog značaja

27.07.2019

Court-yard_in_front_of_the_Vuk_Karadjic's_house — Foto: Wikipedia/Rasevic

Vuk Karadžić je jedna od najistaknutijih ličnosti srpske književnosti i kulture kroz istoriju našeg naroda – bio je pisac, filolog i reformator jezika. Rođen je 1787. godine u selu Tršić u blizini Loznice. S obzirom na to da su deca u njegovoj porodici umirala, po narodnom običaju je dobio ime Vuk kako mu veštice i duhovi ne bi naudili.

S veličinom njegovog imena i rada na umu, Vlada Republike Srbije je u julu 2019. godine proglasila prostor oko Vukove spomen kuće u Tršiću, manastir Tronoša i šire okruženje zaštićenim predelom izuzetnih odlika.

Područje karakteriše splet kulturnih i prirodnih vrednosti proizašlih iz materijalnog i nematerijalnog nasleđa. Njegova površina iznosi 1802,57 hektara, od čega se 41,21 hektara (2,28 %) nalazi u državnom vlasništvu, 1395,14 ha (77,39 %) u privatnom vlasništvu i 366,22 hektara (20,33 %) u drugim oblicima vlasništva.

“Kulturni predeo Tršić-Tronoša” je poznat i po očuvanim kompleksima šuma i bogatoj i raznovrsnoj flori i fauni. Od ukupno 145 zaštićenih divljih vrsta biljaka i životinja, osamdeset tri pripadaju kategoriji zaštićenih, a šezdeset dve kategoriji strogo zaštićenih vrsta.

Vlada je predvidela da se novozaštićeno područje poveri na upravljanje Centru za kulturu “Vuk Karadžić” iz Loznice. On će biti dužan da obeleži teritoriju “Kulturnog predela Tršić-Tronoša”, organizuje čuvarsku službu, donese akt o unutrašnjem redu i slično. Centar je dužan i da napravi digitalnu bazu podataka bitnih za upravljanje u roku od dve godine.

Visinu naknade za korišćenje “Kulturnog predela Tršić-Tronoša” utvrđuje centar u skladu sa zakonom kojim se uređuju naknade za korišćenje javnih dobara.

Znameniti nekadašnji stanovnik sela Tršić je svojim delima zadužio čak i oštre protivnike poput Jovana Hadžića. Jednom prilikom mu je skrenuo pažnju da bi on bio ovan, a ne Jovan, da Vuk iz latinice nije uzeo slovo J.

Jelena Kozbašić

Rajac ispunio uslove da postane zaštićeno prirodno područje

27.07.2019

kosidba na Rajcu — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Na osnovu Studije zaštite Predeo izuzetnih odlika „Rajac“, koju je izradio Zavod za zaštitu prirode Srbije i dostavio 2. jula ove godine Ministarstvu zaštite životne sredine, danom postavljanja obaveštenja na internet stranici ministarstva ispunjeni su uslovi za pokretanje postupka zaštite ovog prirodnog područja, shodno članu 42. stav 7. Zakona o zaštiti prirode.

Na osnovu člana 42. stav 8. Zakona o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 91/10-ispravka, 14/16 i 95/2018-drugi zakon), Ministarstvo zaštite životne sredine obaveštava javnost o postupku pokretanja zaštite prirodnog područja II (druge) kategorije, kao Predeo izuzetnih odlika „Rajac”.

Prirodno područje koje se predlaže za zaštitu nalazi se u zapadnom delu Srbije, na krajnjem istočnom delu kompleksa Valjevskih planina u okviru planinske grede Suvobor – Rajac, koja se pruža pravcem istok – zapad.

Zaštićeno područje se prostire na teritoriji opština Ljig i Gornji Milanovac, na površini od ukupno 1.771,58 hektara.

Prema strukturi površina katastarskih opština po vlasništvu, površine u PIO „Rajac” su u privatnoj (65,07%), državnoj (30,51%), javnoj (2,61%), crkvenoj (1,46%) i društvenoj (0,34%) svojini.

Na zaštićenom području utvrđeni su režimi zaštite I, II i III stepena.

Prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja („Službeni glasnik RS”, br. 97/15), Predeo izuzetnih odlika „Rajac” svrstava se u II kategoriju – regionalnog, odnosno velikog značaja.

Područje Rajca je u okviru ekološki značajnog područja Republike Srbije koje je prema Uredbi o ekološkoj mreži („Službeni glasnik RS”, br. 102/10) identifikovano pod rednim br. 33 – „Valjevske planine” i koje obuhvata prostornu celinu na kojoj se nalazi područje Međunarodne ekološke mreže Emerald (Suvobor RS0000036) i odabrano područje za dnevne leptire (PBA – Maljen-Suvobor 39).

Predeo izuzetnih odlika „Rajac“, pored izuzetnih prirodnih odlika ima značajno mesto i u istoriji Srbije. Na prostoru Rajca (najviši vrh 848 metara) tokom Prvog svetskog rata odigrala se slavna Kolubarska bitka, obuhvativši prostor opštine Ljig i planine Suvobor.

U čast čuvenih 1300 kaplara koji su učestvovali u bici podignut je spomenik na Rajcu.

Rajac je poznat i po manifestaciji „Kosidba“, koja simbolično predstavlja mobu i svečani završetak košenja planinskih livada.

Prostor Rajca odlikuju vredne predeone karakteristike, istorijske i etnološke odlike ovog kraja.

Milisav Pajević

Pokrenut postupak zaštite Predela izuzetnih odlika „Planina Cer“

26.07.2019

OLYMPUS DIGITAL CAMERA — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Na osnovu Studiju zaštite Predela izuzetnih odlika „Planina Cer” koju je izradio Zavod za zaštitu prirode Srbije i dostavio 1. jula 2019. godine Ministarstvu zaštite životne sredine, danom postavljanja obaveštenja na internet stranici Ministarstva ispunjeni su uslovi za pokretanje postupka zaštite ovog prirodnog područja, shodno članu 42. stav 7. Zakona o zaštiti prirode.

Postavljanjem obaveštenja javnosti na sajtu, na osnovu člana 42. stav 8. Zakona o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 91/10-ispravka, 14/16 i 95/2018-dr. zakon), Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenut je postupak zaštite prirodnog područja I (prve) kategorije, kao Predeo izuzetnih odlika „Planina Cer”.

Prirodno područje koje se predlaže za zaštitu nalazi se u severozapadnoj Srbiji, na južnom obodu Panonskog basena; sa zapada je omeđeno rekom Drinom, sa jugozapada dolinom reke Jadar, dok se sa njegove severne strane prostire Mačva.

PIO „Planina Cer“ administrativno se nalazi na teritorijama gradova Loznica i Šabac, na površini od ukupno 6259,62 ha. Prema strukturi površina katastarskih opština po vlasništvu, površine u PIO „Planina Cer” su u državnoj (65,03%), privatnoj (25,04%), crkvenoj (12,22%), javnoj (0,65%) i društvenoj (0,06%) svojini. Na zaštićenom području utvrđeni su režimi zaštite II i III stepena.

Područje planine Cer je u okviru ekološki značajnog područja Republike Srbije koje je prema Uredbi o ekološkoj mreži („Službeni glasnik RS”, br. 102/10) identifikovano pod rednim br. 31 – „Cer” i koje obuhvata prostornu celinu na kojoj se nalazi međunarodno značajno područje za ptice (RS024IBA).

Planina Cer pripada masivu Dinarida, a najviša tačka je Šančine na visini od 687 m n.v., ime je dobila po brojnim stablima vrste drveta hrasta cera. Međutim, postoji i drugo verovanje da je ime dobila po rimskoj boginji Cereri (lat Ceros, grč. Demetra), zaštitnici plodnosti i žita.

Planina Cer nalazi se na migratornom putu ptica selica, a na njoj svoja staništa imaju i tri zaštićene vrste ptica seoski detlić, šumska ševa i ruski svračak, kao i orao mišar.

Pored navedenih vrsta ptica na Ceru žive i lisica, divlja svinja, zec, srna, dok daždevnjak salamader ovde ima svoje najveće stanište u Srbiji. Pored prirodnih vrednosti ova planina ima neprocenjive kulturološke vrednosti za našu zemlju.

Na planini se nalaze vojna utvrđenja Trojanov grad iz III veka i Konstantin grad iz IV veka, što govori o boravku Rimljana na ovoj planini. Ispod vrha Knostantin grada nalazi se manastir Radovašnica (Kosanik) zadužbina Kralja Dragutina, kao i manastiri Petkovica, Krivaja i Čokešina za čiju crkvu se smatra da je podigao Miloš Obilić, budući da potiče iz obližnjeg sela Miloševac.

Milisav Pajević

Usvojen Predlog odluke o čišćenju grafita u Beogradu

26.07.2019

Na jučerašnjoj sednici Skupštine grada Beograda odbornici su usvojili Predlog odluke o čišćenju grafita, kao i Predlog o značaju i potrebi obeležavanja dana komunalne delatnosti u Beogradu prve subote u septembru tekuće godine.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je istakao da će taj posao biti poveren JKP „Gradska čistoća”, kao i da će prvi put biti određen budžet od oko 180 miliona dinara u naredne tri godine, odnosno oko 60 miliona godišnje.

„Novina je da će istovremeno sa čišćenjem grafita postojati obaveza da se očišćena fasada premaže takozvanom anti-grafit bojom, što je u suštini tečno staklo.

To sprečava novo pisanje grafita, koje, ukoliko se i dogodi, biće veoma lako uklonjeno.

Na taj način ćemo štititi fasade koje su od značaja za društvo i kulturu. U narednim mesecima uvešćemo i obavezu za sve kompanije koje grade zgrade, da anti-grafit boja mora da bude stavljena do visine od dva metra”, rekao je Vesić.

On je naglasio i da će Grad do kraja godine preuzeti sve stubove javne rasvete, a JP „Putevi Beograda” će da vodi računa o semaforima, koje će takođe premazivati antigrafit bojom kako bi se rešio problem sa velikim brojem nalepnica.

„Dobar primer za ovu delatnost može da bude Berlin koji odvaja 10 miliona evra godišnje za čišćenje grafita. Kada pričamo o grafitima, ne mislimo na murale. U narednom periodu ćemo odrediti nova mesta za murale, pravićemo konkurse i pozivati umetnike jer murali mogu zaista da ulepšaju grad”, rekao je zamenik gradonačelnika.

Vesić je istakao da suština Odluke o značaju i potrebi obeležavanja dana komunalne delatnosti u Beogradu predstavlja našu zahvalnost radnicima komunalnih preduzeća.

Milisav Pajević

Nadzorni odbor JP „Srbijagas“ usvojio nekoliko važnih izveštaja

26.07.2019

Sednica Nadzornog odbora Javnog preduzeća „Srbijagas“ održana je prošlog utorka u prostorijama kompanije u Master centru Novosadskog sajma.

Sednici je predsedavao predsednik Nadzornog odbora profesor doktor Muamer Redžović.

Prisutni su, pored članova Nadzornog odbora, bili i zamenica generalnog direktora Blaženka Mandić i izvršni direktori pojedinih funkcija preduzeća.

U okviru dnevnog reda, a poštujući zakonom određene rokove za njihovo usvajanje, članovi Nadzornog odbora razmatrali su i usvojili nekoliko izveštaja i odluka bitnih za poslovanje i razvoj kompanije.

Nadzorni odbor je, između ostalog, usvojio Izveštaj nezavnisnog revizora o izvršenoj reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja JP „Srbijagas“ Novi Sad za period 01.01-31.12.2018. godine, kao i Кonsolidovane finansijske izveštaje preduzeća za prošlu godinu nakon izvršene revizije nezavisnog revizora.

U julu je, kako je rečeno, planirana još jedna sednica Nadzornog odbora, koja će biti održana za nedelju dana.

Milisav Pajević

WWF predstavio program odlaganja otpada od hrane u hotelima

26.07.2019

67666035_881900202174237_951035368562491392_n — Foto: Courtyard by Marriott City Center

Uz klimatsku krizu i probleme sa plastičnim zagađenjem, otpad od hrane predstavlja još jedan globalni izazov za životnu sredinu. Podaci su i u ovoj oblasti alarmantni – u Srbiji se godišnje baci oko 250 hiljada tona hrane, najviše voće i povrće, oko 30 odsto, a zatim pekarski proizvodi, oko 20 odsto. Od mesa se najviše baca piletina i riba.

Slična situacija je i u Evropskoj uniji, gde se godišnje baci oko 88 miliona tona hrane, od čega čak 50 miliona tona čine voće i povrće, koje se baci zbog nepravilnog oblika ili neadekvatne veličine.

Iz tog razloga je WWF Adria pokrenula projekat Hotel/Kitchen koji je realizovan u hotelima Courtyard by Marriott City Center u Beogradu i Esplanada u Zagrebu sa ciljem da se u njima smanji količina otpada od hrane.

Na konferenciji održanoj 22. jula u Beogradu su prisustvovali generalni direktor hotela Courtyard by Marriott City Center Robert Gasser, marketing menadžer hotela Olivera Škorić, direktor WWF Adria Deni Porej, koordinator projekta iz WWF Adria Fabijan Peronja i konsultanti na projektu Robert Ripli, Ana Balić i Pantelija Pekić u ime udruženja “Gastronomadi”.

“Predloženim rešenjima i savetima iz projekta uspeli smo da smanjimo otpad od hrane u našem hotelu za 12 odsto, a naredni cilj kojem težimo je 30 odsto. Uveli smo praksu razdvajanja otpada, kao i plaćanja odvoženja jednog njegovog dela, koji se kasnije pretvara u kompost. Najveći izazov je podizanje svesti gostiju hotela, ali i na tome intenzivno radimo. S obzirom na to da smo prvi hotel u Srbiji koji se uhvatio u koštac sa ovim problemom, verujemo da će gosti prepoznati i ceniti naše napore”, istakao je generalni direktor hotela Courtyard by Marriott Robert Gasser.

WWF ovaj projekat sprovodi sa udruženjem “Gastronomadi” iz Hrvatske, a njihov predsednik Robert Ripli izjavio je da će konačni rezultati smanjenja otpada od ostataka hrane u oba hotela biti objavljena krajem 2019. godine, ali da su određeni pomaci već primetni.

“Najveći fokus su nam doručci jer su to obroci gde gosti sami određuju porciju i količinu hrane, što nažalost često rezultira ogromnim količinama ostataka hrane. Primenom saveta i rešenja iz projekta u svakodnevnom poslovanju hotela, nadamo se još većem smanjenju otpada, što ćemo potvrditi zvaničnim merenjima”, izjavio je Ripli.

“Nepravilno odlaganje ostataka hrane rezultira ispuštanjem metana, veoma štetnog gasa, a uz to potrebne su ogromne količine zemljišta, vode i energije za proizvodnju te prekomerne količine hrane. Čak 70 odsto biološke raznovrsnosti izgubljeno je usled krčenja šuma i prirodnih staništa da bi se pretvorili u farme i poljoprivredna zemljišta”, upozorio je Peronja.

Pored ekološkog, otpad od hrane predstavlja i veliki društveni problem. U svetu je trenutno oko 820 miliona gladnih i više od 1 milijarde gojazne dece i ljudi.

Izvor: WWF/Courtyard by Marriott City Center

1...865866867...1,673 Page 866 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM